Охрабрујмо један другога док се приближава дан
”Охрабрујмо један другога, тим више што видите да се приближава дан“ (ХЕБРЕЈИМА 10:25, НС).
1, 2. Који се дан приближава, и какав би требао бити став Јеховиног народа?
ОНИ који данас суделују у говорењу: ’Дођи и узми од воде живота‘, не изолују сами себе. Док се приближава велики дан Јеховине победе, они примењују библијски савет: ”Пазимо једни на друге да се подстичемо на љубав и добра дела, не остављајући наше састанке, као што неки имају обичај, него охрабрујмо један другога, тим више што видите да се приближава дан“ (Хебрејима 10:24, 25, НС).
2 Писмо о том ’дану‘ прориче као о ”Јеховином дану“ (2. Петрова 3:10, НС). Пошто је Јехова Највиши, свемоћни Бог, ниједан дан не може сјајем премашити његов дан (Дела апостолска 2:20). Он значи оправдање његовог суверенитета као Бога над читавим свемиром. Тај дан неупоредиве важности се приближава.
3. Како се за хришћане у првом веку приближавао Јеховин дан, и како је са нама данас?
3 Апостол Павле је рекао хришћанима у првом веку н. е. да се Јеховин дан приближава. Они су са радошћу очекивали долазак тог дана, али у то време тај дан је био удаљен више од 1 900 година (2. Солуњанима 2:1-3). Успркос тој чињеници, они су требали бити охрабрени зато што је тај дан сигурно требао доћи, и ако би хришћани чврсто прионули уз ту веру, ушли би у тај благословљени дан (2. Тимотеју 4:8). У то време, видело се да се тај дан приближава. А за нас данас, Јеховин дан се заиста приближио. Сва чудесна испуњења библијског пророчанства потврђују ту чињеницу која подстиче на радост. Убрзо ће име нашег Бога Јехове бити посвећено за сву вечност (Лука 11:2).
Охрабрени божанским именом
4. Ко је, према Откривењу 19:6, постао Краљ, и како се његово име може разабрати?
4 Божанско име би требало бити предмет интереса читавој људској породици. Today’s English Version каже: ”Славите Бога. Јер је Господ, наш Свемогући Бог, Краљ!“ (Откривење 19:6). Према том преводу Библије из двадесетог века, он је Господ, свемогући Бог. Тај превод, као и многи други савремени преводи, не даје име божанског Бића које почиње владати као Краљ. Међутим, божанско име је укључено у усклик ”Алелуја!“ (”Славите Јах“ или ”Славите Јехову“) који се налази у готово свим преводима Откривења 19:6. У току највећег дела наше ере, божанско име је било у суштини прикривено у библијским преводима. Ипак, као што ћемо видети, то је име било велико охрабрење Божјем народу, како у древно тако и у савремено доба.
5, 6. (а) Зашто је Мојсије требао знати име Бога којег је заступао? (б) Какав је морао бити утицај на Израелце кад је Мојсије истакао божанско име?
5 Присетимо се да се, кад је Највиши Бог послао Мојсија израелском народу који је био заробљен у земљи Египат, у мислима народа ком је Мојсије био послан, само се по себи појавило питање ко га је послао. Мојсије је предвидео да ће јеврејски народ који је патио желети да зна име Бога којег је он заступао. У вези тога читамо у 2. Мојсијевој 3:15 (НС): ”Бог је још једном рекао Мојсију: ’Ово ћеш рећи синовима Израеловим: ”Јехова Бог ваших праотаца, Бог Аврахама, Бог Изака и Бог Јакова, послао ме вама.“‘ То је моје име до недогледног времена, и то је спомен на мене из нараштаја у нараштај.“
6 Кад им је та информација била наглашена, Израелци су се морали осећати врло охрабрено. Њихово ослобађање је гарантовао једини прави Бог, Јехова. И како је само морало бити охрабрујуће имати изглед упознавања са Богом кад ће показати значење свог личног имена — не изолујући охоло сам себе! (2. Мојсијева 3:13; 4:29-31).
7. (а) Како знамо да су Исусови ученици били упознати са божанским именом? (б) Како је Божје име било потиснуто у позадину?
7 Ученици Господа Исуса Христа су такође били врло охрабрени божанским именом, Јехова, и оним што је оно значило (Јован 17:6, 26). Током своје земаљске службе, Исус сигурно није потискивао божанско име у позадину, и његова намера није била да његово властито име, Исус, има предност. Тек после почетка прореченог отпада од праве хришћанске вере божанско име је било потиснуто у позадину, да, практично избрисано из разговора међу хришћанима (Дела апостолска 20:29, 30). Кад се једном почело придавати већу важност имену Божјег Сина, заклањајући тиме име Оца, они који су тврдили да су хришћани нашли су да је њихово обожавање Оца у све већој мери безлично, да му недостаје породична повезаност, и зато није јако охрабрујуће.
8. Какву је трајну последицу имало за Божји народ прихваћање имена Јеховини сведоци?
8 Кад су, стога, Међународни истраживачи Библије повезани са Друштвом Кула стражара прихватили 1931. име Јеховини сведоци, био је то разлог за неизрециву радост. Не само да је то подстицало на радост, него је било и велико охрабрење. Из тог разлога, новоназвани Истраживачи Библије могли су храбрити један другога. (Упореди Исаија 43:12.)
9. Шта прави хришћани мисле о Ономе коме су они Сведоци?
9 Као последица тога, данас прави хришћани сматрају прикладним да указују на Онога ком су они проречени Сведоци, управо као што је радио Исус Христ, њихов Вођа док је био овде на Земљи (Откривење 1:1, 2). Да, они указују само на њега као на онога чије је име Јехова (Псалам 83:18).
Испуњени радошћу и светим духом
10-12. (а) Какав ће бити утицај делујуће силе на Исусове следбенике? (б) Како радошћу подстакнути Сведоци Јехове желе поступати један са другим?
10 Исус Христ је у својим опроштајним речима рекао својим апостолима: ”Пођите зато и начините ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И гле! Ја сам с вама све дане до свршетка система ствари“ (Матеј 28:19, 20, НС).
11 Запази да су новопоучени хришћани требали бити крштени у име светог духа. Тај свети дух није особа, него делујућа сила од Јехове Бога, коју Он употребљава посредством Исуса Христа. На Пентекост, Јехова Бог је, кроз Исуса, излио ту делујућу силу на предане следбенике Исуса Христа (Дела апостолска 2:33). Они су били напуњени тим светим духом, а један од израза, или плодова светог духа је радост (Галатима 5:22, 23; Ефежанима 5:18-20). Радост је подстичуће својство. Ученици су требали да буду напуњени радошћу светог духа. Молитва коју је речима изразио апостол Павле врло је прикладна: ”Нека вас Бог који даје наду, ради вашег веровања, испуни сваком радошћу и миром, да можете обиловати у нади силом светог духа“ (Римљанима 15:13, НС).
12 Испуњени тим духом који подстиче на радост, данашњи Јеховини сведоци, укључујући ”велико мноштво“, ће желети, да, бити подстакнути, да охрабрују један другога усред овог непријатељског система ствари. У складу с тим, апостол Павле је говорио о размењивању охрабрења (Откривење 7:9, 10; Римљанима 1:12; 14:17).
Сваки разлог да будемо охрабрени
13. Које разлоге имамо да будемо охрабрени и да охрабрујемо један другога?
13 Нашавши се усред овог система ствари, чији је владар па чак и бог, противник свега што је праведно, хришћани ће желети да охрабрују један другога унутар хришћанске скупштине широм света, која је прожета светим духом Јехове Бога (Јеврејима 10:24, 25; Дела апостолска 20:28). Имамо сваки разлог да будемо охрабрени. Да, како смо само захвални што имамо тачно спознање Јехове и Његовог Сина и делујуће силе коју они употребљавају, наиме, светог духа! Како смо само захвални за наду коју они дају! Наше обожавање је зато испуњено радошћу. Апостол Павле је рекао хришћанима којима је насловио своје писмо да би требали охрабривати један другога и изграђивати један другога у својој најсветијој вери. Они су требали то чинити ’тим више што су симболично видели да се приближава дан‘. Штавише, кад политичке силе Земље избришу хришћанство које је то само по имену, заједно са сваком другом кривом религијом, ситуација ће захтевати да још и више охрабрујемо један другога.
14. Ко би требао охрабривати један другога, и како?
14 Док старешине предводе у охрабривању стада у својим појединачним скупштинама, сви хришћани требају охрабривати један другога, као што се упозорава у Јеврејима 10:25. Уствари, то је хришћански захтев. Ако си члан скупштине, да ли пружаш то охрабрење? Могао би се питати: ’Како бих то могао? Шта могу учинити?‘ Као прво, зар нису само твојом присутношћу на састанцима и подупирањем хришћанског уређења сва друга браћа и сестре охрабрена, као што си и ти вероватно охрабрен кад видиш друге како верно присуствују скупштинским састанцима? Њих такође може охрабрити твој пример верне истрајности. Твојим настављањем ходања по хришћанској стази упркос животним проблемима и потешкоћама, никада не одустајући, можеш пружити надахњујућ пример.
Осујетити обесхрабрења од Ђавола
15. Зашто Ђаво има ’велики гнев‘, и против кога?
15 Ми нисмо једини који знамо да је Јеховин дан близу. То зна и Сатана Ђаво. Откривење 12:12 (НС) нам говори да је сада јао за Земљу ”јер је Ђаво сишао к вама, са великим гневом, знајући да има мало времена“. Као што упућује Откривење 12:17 (НС), његов велики гнев је управљен против оних ”који држе Божје заповести и имају дело сведочења за Исуса“. Ђаво нас жели обесхрабрити — о томе нема сумње! И он тачно зна како се треба трудити да то учини. Он зна наше слабости и проблеме и на њих циља.
16. Зашто Сатана употребљава обесхрабрење као оружје?
16 Зашто Ђаво употребљава обесхрабрење као оружје? Зато што оно често делује. Чак и особа која је издржала снажно противљење и прогонство може пасти као жртва обесхрабрења. Сатана се жели наругати Јехови Богу и покушава доказати да може одвратити људе од тога да Му служе. (Приче Соломонове 27:11; упореди Јов 2:4, 5; Откривење 12:10.) Ако те успе обесхрабрити, може проузроковати да успориш у својој служби Богу; он чак може проузроковати да престанеш, да постанеш неделотворан у проповедању добре вести о Краљевству (2. Коринћанима 2:10, 11; Ефежанима 6:11; 1. Петрова 5:8).
17. Како су негативне последице обесхрабрења биле видљиве у Мојсијево време?
17 Негативне последице обесхрабрења могу се уочити у случају Израелаца у древном Египту. Након што је Мојсије говорио фараону, тај тиранин је снажно повећао њихова бремена и свој притисак на њих. Бог је рекао Мојсију да засигура Израелцима да ће их он заиста избавити, учинити их Својим народом, омогућити им бег, и довести их у земљу обећања. Мојсије је у ту сврху говорио пред синовима Израеловим. Али, 2. Мојсијева 6:9 (НС) извештава: ”Они нису слушали Мојсија због обесхрабрења и због тешког ропства.“ Све док Јехова није уверио Мојсија и охрабрио га, та реакција је чак обесхрабрила Мојсија и одвратила га од жеље да говори фараону што му је било заповеђено (2. Мојсијева 6:10-13).
18. Зашто Божји народ има велику потребу да осујети обесхрабрења која је узроковао Ђаво?
18 Сатана Ђаво добро зна негативне последице које обесхрабрење може имати на Божје слуге. Као што кажу Пословице 24:10 (НС): ”Јеси ли се показао обесхрабреним у дан невоље? Твоја ће снага бити оскудна.“ Пошто живимо тако дубоко у времену краја, требамо бити духовно снажни и јаки. Већ је довољно лоше то што се морамо борити с нашим несавршеностима, слабостима и грешкама које нас могу спречавати; али ту је и Сатана који покушава искористити те погрешке, и зато требамо помоћ.
Снажно се ослони на Христову жртву
19. Шта ће нам помоћи да осујетимо обесхрабрење, и зашто?
19 С обзиром на то, велика помоћ је припрема откупнине коју је Јехова омогућио посредством Исуса Христа. Ми можемо надвладати ако се снажно ослањамо на откупнину. Опасно је умањити вредност те припреме. Да, ми ћемо још грешити или починити грех, све док смо несавршени. Али, не требамо бити обесхрабрени и одустати, сматрајући да нема наде, и тако упасти у Сатанину замку. Знамо да имамо потпуну жртву за грех. Откупнина може уклонити грехе. Ако смо део ’великог мноштва‘, морамо имати потпуну веру и поуздање да можемо опрати своје хаљине и убелити их у крви Јагњета (Откривење 7:9, 14).
20. Како Откривење 12:10 указује да велики обесхрабривач, Ђаво, може бити савладан?
20 У Откривењу 12:10 (НС) Сатана је описан као ”тужитељ наше браће, који их оптужује дан и ноћ пред нашим Богом“. Како можемо победити таквог злог тужитеља и наказног обесхрабривача? Редак 11. тог поглавља пружа одговор: ”Победили су га због крви Јагњета и због речи њихова сведочења, и нису љубили своје душе ни лицем у лице са смрћу.“ Јеховин народ зато треба сачувати пуно поуздање у откупну жртву, крв Јагњета. Снажно се држи охрабрења које долази од сведочења, редовно посредујући добру вест о Божјем Краљевству коме год можеш.
21. Како бисмо непажњом могли суделовати у Ђаволовом делу обесхрабривања наше браће?
21 Понекад, чак непажњом, можемо суделовати у Ђаволовом делу обесхрабривања наше браће. Како? Ако постајемо превише критични, превише захтевамо или смо претерано праведни (Проповедник 7:16). Сваки од нас има недостатке и слабости. Немојмо играти на њих као што то ради Ђаво. Говоримо радије охрабрујуће о нашој браћи и Јеховином народу као организованој групи. Ми желимо наставити подстицати један другога и тако чувати један другога од малодушности.
Охрабривати док се приближава дан
22, 23. (а) Зашто не бисмо требали препуштати само старешинама да буду извор охрабрења? (б) Како надгледници у хришћанској скупштини могу бити охрабрени?
22 Ми бисмо требали чврсто одлучити да увек охрабрујемо један другога док се приближава дан. Охрабруј друге својим верним примером и речима утехе. Опонашај Јехову и Господа Исуса Христа у том погледу. Немој једноставно препустити скупштинским старешинама да само они буду извор охрабрења, јер је и њима самима потребно охрабрење. Они имају слабости и недостатке исто као и остатак стада, и морају се суочавати с истим проблемима у бризи за своје породице у распадајућем свету. Уз то, они имају оно што је Павле описао као тескобна брига за скупштине (2. Коринћанима 11:28, 29). Њихов посао је тежак — требају охрабрење.
23 Ти можеш јако охрабрити оне на положајима надгледништва у хришћанској скупштини тиме да сарађујеш са њима. Тада ћеш следити савет из Хебрејима 13:17 (НС): ”Будите послушни онима који предводе међу вама и будите подложни, јер они непрестано бдију над вашим душама као они који ће положити рачун; да то могу чинити с радошћу, а не уздишући, јер би вам то било на штету.“
24. Шта бисмо требали радити у ово време обесхрабрења, и зашто?
24 Живимо у времену обесхрабрења. Човечија срца заиста губе свест од страха и очекивања онога што долази на настањену Земљу, као што је Исус прорекао (Лука 21:25, 26). Уз толико много проблема који су склони да нас потиште или обесхрабре, ”охрабрујмо један другога, тим више што видите да се приближава дан“. Следимо добар савет апостола Павла из 1. Солуњанима 5:11 (НС): ”Наставите тешити се међусобно и изграђивати један другога, како то већ уствари и чините.“
Како би одговорио?
◻ Зашто би хришћани требали охрабривати један другога, чак и више него пре?
◻ Како је спознање божанског имена било охрабрујуће Јеховином народу?
◻ На које начине ми лично можемо охрабривати један другога?
◻ Зашто морамо избегавати суделовање у Ђаволовом делу обесхрабривања наше браће?
[Слика на 26. страни]
Старешине предводе у охрабривању стада у својим скупштинама