Гледиште Библије

’Не бити део света‘ — шта то значи?

У ЧЕТВРТОМ веку н. е., хиљаде признатих хришћана оставили су за собом своје поседе, рођаке и начин живота, да би живели у изолацији у египатским пустињама. Постали су познати као анахорети, од грчке речи анахорео, што значи „повлачим се“. Један историчар их описује као оне који се држе по страни од својих савременика. Анахорети су мислили да ако се повуку из људског друштва, они слушају хришћански захтев да ’не буду део света‘ (Јован 15:19, NW).

Библија стварно подсећа хришћане да остану „без мрље од света“ (Јаков 1:27, NW). Писмо јасно упозорава: „Прељубочинци, не знате ли да је пријатељство овога света непријатељство Богу? јер ко хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје“ (Јаков 4:4). Међутим, да ли то значи да се од хришћана очекује да постану анахорети, да се у дословном смислу повуку од осталих? Да ли треба да се држе по страни од оних који не деле њихова религиозна веровања?

Хришћани нису недруштвени

Концепт о томе шта значи не бити део света обрађен је у многим библијским извештајима који истичу потребу да се хришћани одвоје од масе људског друштва које је отуђено од Бога. (Упоредите са 2. Коринћанима 6:14-17; Ефесцима 4:18; 2. Петрова 2:20). Зато, прави хришћани мудро избегавају ставове, говор и понашање који долазе у сукоб с Јеховиним праведним путевима, као што је пожудна тежња света за богатством, истакнутошћу и прекомерним уживањем у задовољствима (1. Јованова 2:15-17). Они се такође издвајају од света тако што остају неутрални у ратовању и политици.

Исус Христ је рекао да његови ученици ’неће бити део света‘. Али се и молио Богу: „Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла“ (Јован 17:14-16). Јасно је да Исус није желео да његови ученици постану недруштвени, и да избегавају сваки контакт с нехришћанима. Заправо, изолација би спречила хришћанина у испуњавању његовог задатка да проповеда и поучава „пред народом и по кућама“ (Дела апостолска 20:20; Матеј 5:16; 1. Коринћанима 5:9, 10).

Савет да остану без мрље од света не даје хришћанима никакву основу да сматрају да су супериорнији у односу на друге. Они који се боје Јехове мрзе „самоузвисивање“ (Пословице 8:13, NW). Галатима 6:3 каже да „ако ко мисли да је нешто, а није ништа, тај себе обмањује“. Они који се осећају супериорно обмањују себе зато што су „сви сагрешили и лишени су славе Божје“ (Римљанима 3:23).

„Ни о коме не говорите увредљиво“

У Исусовим данима је било људи који су презирали све који нису припадали искључиво њиховој религиозној групи. Међу таквима су били и фарисеји. Они су били добро упознати с Мојсијевим законом као и са ситницама јеврејске традиције (Матеј 15:1, 2; 23:2). Поносили су се због претерано прецизног слеђења многих религиозних ритуала. Фарисеји су се понашали као да су били супериорнији од других једноставно због њихових интелектуалних достигнућа и религиозног статуса. Изразили су свој побожан и презрив став када су говорили: „Народ овај који не зна закона, проклет је“ (Јован 7:49).

Фарисеји су чак имали ниподаштавајућ израз за нефарисеје. Хебрејски израз ам хааретс првобитно се употребљавао на позитиван начин да би означио обичне чланове друштва. Али, с временом су арогантне јудејске религиозне вође промениле смисао ам хаареца у смисао срамоте. Друге групе, укључујући и оне који се издају за хришћане, користиле су изразе као што су „паганин“ и „незнабожац“ на погрдан начин да би означиле људе с религиозним веровањима другачијим од њихових.

Па ипак, како су хришћани првог века гледали на оне који нису примили хришћанство? Исусови ученици су били подсећани да се према неверницима опходе „с благошћу“ и „дубоким поштовањем“ (2. Тимотеју 2:25; 1. Петрова 3:15, NW). Апостол Павле је пружио добар пример у погледу овога. Био је приступачан, а не арогантан. Уместо да себе уздиже изнад других, био је понизан и изграђујућ (1. Коринћанима 9:22, 23). У свом надахнутом писму Титу, Павле пружа савет да ’никога не опадамо [’ни о коме не говоримо увредљиво‘, NW], да будемо мирољубиви и уздржљиви, и добри према свим људима‘ (Титу 3:2).

У Библији се израз „неверник“ повремено користи да би се означили нехришћани. Међутим, нема доказа да се реч „неверник“ користила као званична ознака или епитет. Она се сигурно није користила да би се нехришћани омаловажавали или оцрнили, пошто би то било супротно библијским начелима (Пословице 24:9). Јеховини сведоци данас избегавају да буду груби или арогантни према неверницима. Они сматрају да је неуљудно да рођаке или комшије који нису Сведоци означавају погрдним изразима. Они следе библијски савет, који каже: „Служитељ Господњи... треба да буде благ према свима“ (2. Тимотеју 2:24, Ча).

’Чините добро свакоме‘

Преко је потребно препознати опасности присности са светом, нарочито са онима који показују упадљиво непоштовање према божанским мерилима. (Упоредите с 1. Коринћанима 15:33.) Ипак, када Библија саветује да „чинимо добро свакоме“, реч „свакоме“ укључује и оне који не деле хришћанска веровања (Галатима 6:10). Очигледно је да су хришћани првог века под неким околностима делили оброке с неверницима (1. Коринћанима 10:27). Отуда, данашњи хришћани се према неверницима опходе на уравнотежен начин, гледајући на њих као на своје ближње (Матеј 22:39).

Било би погрешно претпоставити да је особа непристојна или неморална само зато што не познаје библијске истине. Околности и људи се разликују. Отуда, сваки хришћанин мора одлучити до које ће мере органичити свој контакт с неверницима. Међутим, било би беспотребно и небиблијски да се хришћанин физички изолује као што су се изоловали анахорети или да сматра да је супериорнији као што су то сматрали фарисеји.