Зато, у складу с њиховим захтевима — и желећи да задовољи светину више него да учини оно што зна да је право — Пилат им ослобађа Барабу. Води Исуса и даје да га свуку и бичују. То није било обично бичевање. The Journal of the American Medical Association описује римски обичај бичевања:

”Уобичајена справа била је кратак бич (флагрум или флагелум) са неколико појединих или исплетених кожних каишева различитих дужина, на којима су у размацима биле причвршћене металне куглице или оштри делови овчијих костију. (...) Пошто би римски војници пуном снагом понављали ударце на леђима жртве, металне би кугле проузроковале дубоке контузије, а кожни каишеви и овчије кости засекле би кожу и поткожно ткиво. Затим, како би се бичевање настављало, ране би се отвориле до доњих слојева скелетних мишића и изазвале дрхтање танких слојева меса које је крварило.“

Иако испребијан и изнакажен, овде стоји најистакнутија личност целе историји, заиста највећи човек који је икад живео! Да, Исус показује тихо достојанство и спокојност које открива величину коју чак Пилат мора признати, јер су његове речи очигледно мешавина и поштовања и сажаљења. Јован 18:39–19:5; Матеј 27:15-17, 20-30; Марко 15:6-19; Луке 23:18-25.