„Шта ћемо јести?“

ХРАНА и пиће — то је била незаобилазна тема разговора у време Исусове службе. Његово прво чудо било је претварање воде у вино и двапут је нахранио мноштво с неколико хлебова и риба (Матеј 16:7-10; Јован 2:3-11). Исус је био познат не само по томе што је јео са сиромашнима већ и по томе што је ишао на гозбе код богатих. Заправо, његови непријатељи су га оптужили да је изјелица и пијаница (Матеј 11:18, 19). Наравно, Исус није био ни једно ни друго. Међутим, знао је да су храна и пиће од виталне важности за људе и вешто их је користио да би пружио вредне поуке о Богу (Лука 22:14-20; Јован 6:35-40).

Шта се јело и пило у Исусово време? Како се храна припремала? И колико је труда било потребно за то? Одговори на ова питања помоћи ће нам да боље разумемо неке догађаје и изразе који се помињу у јеванђељима.

Дај нам „хлеб наш за овај дан“

Када је Исус поучавао своје ученике о молитви, рекао им је да је прикладно да моле Бога за основне животне потребе — „хлеб наш за овај дан“ (Матеј 6:11). Будући да је хлеб био саставни део исхране, израз „узети оброк“ и на хебрејском и на грчком дословно значи „јести хлеб“. Житарице од којих се правио хлеб, као што су пшеница, јечам, овас, крупник и просо, чиниле су велики део исхране Јевреја у првом веку. Изучаваоци процењују да се годишње по особи трошило око 200 килограма житарица, што је обезбеђивало половину неопходних калорија.

Хлеб се могао купити на пијаци, али у већини породица правио се домаћи хлеб, што је захтевало приличан труд. Књига Bread, Wine, Walls and Scrolls објашњава: „Пошто брашно није могло дуго да стоји, домаћица је морала сваког дана да меље жито.“ Колико је било потребно времена за то? „За један сат напорног рада на ручном млину“, наводи писац, „од килограма пшенице могло се добити свега 800 грама брашна. Пошто је дневна потрошња пшенице по особи била око пола килограма, домаћица је морала да меље жито три сата да би добила довољно брашна за пет или шест чланова породице.“

Замислите Исусову мајку Марију. Поред других кућних послова, она је морала да обезбеди довољно хлеба за мужа, пет синова и најмање две ћерке (Матеј 13:55, 56). Као и друге Јеврејке тог доба, Марија је без сумње напорно радила како би припремила ’хлеб за тај дан‘.

„Дођите, доручкујте“

Након што је ускрснуо, рано једног јутра Исус се појавио неким својим ученицима. Они су целу ноћ ловили рибу, али без успеха. „Дођите, доручкујте“, позвао је Исус своје уморне пријатеље. Затим их је послужио свежом рибом и хлебом (Јован 21:9-13). Иако је то једино место у јеванђељима где се помиње доручак, у то време је било уобичајено да људи започну дан оброком од хлеба, језграстог воћа, сувог грожђа и маслина.

Како је изгледао подневни оброк? Шта је јео просечан радник? У књизи Life in Biblical Israel каже се: „Подневни оброк је био лаган и састојао се од хлеба, зрневља, маслина и смокава.“ То су вероватно биле намирнице које су ученици донели из Сихара када су затекли Исуса како прича са Самарићанком код извора. „Било је то око шестог сата“, то јест око подне, а ученици су „били отишли у град да купе нешто за јело“ (Јован 4:5-8).

Породице су се увече окупљале да би узеле главни оброк. Описујући тај оброк, књига Poverty and Charity in Roman Palestine, First Three Centuries C.E. каже: „Већина људи је јела хлеб или кашу од јечменог брашна, разне житарице и махунарке, а нешто ређе пшеницу. Томе су обично додавали со и уље или маслине, а понекад и зачињен сос, мед или воћне сокове.“ Млеко, сир, поврће и свеже или суво воће такође су били део јеловника. У то време постојало је око 30 врста поврћа — на пример, црни и бели лук, ротква, шаргарепа и купус — и преко 25 врста воћа које је успевало на том подручју, као што су (1) смокве, (2) урме и (3) нар.

Можете ли замислити неке од ових намирница на трпези док је Исус вечерао с Лазаром и његовим сестрама Мартом и Маријом? Дочарајте себи мирис који је испунио просторију док је Марија мазала Исусове ноге уљем „правог нарда“ — мирис хране помешан с мирисом скупоценог ароматичног уља (Јован 12:1-3).

„Кад приређујеш гозбу“

Када је једном другом приликом дошао на оброк „у кућу неког фарисејског поглавара“, Исус је присутнима пружио вредну поуку. Рекао је : „Кад приређујеш гозбу, позови сиромашне, сакате, хроме и слепе. Бићеш срећан, јер они немају чиме да ти узврате. Узвратиће ти се о ускрсењу праведних“ (Лука 14:1-14). Кад би фарисеј послушао Исусов савет, коју би храну послужио на једној таквој гозби?

Један богат човек би вероватно изнео посебну врсту хлеба разних облика у који се додавало вино, мед, млеко и зачини. Путер и тврди сир такође би били на трпези, као и свеже и конзервисане маслине или маслиново уље. Према књизи Food in Antiquity, „свака особа је годишње трошила двадесет килограма маслиновог уља у исхрани, мимо онога што се користило у козметичке сврхе и за расвету“.

Да је фарисеј живео близу мора, он и његови гости би вероватно јели свежу рибу. Они који су живели у унутрашњости обично су јели рибу која је била маринирана или усољена. Домаћин би могао понудити и месо — чиме су сиромашни ретко кад били услужени. Нешто чешће би се ту нашла нека врста јела од јаја (Лука 11:12). Да би се побољшао укус тих јела додавали су се зачини, као што су нана, мирођија, ким и горушица (Матеј 13:31; 23:23; Лука 11:42). На крају би гости уживали у посластици од пржене пшенице у коју се додавао бадем, мед и зачини.

Гости би вероватно били послужени свежим и сувим грожђем или вином. У Палестини је пронађено на хиљаде винских преса, које сведоче о популарности тог пића. На једном месту у Гаваону, археолози су открили 63 подрума у пећинама у којима се могло чувати 100 000 литара вина.

„Не брините се“

Док читате јеванђеља, запазите колико пута Исус помиње храну и пиће у својим поређењима или како преноси неке важне поуке током оброка. Исус и његови ученици су сигурно уживали у јелу и пићу, посебно у друштву пријатеља, али им то није било најважније у животу.

Исус је помогао својим ученицима да имају уравнотежено гледиште о јелу и пићу када им је рекао: „Не брините се и не говорите: ’Шта ћемо јести?‘ или ’Шта ћемо пити?‘ или ’Шта ћемо обући?‘ Јер су свим тим заокупљени незнабошци. А ваш небески Отац зна да вам је све то потребно“ (Матеј 6:31, 32). Ученици су прихватили тај савет и Бог се бринуо за њихове потребе (2. Коринћанима 9:8). Истина, наш начин исхране се можда разликује од исхране у првом веку. Ипак можемо бити сигурни да ће Бог бринути о нама ако нам је служење њему на првом месту у животу (Матеј 6:33, 34).