Сведочити ’свим народима‘

„Ово јеванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај“ (МАТЕЈ 24:14).

 1. Зашто су Исусове речи записане у Матеју 24:14 сигурно биле изненађење за његове следбенике?

КАКВО су изненађење горње Исусове речи сигурно биле за његове јеврејске ученике! Сама помисао о посвећеним Јеврејима како иду да разговарају с ’нечистим‘ незнабошцима, ’паганцима‘, била је Јеврејима страна, чак одбојнаa Па, савестан Јевреј не би помислио да уђе у незнабожачки дом! Ти јеврејски ученици морали су да још тако много уче о Исусу, његовој љубави, и његовом опуномоћењу. Они су такође морали још много да уче о Јеховиној непристраности (Дела апостола 10:28, 34, 35, 45).

 2. (а) Колико је обимна служба Сведока? (б) Која три основна фактора доприносе напретку Сведока?

² Јеховини сведоци проповедају добру вест међу нацијама, укључујући данашњи Израел, и објављују је данас у више земаља него икада пре. Године 1994. преко четири и по милиона Сведока проповеда у приближно 230 земаља. Они воде око четири и по милиона кућних библијских студија са заинтересованим људима. То се ради упркос светској предрасуди, која се често темељи на незнању о учењима и мотивима Сведока. Као што се говорило за ране хришћане, тако може да се каже и за њих: „Познато нам је, наиме, за ову секту — да се свуда против ње говори“ (Дела апостолска 28:22, Ча). Чему онда можемо приписати њихову успешну службу? Постоје најмање три фактора која доприносе њиховом напретку — слеђење вођства Јеховиног духа, опонашање Христових практичних метода, и коришћење правих средстава за ефикасну комуникацију.

Јеховин дух и добра вест

 3. Зашто се не можемо хвалити оним што је постигнуто?

³ Да ли се Јеховини сведоци хвале својим успехом, као да је он резултат било којих специјалних способности које они могу имати? Не, јер се примењују Исусове речи: „Кад свршите све што вам је заповедано реците: Ми смо сад залудне слуге; свршили смо што смо били дужни учинити!“ Као предани, крштени хришћани, Јеховини сведоци добровољно прихватају одговорност да служе Богу, без обзира на своје личне околности. За неке, то значи пуновремену службу као мисионара или као добровољаца у подружницама и објектима за штампање хришћанских публикација. Друге таква хришћанска спремност одводи на грађевински рад на религиозним објектима, у пуновремену службу као пионира проповедника, или у повремено проповедање као објавитеља добре вести у локалним скупштинама. Нико од нас с правом се не може хвалити за вршење своје дужности, „што смо били дужни учинити“ (Лука 17:10; 1. Коринћанима 9:16).

 4. Како се савладава светско противљење хришћанској служби?

⁴ Сваки успех који имамо може да се припише Јеховином духу, или активној сили. И данас као и у данима пророка Захарије оправдано се може рећи: „То је реч Господња Зоробабелу: Не силом, ни снагом, него духом мојим, говори Господ над војскама.“ Тако се светско противљење делу проповедања Сведока савладава, не људским напорима, већ помоћу Јеховиног вођства и заштите (Захарија 4:6).

 5. Коју улогу Јехова игра у томе да се порука о Краљевству шири?

⁵ Што се тиче оних који се одазивају на поруку о Краљевству, Исус је рекао: „У пророцима стоји написано: ’И биће сви од Бога учени‘. Сваки који је чуо од Оца, и примио наук његов, долази к мени... нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца“ (Јован 6:45, 65). Јехова може читати срца и мисли, и он зна оне који ће се вероватно одазвати на његову љубав иако га можда још не знају. Он такође користи своје анђеле да усмерава ту јединствену службу. Зато је Јован у визији видео анђеоско учествовање и написао: „Видех другог анђела који је летео посред неба, који имаше вечно јеванђеље, да га објави становницима земље, свакоме племену и језику, колену и народу“ (Откривење 14:6).

Свесни духовне потребе

 6. Који је темељни став потребан да би се особа одазвала на добру вест?

⁶ Још један фактор у томе да Јехова некој особи додељује прилику да прихвати добру вест јесте онај који је изразио Исус: „Срећни су они који су свесни своје духовне потребе, јер краљевство небеско припада њима“ (Матеј 5:3, NW). Самозадовољна особа или онај ко не тражи истину неће бити свестан духовне потребе. Он или она мисли само на материјалан, телесан начин. Самодопадљивост постаје баријера. Према томе, кад многи које срећемо док идемо од куће до куће одбацују поруку, ми морамо узети у обзир све различите разлоге које људи можда имају за своју реакцију.

 7. Зашто се многи не одазивају на истину?

⁷ Многи одбијају да слушају зато што се упорно држе религије коју су наследили и нису отворени за дискусију. Други су привучени некој религији која одговара њиховој личности — неки желе мистицизам, други реагују на емоционализам, док су други опет углавном заинтересовани за друштвене активности у својој цркви. Многи данас изабирају начин живота који је у сукобу с Божјим мерилима. Можда живе неморалним животом, што је њихов разлог да кажу: „Не интересује ме.“ А опет други, који можда тврде да су образовани и научни, одбацују Библију као преједноставну (1. Коринћанима 6:9-11; 2. Коринћанима 4:3, 4).

 8. Зашто одбацивање не треба да умањи нашу ревност? (Јован 15:18-20)

⁸ Да ли одбацивање већине треба да умањи нашу веру и ревност у тој служби којом се спасавају животи? Можемо извући утеху из Павлових речи Римљанима: „А што неки не вероваше, хоће ли зато, то неверовање њихово верност Божју укинути? То никако! Него Бог нек се призна да је истинит, а човек да је сваки лажа, као што стоји написано: ’Да се праведан у речима својим нађеш, да победиш кад ти буду судили‘“ (Римљанима 3:3, 4).

 9, 10. Какви докази постоје да је противљење савладано у многим земљама?

⁹ Можемо извући охрабрење из примера многих земаља широм света које су изгледале врло равнодушно а ипак су се, с временом, показале баш супротно. Јехова и анђели знају да тамо има особа доброг срца које треба пронаћи — али Јеховини сведоци морају да буду упорни и да истрају у својој служби. Узмимо, на пример, неке земље у којима је пре 50 година изгледало да католицизам представља непремостиву препреку — Аргентина, Бразил, Ирска, Италија, Колумбија, Мексико, Португалија, и Шпанија. Године 1943. Сведока је било мало, свега 126 000 широм света, с тим да је 72 000 њих било у Сједињеним Америчким Државама. Незнање и предрасуде с којима су се суочавали Сведоци изгледали су као зид од цигле који не може да се пробије. Ипак, данас се неки од најуспешнијих резултата проповедања постижу у тим земљама. Исти је случај с многим бившим комунистичким земљама. Крштење 7 402 особе 1993. на конгресу у Кијеву, Украјина, пружа доказ тога.

¹⁰ Какве методе користе Сведоци да би саопштили добру вест својим ближњима? Да ли они користе материјална мотивисања да добију обраћенике, што неки тврде? Да ли они посећују само сиромашне и необразоване, као што тврде други?

Успешне методе за преношење добре вести

11. Какав је диван пример Исус оставио у својој служби? (Види Јован 4:6-26.)

¹¹ Исус и његови ученици успоставили су образац који Сведоци следе до данашњег дана у свом делу стварања ученика. Исус је ишао где год је било људи, богатих или сиромашних — у домове, на јавна места, на обале језера, на обронке планина, чак у синагоге (Матеј 5:1, 2; 8;14; Марко 1:16; Лука 4:15).

12, 13. (а) Како је Павле пружио образац за хришћане? (б) Како Јеховини сведоци следе Павлов пример?

¹² С обзиром на своју службу, апостол Павле је с правом могао да каже: „Ви знате од првога дана кад дођох у Азију како с вама једнако бејах, служећи Господу... и да се нисам устезао да вам проповедам и да вас поучавам пред народом и по кућама [„од куће до куће“, Ча]“ (Дела апостола 20:18-20).

¹³ Јеховини сведоци су познати широм света по свом слеђењу апостолског обрасца, служби од куће до куће. Уместо да се концентришу на скупу, плитку и безличну телевизијску службу, Сведоци иду у народ, код богатих и сиромашних, и састају се с њима лицем у лице. Они настоје да разговарају о Богу и његовој Речи.b Они не настоје да створе обраћенике дајући материјалне милодаре. Онима који су спремни да резонују, они указују да је једино право решење за проблеме човечанства владавина Божјег Краљевства, која ће стање на нашој земљи променити на боље (Исаија 65:17, 21-25; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:1-4).

14. (а) Како многи мисионари и пионири полажу чврст темељ? (б) Шта учимо из искуства Јеховиних сведока у Јапану?

¹⁴ Да би се дело обавило у што је могуће више земаља, мисионари и пионири у многим земљама успостављају упориште. Они полажу темељ, а затим локални Сведоци преузимају вођство. Тако није потребан велики број страних Сведока да би се проповедање наставило и да би било добро организовано. Један изванредан пример је Јапан. Крајем 1940-их, тамо су отишли углавном мисионари Аустралије и Океаније и Британије, проучавали су језик, прилагодили се на донекле примитивне услове те послератне ере, и започели сведочење од куће до куће. Током Другог светског рата, Сведоци су у Јапану били забрањени и прогоњени. Тако су мисионари по доласку пронашли само шачицу активних јапанских Сведока. Али, они су данас нарасли на преко 187 000 у више од 3 000 скупштина! Шта је била тајна њиховог почетног успеха? Један мисионар с преко 25 година службе у тој земљи рекао је: „Најважније је било да научимо разговарати с људима. Знајући њихов језик, могли смо да се поистоветимо с њима, да разумемо и ценимо њихов начин живота. Морали смо да покажемо да волимо Јапанце. Понизно смо настојали да постанемо део локалног друштва, наравно, без компромитовања наших хришћанских вредности.“

Хришћанско понашање такође је сведочанство

15. Како Сведоци показују хришћанско понашање?

¹⁵ Међутим, људи се не одазивају само на библијску поруку. Они такође виде хришћанство на делу. Они посматрају љубав, склад и јединство Сведока чак и у најтежим ситуацијама, као што су грађански ратови, племенске борбе, и етничко непријатељство. Сведоци задржавају јасан став хришћанске неутралности у свим сукобима и испуњавају Исусове речи: „Нову вам заповест дајем: Љубите један другога. Као што ја вас љубих, љубите се и ви међу собом. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:34, 35).

16. Које искуство илуструје практичну хришћанску љубав?

¹⁶ Љубав према ближњему била је илустрована у случају једног старијег човека који је писао једним локалним новинама о „г. и гђи Добрић“. Он је објаснио да су његове комшије биле добре према њему кад је његова жена умирала. „Откако је она умрла... они су сјајни“, написао је он. „Они су ме отада ’усвојили‘... обављајући све кућне послове и помажући у решавању проблема 74-годишњег пензионера. Оно због чега је све то још необичније јесте то да су они црнци, ја сам белац. Они су Јеховини сведоци, ја сам католик који се повукао.“

17. Који начин поступања треба да избегавамо?

¹⁷ Ово искуство илуструје да можемо дати сведочанство на много начина, укључујући наше свакодневно понашање. У ствари, уколико наше понашање није слично Христовом, наша служба би била фарисејска, без резултата. Ми не желимо бити попут оних које је Исус описао: „Све дакле што вам рекну, чувајте и чините; али не радите по делима њиховим. Јер они говоре, али не раде“ (Матеј 22:37-39; 23:3).

Класа роба пружа права средства

18. Како нас библијска литература опрема да помажемо људима искреног срца?

¹⁸ Још један битан фактор у проповедању добре вести свим народима јесте доступност библијске литературе коју производи Watch Tower Bible and Tract Society. Ми имамо књиге, брошуре, трактате и часописе који могу задовољити скоро сваку особу која поставља искрена питања. Ако сретнемо неког муслимана, хиндуса, будисту, таоисту, или Јевреја, можемо употребити књигу Mankind’s Search for God (Човечанство у потрази за Богом) или различите трактате и брошуре да започнемо разговор и можда библијски студиј. Ако неки еволуциониста пита о стварању, можемо употребити књигу Живот — Како је настао? Еволуцијом или стварањем? Ако нека млада особа пита: ’Шта је сврха живота?‘ можемо јој указати на књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања. Ако на некога дубоко утичу лични проблеми — депресија, хроничан умор, силовање, развод — имамо часописе који се на практичан начин баве таквим темема. Заиста, класа верног роба за коју је Исус прорекао да ће пружати „храну на време“ испуњава своју улогу (Матеј 24:45-47).

19, 20. Како се дело Краљевства убрзава у Албанији?

¹⁹ Али да би се достигли народи, неопходно је да се та литература производи на многим језицима. Како је могуће преводити Библију и библијску литературу на преко 200 језика? Кратко осматрање једног примера, Албаније, илуструје како је класа верног и разборитог роба у стању да унапређује добру вест упркос великим тешкоћама и да без данашњег Пентекоста пружи тренутан приступ језицима (Дела апостола 2:1-11).

²⁰ Пре само неколико година, на Албанију се још увек гледало као на једину заиста атеистичку комунистичку земљу. Часопис National Geographic изјавио је 1980: „Албанија забрањује [религију], сама се проглашавајући 1967. ’првом атеистичком земљом у свету‘... Нова генерација Албаније зна само за атеизам.“ Сада када је комунизам пао, Албанци који постају свесни своје духовне потребе одазивају се на проповедање које обављају Јеховини сведоци. У Тирани је 1992. основан мали преводилачки тим састављен од младих Сведока који знају италијански и енглески. Квалификована браћа из других земаља која их посећују поучавају их да користе лептоп компјутере да уносе текст на албанском. Они су почели с превођењем трактата и часописа Кула стражара. Док стичу искуство, они раде на превођењу других вредних библијских публикација. Тренутно у тој малој земљи (са становништвом од 3 262 000) има око 200 активних Сведока, а на Меморијалу 1994. било је присутно 1984.

Сви ми имамо одговорност

21. У каквом периоду ми живимо?

²¹ Светски догађаји достижу врхунац. С порастом криминала и насиља, крвопролићем и силовањем у локалним ратовима, преовладавањем попустљивог морала и његовим плодом сексуално преносивих болести, непоштовањем према законском ауторитету, изгледа да свет постаје анархичан, необуздан. Ми смо у периоду који је паралелан времену пре Потопа које је описано у Постању: „Господ виде да је неваљалство људи велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само к злу управљене. И Господ се покаја што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу“ (Постање 6:5, 6; Матеј 24:37-39).

22. Какву хришћанску одговорност имају сви Јеховини сведоци?

²² Баш као и у Нојево време, Јехова ће предузети акцију. Али у својој правди и љубави, он жели да се најпре свим народима проповеда добра вест и порука упозорења (Марко 13:10). У том погледу Јеховини сведоци имају одговорност — да пронађу оне који су вредни Божјег мира и да их поучавају његовим путевима мира. Ускоро, у Божје одређено време, проповедничко опуномоћење биће успешно завршено. „Онда ће доћи крај“ (Матеј 10:12, 13; 24:14; 28:19, 20).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Какав су успех данашњи Сведоци имали у својој служби?

◻ Зашто многи одбацују хришћанску поруку?

◻ Коју апостолску методу проповедања користе Сведоци?

◻ Каква средства имамо за ефикасну службу?

◻ Шта сви ми морамо радити у складу с Марком 13:10?

[Оквир на 19. страни]

ЗЕМЉА СВЕДОЦИ АКТИВНИ 1943. 1993.

Аргентина 374 102 043

Бразил 430 366 297

Венецуела Нема извештаја о активности 64 081

Ирска 150? 4 224

Италија Други светски рат — нема извештаја 201 440

Колумбија ?? 60 854

Мексико 1 565 380 201

Перу Нема извештаја о активности 45 363

Пољска Други светски рат — нема извештаја 113 551

Португалија Нема извештаја о активности 41 842

Уругвај 22 9 144

Филипини Други светски рат — нема извештаја 116 576

Француска Други светски рат — нема извештаја 122 254

Чиле 72 44 668

Шпанија Нема извештаја о активности 97 595

[Слика на 17. страни]

Јеховини сведоци су у порасту у многим католичким земљама, као што је Шпанија

[Слике на 18. страни]

Јеховини сведоци су активни у народима широм света