„Наћи окрепу својим душама“
„Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени . . . и наћи ћете окрепу својим душама. Јер је мој јарам благ и терет је мој лак“ (МАТЕЈ 11:28-30, НС).
1, 2. У којој се ситуацији налази људска породица већ вековима и како је то у супротности с Божијом првобитном намером?
„ЗНАМО да целокупно стваралаштво непрестано уздише и налази се у болима до сада.“ Тако је вековима раније писао један човек својим пријатељима у Рим (Римљанима 8:22, НС). А отада су боли и уздаси целокупне људске породице у сталном порасту. Свуда наплаћују свој жалосни данак предрасуде, беда, насиље и глад. Неправедни привредни састав крив је да су милиони изгубили своја радна места, па чак и станове. А сатански утицаји поткопавају све напоре да се деца одгајају путем којим би требала да иду.
2 Али највећа је трагедија вероватно кад болест или висока старост одузме људима снагу и достојанство и тада толико пропадну да постају још само своје сенке. Страховите болне патње које се често протежу недељама, месецима или чак годинама, стварају велики бол у срцу и многе сузе. Каква жалосна слика живота! О том јадном стању човека рекао је један мудри краљ старог века: „Јер су сви његови дани доиста мукотрпни“ (Проповедник 2:23, Ст; 4:1). Данашњи живот сигурно не одговара ономе што је требао да буде у складу с Божијом првобитном намером (1. Мојсијева 2:8, 9).
3. С којом је способношћу Бог створио човека, и како је дошло до тога да је сада користи у ограниченој мери?
3 Јехова Бог је створио човека савршена с могућношћу да се стварно радује животу (5. Мојсијева 32:4, 5). Присетимо се само радости коју осећамо приликом узимања укусног оброка, удисања чистог ваздуха или кад посматрамо прекрасан залазак сунца. „Размишљам о мучном задатку што је Бог задао синовима људским“, приметио је онај исти мудри краљ старога века. „Све што он чини прикладно је у своје вријеме . . .Знам да није друге среће човјеку осим да се весели и чини добро за својега живота. И кад човјек једе и пије и ужива у својем раду, и то је Божји дар“ (Проповедник 3:10, 13, Ст).
4. а) У ком су се жалосном стању налазили многи, а шта је видљиво из Исусовог искуства? б) Који је срдачни позив Исус упутио и која се питања с тим у вези јављају?
4 Али, колико је мало оних који могу да се радују добрим стварима које је Бог предвидео за нас! Исус Христ је био свестан јадног, жаљења вредног стања, у ком се налази човечанство. У Библији читамо: „Ту му приступи силан народ водећи са собом хроме, кљасте, слијепе, нијеме и многе друге, те их спусти до његових ногу.; Како ли је Исусу било жао тих несрећних људи! (Матеј 9:36; 15:30, Ст). Једном је приликом изговорио овај срдачни позив: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам ја кротак, понизна срца, и наћи ћете окрепу својим душама“ (Матеј 11:28, 29, НС). То су сигурно речи које уливају наду! Међутим, о којој је окрепи говорио Исус? И како је можемо наћи?
Истина која крепи
5. Како је Исус указао на могућност да се нађе права слобода и окрепљење душама?
5 Кад је Исус некако шест месеци пре своје смрти присуствовао празнику сеница, указао је на могућност да се нађе право окрепљење. Онима који су веровали у њега обратио се речима: „Ако устрајете у мојој науци, уистину сте моји ученици; упознат ћете истину, а истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32, Ст). О којој је то истини говорио Исус? Од чега нас она ослобађа? У ком смислу су његови слушаоци били робови?
6. а) Који су приговор упутили религиозни непријатељи и зашто? б) У ком смислу смо сви ми робови?
6 Религиозни противници су прекинули Исуса тврдњом: „Ми смо потомци Аврахамови и никада ником нисмо робовали. Како ти можеш рећи: ’Постаћете слободни’?“ Ти непријатељски расположени Јевреји били су поносни на своје национално наслеђе. Иако је нација врло често стајала под влашу туђинаца, Јевреји су се противили да буду названи робовима. Али, Исус им је указао у ком смислу су били робови, рекавши: „Заиста, заиста кажем вам, ко год чини грех, роб је греха.“ Да, сви су његови слушаоци ’чинили грех’, исто као што ми то данас сви чинимо. То је зато јер смо сви наследили тај грех од наших прародитеља. Али, Исус је обећао: „Дакле, ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни“ (Јован 8:33-36; Римљанима 5:12).
7. Како може права слобода постати стварност и шта је истина која нас ослобађа?
7 Дакле, права слобода може постати стварност само кроз Божијег Сина, Исуса Христа, који је положио свој савршени човечји живот као откупну жртву. Посредством те жртве ослобођени смо греха који води у смрт, те нам је омогућено да вечно живимо у Божијем праведном, новом свету, савршено здрави и срећни (Јован 3:16; 1. Јованова 4:10). Дакле, истина која нас ослобађа је истина о Исусу Христу и његовој улози у остварењу Божије намере. Краљевство с Исусом као краљем испуниће Божију вољу са Земљом, а о тој је истини Исус стално сведочио (Јован 18:37).
8. Који пример показује како истина окрепљује?
8 На који начин истина може да донесе окрепљење можемо видети из следећег искуства: Једна жена којој је речено да болује од рака у поодмаклом стадијуму потиштена и притиснута теретом сазнања, размишља о могућим болним, разорним последицама. Али, она се обраћа за савет другом лекару и подвргава се још неким прегледима. Покушајмо да замислимо какво олакшање осећа сазнавши да нови резултати показују да прва дијагноза није била тачна, или се она у међувремену опоравила. То је велико окрепљење за њену душу!
9. Како је Исус истином коју је учио доносио људима олакшање?
9 Слично се догађало кад је Исус био на Земљи. Због покварене традиције оног времена људи су били врло утучени. За књижевнике и фарисеје који су били за то одговорни, Исус је рекао: „Они вежу тешка бремена која се једва могу носити и стављају их људима на плећа, а сами неће ни прстом да их прихвате“ (Матеј 23:4; Марко 7:2-5). Велико је олакшање било за људе кад их је Исус поучио истини, која их је ослободила од таквих ропских традиција! (Матеј 15:1-9). Данас није ништа другачије.
10. Које терете, који одузимају радост, носе многи и како се осећа онај ко их се ослободи, упознавши истину?
10 Можда си због терета религиозних заблуда некада живео у страху да ћеш након смрти бити мучен у паклу или у чистилишту. Или си можда био сломљен кад ти је приликом смрти твог детета неки свештеник објаснио да је Бог узео к себи твоје љубљено дете, јер треба још једног анђела, као да је Богу твоје дете потребније него теби. Свештеници понекад говоре људима који су болесни да је то Божије проклетство. Зар није онда окрепљујуће упознати библијске истине које ослобађају од тих оптерећујућих религиозних лажи? Какво ли се олакшање при том осећа! (Проповедник 9:5, 10; Језекиљ 18:4; Јован 9:2, 3).
11. а) Који је један од најтежих терета и како може бити одстрањен? б) Које је окрепљење Исус доносио грешницима док је боравио на Земљи?
11 Један од најтежих терета које носимо јесте осећај кривице због почињеног греха. Олакшање је знати да ти греси могу бити опроштени заслугом Христове откупне жртве. У Библији налазимо јемство: „Крв нас његова Сина, Исуса, чисти од свакога гријеха“ (1. Јованова 1:7, Ст). Чак ако смо учинили и нешто страшно, можемо имати чисту савест и осећати олакшање, јер се Бог неће више сећати наших греха, ако се искрено покајемо и поправимо (Псалам 103:8-14; 1. Коринћанима 6:9-11; Јеврејима 10:21, 22). Какво је окрепљење Исус доносио оптерећенима грехом — блудницима и цариницима, нпр. Закхеју! Исус их је тешио библијским истинама, док је једном заједно с њима јео (Лука 5:27-32; 7:36-50; 19:1-10).
12. а) У каквим су се невољама налазиле особе, којима је Исус доносио окрепљење? б) Коме је Исус у првом веку на изричит начин показао да је он „пут, истина и живот“?
12 Многи други носе тешке терете, као што су болести и патње, тешке депресије и неизрецива бол коју доноси са собом смрт неког члана породице. Али, Исус је крепио све који су „били уморни и оптерећени“ (Матеј 4:24; 11:28, 29). Тако је излечио једну жену која је 18 година узалуд тражила помоћ код разних лекара. Такође је излечио човека који је боловао 38 година, затим једног који је био слеп од рођења. Да ли можеш да замислиш какво су олакшање осетили кад их је Исус излечио? (Лука 13:10-17; Јован 5:5-9; 9:1-7). Чињеница је, да су сви који су се с вером обраћали Исусу дошли до извора истине, правог окрепљења и живота. Исус је на изричити начин показао да је он „пут, истина и живот“, удовици којој је вратио из мртвих сина јединца, као и родитељима умрле 12-огодишње кћерке (Јован 14:6; 17:3; Лука 7:11-17; 8:49-56).
13. Коме требамо да се обраћамо за помоћ како нас је Исус учио и шта се догађа ако следимо његов савет?
13 Несумњиво постоје времена у којима смо суочени с тако великим проблемима да их сами не можемо савладати. Исус нас је учио да се обратимо за помоћ Јехови, што је и сам радио (Лука 22:41-44; Јеврејима 5:7). Ако се редовно обраћамо Јехови у молитви, осећаћемо се као псалмиста који је написао: „Нека је благословљен Јехова који свакодневно носи наше терете, прави Бог нашега спасења“ (Псалам 55:22; 68:10, НС). Да, познавање истине заиста окрепљује. На тај се начин приближавамо Јехови и схватамо да је уз његову помоћ могуће решавати чак и најтеже ситуације у животу.
Окрепљење кроз наду у Краљевство
14. Шта је одржало Исуса у његовим кушњама и шта је безусловно потребно да бисмо нашли окрепљење својим душама?
14 Да бисмо могли наћи право окрепљење својим душама, морамо имати чврсту наду. Та је нада одржавала и Исуса. У Библији читамо: „Због предстојеће радости он је претрпео мученички стуб, не обазирући се на срамоћење и сео је здесна престолу Божијему“ (Јеврејима 12:2, НС). Радосна нада која је одржавала Исуса, састојала се у свесности да је сачувањем своје беспрекорности допринео слављењу имена свог Оца и показао се достојним краљевске владавине у Божијем краљевству. Ако сачувамо јасно визију наше наде — било као сувладари с Христом на небу, или као његови поданици на рајској земљи — то ће и нас одржати у служби Божијој. Таква је нада безусловно потребна, ако желимо да нађемо окрепљење својим душама (Римљанима 12:12).
15. Какви би нам били животни изгледи без наде у Краљевство?
15 Размотримо какви би нам били животни изгледи без наде у Краљевство. Животни век човека износи само 70 или можда 80 година. А то време брзо пролази, што могу потврдити сви старији. Пуно је истине у оном што Библија говори о животу: „Јер пролазе брзо и ми летимо одавде“ (Псалам 90:10, Ст). Али, ми желимо да нам се дани продуже. Желимо да живимо. Постоји много тога да се уради и ужива.
16. Шта морамо да радимо да бисмо нашли окрепљење својим душама?
16 Колико је онда важно да стекнемо веру у „Криста Исуса, нашу наду“! (1. Тимотеју 1:1, Ст). Он је рекао: „Јер је ово воља мога Оца, да свако ко види Сина и верује у њега, добије вечни живот“ (Јован 6:40, НС, 51). Да ли верујемо у то? То је апсолутно потребно ако желимо да нађемо окрепљење својим душама. Нема другог пута. Да, ми морамо обући „оклоп наде у спасење“ (1. Солуњанима 5:8; упореди Јеврејима 6:19). Ова нада мора да заштити наше мисли и наш ум, јер бисмо иначе попустили под теретом великих тешкоћа и тако проиграли вечни живот. Дакле, пазимо да сачувамо јаку наду у Краљевство, да бисмо нашли окрепљење својим душама.
Вршење Божијег дела доноси окрепљење
17. а) Шта је потребно да бисмо нашли окрепљење и зашто то није превише за нас? б) Шта значи узети на себе Исусов јарам?
17 Да би се окрепили потребно је више од самог познања Исуса. Он је додао: „Узмите мој јарам на себе (Дођите самном под мој јарам“, Нови свет Библија с објашњењима, фуснота) и учите од мене, јер сам ја кротак, понизна срца, и наћи ћете окрепљење својим душама. Јер је мој јарам благ и терет је мој лак“ (Матеј 11:29, 30, НС). Узети на себе јарам значи рад. Али, запазимо да нас Исус није позвао да узмемо јарам на себе и да сами обавимо сав посао. Треба да с њим дођемо под јарам. Узети јарам који је Христ понудио у овом случају значи предати се Богу, симболизовати то крштењем у води, а затим преузети одговорност коју носи са собом улога Христовог ученика. Али, како нас тај јарам ученика окрепљује?
18. а) Зашто доноси окрепљење узимање Исусовог јарма на себе? б) Како нам проповедничка делатност доноси радост и окрепљење?
18 Узети на себе Христов јарам доноси окрепљење, јер је Исус кротак и понизна срца. Будући да он није неразуман, пријатно је радити с њим под истим јармом. Он узима у обзир наше могућности и слабости, стога је рекао: „Мој јарам је благ.“ Јарам ученичке делатности значи извршавање исте проповедничке делатности као и поучавање које је Исус обављао и за које је школовао своје прве ученике (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). И какве ли окрепљујуће делатности причати другима о нашем Богу пуном љубави, о његовом Сину и Краљевству! Право је освежење објашњавати људима могућност да вечно живе у рају! А како ли је тек велика наша радост кад они повољно реагују на вест о Краљевству која им посредује живот и кад почну с нама да служе Јехови Богу! (1. Тимотеју 4:16).
19. Зашто је савет Мојсијевог таста вредан пажње и за данашње скупштинске старешине?
19 Последњих година су дошли у Јеховину организацију милиони којима још треба помоћи да узму на себе Христов јарам. А то значи више посла за објавитеље Краљевства и њихове духовне пастире. За те је пастире пажње вредан савет који је пророк Мојсије добио од свог таста: „Није добро како радиш. И ти и тај народ с тобом потпуно ћете се исцрпсти. Тај посао је за те претежак; сам га не можеш обављати.“ Стога је саветовао Мојсију да изабере способне мужеве који би били уз њега као пастири народа. Слеђење тог савета водило је к успеху (2. Мојсијева 18:17-27). Данас, због напредног школовања способних мужева стоје на располагању „дарови у облику људи“, који могу суделовати у чувању стада, тако да се скупштинске старешине не би умориле (Ефесцима 4:8, 16).
20. Шта траже од нас Исус Христ и његов отац?
20 Христ је, додуше, упозорио своје следбенике да се „стално боре“, али ни он ни његов отац не траже да било ко од нас ради више него што је разумно. Кад су једном неки критиковали Лазареву сестру Марију због њеног ангажовања око Исуса, он их је укорио речима: „Пустите је. . . . Она је учинила што је могла“ (Лука 13:24; Нови свет Библија с објашњењима, фуснота; Марко 14:6-8). Од нас се не очекује да учинимо више него што можемо. Хришћанско деловање није терет, него окрепљење. Зашто? Зато јер већ сада доноси право задовољство, а уз то и наду у бескрајне благослове у будућности.
21. а) У чему се састоји Христов лаки терет и шта често отежава дело проповедања? б) Шта морамо чврсто да одлучимо и шта нам тада са сигурношћу стоји у изгледу?
21 Сатана ће се сигурно побринути да будемо прогоњени као Исус, наш партнер у јарму (Јован 15:20; 2. Тимотеју 3:12). Али, задржимо на уму: Исусов лагани терет није мучан; оно што тако често отежава наш посао је непријатељство Сатане и његових помагача. Христов терет се састоји само у томе да живимо у складу с Божијим захтевима, а они нису тешки (1. Јованова 5:3). Дакле, останимо с Исусом Христом под његовим јармом и напрежимо се као Он у делу проповедања и поучавања. Тако ћемо, како је сам зајамчио „наћи окрепљење својим душама“.
Како би одговорио?
◼ У ком стању се налази човечанство према Римљанима 8:22?
◼ У ком смислу нас крепи познавање истине?
◼ Зашто је нада у Краљевство толико окрепљујућа?
◼ У чему се састоји Исусов јарам и колико је благ?
◼ Ношење ког терета нас крепи?