Примери вере

„Ја верујем“

МАРТИ је та слика стално била пред очима — гроб њеног брата, пећина с великим каменом на улазу. Бол који је осећала притискао ју је попут тог хладног и тешког камена. Није могла да се помири с тим да је њен вољени брат умро. Четири дана од када је Лазар издахнуо била су попут дугог кошмара у ком су се преплитали жалост и метеж људи који су дошли да с њом поделе тугу.

Сада је пред њом стајао човек који је Лазару највише значио. Видевши Исуса поново је обузима туга, јер је он био једина особа на свету која је могла спасти њеног брата. Ипак, њихов сусрет на уласку у Витанију, малени град на обронку брда, Марти доноси утеху. За само неколико тренутака, доброта у његовом погледу и искрено саосећање које је увек тако охрабрујуће поново буде осећај топлине у њеном срцу. Он јој поставља питања која јој помажу да се усредсреди на веру у Бога и наду у ускрсење. Потом Марта изговара једну од најважнијих изјава коју ће икада рећи: „Ја верујем да си ти Христ, Син Божји, онај који треба да дође на свет“ (Јован 11:27).

Марта је била жена изузетне вере. Иако се у Библији не говори много о њој, оно што сазнајемо пружа нам снажне поуке које нам могу помоћи да ојачамо веру. Да бисмо то видели, осмотримо догађај када се Марта први пут помиње у Библији.

„Бринеш се и узнемираваш“

Било је то неколико месеци раније. Лазар је био жив и доброг здравља. У његов дом у Витанији требало је да дође најважнији гост, Исус Христ. Лазар, Марта и Марија су били необична породица — три одрасле особе, брат и две сестре који су очигледно живели у истој кући. Неки изучаваоци претпостављају да је Марта била најстарија, будући да је преузела улогу домаћице и у неким ситуацијама се прва спомиње (Јован 11:5). Не знамо да ли је неко од њих троје икада био у браку. Било како било, они су постали блиски пријатељи са Исусом. Током његове службе у Јудеји, где је наишао на велико прогонство и непријатељство, њихов дом је био место где је Исус увек могао да сврати. Нема сумње да је веома ценио ту луку мира и подршке.

Марта је много допринела томе да њихов дом буде пријатно место где је гост увек добродошао. Као веома вредна жена, изгледа да је увек имала пуне руке посла. Ни Исусова посета није била изузетак. Већ је имала на уму посебан оброк са више јела за уваженог госта и можда неке његове сапутнике. У то време гостопримство је било веома важно. Када би гост стигао, домаћин би га поздравио пољупцем, изуо му сандале, опрао ноге и излио на главу освежавајуће мирисно уље (Лука 7:44-47). А што се тиче смештаја и хране, побринуо би се да му обезбеди најбоље.

Марта и Марија су имале доста тога да ураде како би дочекале овог важног госта. Марија, за коју се обично сматра да је била осећајнија особа склонија размишљању, сигурно је испрва помагала својој сестри. Али, након што је Исус стигао, ситуација се променила. Исус је увидео да је та посета била згодна прилика да их поучи, што је и учинио! За разлику од верских вођа тог времена, он је поштовао жене и радо их поучавао о Божјем Краљевству, главној теми свог проповедања. Узбуђена због тога, Марија је села поред његових ногу и упијала сваку реч.

Можемо само замислити како је у Марти расла напетост. Знајући колико јела треба да припреми и које све послове треба да обави како би збринула госте, осећала је све већу бригу и узнемиреност. Док се журно кретала тамо-амо по кући и видела сестру како седи и не чини ништа да јој помогне, да ли је можда променила боју лица, гласно уздахнула или се намрштила? То не би било ништа чудно. Сав тај посао није могла сама да обави!

Коначно, Марта више није могла да издржи. Прекинула је Исуса, праснувши: „Господе, зар не мариш што ме је сестра оставила саму да послужујем? Реци јој да ми помогне“ (Лука 10:40). То су биле снажне речи. Неки преводи то преносе на следећи начин: „Господе, зар те није брига...?“ Затим је тражила од Исуса да прекори Марију и нареди јој да се врати послу.

Исусов одговор је можда изненадио Марту, као и многе који ће касније читати о томе у Библији. Љубазно је рекао: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш око много тога, а мало тога је потребно или само једно. Марија је изабрала бољи део, који јој се неће одузети“ (Лука 10:41, 42). Шта је Исус тиме мислио? Да ли је хтео да каже да је Марта усредсређена само на материјалне ствари? Да ли је потценио њен труд у припремању укусног оброка?

Не. Исус је јасно видео да су Мартини мотиви били чисти и искрени. Он такође није сматрао да је гостољубивост у тој мери обавезно погрешна. Нешто раније, радо је присуствовао ’великој гозби‘ коју је приредио Матеј (Лука 5:29). Није био у питању оброк који је Марта припремила, већ њени приоритети. Била је толико заокупљена припремом богате трпезе да је изгубила из вида оно што је било најважније. Шта то?

Исус, јединорођени Син Јехове Бога, дошао је у Мартин дом да их поучи истини. Ништа, па ни њен диван оброк и све друго што је припремила, није било важније. Исусу је без сумње било жао што је Марта пропустила ту јединствену прилику да ојача веру, али је поштовао њен избор. Међутим, сасвим је нешто друго било тражити од Исуса да нареди Марији да учини исто.

Зато је Исус љубазно исправио Марту, благим гласом понављајући њено име како би је умирио и уверио да нема потребе да се ’брине и узнемирава око много тога‘. Једноставан оброк од једног или два јела био би довољан, посебно када је било духовне гозбе. Зато он нипошто не би од Марије одузео „бољи део“ који је изабрала — да учи од њега.

Ова мала породична сцена веома је поучна за данашње Христове следбенике. Не треба да дозволимо да нас било шта спречи у задовољавању наших „духовних потреба“ (Матеј 5:3). Иако желимо да опонашамо Мартину великодушност и марљивост, никада не желимо да се ’бринемо и узнемиравамо‘ око мање важних детаља у показивању гостољубивости и да при том пропустимо оно што је најважније. Ми се не дружимо са суверницима првенствено да бисмо уживали у богатим оброцима, већ да бисмо се узајамно храбрили и размењивали духовне дарове (Римљанима 1:11, 12). За такву прилику довољан је чак и најједноставнији оброк.

Вољени брат је изгубљен — и враћен

Да ли је Марта прихватила Исусову љубазну исправку и извукла поуку? Не морамо да нагађамо. Апостол Јован започиње узбудљиву причу о Мартином брату следећим речима: „Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара“ (Јован 11:5). Прошло је више месеци од Исусове претходне посете Витанији. Очигледно је да се Марта није препустила негативним мислима нити је гајила зловољу према Исусу због његовог љубазног савета. Она га је прихватила. И у томе је пружила одличан пример вере, јер коме од нас с времена на време не треба исправка?

Када се Лазар разболео, Марта је била заокупљена бригом о њему. Учинила је све што је могла да му ублажи невољу и помогне да се опорави. Међутим, болест је узимала све више маха. Из сата у сат, из дана у дан, његове сестре су биле уз њега. Колико се само пута Марта загледала у испијено лице свог брата, присећајући се многих година које су провели заједно и радости и туге коју су делили!

Када је изгледало да му више никако не могу помоћи, Марта и Марија су послале поруку Исусу. Он је проповедао у подручју које је било удаљено два дана хода. Порука је била једноставна: „Господе, твој вољени пријатељ је болестан“ (Јован 11:1, 3). Знале су да је Исус волео њиховог брата и веровале су да ће учинити све што може како би помогао пријатељу. Да ли су се понадале да ће Исус стићи пре него што буде прекасно? Ако јесу, њихове наде су убрзо потонуле. Лазар је умро.

Марта и Марија су жалиле за својим братом, припремајући све што је потребно за сахрану и дочекујући многе госте из Витаније и околине. Али од Исуса још није било вести. Како је време пролазило, Марта је сигурно била све више збуњена. Коначно, четири дана након Лазареве смрти, чула је да је Исус био близу града. Као предузимљива жена, чак и у овом тешком тренутку, устала је и не рекавши ништа Марији пожурила му у сусрет (Јован 11:20).

Када је угледала свог Учитеља, преточила је у речи оно што је данима мучило њу и Марију: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.“ Ипак, Марта није изгубила наду и веру. Рекла је: „Али и сада знам да ће ти Бог дати све што од њега затражиш.“ Исус је истог трена рекао нешто што јој је ојачало наду: „Твој брат ће устати“ (Јован 11:21-23).

Марта је мислила да Исус говори о ускрсењу у будућности, те је одговорила: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“ (Јован 11:24). Имала је изузетно јаку веру у то. Неке јеврејске верске вође, зване садукеји, порицале су да ће бити ускрсење, иако је то било јасно учење у надахнутим списима (Данило 12:13; Марко 12:18). Међутим, Марта је знала да је Исус поучавао о нади у ускрсење и чак вратио у живот неке особе — иако нико од њих није био мртав тако дуго као Лазар. Она није знала шта ће се ускоро десити.

Исус је тада дао чувену изјаву: „Ја сам ускрсење и живот.“ Заиста, Јехова Бог је свом Сину дао власт да у будућности ускрсава људе на целој земљи. Исус је питао Марту: „Верујеш ли у то?“ Тада је дала одговор који смо осмотрили на почетку чланка. Веровала је да је он Христ, то јест Месија, да је Син Јехове Бога и да су пророци најавили његов долазак на свет (Јован 5:28, 29; 11:25-27).

Да ли Јехова Бог и његов Син Исус Христ цене такву веру? Догађаји који ће се одиграти пред Мартиним очима пружиће недвосмислен одговор. Пожурила је да пронађе сестру. Затим је видела да је Исус био дубоко дирнут док је разговарао с Маријом и још многима који су оплакивали Лазара. Видела је како низ његово лице теку сузе које су биле искрен израз туге због бола који доноси смрт. Чула је како заповеда да склоне камен са уласка у гробницу (Јован 11:28-39).

Практична као и увек, Марта је упозорила да тело сада већ сигурно заудара јер је прошло четири дана. Исус ју је подсетио: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божју славу ако будеш веровала?“ Заиста је веровала и видела славу Јехове Бога. Управо на том месту и у том тренутку, он је свом Сину дао моћ да Лазара врати међу живе! Замислите сцене које су јој се дубоко урезале у ум и остале у сећању до краја живота — Исусов позив: „Лазаре, изађи!“; нејасан звук из гробнице док је Лазар, још увек умотан у погребне завоје, устајао и полако се кретао према излазу; Исусова заповест да ’скину то с њега и пусте га да иде‘ и сигурно неописиво усхићење када су она и Марија пале у загрљај свом брату (Јован 11:40-44). Коначно јој је пао камен са срца!

Овај догађај показује да ускрсење није само пуста жеља, већ утешно библијско учење и доказана историјска чињеница. Јехова и његов Син радо награђују веру, као што је било у случају Марте, Марије и Лазара. Ако стекнете снажну веру попут Марте, можете очекивати сличне награде.a

„Марта је послуживала“

У Библији се Марта помиње још једанпут. Био је то почетак последње седмице Исусовог живота на земљи. Знајући добро које га тешкоће ускоро чекају, поново је изабрао да борави у њиховом топлом дому у Витанији. Одатле ће пешачити три километра до Јерусалима. Исус и Лазар су вечерали у дому губавца Симона, и ту последњи пут сазнајемо нешто о главном лику наше приче: „Марта је послуживала“ (Јован 12:2).

Ништа необично за једну тако вредну жену! Када је први пут срећемо у Библији, она је у послу. Сада, када последњи пут читамо о њој, она и даље ради, дајући све од себе како би збринула потребе других. Данашње скупштине Христових следбеника благословљене су женама попут Марте — одважним и великодушним, које своју веру увек доказују делима жртвујући се за друге. Марта је вероватно наставила да чини тако. То је било мудро с њене стране, јер је тешко време тек предстојало.

За неколико дана, Марта ће бити сведок страшне смрти свог вољеног Учитеља, Исуса. Осим тога, ти исти лицемери који су га убили били су одлучни да убију и Лазара, пошто је његово ускрсење ојачало веру многих (Јован 12:9-11). И наравно, смрт је на крају ипак раскинула блиске везе између Марте и њеног брата и сестре. Не знамо како и када се то десило, али можемо бити сигурни у следеће: Мартина драгоцена вера помогла јој је да издржи све до краја. Из тог разлога је добро да данашњи хришћани опонашају Мартин пример вере.

[Фуснота]

[Слика на 11. страни]

Чак и када је била у жалости, Марта је послушала Исуса и усредсредила се на оно што јача веру

[Слика на 12. страни]

Иако је била ’забринута и узнемирена‘, Марта је понизно прихватила исправку

[Слика на 15. страни]

Мартина вера у Исуса била је награђена када је видела ускрснулог брата