Шта каже Библија?

Зашто су библијска пророчанства значајна за тебе

„КАД БИ само имали сигуран доказ да је Библија Божја реч“, кажу многи, „тада би у њу веровали“. Међутим, често такве особе не могу да кажу какав би то „сигуран доказ“ био потребан да их увери. Да ли би то било неко чудо?

Док је био овде на Земљи, Исус је чинио многа чуда, али скептици су одбили то да прихвате као доказ да је он Божји говорник. Неки су чак тврдили да Исус „помоћу Велзевула, владара демона“ чини одређена чуда! Исус је признао да су нека „чуда“ која су чинили други уствари била Сотонино дело (Лука 11:14—19; Матеј 7:22, 23). Према томе, нешто друго би било потребно као сигуран доказ да је Библија Божја реч — нешто што би показало да саме речи Библије и вест која је у њој садржана потичу од Бога.

На страницама саме Библије налазимо такав доказ — пророчанства. Сигурно је да Јехова, као Бог истине и Извор све мудрости, онај који од почетка познаје крај, треба да буде у могућности да предвиди оно што ће се догодити у будућности, укључујући и нашу властиту (Псалам 31:5; Приче Соломунове 2:6; Исаија 46:9, 10). Он је то и учинио у својој писаној Речи, често врло детаљно. Погледајмо само један скуп пророчанстава усредсређених на Исуса Христа.

Пророчанства која доказују да је Исус месија

Стотине библијских пророчанстава испунило се на Исусу Христу.a Неки можда тврде да су Исус и његови ученици с тим циљем намерно управљали стварима на тај начин. Али, да ли су то заиста могли? Погледајмо неке чињенице.

Ни Исус, ни његови родитељи нису могли да наговоре римског цезара да изда наредбу у којој се захтевало да Јосиф и Марија оду у Витлејем ради пописа становништва и порезне регистрације баш у време Исусовог рођења. Тако су Римљани, који ни на који начин нису били заинтересовани за испуњење библијских пророчанстава, одиграли одређену улогу у томе да се Исус роди у Витлејему, чиме се испунило пророчанство из Михеја 5:2.

Што је Исус више разголићавао лицемерство јеврејских религиозних вођа, то више су они хтели да га убију. Али, до његове смрти није требало да дође директно од руку његових сународника. Да су Исуса убили Јевреји, вероватно би га каменовали, пошто је то било средство за извршење смртне казне према Мојсијевом закону (Јован 8:59; 10:31). Међутим, према пророчанству месија је требао да буде обешен на стуб да тако укине „проклетство Закона“. (Упореди 5. Мојсијеву 21:22, 23 с Галатима 3:13). Требало је да буде ,подигнут’ да може привући ,људе свих врста’. (Упореди 4. Мојсијева 21:4, 9 са Јованом 3:14 и 12:32, 33.) Тиме што је прибијен на стуб, а коју методу су користили Римљани, није могло бити никакве сумње у испуњење тих пророчанстава. Дакле, опет су Римљани, који нису били заинтересовани да припомогну у испуњењу библијских пророчанстава, одиграли улогу у томе да се Јеховина пророчанска Реч покаже истинитом.

Даље, док је висио на стубу, Исус није ништа могао учинити да одреди шта ће се чинити с његовим хаљинама. Није могао да наговори римске војнике да за њих бацају коцку. Али, они су то учинили, баш како је то Библија прорекла! (Псалам 22:18; Јован 19:24). Опет су Римљани, а не Исус и његови ученици, били ти који су проузроковали да се библијска пророчанства покажу истинитим.

Исус је прорекао да ће се за време његовог нараштаја у Јерусалиму збити догађаји који ће значити изненадно уништење града (Лука 21:5—24). Данило је то прорекао преко 500 година пре Исусовог времена (Данило 9:26, 27). 70. године н.е. Јерусалим је био разорен. Исусове и Данилове речи су се испуниле. Поново су се библијска пророчанства потврдила као поуздана.

Да ли ћеш имати користи од пророчанстава?

Има много библијских пророчанстава која још треба да се испуне. На пример, Јехова је навео свог Сина, Исуса Христа, да прорекне како ће овај садашњи зли састав ствари доћи крају, и да ће после њега уследити нови свет праведности под владавином небеског Царства (Матеј 24:3—14; Откривење 21:1—5; види и 2. Петрова 3:7—13). Све то је записано у Библији као Јеховина пророчанска Реч која се увек показала истинитом. Зар не би онда требало озбиљно о њој да размислимо?

Који разлог би имала деца да не верују обећањима родитеља који су у прошлости чинили само добре ствари за њих и увек се држали своје речи? Исто тако, који разлог би ми имали да не верујемо у Јеховино обећање о успостави Царства његовог Сина? Који разлог би имали да мислимо како је Јехова, који је у прошлости за своја створења учинио толико добра, одједном престао да се интересује за њихову добробит?

За ово нема убедљивих аргумената. Према томе, имамо све разлоге да верујемо у Јехову и његову Реч и да полажемо своје наде у њега. Његова поуздана пророчанска реч даје сврху животу. Она усмерава нашу активност према вредном циљу. Заиста је од највећег значаја за нас данас.

[Фуснота]