Дан кога се треба сећати

„Ово вам кажем да мир имате у мени. У свету ћете имати муке, али не бојте се, јер ја победих свет“ (ЈОВАН 16:33).

 1, 2. Који се дан у историји истиче између свих других дана, и зашто?

ДАНАШЊИ свет има много тога да каже о миру. Мир је на крају другог светског рата био повезан са даном V.Е. и даном V.J.a Божић сваке године наводи људе да размишљају о ’миру на земљи‘ (Лука 2:14). Али, постоји један дан у целој људској историји који се истиче од свих других. То је дан у коме је Исус Христ изговорио горе цитиране речи. Од више од два милиона дана откако човечанство постоји овде на Земљи, један дан је потпуно променио пут човечанства на његово вечно добро.

² Тај значајан дан био је 14. нисан јеврејског календара. Године 33. н. е., 14. нисан започео је заласком сунца 1. априла. Размотримо догађаје тог епохалног дана.

14. нисан!

 3. Како је Исус користио те последње сате?

³ Док пада сумрак, диван пуни месец вероватно баца своје зраке као подсетник да Јехова одређује времена и годишња доба (Дела апостола 1:7). А шта се догађа у тој горњој соби где су се Исус и његових 12 апостола окупили да славе јеврејску годишњу Пасху? Док се Исус припрема да ’пређе из овога света к Оцу, како је љубио своје који беху у свету, испуни до краја љубав своју према њима‘ (Јован 13:1). Како он то чини? Исус речју и примером у своје ученике наставља да усађује особине које ће им помоћи да победе свет.

Облачење понизности и љубави

 4. (а) Како је Исус својим ученицима показао једну темељну особину? (б) Како знамо да је Петар научио важност понизности?

⁴ Апостоли још увек треба да се ослободе извесне мере частољубиве љубоморе и поноса. Зато се Исус опасује пешкиром и почиње да им пере ноге. Права понизност није испољавање лажне понизности, какву сваке године у Риму глуми папа хришћанства. Ни у ком случају! То је давање себе које произилази из ’понизности мисли која сматра друге вишима од себе‘ (Филипљанима 2:2-5, NW). Петар у почетку не схвата смисао тога и не дозвољава Исусу да му опере ноге. Након што је био исправљен, он тражи од Исуса да му опере цело тело (Јован 13:1-10). Међутим, Петар је сигурно извукао поуку. Годинама касније, он је друге исправно саветовао (1. Петрова 3:8, 9; 5:5). Колико ли је само данас важно да сви у понизности робујемо Христу! (Види такође Пословице 22:4; Матеј 23:8-12.)

 5. Која је Исусова заповест показала важност једне даљње кључне особине?

⁵ Један од дванаесторице не извлачи корист из Исусовог савета. То је Јуда Искариотски. Док се Пасхална вечера наставља, Исус постаје узнемирен у духу, означава Јуду као свог издајника и отпушта га. Тек тада Исус говори једанаесторици својих верних ученика: „Нову вам заповест дајем: Љубите један другога. Као што ја вас љубих, љубите се и ви међу собом. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:34, 35). То је заиста нова заповест, приказана Исусовим властитим изванредним примером! Док се приближава час његове жртвене смрти, Исус испољава изванредну љубав. Он користи сваки драгоцени минут да поучи и охрабри те ученике. Касније наглашава важност љубави, говорећи: „Ово је заповест моја: Љубите се међу собом, као што сам ја вас љубио. Нема веће љубави него живот свој дати за пријатеље своје“ (Јован 15:12, 13).

„Пут и истина и живот“

 6. Који циљ Исус поставља пред своје присне ученике?

⁶ Исус каже једанаесторици верних: „Нека се не узнемирује ваше срце. Исказујте веру у Бога и у мене веру исказујте. У кући мога Оца има много станова. Када би било другачије, рекао бих вам, јер идем да вам приправим место“ (Јован 14:1, 2, NW). То место ће бити у ’краљевству небеском‘ (Матеј 7:21). Исус наводи како та присна група лојалних ученика може доћи до свог циља. Он каже: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази Оцу осим кроз мене“ (Јован 14:6, NW). То се односи и на оне из човечанства који добијају вечни живот на Земљи (Откривење 7:9, 10; 21:1-4).

 7-9. Зашто је Исус себе описао као ’пут и истину и живот‘?

⁷ Исус је „пут“. Један и једини приступ Богу у молитви је кроз Исуса Христа. Сам Исус засигурава својим ученицима да ће им Отац дати све што траже у Исусово име (Јован 15:16). Молитве упућене иконама или религиозним „свецима“ или које су препуне Здравомарија и понављаних напева — ниједну од њих Отац не чује и не прихвата (Матеј 6:5-8). Надаље, с обзиром на Исуса, у Делима апостола 4:12 читамо: „Нема у никоме другоме спасења, јер нема другога имена под небом данога људима, којим бисмо се могли спасти.“

⁸ Исус је „истина“. Апостол Јован је о њему рекао: „Реч је постала тело и пребивала међу нама, и гледали смо његову славу, славу каква припада јединорођеном очевом сину; и био је пун незаслужене доброхотности и истине“ (Јован 1:14, NW). Исус је испунио стотине пророчанстава из Хебрејских писама и тиме је постао њихова истина (2. Коринћанима 1:20; Откривење 19:10). Он је обзнанио истину говорећи својим ученицима и мноштвима која су слушала, расправљајући са лицемерним свештенством, те својим живим примером.

⁹ Исус је „живот“. Као Син Божји, Исус је рекао: „Ко исказује веру у Сина има вечни живот; ко не слуша Сина неће видети живот, него срџба Божја остаје на њему“ (Јован 3:36, NW). Вера исказана у Исусову жртву води до вечног живота — бесмртног живота на небу за „мало стадо“ помазаних хришћана и вечног живота на рајској Земљи за велико мноштво ’других оваца‘ (Лука 12:32; 23:43 Јован 10:16).

Подношење прогонства

10. Зашто треба да ’победимо свет‘, и које је охрабрење пружио Исус с обзиром на то?

¹⁰ Они који се надају да живе у Јеховином новом систему морају се борити са светом који је „под влашћу лукавога“, Сатане Ђавола (1. Јованова 5:19). Како су зато охрабрујуће Исусове речи из Јована 15:17-19! Он објављује: „Оно што вам заповедам то је да љубите један другога. Ако свет на вас мрзи, знајте да на мене омрзну пре вас. Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио, а како нисте од света, него вас ја од света изабрах, зато свет мрзи на вас.“ Прави хришћани су омрзнути све до ове, 1992. године, али како се само радујемо дивним примерима оних који настављају да чврсто стоје, понизно проналазећи снагу под Божјом моћном руком! (1. Петрова 5:6-10). Сви ми можемо поднети кушње исказујући веру у Исуса, који закључује свој разговор следећим срдачним речима: „У свету ћете имати муке, али не бојте се, јер ја победих свет“ (Јован 16:33).

Увођење новог савеза

11. Шта је Јеремија прорекао с обзиром на нови савез?

¹¹ Током те вечери, након што је слава Пасхе приведена крају, Исус говори о новом савезу. Пророк Јеремија је то прорекао вековима унапред, говорећи: „’Гле! Иду дани‘, реч је Јеховина, ’и ја ћу склопити с домом Израеловим и с домом Јудиним нови савез... Свој ћу закон у њих ставити и у њихово срце ћу га уписати. И бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ... Јер ћу заборавити њихову грешку и њиховог греха нећу се више сећати‘“ (Јеремија 31:31-34, NW). Жртва која тај нови савез чини пуноважним требало је да буде принесена 14. нисана 33. н. е.!

12. Како Исус уводи нови савез, и шта он постиже?

¹² Исус говори једанаесторици верних да је веома желео јести ту Пасху с њима. Затим узима хлеб, изговара захвалу, ломи га и даје им, говорећи: „Ово значи моје тело, које се у вашу корист треба дати. Чините то као успомену на мене.“ На исти начин, он им додаје чашу црвеног вина, говорећи: „Ова чаша значи нови савез на темељу моје крви, која се у вашу корист треба пролити“ (Лука 22:15, 19, 20, NW). Нови савез учињен је делотворним Исусовом „скупоценом крвљу“, која је од далеко веће вредности од животињске крви чијим прскањем је израелски савез Закона учињен правоснажним! (1. Петрова 1:19; Јеврејима 9:13, 14). Они који су узети у нови савез радују се потпуном опроштењу греха. Зато могу бити међу 144 000 оних који примају вечно наследство као духовни Израел (Галатима 6:16; Јеврејима 9:15-18; 13:20; Откривење 14:1).

„Као успомену на мене“

13. (а) О чему треба да размишљамо у време Спомен-свечаности? (б) Ко једино треба узимати симболе, и зашто?

¹³ Хиљаду деветсто шездесета годишња Спомен-свечаност на Исусову смрт пада на 17. април 1992. Док се тај датум приближава, чинимо добро ако размишљамо о свему што постиже Исусова савршена жртва. Та припрема узвисује Јеховину мудрост и његову дубоку љубав према човечанству. Исусова беспрекорност без икакве мрље, све до болне смрти, оправдава Јехову пред Сатаниним ругањем да је Његово људско створење мањкаво и да ће попустити под испитом (Јоб 1:8-11; Пословице 27:11). Својом жртвеном крвљу, Исус посредује нови савез, Јеховино средство за одабирање ’изабраног рода, краљевског свештенства, свете нације, народа за посебну својину‘. Док су још на Земљи, они ’објављују надалеко одличности‘ свог Бога, Јехове, који их је „позвао из таме у своје чудесно светло“ (1. Петрова 2:9, NW; упореди Излазак 19:5, 6). Исправно је што сваке године само они узимају симболе на Спомен-свечаности.

14. Како су обогаћени милиони посматрача?

¹⁴ На прошлогодишњој Спомен-свечаности широм света било је 10 650 158 присутних, али је међу њима само 8 850 узело симболе — мање од једне десетине од 1 посто. Од које је стога користи та свечаност за милионе посматрача? Од велике користи! Иако немају учешћа, они су духовно обогаћени тим дружењем са великим свеопштим братством, док слушају о свим дивним стварима које Јехова постиже кроз жртву свог Сина.

15. Како и други осим помазаника извлаче корист из Исусове жртве?

¹⁵ Осим тога, апостол нас у 1. Јовановој 2:1, 2 обавештава: „Имамо бранитеља код Оца, Исуса Христа праведника. Он је сам жртва окајања греха наших, и не само наших, него и целога света.“ Да, иако Исусова жртва у првом реду користи класи Јована која је узета у нови савез, она омогућује и опроштење греха „целога света“. То је „жртва окајања“ за грехе свих других из света човечанства који исказују веру у Исусову проливену крв, која им отвара срећан изглед за вечни живот на рајској Земљи (Матеј 20:28).

’У краљевству мог Оца‘

16. (а) У чему сада, изгледа, учествују Исус и његови сунаследици? (б) Шта се данас захтева и од помазаног остатка и од великог мноштва?

¹⁶ Настављајући да храбри своје апостоле, Исус указује на дан када ће на симболичан начин пити производ нове винове лозе са својим ученицима у Краљевству свог Оца (Матеј 26:29). Он им каже: „Ви сте они који сте се одржали са мном у мојим искушењима, и ја вама остављам краљевство, као што је Отац мој мени оставио, да једете и пијете за трпезом мојом у краљевству мојему, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израелових“ (Лука 22:28-30). Пошто је Исус 1914. примио моћ Краљевства на небу, можемо закључити да је већи број Исусових сунаследника, који су сакупљени кроз векове, већ ускрснуо да с њим ’седну на престолима‘ (1. Солуњанима 4:15, 16). Брзо се приближава дан када ће анђели ослободити „четири ветра“ ’велике невоље‘! До тада ће бити завршено печаћење 144 000 духовног Израела и сакупљање милиона̂ великог мноштва. Сви они морају чувати беспрекорност, као што је то чинио Исус, како би примили награду вечног живота (Откривење 2:10; 7:1-4, 9).

17 и оквир. (а) Ако би неки помазаник због нелојалности био одбачен, ко би га могао заменити? (б) Које су занимљиво светло бацили чланци Куле стажаре из 1938. на изградњу и касније ширење теократске организације на Земљи?

¹⁷ Шта ако неки помазаници престану да буду чувари беспрекорности? У овом касном часу, број таквих нелојалних без сумње ће бити мали. Разумно је да ниједна замена неће доћи између новокрштених, него између оних који су остали с Исусом у његовим кушњама кроз многе године верне службе. Сјајни одблесци духовног светла који су дошли кроз Кулу стражару у 1920-им и 1930-им указују да је сакупљање преосталих помазаника било практично завршено у том раздобљу. Они који од тада ’перу своје дуге хаљине у крви Јагњетовој‘ имају другачију радосну наду. Јеховин дух их кроз Христа води на „изворе вода̂ живота“ на рајској Земљи (Откривење 7:10, 14, 17, NW).

Најгорљивија молитва

18. Које снаже поуке извлачимо из Исусове молитве из 17. поглавља Јована?

¹⁸ Исус закључује свој Спомен-састанак са својим ученицима изговарајући горљиву молитву записану у Јовану 17:1-26. Он најпре моли да га његов Отац прослави док чува беспрекорност до краја. На тај ће начин бити прослављен и Јехова, његово име биће посвећено — очишћено од сваке срамоте. Јер савршени човек Исус заиста доказује да Божје људско створење може бити без мане, чак и под најтежим испитом (Деутероном 32:4, 5; Јеврејима 4:15). Надаље, Исусова жртвена смрт отвара величанствену могућност Адамовом потомству. Исус каже: „Ово значи вечни живот: њихово усвајање спознања о теби, једином правом Богу, и ономе кога си послао, Исусу Христу“ (NW). Како је само преко потребно стећи тачно спознање о Јехови Богу и његовом Сину, Јагњету Божјем, који је дао свој живот за Јеховино оправдање и спасење човечанства! (Јован 1:29; 1. Петрова 2:22-25). Да ли ту најљубазнију жртву цениш до те мере да се у потпуности предаш Јехови и његовој драгоценој служби?

19. Како се остатак и велико мноштво могу радовати драгоценом јединству?

¹⁹ Исус се надаље моли свом Светом Оцу да чува ученике док доказују да нису део света, док се држе Његове речи као истине и одржавају драгоцено јединство с Оцем и Сином. Зар ова молитва није била дивно услишена све до нашег времена док помазани остатак и велико мноштво уједињено служе у свезама љубави, док одржавају неутралност према свету, његовом насиљу и злу? А како су само драгоцене Исусове закључне речи свом Оцу, Јехови! „Објавио сам им твоје име и објавићу га“, каже Исус, „да љубав којом си ти мене љубио буде у њима и ја у заједници с њима“ (Јован 17:14, 16, 26, NW).

20. Зашто је 14. нисан 33. н. е. заиста дан кога се треба сећати?

²⁰ Након што су изашли у Гетсемански врт, Исус се надаље кратко и изграђујуће дружи са својим ученицима. Тада га хватају његови непријатељи! Нема речи којима би се описале Исусове телесне патње, његова болна туга због срамоте која је нанесена Јехови, као и његова примерна беспрекорност у свему томе. Исус је истрајан до краја, кроз ноћ и већину дневних сати тог дана. Он јасно показује да његово Краљевство није део света. А последњим дахом, он узвикује: „Сврши се!“ (Јован 18:36, 37; 19:30). Његова победа над светом је потпуна. Дан 14. нисан 33. н. е. је сигурно дан кога се треба сећати!

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Шта је Исус поучио с обзиром на понизност и љубав?

◻ Како је Исус постао „пут и истина и живот“?

◻ Која је сврха новог савеза?

◻ Какво јединство и љубав постоји међу помазаним остатком и великим мноштвом?

[Оквир на 20. страни]

Мудрост Већег Соломона

Чланци под насловом „Организација“ из издања Куле стражаре од 1. јуна и 15. јуна 1938. (енгл.) утврдили су темељну теократску припрему коју Јеховини сведоци следе све до данас. Они су довели до врхунца значајно раздобље промене на подручју учења и организације које је почело 1919 (Исаија 60:17). Упоређујући то 20-годишње раздобље са 20 година у којима је Соломон градио храм и краљеву кућу у Јерусалиму, у Кули стражари је стајало: „Библија показује да је Соломон, након двадесетогодишњег грађевинског програма... покренуо грађевински програм по целој земљи (1. Краљ. 9:10, 17-23; 2. Лет. 8:1-10). Тада је краљица Сабе дошла ’с краја земље да слуша мудрост Соломонову‘ (Мат. 12:42; 1. Краљ. 10:1-10; 2. Лет. 9:1-9, 12). Тиме се намеће питање: Шта за Јеховин народ на Земљи лежи у непосредној будућности? Ми ћемо с пуним поуздањем чекати и видећемо.“ То поверење није било упућено у погрешном правцу. Под теократском организацијом, огромни духовни грађевински програм окупио је више од четири милиона припадника великог мноштва. Попут краљице Сабе, они су дошли с најудаљенијих делова Земље да чују мудрост Већег Соломона, Христа Исуса — која им се усмерава кроз ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47, NW).