Ти можеш побољшати своје памћење

ЈЕХОВА БОГ је створио људски мозак с изванредном способношћу памћења. Он га је конструисао тако да буде неисцрпан извор драгоцених ствари. Конструкција мозга је у складу с Божјом намером да људи живе заувек (Пс. 139:14; Јов. 17:3).

Али ти можда видиш како се толико тога што примиш у свој ум на крају изгуби. Просто га нема када ти је потребно. Шта можеш урадити да би побољшао своје памћење?

Интересовање је важан фактор у побољшању памћења. Кад створимо навику да запажамо ствари око себе, да се интересујемо за људе и збивања око нас, то ће стимулисати наш ум. Тада ће нам бити лакше да имамо слично интересовање када читамо или слушамо нешто што има трајну вредност.

Није ништа необично да особа има потешкоћа да запамти имена људи. Ипак, ми као хришћани знамо да су људи важни — како сухришћани тако и они којима сведочимо и други с којима долазимо у контакт док обављамо неопходне животне послове. Шта нам може помоћи да памтимо имена која би стварно требало упамтити? Апостол Павле је по имену навео 26 чланова једне скупштине којој је писао. Своје интересовање за њих није показао само тиме што је знао њихова имена већ и тако што је споменуо специфичне детаље у вези с многима од њих (Римљ. 16:3-16). Неки данашњи путујући надгледници Јеховиних сведока имају доста успеха у памћењу имена, иако сваке седмице иду из скупштине у скупштину. Шта им помаже? Они имају обичај да неку особу неколико пута ослове именом кад први пут разговарају с њом. Труде се да повежу њено име с њеним лицем. Поред тога, они иду с разним особама у службу на терену и код више њих су на оброцима. Да ли ћеш упамтити име особе с којом се упознајеш? Почни тиме што ћеш имати добар разлог да упамтиш то име; затим испробај неки од горњих предлога.

Такође је важно да памтиш оно што читаш. Шта ти може помоћи да се побољшаш у том погледу? И интересовање и разумевање играју одређену улогу. Да би се потпуно концентрисао, треба да ти је довољно стало до онога што читаш. Нећеш упамтити информације ако ти мисли лутају док покушаваш да читаш. Разумевање се побољшава кад те информације повезујеш с оним што ти је већ познато или са знањем које већ имаш. Питај се: ’Како и када могу ове информације применити у свом животу? Како их могу употребити да помогнем некоме?‘ Разумевање се такође побољшава кад читаш целе изразе уместо појединачних речи. Тако ћеш лакше прозрети идеје и препознати основне мисли, те ћеш их лакше упамтити.

Стручњаци на пољу образовања наглашавају вредност понављања. У једној студији један универзитетски професор је приказао да када се нешто одмах понови у року од једне минуте, удвостручује се количина запамћених информација. Зато одмах након што завршиш са читањем неког градива — или једног дела градива — у глави понови главне мисли како би их чврсто усадио у ум. Размисли како би неку нову тачку коју си научио објаснио властитим речима. Кад памћење освежиш кратко након што си прочитао неку мисао, дуже ћеш је памтити.

Затим, у наредних неколико дана тражи прилике да поновиш оно што си прочитао тако што ћеш о томе разговарати с неким другим. То може бити члан породице, неко у скупштини, колега на послу, школски друг, комшија, или неко кога сретнеш у служби на терену. Покушај да поновиш не само кључне чињенице већ и библијско резоновање повезано с тим чињеницама. То ће ти користити, помоћи ће ти да упамтиш важне ствари; а користиће и другима.

Поред тога што понављаш оно што си прочитао и што о томе разговараш с другима, видећеш да је корисно да такође медитираш о тим важним стварима које си научио. То су радили и библијски писци Асаф и Давид. Асаф је рекао: „Спомињаћу ја дела Јеховина; спомињаћу твоја дела стара. Казиваћу ја сва дела твоја [„медитираћу о свим твојим делима“, NW], спомињаћу све подвиге твоје“ (Пс. 77:12, 13). Слично томе, Давид је написао: „У несаним ноћима размишљам [„медитирам“, NW] о теби“, и „помињем дане старе, пребрајам сва дела твоја [„медитирам о свим твојим делима“, NW]“ (Пс. 63:7; 143:5). Да ли и ти то радиш?

Такво дубоко, концентрисано размишљање о Јеховиним делима, његовим особинама и изразима његове воље, не помаже ти само да упамтиш чињенице. Ако ти оно постане пракса, тиме ћеш у срце утиснути заиста битне ствари. То ће обликовати твоју унутрашњу личност. Оно што упамтиш представљаће твоје најдубље мисли (Пс. 119:16).

Док се тако трудимо да упамтимо истине о Јеховиним делима и оно што је говорио Исус Христ, ми нисмо препуштени сами себи. У ноћи пре своје смрти, Исус је рекао својим следбеницима: „Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. А помоћник, свети дух, кога ће Отац послати у моје име, он ће вас поучити свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао“ (Јов. 14:25, 26). Међу присутнима су били Матеј и Јован. Да ли је свети дух био и њихов помоћник? Заиста јесте! Матеј је око осам година касније завршио писање првог детаљног извештаја о Христовом животу, укључујући и непроцењиве успомене на Проповед на гори и детаљни знак Христове присутности и свршетка система ствари. Шездесет пет година после Исусове смрти, апостол Јован је написао своје Јеванђеље, укључујући и детаље о томе шта је Исус рекао у последњој ноћи коју су апостоли провели с Господом пре него што је он положио свој живот. Нема сумње да су се и Матеј и Јован живо сећали онога што је Исус говорио и радио док је био с њима, али свети дух је играо важну улогу јер је засигурао да не забораве важне детаље које је Јехова желео да укључи у своју надахнуту Реч.

Да ли свети дух и данас делује као помоћник Божјих слугу? Дефинитивно! Наравно, свети дух нам не ставља у мисли оно што никада нисмо чули, већ делује као помоћник тако што нас подсећа на важне ствари које смо раније проучавали (Лука 11:13; 1. Јов. 5:14). Затим, кад је то потребно, наше способности размишљања нас подстичу да се ’сетимо речи које су раније говорили свети пророци и заповести Господа и Спаситеља‘ (2. Петр. 3:1, 2).

Јехова је више пута упозорио Израелце: ’Немој да заборавиш.‘ Није се радило о томе да је он желео да они савршено памте све. Не, него нису смели да се толико окупирају личним тежњама да сећања на Јеховина дела потисну у други план. Требало је да се живо сећају како их је Јехова избавио кад је његов анђео побио све египатске прворођенце, као и кад је Јехова отворио а затим затворио Црвено море, утопивши фараона и његову војску. Требало је да се сећају да им је Бог код горе Синај дао свој Закон и да их је водио кроз пустош и увео у Обећану земљу. То да нису смели да забораве, значило је да је требало да успомене на те ствари непрестано и дубоко утичу на њихов свакодневни живот (П. зак. 4:9, 10; 8:10-18; Изл. 12:24-27; Пс. 136:15).

И ми треба да пазимо да не бисмо заборавили. Док се суочавамо са животним притисцима, треба да се сећамо Јехове, да стално имамо у мислима какав је он Бог а исто и љубав коју је показао када нам је даровао свог Сина, који је обезбедио откупнину за наше грехе да бисмо могли имати вечни и савршени живот (Пс. 103:2, 8; 106:7, 13; Јов. 3:16; Римљ. 6:23). Редовно читање Библије и активно учествовање на скупштинским састанцима и у служби на терену, помоћи ће да те драгоцене истине увек буду живе у нама.

Кад треба да донесеш неку одлуку, било да је она велика или мала, присети се тих битних истина и нека оне утичу на твоје размишљање. Немој да их заборавиш. Тражи вођство од Јехове. Уместо да на ствари гледаш са чисто телесног становишта или да будеш поведен тренутним нагоном несавршеног срца, питај се: ’Које савете или начела из Божје Речи треба да утичу на моју одлуку?‘ (Посл. 3:5-7; 28:26). Не можеш се сетити онога што никада ниси прочитао нити чуо. Али док растеш у тачном спознању и љубави према Јехови, повећаваће се и ризница спознања којег ћеш уз помоћ Божјег духа моћи да се сетиш, а све већа љубав према Јехови мотивисаће те да поступаш у складу с тим спознањем.