Разумети разлог доласка Месије

”Нађосмо Месију“ (ЈОВАН 1:41).

 1. О којим се речима које побуђују пажњу извештава у Библији и када су биле изречене?

ОВЕ речи, које побуђују пажњу, упутио је свом брату пре више од 1950 година један Јевреј по имену Андрија. Осећаш ли одушевљење којим зраче ове речи, које је забележио хришћански апостол Јован? Ту је незаборавну годину хришћански историчар Лука означио ’петнаестом годином владавине цара Тиберија‘. Петнаеста година Тиберија, започела је у септембру 28. н. е., ако се рачуна од његовог проглашења за владара Римског Царства, а завршила септембра 29. н. е. (Лука 3:1-3, 21, 22; Јован 1:32-35, 41).

 2. Како је Данијелово пророчанство скренуло пажњу на 29. годину наше ере?

² Година кад се Месија појавио била је тачно проречена. Прошле су тачно 483 године након што је персијски краљ Артаксеркс издао наређење да се поново сагради Јерусалим, а било је то 20. године његове владавине, то јест 455. пре н. е. (Нехемија 2:1-8).a Пророк Данијел је прорекао ”да ће од часа кад изађе реч да се обнови и поново изгради град Јерусалим, па до Месије вође, бити седам седмица, а онда шездесет и две седмице“ (Данијел 9:25, NW). Дакле, између та два значајна догађаја лежаће (7 + 62)= 69 пророчанских седмица. Дословних 69 седмица износи 483 дана. Према пророчанском правилу ”дан за годину“ Месија ће се појавити после 483 године, што значи године 29. н. е. (Езекјел 4:6).

 3. (а) Шта значи назив ”Месија“? (б) Која пророчанства је требало да се испуне на Месији?

³ С правом је 29. н. е. ’народ био у ишчекивању‘ Месије (Лука 3:1, 15). Назив ”Месија“ има исто значење као из грчког изведена реч ”Христ“; оба израза значе ”помазаник“ (Јован 1:41). Горуће питање за многе Јевреје је гласило: Кога ће Јехова Бог помазати за краља, не само за краља над Израелом, него над целим човечанством? Пророчанства су ограничила избор на једног потомка Јуде, Аврахамовог праунука. Месија је такође требало да буде престолонаследник јеврејског краља Давида, требало је да буде рођен у Бетлехему, Давидовом родном граду (Постање 17:5, 6; 49:10; Псалам 132:11; Данијел 7:13, 14; Михеј 5:2; Јован 7:42).

Јасно обележавање

 4, 5. (а) Шта се догодило те врло значајне 29. н. е.? (б) На који је несумњиви начин био обележен изабраник за Месију?

⁴ Те врло значајне године 29. н. е. догодило се следеће: ”Реч Божја проговори Јовану, сину Захаријину, у пустињи. И он прође сву околину јорданску, проповедајући крштење покајања за опроштење греха“ (Лука 3:2, 3). Јован је својом службом припремао покајничке Јевреје да прихвате непосредни долазак Месије. Осим тога, Јован је примио и један знак од Јехове. Требало је да потражи некога ’на кога види да силази Дух и стоји на њему‘ (Јован 1:33).

⁵ Након што је крстио Исуса из Назарета, Јован постаје сведок несумњивог помазања. Исус није био крштен уљем, попут свог земаљског праоца Давида, него Јеховиним светим духом (1. Самуелова 16:13; Дела 10:38). У исто време, Божји је глас објаснио: ”Ово је мој Син, љубљени, кога сам признао“ (Матеј 3:16, 17, NW). Јован је касније посведочио: ”Видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему. И ја видјех и засвједочих да је овај Син Божиј“ (Јован 1:32, 34, ДК).

 6. Који су нам одличан пример оставили Андрија и Јован?

⁶ Сличним је речима Јован Крститељ ревно представио Исуса својим ученицима, назвавши га ”Јагње Божје које односи грехе света“ (Јован 1:29, NW). Два ученика су брзо реаговала. Након што су провели један дан у друштву с Исусом били су потпуно уверени. Један од тих био је Андрија, који је брзо потражио свог брата Симона Петра. Претпоставља се да је други ученик био Јован, син Зебедејев; он је постао Исусов вољени апостол. Након што је близу 70 година сведочио о Исусу, тај Јован је био наведен да у писменом облику начини горњи извештај за нашу корист. Хоће ли и твоје срце бити дирнуто његовим и Андријиним примером? Објављујеш ли исто тако ревно као они и остали ’апостоли Јагњета‘ одушевљавајуће истине о Месији? (Откривење 1:9; 21:14; Јован 1:35-41; Дела 5:40-42).

Помазан за Краља и Великог свештеника

 7. Зашто Исус није могао да служи као свештеник у храму у Јерусалиму?

⁷ Пошто је Исус био рођен у јеврејској нацији ’стајао је под Законом‘ (Галатима 4:4). Зато он као припадник Јудиног племена није могао служити као свештеник у тадашњем Јеховином храму, чији су свештеници били потомци Арона из Левијевог племена. Апостол Павле је подсетио сухришћане да ”је познато да Господ наш изиђе из колена Јудина, а коме Мојсије ништа не говори за оно што се односи на свештенство“ (Јеврејима 7:14).

 8. Шта је било предочено Јеховиним земаљским храмом?

⁸ Апостол Јован је писао: ”Свјетло истинито, које расвјетљује свакога човјека, дође на овај свијет“ (Иван 1:6-9, Ст). Приликом Исусовог крштења дошло је до тога да је почео да постоји велики духовни храм, јер се сада појавио духовни првосвештеник, који може спасти људе из ропства Сатаниног света, који се налази у духовном мраку (Јеврејима 8:1-5; 9:24).

 9, 10. (а) Шта значе Исусове речи: ”Жртве и приносе ниси хтео, али си ми приправио тело“? (б) Како је сам Исус мислио о томе?

⁹ Исус се приликом свог крштења молио. У Библији су записане неке од његових значајних речи које је апостол Павле касније цитирао: ”Жртве и приносе ниси хтео, али си ми тело приправио. Жртве и приноси за грех нису ти угодни били. И тада рекох: Ево ме, ја идем, (пише за мене на челу књиге) да извршим, Боже, вољу твоју“ (Јеврејима 10:5-7; Лука 3:21).

¹⁰ Тиме је Исус применио на себе пророчанство из Псалма 40:6-8. Тамо је била проречена Јеховина намера да се прекине са животињским жртвама које је аронско свештенство приносило у храму у Јерусалиму. Те жртве нису ’биле угодне‘ Јехови, јер су биле само узор, и нису могле у потпуности да окају грехе људи. Зато је Јехова припремио Исусу савршено људско тело, које је могао жртвовати. Бог је пренео живот свог небеског Сина у материцу јеврејске девице. Тако Исус није приликом свог рођења био упрљан Адамовим грехом. Он је био савршени човечији Син Божји, кроз чији су живот могли бити опроштени људски греси (Лука 1:30-35). И како је било проречено у Псалму 40:8, Исус је од срца желео да врши вољу свог Оца. ”И ми смо по тој вољи приносом тела Исуса Христа, освећени једанпут за увек“ (Јеврејима 10:10, 11).

11. Које се пророчанство испунило смрћу Месије и зашто се може рећи да су тиме ’престале жртве‘?

¹¹ Жртва Исусовог човечијег живота једанпут је заувек укинула потребу приношења даљњих жртава у предоџбеном храму у Јерусалиму. Осим тога, Исус је умро на Дан Пасхе 33. н. е., што значи три и по године после свог крштења. Три и по године одговара половини пророчанске недеље (Бројеви 14:34). И коначно се догодило тачно оно што је Данијел прорекао у вези одрезања Месије: ”И у половини недеље учиниће да престане жртва и принос“ (Данијел 9:26, 27, NW). Предоџбено свештенство у Јерусалиму настављало је, додуше, са својим деловањем све до разорења храма године 70. н. е., али жртве које су тих година приносили свештеници биле су без икакве вредности, јер су биле замењене Исусовом бољом жртвом (Матеј 23:37, 38).

12. У ком је смислу Исусова свештеничка служба боља од Аронове?

¹² Арон је био први у дугачком низу израелских великих свештеника. Након помазања светим уљем он је морао чекати седам дана у Шатору састанка, да би могао бити опуномоћен за службу великог свештеника (Левитик 8:12, 33). На исти начин Исус је морао чекати неко време пре него што је био опуномоћен да наступа у корист људи. То време је трајало од његовог помазања за Великог свештеника до његовог ускрсења. За разлику од Арона, бесмртном Сину Божјем нису потребни наследници. Зато он служи као свештеник и као краљ ”по реду Мелхиседекову“ (Псалам 110:1-4; Постање 14:18-20; Јеврејима 6:20; 7:1-3, 11-17, 23-25).

13. (а) Која је тешка одговорност припала великом свештенику израелског народа? б) Како је Исус Христ преузео још већу одговорност?

¹³ Великом свештенику у старом Израелу припала је главна одговорност правилне религиозне поуке (Левитик 10:8-11; Малахија 2:7). Одговарајуће томе, Исус је објавио Јеховине праведне захтеве за све који желе да наследе Краљевство и да добију вечни живот (Матеј 6:9, 10, 33; 7:28, 29; 11:12; 25:34, 46). У једној синагоги у Назарету, Исус је прочитао следеће пророчанство, применивши га на себе: ”Јеховин дух је на мени, јер ме помазао да објавим добру вест.“ Након што је провео неко време у Кафарнауму, рекао је: ”И у другим градовима морам објавити добру вест о Божјем краљевству јер сам за то послат“ (Лука 4:18, 19, 43, NW; Исаија 61:1, 2). Исус је такође оспособио 70 својих следбеника да шире то дело проповедања Краљевства, прорекавши да ће они чинити још већа дела од њега (Лука 10:1-9; Јован 14:12). Тиме је био постављен темељ једног светског библијског образовног програма, који ће Исус водити посредством ’верног роба‘ састављеног од његових помазаних следбеника (Матеј 24:45-47; 28:19, 20).

Главни Оправдатељ Јеховиног суверенитета

14. (а) Зашто је велики свештеник у Израелу улазио сваке године у Светињу над светињама на Дан помирења? б) Шта је било предочено миомирисним тамјаном?

¹⁴ Најважнији разлог зашто је Божји Син дошао на Земљу није се састојао у томе да спасе људе, него да разјасни клеветничко спорно питање које је Сатана поставио с обзиром на Јеховин суверенитет. То ћемо боље разумети ако размотримо збивања која су се одвијала сваке године на Дан помирења израелског народа, кад је предоџбени Велики свештеник неколико пута улазио у Светињу над светињама. Први пут је улазио с миомирисним тамјаном, који је сипао у кадионицу пуну ужареног угљевља (Левитик 16:12-16). То је предочавало оно што ће Велики свештеник у испуњењу радити на Земљи, пре него што узађе на небо, да би се појавио пред Јеховом с вредношћу своје човечије жртве (Јеврејима 9:24).b И као што је било наговештено употребом тамјана, Исусова верна трка се одликовала искреним молитвама, горућом ревношћу за чисто обожавање и дубоком љубављу за Јехову (Псалам 141:2; Марко 1:35; Јован 2:13-17; 12:27, 28; 14:30, 31; Јеврејима 5:7). Упркос свим подмуклим искушењима, свем ругању и јавном прогонству од стране Сатане и његових помоћника, Исусу је успело да сачува беспрекорност (Пословице 27:11; Матеј 22:15-18; Марко 14:60-65; 15:16-32; Лука 4:13, 29; Јован 8:44, 59).

15. Како можемо показати своју захвалност Јехови што се побринуо за таквог изврсног великог свештеника? (Јеврејима 10:21-26).

¹⁵ Пошто је оправдао Јеховин суверенитет, Исус је био награђен ускрсењем у непролазан живот на небу. Како би требало само да будемо захвални Јехови што се побринуо за тако изузетног великог свештеника! ”Имајући дакле, великог првосвештеника, који је прошао кроз небеса, Исуса, Сина Божјега, држимо се чврсто у вери коју исповедамо!“ (Јеврејима 4:14). Да ли је твоја највећа жеља да опонашаш Исусов пример беспрекорности, без обзира шта би Ђаво могао предузети? Ако да, онда можеш рачунати на помоћ и успех, јер ти стоји на располагању најбоља могућа помоћ. ”Јер за првосвештеника немамо онога који не може саосећати с нашим слабостима, него онога, који је искушан у сваком погледу, али без греха. Приступимо зато са слободом говора престољу незаслужене доброхотности, да добијемо милосрђе и нађемо незаслужену доброту као помоћ у право време“ (Хебрејима 4:15, 16, NW; 5:7-10; Филипљанима 4:13; 1. Јованова 2:1, 2).

Потреба да се учине исправке

16. Каква су очекивања гајили први ученици Месије у вези његове краљевске владавине?

¹⁶ Андрија и Јован су, додуше, брзо схватили ко је био прави Месија, али је требало да заједно с другим ондашњим ученицима још много науче (Јован 16:12, 13). Попут многих религиозних Јевреја оног времена, и они су се надали да ће месијанско Краљевство у то доба почети да влада, и да ће нацију Израел и њихов главни град Јерусалим ослободити од владавине не-Јевреја (Лука 2:38; 3:15; 19:11; 23:51; 24:21). Али, од какве би то трајне користи било за грешно човечанство?

17, 18. Зашто је Исус испричао поређење о ’неком човеку високог рода‘?

¹⁷ Да би будуће поданике свог Краљевства ослободио од греха и смрти, Месија је морао најпре да буде принесен као жртвено јагње (Јован 1:29; Исаија 53:7, 12). Кад је Исус прорекао да ће се то догодити и да ће бити ускрснут, Петар је одговорио: ”Господе, буди добар према себи. Господе такав те [удес] уопште неће снаћи“ (Матеј 16:21, 22, NW). Међутим, Исус је знао да његови ученици ”не разумеваху те речи“ (Марко 9:31, 32; упореди Матеј 17:22, 23).

¹⁸ На свом последњем путовању у Јерусалим Исус се још јасније изразио (Матеј 20:18, 19). Такође је указао од које би велике користи била његова смрт, рекавши да је ”Син човечији дошао... да своју душу да̂ као откуп у замену за многе“ (Матеј 20:28, NW). Погрешна очекивања спречила су његове ученике да то схвате. Лука извештава како ”беху близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се за час појавити краљевство Божје“. Да би исправио њихово размишљање Исус је испричао једно поређење у ком је себе упоредио с ’једним човеком високога рода‘ који је морао отпутовати ”у далеку земљу да прими краљевску власт“ (Лука 19:11, 12). Том ’земљом‘ је било мишљено небо куда је Исус узашао после своје смрти и ускрсења.

19. (а) Које су погрешно очекивање изразили Исусови ученици после његовог ускрсења? б) Која је промена у Божјем односу према људима наступила на Пентекост 33. н. е.? (Јеврејима 8:7-9, 13).

¹⁹ Ипак, Исусови су ученици недуго пре његовог узашашћа на небо питали: ”Господе, хоћеш ли у ово време обновити краљевство Израелово?“ (Дела 1:6, NW). Да ли их је Исус укорио зато што су поставили то питање? Не, објаснио им је да још није дошло време за то, а да они треба да буду запослени у важном делу давања сведочанства о правом Месији (Дела 1:7, 8). Божји однос савеза са телесним Израелом требало је ускоро да заврши. Зато месијанско Краљевство не би било поново успостављено за ту неверну земаљску нацију. Исус је рекао својим јеврејским противницима: ”Краљевство Божје одузеће се од вас и дати народу који доноси његове плодове“ (Матеј 21:43, NW). Та је нација била рођена десет дана после Исусовог узашашћа на небо. На 120 Исусових ученика био је изливен свети дух чиме су били помазани за Божје ”свеце“ и за ”сунаследнике с Христом“ у долазећем месијанском Краљевству (Данијел 7:13, 14, 18; Римљанима 1:7; 8:1, 16, 17; Дела 2:1-4; Галатима 6:15, 16).

20. Шта су учинили верни хришћани првог века иако су гајили погрешна очекивања?

²⁰ Хришћани првог века гајили су погрешна очекивања чак и после свог помазања (2. Солуњанима 2:1, 2). Али, уместо да се у љутњи предају, они су понизно прихватили исправку. Ојачани Божјим светим духом радосно су преузели свој задатак да сведоче и да учине ”ученицима људе из свих народа“ (Матеј 28:19, 20; Дела 1:8; Колошанима 1:23).

21. О којим ће питањима бити говора у следећем чланку?

²¹ А како је данас, у 20. веку? Да ли су Јеховине слуге новог времена гледале на Јехову после успоставе месијанског Краљевства? И да ли је требало да буду коригована нека од њихових очекивања, као и у случају хришћана првог века?

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Шта значи назив ”Месија“?

◻ Који се значајан догађај одиграо 29. н. е.?

◻ Како је Месија проузроковао да ’у половини недеље престане жртва‘?

◻ Коју је одговорност преузео Исус приликом свог помазања?

◻ У чему се састојала главна сврха првог доласка Месије и како би то требало утицати на нас?

[Слика на 55. страни]

Први улазак великог свештеника у Светињу над светињама предочавао је нешто значајније од спасења човечанства