Прилози који усрећују срце

УОКВИРЕНИ текст доле садржи два типична писма каквим се користе свештеници хришћанства да би сакупили новчане прилоге. Да ли она звуче привлачно? Једва! Међутим, новац је данас потребан на много начина као помоћ за унапређивање обожавања којег Бог одобрава. Па, како права хришћанска организација

прибавља потребан новац који је потребан да би се вршила Божја воља?

Одговор се може наћи тако да се испита обичај хришћанске скупштине првог века и речи њеног оснивача Исуса Христа. „Дајите, па ће вам се давати“, саветује Исус у Луки 6:38, СТ. „Добра, збијена, стресена и преобилна мера искренут ће вам се у скут, јер ће вам се мјерити мјером којом мјерите.“ Како је допадљиво звучала та илустрација у ушима оних који су тада слушали Исуса. Њихова источњачка одећа имала је ушивене џепове у којима су држали ствари. Реч „скут“, или „недра“ (грчки колпос), односи се на шупљину добијену пресавијањем одеће изнад појаса у коју су продавци истресли измерену и купљену робу.

Колико би трговаца најпре збило и стресло робу како би што више стало у ту шупљину на купчевој одећи, чак толико да буде преобилно? Тешко да би то неко учинио. Хришћанима ће, међутим, због њиховог дарежљивог приношења дела самилости другима којима је то потребно, бити то великодушно и у милосрђу узвраћено. Онаквом мером каквом меримо у својим поступцима према другима, били они великодушни или шкрти, биће нама мерено кад будемо за узврат жели, не само од људи, него што је још важније, од Јехове Бога (Упореди 2. Коринћанима 9:6; Галатима 6:7).

Исус је својим обилним приношењем себе и својих опособности доживео деловање овог начела. Он је био оличење дарежљивости. Ревно и несебично проповедао је добру вест о Божјем Царству сиромашнима. Он није наплаћивао своје услуге нити је очекивао да за њих прими плату. Али, ипак никад није био у оскудици. Људи су га великодушно, добровољно подупирали у његовој служби (Лука 7:22; 8:1—3).

Исусово давање надахнуло је и друге — Симона, Петра, Јакова, Јована и остале апостоле — да покажу сличну великодушност тиме што су све дали за службу (Лука 5:10, 11; 9:1—6). Та врста прилога и данас доноси исте резултате. Јеховини сведоци дају своје време, енергију и средства да би другима пружили могућност да чују добру вест о Божјем Царству. Док показују великодушност тиме што проповедају, то им се враћа тако што су још многи потакнути да покажу великодушност тако што суделују с њима у ширењу те добре вести (Приче Соломунове 11:25).

Али, постоји још нешто уз проповедање што радује срце. Новчани прилози с исправним потицајем и из исправних разлога такође су део правог обожавања (2. Коринћанима 9:9—14). Како су то радили хришћани првог века?

Како су то радили први хришћани

Од првог дана кад је рођена хришћанска скупштина године 33. н.е. 3.000 новообраћених и новокрштених учествовало је у заједничком животу, ломљењу хлеба и молитвама’. Из ког разлога? Да би им било могуће да сачувају своју тек изниклу веру тако да остану ’постојани у апостолској науци’ (Дела апостолска 2:41, 42, СТ).

Јевреји и проселити дошли су у Јерусалим планирајући да остану само за празник Духова. Али, они који су постали хришћани желели су да остану дуже и науче више како би ојачали своју нову веру. Тиме је створен проблем прехране и преноћишта. Неки од посетилаца нису имали са собом довољно новца, док су други имали вишак. Тако је дошло до привременог заједничког фонда и распоређивање материјалних добара онима којима је било потребно (Дела апостолска 2:43—47).

Како је организована њихова прехрана и смештај? Апостоли су деловали као водеће тело и управљали су сакупљањем и распоређивањем прилога. Тако прва слика хришћанске скупштине показује да њени чланови нису сматрали материјалне ствари својим власништвом, него нечим што се може искористити за добробит читаве скупштине (Дела апостолска 2:44; 4:32). Уз то, „су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданога и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило — колико је коме било потребно“ (Дела апостолска 4:34, 35, др Чарнић). Продаја поседа и заједничко дељење свега било је сасвим добровољно. Нико није био обавезан да прода ’нешто или да поклони; исто тако, тиме се није потстицало на сиромаштво. Није била намера то да богатији чланови распродају сву своју имовину и тако постану сиромашни, него су из самилости према осталим верницима под околностима које су владале у то време они продавали имовину и дали сав приход од тога да би обезбедили оно што је потребно за унапређивање интереса Царства (Упореди 2. Коринћанима 8:12—15).

Слично томе, и данас појединци поклањају своју имовину Удружењу Куле стражаре или остављају тестаменте на име те организације и тако Водећем телу Јеховиних сведока стављају на располагање средства за коришћење тамо где је потреба највећа. Сво то давање помаже у ширењу духовног светла, као што је то био случај и о Духовима. Све је то потпуно добровољно.

Кључ је у редовитости

Око 20 година након Духова 33. н.е. апостол Павле подсећа коринтску скупштину на потребу за одређеним прилозима. „А за окупљање прилога за свете, као што сам наредио галатијским црквама (скупштинама, НС), тако поступите и ви“ пише он. Затим даје један савет: „Сваки први дан недеље свако од вас нека ставља код себе (у свом властитом дому, НС) и скупља колико може, да не буде скупљања кад ја дођем. А кад дођем, које ви нађете за вредне те ћу послати с писмима да однесу дар ваше љубави у Јерусалим.“ Одлучивање о томе колико ће се дати изгледа да је укључивала читаву породицу, било они богати или сиромашни, јер се она доносила у њиховом „властитом дому“ (1.  Коринћанима 16:1—3, др Чарнић).

Павлова препорука у вези начина давања прилога може се применити и на данашње чланове скупштине. Како? Кључ је у редовитости. Ако твоја скупштина мора да плаћа месечну кирију или трошкове одржавања на вашем месту састајања или у Краљевској сали, потребни су „прилози, не толика количина колико редовно одвајање сваке седмице или месеца за интересе Царства“, како пише подружница у Перуу. Да ли ти се оваква замисао допада? Чак се и деца могу научити да цене редовитост у давању прилога као део свог обожавања.

Дакле, кад се прилози дају с исправним потицајем и из исправних разлога они радују срце и Бога и људи. Како каже 2. Коринћанима 9:7, др Чарнић: „Свако нека даје како је у срцу одлучио, не од жалости или од морања; јер Бог воли радосног даваоца“.

[Оквир на страни 29]

„Господ ми је рекао да вам напишем ово писмо . . . Не бих вам писао овакво писмо ни за шта на свету да ми Бог није рекао да вам напишем ово писмо и да вам кажем да ћете примити благослове какве никад нисте примили ако ми пошаљете 20 долара да ми помогнете.“ — писмо једног канадског свештеника с натписом „Ваш слуга и партнер“.

„Отворите ово Свето уље помазања (немојте пролити ни капи). Исус је у овом уљу вере. Начините њиме крстић на свом челу, затим с вером пођите сами у своју собу и узмите сав новац који имате и начините крст на свакој новчаници да би Бог решио ваше новчане проблеме и да умножи ваш новац као у Луки 6:38 . . . Кад помажете новац који имате овим светим уљем помазања, помажите сваку новчаницу коју имате. Начините крстић на свакој новчаници, а затим на највећој новчаници коју имате, било то 20, 10 или 5 долара, начините крстић уљем помазања и пошаљите је за Божје дело“ — Писмо једног „пресветлог“ из САД с потписом „Пророк Божји за 30 година“.

[Оквир на страни 31]

Како неки подупиру дело Царства

◆ ПОКЛОНИ: Поклони у новцу могу се послати директно на подружницу „Куле стражаре“ у држави у којој живите или на Заједницу. Може се поклонити и имовина. Уз такве прилоге треба послати и кратко писмо с назнаком да је то добровољни поклон.

◆ УСЛОВНО ДАРИВАЊЕ: Новац, деонице, обвезнице и имовина може се дати Удружењу Куле стражаре с тим да се у случају потребе може вратити дароваоцу. Овом методом се избегавају трошкови и несигурност доказивања правоваљаности тестамента, а у исто време се засигурава да у случају смрти та имовина припадне Удружењу.

◆ ОСИГУРАЊЕ: Удружење Куле стражаре може се именовати као корисник полисе животног осигурања. Уштеђевине у банци се такође могу поверити Удружењу. У оба случаја Удружење треба да буде о томе обавештено.

◆ ТЕСТАМЕНТИ: Имовине и новац се може тестаментом оставити Удружењу Куле стражаре путем законски проведеног тестамента. Један примерак истог треба послати Удружењу.

Додатне информације или савети у вези ових питања могу се добити ако се пише подружници Удружења Куле стражаре у вашој држави (или на Заједницу).

Начин на који је Водеће тело Јеховиних сведока у последње две године распоредило ваше прилоге за унапређивање дела Царства

[Слике на 32. страни]

Финансирање више од 12.700 мисионара и специјалних пионира

Изградња или проширење 40 подружница

Помоћ за више од 5000 путујућих надгледника и њихових супруга

Набављање осам нових ротационих штампарских машина

Збрињавање више од 8400 бетелских радника

Помоћ погођенима у катастрофама