„Необразовани и обични људи“

1, 2. Које су чудо Петар и Јован учинили у близини храмских врата?

ПОПОДНЕВНО сунце обасјава окупљено мноштво. Богобојазни Јудејци и Христови ученици пристижу у храм. Ускоро ће „време молитве“a (Дела 2:46; 3:1). Петар и Јован се пробијају кроз то мноштво људи према храмским вратима која се зову Лепа. Из свег тог жамора издваја се глас средовечног просјака, хромог од рођења, који тражи милостињу (Дела 3:2; 4:22).

² Док му се Петар и Јован приближавају, он изговара већ добро познате фразе тражећи новац. Апостоли застају, чиме привлаче пажњу тог човека пуног наде. „Немам ни сребра ни злата“, каже Петар, „али дајем ти оно што имам. У име Исуса Христа Назарећанина, кажем ти: Устани и ходај!“ Замисли само у каквом су се чуду нашли људи кад су видели како Петар хвата за руку и подиже тог хромог човека који први пут у животу стоји на својим ногама! (Дела 3:6, 7). Можеш ли замислити тог човека како с неверицом гледа у своје ноге и прави прве несигурне кораке? Није чудо што поскакује и из свег гласа хвали Бога!

 3. Који је изванредан дар могао добити човек који је некада био хром, као и мноштво окупљених људи?

³ Усхићено мноштво људи хрли ка Петру и Јовану који стоје у Соломоновом трему. Ту, на истом месту на коме је некада Исус стајао и поучавао народ, Петар објашњава право значење онога што се управо десило (Јов. 10:23). Том мноштву људи и том човеку који је до малочас био хром он даје нешто што је много вредније од сребра или злата. Тај дар је нешто више од оздрављења. То је прилика да се покају, да им се избришу греси и да постану следбеници онога кога је Јехова поставио за „Главног Посредника живота“, Исуса Христа (Дела 3:15).

 4. (а) До каквог је сукоба довело чудесно излечење? (б) На која два питања ћемо добити одговор?

⁴ Какав изузетан дан! Једна особа је била излечена и могла је да хода. Хиљаде људи је добило прилику да добро упознају и разумеју Божју Реч како би могли да живе животом достојним Бога (Кол. 1:9, 10). Осим тога, догађаји који су се одиграли тог дана довели су до сукоба између Христових верних следбеника и људи на власти који ће покушати да их спрече да изврше Исусову заповест да проповедају добру вест о Краљевству (Дела 1:8). Шта можемо научити на основу тога како су се Петар и Јован – „необразовани и обични људи“ – поставили у овој ситуацији када су сведочили мноштву људи?b (Дела 4:13). И како можемо реаговати попут њих и других ученика када се нама људи супротстављају?

 5. Шта учимо од Петра на основу тога како се обратио окупљеном мноштву?

⁵ Петар и Јован су стајали пред мноштвом људи знајући да су неки од њих пре извесног времена тражили да Исус буде убијен (Мар. 15:8-15; Дела 3:13-15). Размисли само о томе колико је Петар био храбар када је јасно и гласно рекао да је тај хроми човек био излечен у Исусово име. Петар није разводњавао истину и отворено је рекао тим људима да су саучесници у Христовом погубљењу. Али није ни гајио непријатељство према тим људима, јер је знао да су „тако поступили из незнања“ (Дела 3:17). Обратио им се као својим сународницима и усредсредио се на позитивну страну добре вести о Краљевству. Ако се буду покајали и исказали веру у Христа, од Јехове ће им доћи „времена окрепе“ (Дела 3:19, фусн.). И ми треба да будемо одважни и отворени док објављујемо Божје предстојеће пресуде. Али не смемо бити дрски и груби нити смемо да осуђујемо друге. Напротив, на оне којима проповедамо треба да гледамо као на будућу браћу и попут Петра треба да се усредсредимо првенствено на позитивну страну добре вести о Краљевству.

 6. Како су Петар и Јован испољили понизност и скромност?

⁶ Апостоли су били скромни људи. Нису себи приписивали заслугу за чуда која су чинили. Петар је окупљеном мноштву рекао: „Зашто нас гледате као да смо својом снагом или побожношћу учинили да овај човек хода?“ (Дела 3:12). Петар и други апостоли су знали да је свако добро дело које су учинили у својој служби било извршено Божјом силом, а не њиховом. Зато су понизно сву заслугу за то приписали Јехови и Исусу.

7, 8. (а) Који дар можемо дати људима? (б) Како се данас испуњава обећање о обнови свега?

⁷ И ми треба да показујемо такву скромност кад учествујемо у служби проповедања. Тачно је да данашњи хришћани не могу помоћу Божјег духа чудом некога излечити. Али ми ипак можемо помоћи људима да развију веру у Бога и Христа и да добију исти дар о коме је Петар говорио – прилику да им буду опроштени греси и да их Јехова окрепи. Сваке године десетине хиљада људи прихватају тај дар и крштавају се као Христови ученици.

⁸ Ми заиста живимо у времену „обнове свега“ о којем је Петар говорио. Испунило се оно што је „Бог говорио преко својих светих пророка из старог доба“ и Краљевство је успостављено на небу 1914. године (Дела 3:21; Пс. 110:1-3; Дан. 4:16, 17). Убрзо после тога Христ је почео да надгледа обнову праве религије на земљи. Као резултат тога милиони људи су ушли у духовни рај и постали поданици Божјег Краљевства. Они су скинули стару, искварену личност и обукли „нову личност, која је створена по Божјој вољи“ (Еф. 4:22-24). Као што је то било и код излечења хромог човека, тако се и ово изванредно дело не постиже људском снагом већ Божјим духом. И ми попут Петра морамо одважно и ефикасно користити Божју Реч док поучавамо људе. Сваки успех који имамо док им помажемо да постану Христови ученици постиже се Божјом силом, а не нашом снагом.

9-11. (а) Како су јудејске вође реаговале на оно што су Петар и Јован говорили? (б) Шта су апостоли решили да раде?

⁹ Када су људи чули Петров говор и видели како до малочас хром човек поскакује и хвали Бога, прилично су се ускомешали. Ту су се одмах нашли храмски заповедник, који је био задужен за безбедност у храму, и свештенички поглавари. Они су вероватно били садукеји, богата и политички утицајна секта која се залагала за добре односе с Римљанима, одбацивала усмени закон који су фарисеји толико волели и подсмевала се веровању у ускрсење.c Били су веома љути када су чули да Петар и Јован у храму одважно говоре о томе да је Исус ускрснуо!

¹⁰ Ти жестоки противници су Петра и Јована бацили у затвор и сутрадан их извели пред јеврејски врховни суд. У очима тих владара који су себе сматрали много бољима од других, Петар и Јован су били „необразовани и обични“ људи који нису имали право да поучавају у храму. Нису завршили ниједну признату теолошку школу. Па ипак, зачудили су их својом отвореношћу и уверљивошћу. Зашто су Петар и Јован били толико успешни? Између осталог и зато што су „били са Исусом“ (Дела 4:13). Њихов Господар је поучавао као онај који заиста има ауторитет од Бога, а не као писмозналци (Мат. 7:28, 29).

¹¹ Суд је наредио апостолима да престану да проповедају. У тадашњем друштву судске одлуке су имале велику тежину. Само неколико седмица пре тога, када је Исус био пред тим истим судом, његови чланови су закључили да Исус „заслужује смрт“ (Мат. 26:59-66). Међутим, Петар и Јован нису били застрашени. Стојећи пред тим богатим, високообразованим и утицајним људима, Петар и Јован су неустрашиво али с поштовањем рекли: „Сами просудите да ли је исправно пред Богом да слушамо вас, а не Бога. Ми не можемо престати да говоримо о ономе што смо видели и чули“ (Дела 4:19, 20).

12. Шта нам може помоћи да будемо храбри и уверљиви?

¹² Можеш ли и ти показати такву храброст? Како се осећаш кад имаш прилику да сведочиш богатим, високообразованим или утицајним људима у својој средини? Шта ако ти се чланови породице, школски другови или колеге на послу ругају због твојих веровања? Да ли си уплашен? Ако јеси, знај да таква осећања можеш превазићи. Док је био на земљи, Исус је поучио апостоле како да уверљиво и с поштовањем бране своја веровања (Мат. 10:11-18). Након што је ускрснуо, Исус је обећао својим ученицима да ће бити с њима „у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:20). Под Исусовим вођством „верни и разборити роб“ нас поучава како да бранимо своја веровања (Мат. 24:45-47; 1. Петр. 3:15). То чини посредством поуке коју добијамо на скупштинским састанцима, као што је Хришћански живот и служба проповедања, и преко материјала темељеног на Библији, као што су рецимо чланци у делу „Одговори на библијска питања“ на сајту jw.org. Да ли заиста примењујеш такве поуке? Ако их примењујеш, бићеш све храбрији и говорићеш уверљивије. И попут апостола нећеш дозволити ничему да те спречи да говориш о дивној библијској истини коју си сазнао.

13, 14. Шта треба да радимо кад нам се људи супротстављају и зашто?

¹³ Петар и Јован су одмах након што су пуштени из затвора отишли код остале браће. Заједно су се „помолили Богу“ за храброст да би могли да наставе с проповедањем (Дела 4:24). Петар је врло добро знао да је сулудо да се човек ослони на своју снагу док се труди да врши Божју вољу. Само неколико седмица пре тога самоуверено је рекао Исусу: „Ако се и сви други поколебају у вери због онога што ће ти се догодити, ја се никада нећу поколебати!“ Али, као што му је Исус и рекао, Петар је убрзо подлегао страху од човека и одрекао се свог пријатеља и учитеља. Међутим, Петар је нешто научио из тога (Мат. 26:33, 34, 69-75).

¹⁴ Није довољно да само чврсто одлучиш да ћеш извршити свој задатак да сведочиш за Христа. Када противници покушавају да сломе твоју веру или да те спрече да проповедаш, угледај се на Петра и Јована. Моли се Јехови за снагу. Тражи подршку скупштине. Реци старешинама и другим зрелим сухришћанима с каквим се проблемима суочаваш. Молитве других могу много помоћи (Еф. 6:18; Јак. 5:16).

15. Зашто они који неко време нису проповедали не треба да се обесхрабре?

¹⁵ Ако ти се десило да си подлегао притисцима и неко време ниси проповедао, немој се обесхрабрити. Сети се да после Исусове смрти ниједан апостол неко време није проповедао, али су убрзо сви поново били активни (Мат. 26:56; 28:10, 16-20). Немој дозволити да те грешке из прошлости и даље тиште већ оно што си научио из свог искуства користи да би јачао друге.

16, 17. За шта су се молили Христови следбеници у Јерусалиму и шта можемо научити из тога?

¹⁶ За шта треба да се молимо када нам се супротстављају они који су на власти? Запази да ученици нису тражили да буду поштеђени кушњи. Они су добро знали да је Исус рекао: „Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јов. 15:20). Ти верни ученици су молили Јехову да „обрати пажњу“ на претње њихових противника (Дела 4:29). Ученици су јасно сагледали читаву ситуацију и схватили да је прогонство с којим се суочавају у ствари испуњење пророчанства. Они су знали да ће се Божја воља вршити на земљи, као што их је Исус и поучио да се моле, без обзира на то шта кажу људски владари (Мат. 6:9, 10).

¹⁷ Они су желели да врше Божју вољу и зато су се помолили следећим речима: „Помози својим слугама да и даље са свом одважношћу објављују твоју реч.“ Јехова је одмах одговорио. На који начин? „Затресло се место на ком су били окупљени и сви су се испунили светим духом, па су почели да храбро објављују Божју реч“ (Дела 4:29-31). Ништа не може спречити Бога да изврши своју вољу (Ис. 55:11). Колико год да су нам мали изгледи и колико год да су моћни противници, ако се обратимо Богу у молитви можемо бити сигурни да ће нам дати снагу да и даље одважно проповедамо добру вест.

18. Шта су браћа и сестре у скупштини у Јерусалиму чинили једни за друге?

¹⁸ Новоформирана скупштина у Јерусалиму убрзо је бројала више од 5 000 људи.d Упркос различитом пореклу, ученици су били „једног срца и једне душе“. Били су „уједињени истим мислима и истим начином размишљања“ (Дела 4:32; 1. Кор. 1:10). Ученици се нису само молили Јехови да благослови њихов труд. Подупирали су једни друге у духовном смислу, а кад је то било потребно и у материјалном (1. Јов. 3:16-18). На пример, Јосиф кога су апостоли прозвали Варнава, продао је земљу коју је имао и несебично приложио сав новац да би нови ученици из удаљених земаља могли дуже да остану у Јерусалиму како би што више научили о својој новој вери.

19. Зашто је Јехова казнио смрћу Ананију и Сапфиру?

¹⁹ Брачни пар Ананија и Сапфира такође су продали једно имање и дали новчани прилог. Међутим, претварали су се да су дали целу суму, а потајно су задржали „нешто добијеног новца“ (Дела 5:2). Јехова је тај брачни пар казнио смрћу, али не зато што је сматрао да је оно што су дали било мало, већ зато што су имали лоше мотиве и зато што су се послужили преваром. Нису слагали људе, већ Бога (Дела 5:4). Попут лицемера које је Исус осудио, Ананија и Сапфира су више желели славу од људи него Божје признање (Мат. 6:1-3).

20. Шта је Јехови важно када му нешто дајемо?

²⁰ Милиони Јеховиних сведока данас добровољним прилозима подупиру проповедање широм света и тиме показују да су великодушни попут верних ученика из Јерусалима. Нико није приморан да даје своје време или новац да би подупирао проповедање. Јехова заиста не жели да му служимо „нерадо или на силу“ (2. Кор. 9:7). Јехови није најважније колико дајемо већ с каквим мотивима то чинимо (Мар. 12:41-44). Немојмо никада бити попут Ананије и Сапфире и дозволити себи да служимо Богу из неких личних интереса или ради своје славе. Будимо попут Петра, Јована и Варнаве и увек служимо Јехови из искрене љубави према њему и ближњима (Мат. 22:37-40).