Порука коју морамо да објављујемо

ДАВНО пре хришћанске ере, Јехова је верном Аврахаму рекао на који ће се начин „благословити сви народи земље“ (Пост. 22:18). Он је такође надахнуо Соломона да запише један темељни захтев који се односи на све људе: „Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проп. 12:15). Али како ће људи из свих народа сазнати за те ствари?

Иако је увек било људи који су веровали у Божју реч, Библија показује да интензивно глобално сведочење, на основу кога ће сви народи чути добру вест, треба да се обави тек у ’Господовом дану‘. То сведочење је почело 1914. године (Откр. 1:10). У погледу тог времена, у Откривењу 14:6, 7 је проречено да ће се под вођством анђела „свакој нацији и сваком племену и језику и народу“ упућивати једна важна објава. Њима ће бити упућен подстрек: „Бојте се Бога и дајте му славу, јер дође час његовог суда, и зато обожавајте Онога који је начинио небо и земљу и море и изворе вода.“ Божја је воља да се та порука саопшти. Ми имамо предност да учествујемо у том делу.

„Истинити Бог.“ Када је Јехова објавио „ви сте моји сведоци“, било је то у једној ситуацији у којој се расправљало о питању ко је истинити Бог (Иса. 43:10). Порука коју треба саопштити не састоји се само од тога да људи треба да припадају некој религији или да верују у неког бога. Уместо тога, они треба да добију прилику да сазнају да је Створитељ неба и земље једини истинити Бог (Иса. 45:5, 18, 21, 22; Јов. 17:3). Само истинити Бог може поуздано прорећи будућност. Нама је дата предност да указујемо на то да испуњење Јеховине речи у прошлости пружа чврст темељ за поуздање да ће се остварити све што је он обећао за будућност (Ис. Нав. 23:14; Иса. 55:10, 11).

Наравно, многи којима сведочимо обожавају друге богове или тврде да не обожавају никаквог бога. Да би нас људи слушали, можда треба да почнемо с нечим што нам је заједничко. Може нам користити пример записан у Делима апостолским 17:22-31. Запази да је апостол Павле, иако је био тактичан, јасно рекао да су сви људи одговорни Богу као Створитељу неба и земље.

Обзнанити Божје име. Немој пропустити да у разговору користиш име истинитог Бога. Јехова воли своје име (Изл. 3:15; Иса. 42:8). Он жели да људи знају то име. Учинио је да његово славно име буде укључено у Библију више од 7 000 пута. Наша је одговорност да људе упознајемо с тим именом (П. зак. 4:35).

Будући изгледи на живот свих људи зависе од тога да упознају Јехову и да га призивају у вери (Јоил 2:32; Мал. 3:16; 2. Сол. 1:8). Ипак, већина људи не зна Јехову. Ту спадају и многи који тврде да обожавају Бога Библије. Чак и ако имају Библију и читају је, можда још увек не знају Божје лично име зато што је оно избачено из многих савремених превода. Неки људи су чули за Јеховино име само када су им њихове верске вође рекле да не користе то име.

Како бисмо људе могли упознати с Божјим именом? Ништа није тако ефикасно као када им то име покажемо у Библији — и још ако је могуће у њиховом личном примерку Библије. У неким преводима на одређеним језицима, то име се појављује на хиљаде пута. У другим преводима оно се налази само у Псалму 83:18 или у Изласку 6:3-6, или се може наћи у фусноти за Излазак 3:14, 15 или 6:3. У многим преводима се користе друге речи, као што су „Господ“ и „Бог“, које су означене другачијим обликом слова на местима где се у тексту на изворним језицима налази Божје лично име. Када савремени преводи потпуно изостављају Божје лично име, можда треба да употребиш неки старији превод Библије да би људима показао шта је урађено. У неким земљама се може указати на Божје име у црквеним песмама или у неком натпису на јавном објекту.

Чак и што се тиче оних који обожавају друге богове, ефикасно се могу употребити стихови из Јеремије 10:10-13 из превода Бакотић. Ту се не спомиње само Божје име већ се и објашњава ко је он.

Јеховино име немој замењивати титулама као што су „Бог“ и „Господ“, као што то ради хришћански свет. То не значи да Божје име треба користити на почетку сваког разговора. Неки људи ће због предрасуда одмах прекинути разговор. Али након што поставиш темељ за разговор, немој се устезати да користиш Божје име.

Занимљиво је да Библија користи Божје лично име више пута него што се титуле „Господ“ и „Бог“ заједно спомињу. Ипак, писци Библије нису укључивали Божје име у сваку реченицу. Једноставно су га користили природно, спонтано и с поштовањем. То је добар образац за нас.

Особа коју то име представља. Иако је чињеница да Бог има своје име сама по себи дубока истина, то је само почетак спознања о Богу.

Да би људи волели Јехову и да би га призивали у вери, они треба да знају какав је он Бог. Када је на гори Синај Јехова обзнанио своје име Мојсију, Он није само понављао име „Јехова“. Он је скренуо пажњу на неке од својих изванредних особина (Изл. 34:6, 7). То је пример који можемо да опонашамо.

Било да сведочиш новозаинтересованим особама или држиш говоре у скупштини, када говориш о благословима Краљевства указуј на то шта ти благослови говоре о Богу који их је обећао. Када се осврћеш на његове заповести, истакни мудрост и љубав која се у њима очитује. Јасно покажи да нам Божји захтеви не причињавају тешкоће, већ да су дати за нашу корист (Иса. 48:17, 18; Мих. 6:8). Покажи на који начин свака манифестација Јеховине моћи открива нешто о његовој личности, његовим мерилима, његовој намери. Усмери пажњу на равнотежу коју Јехова показује приликом испољавања својих особина. Нека људи чују шта ти лично осећаш према Јехови. Љубав према Јехови може ти помоћи да и код других пробудиш такву љубав.

У наше време свим људима се упућује једна хитна порука да се боје Бога. Треба да настојимо да код других изграђујемо такав страх пред Богом. Тај страх је здрав страх; то је страхопоштовање пред Јеховом и дубоко поштовање према њему (Пс. 89:8). Он обухвата сазнање да је Јехова врховни Судија и да наши будући изгледи на живот зависе од тога да ли имамо његово признање (Лука 12:5; Римљ. 14:12). Према томе, такав страх је проткан дубоком љубављу према њему а самим тим и снажном жељом да му угодимо (П. зак. 10:12, 13). Страх пред Богом нас такође покреће да мрзимо оно што је зло, да слушамо Божје заповести и да га обожавамо целим срцем (П. зак. 5:29; 1. Лет. 28:9; Посл. 8:13). Он нас чува од тога да не покушавамо истовремено да служимо Богу и да волимо оно што је у свету (1. Јов. 2:15-17).

Божје име — „тврда кула“. Људи који заиста упознају Јехову имају велику заштиту. То није само зато што користе његово лично име или што могу набројати неке његове особине. То је зато што се уздају у самог Јехову. О њима у Пословицама 18:10 стоји: „Тврда кула име је Јеховино, к њој се праведник утиче и заклон налази.“

Добро искористи прилике да друге подстичеш да се уздају у Јехову (Пс. 37:3; Посл. 3:5, 6). Таквим поуздањем показујемо да имамо веру у Јехову и у његова обећања (Јевр. 11:6). Када људи ’призивају Јеховино име‘ зато што знају да је он Универзални Суверен, и зато што воле његове путеве и потпуно верују да истинско спасење може доћи само од њега, тада ће бити спасени — у шта нас уверава Божја Реч (Римљ. 10:13, 14). Док поучаваш друге, помажи им да развијају такву веру у сваком аспекту живота.

Многи људи се суочавају са огромним личним проблемима. Можда не виде никакав излаз. Подстичи их да упознају Јеховине путеве, да се уздају у њега и да примењују оно што уче (Пс. 25:5). Охрабруј их да се искрено моле Богу за помоћ и да му захваљују за његове благослове (Фил. 4:6, 7). Када буду упознали Јехову, не само тако што ће прочитати неке изјаве из Библије већ и тако што ће у властитом животу доживети испуњење његових обећања, они ће почети да уживају у сигурности која произлази из правог разумевања свега што Јеховино име значи (Пс. 34:8; Јер. 17:7, 8).

Добро искористи сваку прилику да помажеш људима да разумеју колико је мудро бојати се истинитог Бога Јехове и држати његове заповести и да то цене.

ПОСЛЕ свог ускрсења и пре него што се вратио на небо, Исус Христ је својим ученицима дао одређена упутства, рекавши: „Бићете ми сведоци... све до најудаљенијег дела земље“ (Дела 1:8). Божје лојалне слуге у наше време описани су као они који „имају дело сведочења за Исуса“ (Откр. 12:17). Колико си ти марљив у давању тог сведочанства?

Многи људи који искрено кажу да верују у Исуса не знају ништа о његовом предљудском животу. Не разумеју да је он, док је живео на земљи, заиста био човек. Не схватају шта значи то што је он Божји Син. Веома мало знају о његовој улози у испуњењу Божје намере. Не знају шта Исус сада ради и не разумеју како ће на њихов живот утицати оно што ће он урадити у будућности. Можда чак погрешно мисле да Јеховини сведоци не верују у Исуса. Ми имамо предност да обзнанимо истину о тим стварима.

Има и оних који не верују да је икада живела таква особа која се у Библији описује као Исус. За неке је Исус само један велики човек. Многи одбацују веровање да је он Божји Син. Да бисмо таквим људима ’сведочили за Исуса‘, потребно је доста труда, стрпљивости и тактичности.

Без обзира на гледиште твојих слушалаца, они треба да усвајају спознање о Исусу Христу ако желе да искористе Божју припрему вечног живота (Јов. 17:3). Божја јасно изражена воља састоји се у томе да сви живи ’отворено признају да је Исус Христ Господ‘ и да се подложе његовом ауторитету (Фил. 2:9-11). Зато не можемо једноставно избећи то питање када наиђемо на људе који испољавају снажна али погрешна уверења или отворене предрасуде. Премда у неким приликама можемо слободно говорити о Исусу Христу — чак и на првој посети — у другим приликама можда треба опрезно да кажемо нешто чиме бисмо својим слушаоцима помогли да почну исправно размишљати о њему. Можда такође треба да размислимо о томе како на будућим посетама можемо разговарати о још неким аспектима те теме. Међутим, можда нећемо моћи да осмотримо све што је у то укључено док не будемо водили кућни библијски студиј (1. Тим. 2:3-7).

Исусова кључна улога у Божјој намери. Треба да помогнемо људима да разумеју да, пошто је Исус „пут“ и пошто ’нико не долази к Оцу осим преко њега‘, није могуће имати добар однос с Богом без вере у Исуса Христа (Јов. 14:6). Ако човек не схвати кључну улогу коју је Јехова дао свом прворођеном Сину, он не може да разуме ни Библију. Зашто? Зато што је Јехова учинио да његов Син буде кључна личност у извршењу свих Његових намера (Кол. 1:17-20). Та чињеница се налази у сржи библијских пророчанстава. (Откр. 19:10). Исус Христ је онај преко кога је обезбеђено решење за све проблеме који су настали услед Сатанине побуне и Адамовог греха (Јевр. 2:5-9, 14, 15).

Да би разумео Христову улогу, човек мора признати да су људи у жалосном стању кога се не могу сами ослободити. Сви смо се ми родили у греху. То може на разне начине утицати на нас током живота. Међутим, пре или касније то води до смрти (Римљ. 3:23; 5:12). Резонуј о тој чињеници са онима којима сведочиш. Затим покажи да је преко откупне жртве Исуса Христа, Јехова с пуно љубави омогућио да се они који исказују веру у ту откупнину избаве од греха и смрти (Мар. 10:45; Јевр. 2:9). Тиме им се отвара пут да се радују вечном и савршеном животу (Јов. 3:16, 36). Такав живот није могућ ни на који други начин (Дела 4:12). Као учитељ, у служби или у скупштини, немој само наводити те чињенице. Код својих слушалаца благо и стрпљиво развијај осећај захвалности за Христову улогу као нашег Откупитеља. Захвалност за тај дар може дубоко утицати на нечији став, понашање и циљеве у животу (2. Кор. 5:14, 15).

Наравно, Исус је само једном положио свој живот као жртву (Јевр. 9:28). Међутим, он сада активно служи као Првосвештеник. Помози другима да разумеју шта то значи. Да ли су под стресом, да ли су разочарани, да ли пате или су у проблемима због нељубазности људи који их окружују? Када је Исус био човек, он је све то искусио. Он зна како се ми осећамо. Да ли осећамо да нам је због наше несавршености потребно Божје милосрђе? Ако молимо Бога да нам опрости на основу Исусове жртве, Исус делује као ’помоћник код Оца‘. Он се саосећајно „заузима за нас“ (1. Јов. 2:1, 2; Римљ. 8:34). На темељу Исусове жртве и преко његове службе као Првосвештеника, ми можемо приступити Јеховином „престолу незаслужене доброте“ да бисмо добили помоћ у право време (Јевр. 4:15, 16). Иако смо несавршени, помоћ коју Исус пружа као Првосвештеник омогућује нам да служимо Богу чисте савести (Јевр. 9:13, 14).

Поред тога, Исус има велики ауторитет као онај кога је Бог одредио за Поглавара хришћанске скупштине (Мат. 28:18; Еф. 1:22, 23). Као такав, он пружа потребно вођство у складу с Божјом вољом. Док поучаваш друге, помози им да разумеју да је Поглавар скупштине Исус Христ, а не неки човек (Мат. 23:10). Од свог првог контакта са заинтересованим особама, позивај их на састанке локалне скупштине, где се проучава Библија уз помоћ материјала који обезбеђује „верни и разборити роб“. Немој им само објаснити ко је тај „роб“ већ такође ко је и Господар, тако да буду свесни Исусовог поглаварства (Мат. 24:45-47). Упознај их са старешинама, и објасни који су библијски предуслови које они морају испуњавати (1. Тим. 3:1-7; Титу 1:5-9). Објасни да скупштина не припада старешинама већ да нам они помажу да идемо стопама Исуса Христа (Дела 20:28; Еф. 4:16; 1. Петр. 5:2, 3). Помози тим заинтересованим особама да схвате да постоји једно организовано, светом раширено друштво које функционише под Христовим вођством.

Из Јеванђеља̂ учимо да су Исуса, када је кратко пре своје смрти ушао у Јерусалим, његови ученици поздравили као ’Онога који долази као Краљ у Јеховино име!‘ (Лука 19:38). Док људи дубље проучавају Библију, они уче да је Јехова данас Исусу подарио владалачки ауторитет који утиче на људе из свих народа (Дан. 7:13, 14). Када држиш говоре у скупштини или када водиш студије, изграђуј цењење према ономе што Исусова владавина значи за све нас.

Нагласи да својим начином живота ми показујемо да ли заиста верујемо да је Исус Христ Краљ и да ли се спремно подлажемо његовој власти. Усмеравај пажњу на дело које је Исус дао својим следбеницима након што је био помазан за Краља (Мат. 24:14; 28:18-20). Осмотри шта је Исус, Дивни саветник, рекао о томе шта треба да има приоритет у нашем животу (Иса. 9:6, 7; Мат. 6:19-34). Усмери пажњу на дух за који је Кнез мира рекао да ће га испољавати његови следбеници (Мат. 20:25-27; Јов. 13:35). Пази да не почнеш да судиш о томе да ли други раде онолико колико би требало или не, већ их охрабруј да размишљају о томе шта њихови поступци показују што се тиче њихове подложности Христовом краљевању. Док то чиниш, признај да и ти сам треба да размишљаш о томе.

Положити исправан темељ — Христа. Дело стварања хришћанског ученика у Библији је упоређено с градњом неког објекта на Исусу Христу као темељу (1. Кор. 3:10-15). Да би то постигао, помози људима да упознају онаквог Исуса какав је описан у Библији. Пази да не гледају на тебе као на некога кога треба да следе (1. Кор. 3:4-7). Усмери њихову пажњу на Исуса Христа.

Ако је темељ добро положен, ученици ће разумети да нам је Христ оставио узор да ’тачно следимо његове стопе‘ (1. Петр. 2:21). Да би градио на томе, охрабруј студенте да читају Јеванђеља, и то не само као поуздану историју већ и као образац којег треба да се држе. Помажи им да узму к срцу ставове и особине какве је показивао Исус. Охрабруј их да обрате пажњу на то шта је Исус осећао према свом Оцу, како се борио са искушењима и испитима, како је показивао подложност Богу и како се опходио с људима у разним околностима. Истакни активност којом је Исус испуњавао свој живот. Тада ће се студент, када се суочи са одлукама, питати: ’Шта би Исус урадио у овој ситуацији? Да ли ћу својим поступцима показати да сам захвалан за оно што је он учинио за мене?‘

Када говориш пред скупштином, немој закључити да нема потребе да скрећеш неку посебну пажњу на Исуса пошто твоја браћа већ верују у њега. Ако градиш на тој вери, оно што кажеш биће још значајније. Када говориш о састанцима, повежи то са Исусовом улогом коју има као Поглавар скупштине. Када дискутујеш о служби на терену, скрени пажњу на дух који је Исус показивао док је извршавао своју службу, и прикажи службу у светлу онога што Христ као Краљ сада чини да би сакупио људе који ће преживети у нови свет.

Очигледно је да није довољно само научити основне чињенице о Исусу. Да би постали прави хришћани, људи морају исказивати веру у њега и заиста га волети. Таква љубав мотивише на лојалну послушност (Јов. 14:15, 21). Та љубав омогућује људима да чврсто стоје у вери када су у невољама, да ходе Христовим стопама целог свог живота, да доказују да су зрели хришћани који су чврсто „укорењени и утемељени“ (Еф. 3:17). Такав начин живота доноси славу Јехови, који је Бог и Отац Исуса Христа.

КАДА је пружао детаље о знаку своје присутности и свршетка система ствари, Исус је прорекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (Мат. 24:14).

Од чега се у ствари састоји та порука која треба тако посвуда да се разгласи? То је порука о Краљевству за које нас је Исус поучио да се молимо Богу, рекавши: „Нека дође краљевство твоје“ (Мат. 6:10). Оно је у Откривењу 11:15 описано као „краљевство нашег Господа [Јехове] и његовог Христа“ зато што владалачки ауторитет потиче од Јехове и пренесен је на Христа као Краља. Међутим, запази да порука за коју је Исус рекао да ће се објављивати у наше време иде и даље од онога што су његови следбеници проповедали у првом веку. Они су људима говорили: „Приближило вам се Божје краљевство“ (Лука 10:9). Исус, онај који је помазан да буде Краљ, био је међу њима. Али као што је записано у Матеју 24:14, Исус је прорекао да ће се широм света објављивати још један важнији догађај као део испуњења Божје намере.

Пророк Данило је добио једну визију о том догађају. Он је видео како „неко као син човечји“, Исус Христ, прима од ’старешине дана‘, Јехове Бога, ’власт, славу и краљевство, да му служе сви народи и сва племена и људи свих језика‘ (Дан. 7:13, 14). Тај догађај од свеопштег значаја одиграо се на небу године 1914. После тога Ђаво и његови демони били су збачени на земљу (Откр. 12:7-10). Тада су почели последњи дани овог старог система ствари. Али пре него што он буде потпуно уклоњен, широм света се објављује да Јеховин месијански Краљ сада влада са свог небеског престола. О томе се обавештавају људи посвуда. Својом реакцијом они показују какав је њихов став према Свевишњем као Владару у ’краљевству људи‘ (Дан. 4:32).

Истина, треба да се десе и друге ствари — још много тога! Ми се и даље молимо: „Нека дође твоје краљевство“, али при томе не мислимо на то да Божје Краљевство тек треба да буде успостављено у будућности. Уместо тога, наша молитва је одраз жеље да небеско Краљевство ускоро на одлучан начин испуни пророчанства као што су Данило 2:44 и Откривење 21:2-4. Оно ће Земљу претворити у рај у коме ће живети људи који воле Бога и свог ближњег. Док проповедамо ’ову добру вест о краљевству‘, ми указујемо на те будуће изгледе. Али такође с поуздањем обзнањујемо да је Јехова већ предао пуни владалачки ауторитет свом Сину. Да ли и ти истичеш ту добру вест када сведочиш о Краљевству?

Објаснити Краљевство. Како можемо извршити наш задатак да објављујемо Божје Краљевство? Можемо изазвати занимање тако што ћемо почети разговоре о разним темама, али што пре треба јасно да ставимо до знања да наша порука говори о Божјем Краљевству.

Један важан аспект тог дела укључује читање или цитирање стихова који указују на Краљевство. Када указујеш на Краљевство, води рачуна да они којима говориш разумеју шта је то. Можда није довољно да једноставно кажеш да је Божје Краљевство једна владавина. Неким људима је тешко да нешто невидљиво схвате као владавину. С њима би могао резоновати на разне начине. На пример, гравитација се не види, али она снажно утиче на наш живот. Ми не можемо видети Онога ко је поставио закон гравитације, али очигледно је да он има велику моћ. Библија о њему каже да је он ’Краљ вечности‘ (1. Тим. 1:17). Или можеш рећи да у једној великој земљи многи људи никада нису били у главном граду или можда нису лично видели свог председника. Они о томе слушају на вестима. Слично томе, Библија, која је објављена на преко 2 200 језика, говори нам о Божјем Краљевству; она нам говори коме је поверена власт и шта то Краљевство чини. Кула стражара, која се објављује на више језика него било који други часопис, посвећена је ’објављивању Јеховиног Краљевства‘, као што стоји на њеној насловној страни.

Да би људима помогао да разумеју шта је Краљевство, можеш споменути неке ствари које они желе да власти остваре: економска сигурност, мир, живот без криминала, непристрано опхођење према свим етничким групама, образовање и здравствена служба. Покажи да ће само Божје Краљевство удовољити овим и свим другим разумним жељама човечанства (Пс. 145:16).

Настој да код људи пробудиш жељу да буду поданици Краљевства, у коме Исус Христ влада као Краљ. Истакни која је чуда он вршио, што је било само најава онога што ће он радити као небески Краљ. Често говори о привлачним особинама које је он показивао (Мат. 8:2, 3; 11:28-30). Објасни да је он положио свој живот за нас и да га је Бог после ускрснуо у бесмртни живот на небесима. Одатле он влада као Краљ (Дела 2:29-35).

Нагласи да Божје Краљевство сада влада с неба. Међутим, буди свестан да многи људи не виде доказе тог владања какве они очекују. Потврди то и питај их да ли знају шта је Исус Христ рекао да ће бити доказ да он влада. Истакни нека обележја сложеног знака који се налази у 24. поглављу Матеја, 13. поглављу Марка или 21. поглављу Луке. Затим питај зашто би Христово устоличење на небу водило до таквог стања на земљи. Усмери пажњу на Откривење 12:7-10, 12.

Да би пружио неки видљив доказ о томе шта Божје Краљевство постиже, прочитај Матеја 24:14 и опиши глобални програм библијског образовања који се данас спроводи (Иса. 54:13). Причај људима о разним школама из којих Јеховини сведоци извлаче корист и како се све оне базирају на Библији и одржавају бесплатно. Објасни да поред наше службе од куће до куће, ми нудимо бесплатно проучавање Библије појединцима и породицама у преко 230 земаља, и то у њиховом дому. Која је људска владавина способна да обезбеди тако обиман образовни програм не само за своје поданике већ и за људе широм света? Позови људе да дођу у Дворану Краљевства, да посете конгресе Јеховиних сведока, да виде како такво образовање утиче на животе људи (Иса. 2:2-4; 32:1, 17; Јов. 13:35).

Међутим, да ли ће станар разумети на који начин то утиче на његов живот? Могао би тактично указати да је сврха наших посета да разговарамо о могућности пред којом стоје сви људи, наиме да изаберу живот као поданици Божјег Краљевства. Како? Тако што ће сазнати шта Бог захтева од њих и што ће већ сада живети у складу с тим (П. зак. 30:19, 20; Откр. 22:17).

Помагати другима да на прво место ставе Краљевство. Чак и када неко прихвати поруку о Краљевству, он мора да донесе неке одлуке. Да ли ће у свом животу дати приоритет Божјем Краљевству? Исус је своје ученике подстицао да ’траже најпре краљевство‘ (Мат. 6:33). Како сухришћанима можемо помоћи да то раде? Тако што ћемо и сами пружати добар пример и што ћемо разговарати о приликама које им тренутно омогућују да то чине. Понекад то можемо урадити тако што ћемо особу питати да ли је размишљала о неким могућностима и што ћемо јој причати о искуствима која показују шта други раде у том погледу. Можемо разговарати о библијским извештајима тако да на основу њих они продубе своју љубав према Јехови. Можемо истицати реалност Краљевства. Можемо наглашавати колико је стварно важно дело објављивања Краљевства. Највише добра се често постиже, не тако што говоримо људима шта треба да ураде, већ тако што у њима подстичемо жељу да то ураде.

Без сумње, важна порука коју сви ми морамо да објављујемо првенствено усмерава пажњу на Јехову Бога, Исуса Христа и Краљевство. Битне истине у погледу тога треба да наглашавамо у нашем јавном сведочењу, у нашим скупштинама и у нашем личном животу. Када то радимо, показујемо да заиста извлачимо корист из нашег образовања у Теократској школи службе.