Ходити у страху Јеховином
”Пошто је [скупштина] ходила у страху Јеховином и у утехи светог духа, стално се множила“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 9:31, НС).
1, 2. (а) Шта се догодило кад се хришћанска скупштина нашла у раздобљу мира?(б) Шта чини Јехова, иако допушта прогонство?
ЈЕДАН је ученик био изложен врло тешкој кушњи. Хоће ли сачувати беспрекорност према Богу? Свакако! Он је ходио у страху Божјем, у страхопоштовању пред својим Творцем, и умреће као верни Јеховин сведок.
2 Тај богобојазни чувар беспрекорности био је Стефан, ”човек пун вере и светог духа“ (Дела апостолска 6:5). Након што је био убијен, уследио је талас прогонства, а потом је за скупштину у целој Јудеји, Галилеји и Самарији наступило време мира и духовне изградње. А ”будући да је ходила у страху Јеховином и у утехи светог духа, стално се множила“ (Дела апостолска 9:31, НС). Као Јеховини сведоци, и ми можемо данас бити уверени да ће нас Бог благословити, без обзира да ли живимо у миру или смо прогоњени, како то произилази из 6. до 12. поглавља Дела апстолских. Зато ходимо у страхопоштовању пред Богом кад смо прогоњени или користимо сваки опоравак од прогонства за духовно изграђивање и за још активније служење (5. Мојсијева 32:11, 12; 33:27).
Веран до краја
3. Који је проблем у Јерусалиму био решен, и на који начин?
3 И кад се у време мира појаве проблеми, они могу бити решени захваљујући доброј организацији (6:1-7). Јевреји у Јерусалиму који су говорили грчки почели су се жалити да су њихове удовице биле запостављене код свакодневног дељења хране, а у корист верника Јевреја који су говорили хебрејски. Тај је проблем био решен тако што су апостоли поставили ’над тим послом‘ седам мужева, од којих је један био и Стефан.
4. Како је Стефан реаговао на лажне оптужбе?
4 Али, богобојазни Стефан је ускоро упао у кушњу (6:8-15). Устали су неки мужеви и почели се препирати с њим. Неки од њих припадали су ’синагоги слободњака‘ — били су то можда Јевреји које су Римљани заробили а касније ослободили, или пак јеврејски прозелити, некадашњи робови. Пошто непријатељи нису могли да одоле мудрости и духу којим је Стефан говорио, извели су га пред Синедриум. Тамо су лажни сведоци изјавили: ’Ми смо тог човека чули где говори да ће Исус разорити храм и променити обичаје које нам је предао Мојсије.‘ Али, чак су Стефанови противници могли схватити да он није злочинац, него да му је лице опуштено као у анђела, Божег гласника који је био сигуран у божанску потпору. Какве ли супротности њиховим лицима из којих је зрачила пакост и злоба, јер су се ставили Сатани у службу!
5. На шта је указао Стефан у свом сведочансту?
5 На саслушању пред великим свештеником Кајафом, Стефан је неустрашиво сведочио (7:1-53). Осврнувши се уназад на историју Израелаца, споменуо је како је Бог намеравао да укине Закон и службу у храму кад се појави Месија. Стефан је указао како су Израелци одбацили Мојсија, ослободиоца кога сваки Јеврејин тврди да поштује, исто као што сада не прихватају онога ко ће проузроковати веће ослобођење. Примедбом да Бог не пребива у зградама начињеним људском руком Стефан је дао на знање да ће храм и његов систем обожавања проћи. Али, будући да се његови судије нису бојали Бога, нити су желели да упознају његову вољу, Стефан им је рекао: ’Ви тврдокорни, увек се опирете светоме духу. Којег пророка нису прогонили ваши очеви? Поубијали су оне који су унапред најављивали долазак Праведника, чији сте ви постали издајице и убице.‘
6. (а) Које је искуство, а које јача веру, доживео Стефан пре своје смрти? (б) Зашто је Стефан могао с правом да каже: ”Господе Исусе! прими дух мој“?
6 Стефанов неустрашиви наступ довео је до тога да су га убили (7:54-60). Судије су били бесни што је разоткривена њихова кривица за Исусову смрт. Али, како ли је била ојачана Стефанова вера кад је ’погледао на небо и видео славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу‘! Сада се Стефан могао супротставити својим непријатељима у уверењу да је извршио Божју вољу. Ми као Јеховини сведоци немамо, додуше, визије али кад смо прогоњени можемо поседовати исту од Бога нам дану опуштеност. Кад су непријатељи изгурали Стефана из Јерусалима и почели га каменовати, он је изрекао следећу молбу: ”Господе Исусе! прими дух мој!“ То је и било на месту, јер је Бог опуномоћио Исуса да ускрсава људе (Јован 5:26; 6:40; 11:25, 26). У клечећем положају Стефан је повикао: ”[Јехова!] не прими им ово за грех!“ Затим је умро као мученик попут многих Исусових следбеника до тада, па чак и у ново време.
Добра вест се шири и у прогонству
7. До чега је довело прогонство?
7 Стефанова смрт је уствари имала за последицу ширење добре вести (8:1-4). Због таласа прогонстава сви су се ученици, осим апостола, расејали по целој Јудеји и Самарији. Савле, који је пристао на Стефаново убиство, беснео је попут звери на скуштину. Упадао је из куће у кућу, да би Исусове следбенике одводио у тамницу. Пошто су распршени ученици настављали с проповедањем, био је осујећен Сатанин план да прогонима заустави богобојазне објавитеље Краљевства. И данас прогонство често доприноси ширењу добре вести или скреће пажњу на дело проповедања Краљевства.
8. (а) До чега је довело проповедање у Самарији? (б) Како је Петар употребио други кључ којег му је Исус поверио?
8 Објавитељ еванђеља Филип пошао је у Самарију да ’проповеда Христа‘ (8:5-25). У том граду је владала велика радост јер се објављивала добра вест, били су истеривани нечисти духови, а људи су оздрављали. Апостоли у Јерусалиму послали су Петра и Јована у Самарију. Док су се они молили и полагали руке на крштене, ти нови ученици су примали свети дух. Кад је новокрштени Симон, некадашњи врач, покушао да купи ту моћ, Петар му је рекао: ’Твоје сребро нека иде у пропаст заједно с тобом. Срце твоје није право пред Богом!‘ На позив да се покаје и замоли Јехову за опроштење, он је замолио апостоле да се они моле за њега. То би данас требало све који се боје Јехове потакнути да се моле за божанску помоћ при очувању свог срца (Приче Соломонове 4:23). (Од тог случаја потиче појам ”симонија“, што подразумева куповину и продају свештеничких служби.) Петар и Јован објављивали су добру вест и у многим самаријским селима. Тако је Петар употребио други кључ којег је добио од Исуса, да би отворио врата спознања и откључао могућност уласка у небеско Краљевство (Матеј 16:19).
9. Ко је био Етиопљанин коме је Филип сведочио, и зашто се човек могао крстити?
9 Тада је Божји анђео послао Филипа на нови задатак (8:26-40). На путу из Јерусалима за Газу возио се у својим колима један ”евнух“, службеник коме је било поверено благо етиопске краљице Кандакије. Он није био евнух у телесном смислу, јер му тада не би било дозвољено да дође у скупштину Израела. Био је обрезани прозелит који је ходочастио у Јерусалим (5. Мојсијева 23:1). Кад га је Филип срео, он је управо читао књигу Исаије. Филип је био позван да се попне у кола и тада је разговарао с евнухом о Исаијином пророчанству. Такође му је ’објавио добру вест о Исусу‘ (Исаија 53:7, 8). Убрзо потом Етиопљанин је повикао: ”Гле! Вода нека; шта ме спречава да се крстим?“ (НС). Ништа га није спречавало, јер је он познао Бога а сада је веровао и у Христа. Зато је Филип крстио Етиопљанина, а тај је после тога радосно наставио својим путем. Да ли тебе нешто спречава да се крстиш?
Обраћање прогонитеља
10, 11. Шта је Савле из Тарса доживео на путу за Дамаск и убрзо после тога?
10 У међавремену, Савле (Саул) је под претњом тамнице или смрти покушавао да наведе Исусове следбенике да се одрекну своје вере (9:1-18а). Велики свештеник (вероватно Кајафа) дао му је писма за синагоге у Дамаску, опуномоћивши га тако да доведе у Јерусалим свезане мужеве и жене који су припадали ”Путу“ — што значи да су се чврсто држали начина живота темељеног на Христовом примеру. Око поднева у близини Дамаска обасјала га је светлост са неба, а један глас га је упитао: ”Савле! зашто ме гониш?“ Његови сапутници су, додуше, чули ”глас“, али нису могли разумети шта је рекао. (Упореди Дела апостолска 22:6, 9). То делимично откривење прослављеног Исуса било је довољно да Павле ослепи. Касније му је Бог поново вратио вид преко ученика Ананије.
11 Након крштења некадашњи прогонитељ је и сам био прогањан (9:18б-25). Јевреји у Дамаску покушали су да убију Савла, али су га ученици ноћу спустили кроз отвор на зиду, вероватно у великој корпи начињеној од ужади или испреплетеног прућа (2. Коринћанима 11:32, 33). Отвор је можда био прозор у кући једног ученика, која се налазила на зидинама. То што је умакао непријатељу и наставио проповедати није било знак кукавичлука.
12. (а) Шта је Савле доживео у Јерусалиму? (б) Шта је било са скупштином?
12 У Јерусалиму је Варнава помогао ученицима да прихвате Савла као брата у вери (9:26-31). Ту је Савле неустрашиво расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, а који су га такође покушали убити. Кад су браћа то сазнала, одвела су га у Ћесарију, а одатле су га послали у Тарс, његов родни град у Киликији. За скупштину у целој Јудеји, Галилеји и Самарији наступило је време мира и духовне изградње. Пошто је ”ходила у страху Јеховином, и у утехи светог духа, стално се множила“ (НС). Каквог ли одличног примера који би требале опонашати све данашње скупштине ако желе бити благословљене од Јехове!
Не-Јевреји постају верници
13. За која је чуда Бог оспособио Петра у Лиди и Јопи?
13 И Петар је непрекидно деловао (9:32-43). У Лиди (данас Лод) у долини Асарон излечио је узетог Енеја. На темељу тог излечења многи су се обратили Господу. У Јопи је оболела и умрла ученица Тавита (Дорка) коју су сви јако волели. Кад је дошао Петар, удовице су му плачући показивале хаљине које је радила Дорка, а оне су их сада носиле. Он је тада вратио Дорку у живот, и како се вест о томе ширила, тако су многи прихватали веру. У Јопи се Петар задржао код Симона кожара, чија је кућа лежала крај мора. Кожари су квасили животињске коже у мору и обрађивали их кречом пре одстрањивања длаке. Уз помоћ течности од одређеног биља прерађивали су кожу.
14. (а) Ко је био Корнелије? (б) Шта можемо рећи о Корнелијевим молитвама?
14 У то време се (36. н. е.) на једном другом месту догодило нешто пажње вредно (10:1-8). У Ћесарији је живео побожни не-Јевреј Корнелије, римски капетан, коме је било подређено стотину људи. Стајао је на челу ’Италске чете‘, која се очигледно састојала од римских грађана и слободњака из Италије. Корнелије се бојао Бога, али није био јеврејски прозелит. У једној визији му је анђео рекао да његове молитве ”узиђоше пред Бога као жртва подсетница“ (Ст). Иако Корнелије тада још није био предан Јехови, његова молитва је била услишена. Тако је послушао анђела и послао по Петра.
15. Шта се догодило док се Петар молио на крову Симонове куће?
15 У међавремену је Петар добио визију док се молио на крову Симонове куће (10:9-23). У заносу је угледао како нека посуда слична великом платну силази с неба, а била је пуна нечистих четвороножних животиња, гмзаваца и птица. Кад му је било речено да их закоље и поједе, Петар је одговорио како он никада није јео ништа нечисто. ”Што је Бог очистио, ти не погани“, гласио је одговор. Визија је збунила Петра, али он је следио вођство духа и тако је с још шесторицом јеврејске браће кренуо с Корнелијевим изасланицима (Дела апостолска 11:12).
16, 17. (а) О чему је Петар говорио Корнелију и сакупљенима у његовом дому? (б) Шта се догодило док је Петар још говорио?
16 Сада су и први не-Јевреји требали да чују добру вести (10:24-43). Кад су Петар и његови другови стигли у Ћесарију, тамо су их већ чекали Корнелије, његови рођаци и блиски пријатељи. Корнелије је пао на колена пред Петра, али је апостол понизно одбио то исказивање части. Тада је испричао како је Јехова светим духом и силом помазао Исуса за Месију, објаснивши им да свакоме ко верује у њега могу бити опроштени греси.
17 Јехова ступа у акцију (10:44-48). Док је Петар још говорио, Бог је уделио свети дух тим не-Јеврејима који верују. Тако су на лицу места били рођени Божјим духом, те надахнути да говоре страним језицима и да га славе. Зато су одговарајуће крштени у име Исуса Христа. Петар је сада употребио трећи кључ да би богобојазним не-Јеврејима отворио врата спознања и откључао прилику уласка у небеско Краљевство (Матеј 16:19).
18. Како су реаговала јеврејска браћа кад је Петар објаснио да су не-Јевреји ’били крштени светим духом‘?
18 Након тога су се у Јерусалиму посланици обрезања почели препирати с Петром (11:1-18). Кад им је објаснио да су не-Јевреји били ’крштени светим духом‘, његова су се јеврејска браћа умирила и почела славити Бога говорећи: ”Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.“ И ми требамо показивати прихватљиво становиште кад нам се објасни Божја воља.
Оснивање не-јеврејске скупштине
19. Како је дошло до тога да су ученици прозвани хришћанима?
19 Сада долази до оснивања прве не-јеврејске скупштине (11:19-26). Прогонство које је избило због Стефана распршило је ученике, од којих су неки дошли до Антиохије (Сирија), града познатог по нечистом обожавању и моралној искварености. Док су проповедали добру вест Грцима ”рука Јеховина била је с њима“ и многи су постали верници. Варнава и Савле су поучавали тамо годину дана и ”најпре су у Антиохији, ученици били божанском провидношћу названи хришћанима“ (НС). Несумњиво је Јехова водио ствари тако, да су добили то име; јер грчка реч хрематизо значи ”бити божанском провидношћу назван“ а у Библији се увек употребљава у вези с нечим што потиче од Бога.
20. Шта је прорекао Агав, и како је реаговала скупштина у Антиохији?
20 У Антиохију су дошли и неки богобојазни пророци из Јерусалима (11:27-30). Један од њих био је и Агав, који је прорекао ”надахнут од Духа Светога, да ће бити велика глад по свему свету“ (Ст). Ово се пророчанство испунило за време владавине римског цара Клаудија (41-45. н. е.), и историчар Јосип Флавије спомиње ”велику глад“ (Јеврејске старине, XX, 51 [ii, 5]; XX, 101 [v, 2]). Потакнута љубављу, скупштина у Антиохији послала је прилог потребној браћи у Јудеји (Јован 13:35).
Прогонство је било узалудно
21. Које мере је предузео Ирод Агрипа против Петра, и како се та ствар завршила?
21 Временско раздобље мира приближило се крају кад је Ирод Агрипа I почео у Јерусалиму прогањати све који су се бојали Јехове (12:1-11). Ирод је погубио Јакова мачем, тако што му је вероватно дао одрезати главу. Јаков је, дакле, био први апостол који је умро мученичком смрћу. Кад је Ирод видео да се то свидело Јеврејима, бацио је и Петра у тамницу. Апостол је изгледа био окован у ланце међу двојицом војника, док су друга два војника чувала стражу код његове ћелије. Ирод је планирао да га погуби после Пасхе и празника бесквасних хлебова 14 — 21. низана). Али, молитве које је скупштина упућивала за њега биле су у право време услишене, као што то често бива и с нашим молитвама. Божји анђео је чудом ослободио апостола.
22. Шта се догодило кад је Петар дошао у кућу Маркове мајке Марије?
22 Петар је одмах кренуо у дом Марије (мајке Јована Марка), а који је очигледно служио хришћанима као место састајања (12:12-19). Слушкиња именом Рода препознала је у мраку Петров глас, али га је оставила да стоји пред затвореним вратима. Ученици су најпре помислили да је Бог можда послао анђела који је заступао Петра, а глас му је био једнак његовом. Кад су га пустили унутра, рекао им је да обавесте о његову ослобођењу Јакова и осталу браћу (можда старешине). Затим их је напустио и отишао у илегалност. Није им рекао где ће бити, како у случају преслушавања не би угрозио ни себе ни њих. Ирод је узалуд послао потрагу за Петром, затим је казнио стражаре, а можда их је чак дао погубити.
23. Како је завршила владавина Ирода Агрипе I, и шта ми учимо из тога?
23 Кад је године 44. н. е. Ирод Агрипа I био стар 54 године, његова владавина је нагло завршила у Ћесарији (12:20-25). Био је у жестоком сукобу с Фенићанима из Тира и Сидона, а они су подмитили његовог слугу Власту, који им је тада помогао да буду примљени код цара, којом би приликом замолили за мир. У ”одређени дан“ (кад се одржавала и свечаност у част Клаудија Ћесара), Ирод је одевен у краљевско рухо сео на престоље и почео држати јавни говор. На то су слушаоци повикали: ”То је глас Божји, а не човечији!“ (Ст). У исти га је час ударио Божји анђео, ”што није Богу признао славу“. Ирод је ’издахнуо изједан од црви‘. Овај би нас опомињући пример требао потакнути да наставимо ходити у страху Јеховином. Не смемо бити поносни, него морамо њему дати част за све што чинимо као његов народ.
24. Шта ће у вези ширења показати следећи чланак?
24 Упркос прогонству потеклом од Ирода ”реч је Божја расла и све се више ширила“. Ученици су, како ћемо видети у следећем чланку, могли рачунати с даљњим ширењем. Зашто? Јер су ’ходили у страху Јеховином‘.
Како би одговорио?
◻ Како је Стефан показао да се бојао Јехове, што се отада односило и на многе друге слуге Божје?
◻ Како је Стефанова смрт утицала на дело објављивања Краљевства и постоји ли нововремена паралела тога?
◻ Како је прогонитељ Савле из Тарса постао човек који се бојао Јехове?
◻ Ко су били први не-јеврејски верници?
◻ Како прозлази из 12. поглавља Дела апостолских да прогонство не може зауставити људе који се боје Јехове?