Бог није пристран

„Бог није пристрасан, него... му се допада из сваког народа човек, који га се боји и праведно поступа“ (Дела апостолска 10:34, 35, НС).

 1. Које је значајне речи изјавио Павле у погледу народа и раса у старој Атини?

БОГ који је створио свет и све што је у њему, он, који је господар неба и земље, не живи у рукотвореним храмовима. ... Он је учинио да сви људи („све људске расе“, Филипс), који су сви од једне крви изишли, живе по свему лицу земаљскоме“ (Дела апостолска 17:24-26, БА). Од кога потичу ове речи? Од хришћанског апостола Павла, и то из познатог говора који је одржао на брду Ареса или Ареопагу у Атини.

 2. Чиме живот постаје разноврснији и интересантнији, и шта је импресионирало једног Јапанца кад је посетио Јужну Африку?

² Павлова изјава нас нехотично подсећа на дивну разноликост у стварању. Јехова Бог је створио различите врсте људи, копнених животиња, птица, инсеката и биљака. Како би само био монотон живот, кад би сви били исти! Њихова разноврсност чини живот разноврсним и интересантним. На пример, један посетилац из Јапана који је присуствовао конгресу Јеховиних сведока у Јужној Африци, био је импресиониран разним расама и бојама коже које је тамо видео. То је у Јапану сасвим друкчије, рекао је, јер претежно већина становништва припада истој раси.

 3. Како су неки настројени према људима са другом бојом коже, и шта с тим настаје?

³ Међутим, често долази до озбиљних проблема због различитих раса. Неки сматрају да су људи друге боје коже ниже вредности. Тако настаје нетрпељивост, расне предрасуде па чак и мржња. Да ли је то намеравао наш Створитељ? Да ли су неке расе боље од других у његовим очима? Да ли је Јехова пристрасан?

Да ли је наш Створитељ пристрасан?

 4-6. а) Шта је рекао цар Јосафат у вези пристрасности? б) Како Јосафатову изјаву Мојсије и Павле потврђују? в) Шта се неки можда питају?

⁴ Кратким погледом у историју можемо себи да створимо представу о томе како је наш Створитељ настројен према свим људима. Цар Јосафат који је владао у Јуди од 936. до 911. пре н. е., увео је многа побољшања и побринуо се да исправно функционише судство засновано на Божјем закону. Он је судијама дао овај изванредан савет: „Гледајте шта радите, јер не судите за човека, него за Јехову ... Будите пажљиви и поступајте, јер у Јехове, Бога нашега, нема неправде, ни пристрасности“ (2. Дневника 19:6, 7).

⁵ Стотине година раније Мојсије је изјавио израелским племенима: „Јехова, ваш Бог ни са ким не поступа пристрасно“ (5. Мојсијева 10:17, НС). И Павле је у свом писму Римљанима писао: „Невоља, и туга на сваку душу човека који чини зло, а прво Јеврејина и Грка. ... Јер Бог не гледа ко је ко“ (Римљанима 2:9-11).

⁶ Ипак неки се можда питају: Како је са Израелцима? Зар они нису били Божји изабрани народ? Зар он у њиховом случају није био пристрасан? Није ли Мојсије целом Израелу рекао: „Тебе је изабрао Јехова Бог твој да му будеш народ особит мимо све народе на земљи“ (5. Мојсијева 7:6).

 7. а) Каква је била последица што су Јудејци одбацили Месију? б) Ко се данас може радовати дивним благословима од Бога, и то под којим условом?

⁷ Не, Бог није био пристрасан када је Израелце употребио у посебну сврху. При избору једног народа, из којег треба да произађе Месија, истина Јехова се одлучио за потомство верних јеврејских патријарха, али када су Јудејци одбацили и погубили Месију, Исуса Христа, изгубили су Божју милост. И данас људи свих раса или националности могу да се радују дивним благословима и да имају изглед за вечни живот ако верују у Исуса (Јован 3:16; 17:3). Сигурно, то је доказ да код Бога нема пристрасности. Штавише, Јехова је заповедио Израелцима да ’воле настањеног странца’ и да ’с њим не поступају лоше’, без обзира на његову расу или националност (5. Мојсијева 10:19; 3. Мојсијева 19:33, 34). Дакле, наш љубазни Отац на небу стварно није пристрасан.

 8. а) Шта доказује да Јехова није фаворизовао Израелце? б) За шта је Јехова употребио израелски народ?

⁸ Тачно је да су Израелци уживали у посебним предностима. Али они су имали и једну велику одговорност. За њих је било обавезно да држе Јеховине законе, и када их се нису придржавали навлачили су проклетство на себе (5. Мојсијева 27:26). Заиста, Израелци су морали више пута да буду кажњени због своје непослушности према Божјем закону. Дакле, Јехова им није приредио повлашћено уживање, него је употребио израелски народ, да створи пророчанске предслике и да се побрине за упозоравајуће примере. И на срећу, Бог је преко Израела извео откупитеља, Исуса Христа, што је за благослов целом човечанству (Галатима 3:14; упореди 1. Мојсијеву 22:15-18).

Да ли је Исус био пристрасан?

 9. а) У ком погледу су слични Јехова и Исус? б) Која питања настају у вези Исуса?

⁹ Ако у Јехове нема пристрасности, да ли би онда Исус могао да буде пристрасан? Па, размотримо то: Исус је једном рекао: „Не тражим воље своје него вољу оца који ме је послао“ (Јован 5:30). Између Јехове и његовог вољеног Сина постоји савршено јединство, и Исус врши вољу свога Оца у сваком погледу. Да, што се тиче њиховог става и њихових намера, они толико личе један на другога, да је Исус могао да каже: „Који видје мене, видје оца“ (Јован 14:9). Исус је доживео више од 33 године, живећи као човек овде на Земљи, а Библија објашњава како је он поступао са својим ближњима. Какав је став имао према другим расама? Да ли је имао предрасуде према другима или био пристрасан? Да ли је Исус био расиста?

 10. а) Шта је Исус одговорио на молитву једне феничанске жене за помоћ? б) Да ли је Исус имао предрасуде када је пагане назвао „псићима“? в) Како је жена прешла преко примедбе, и какав је био резултат?

¹⁰ Исус је скоро све време свог земаљског живота провео са Јудејцима. Али једног дана му је пришла једна феничанска жена, паганка, са молбом да јој излечи кћерку. Исус јој је одговорио: „Нисам послан никоме другоме до изгубљеним овцама дома Израелова.“ Али жена га је преклињала: „Господе, помози ми!“ На то је он рекао: „Није право да се узме хлеб од деце и да се баци псићима.“ Пси су за Јудејце били нечисте животиње. Да ли је Исус имао предрасуде када је пагане означио „псићима“? Не; јер је управо споменуо свој специјални задатак од Бога, да се брине за ’изгубљене овце Израела’. Сем тога Исус је ублажио поређење тим што је нејевреје упоредио са „псићима“,а не са дивљим псима. Наравно, његовим речима је жена била искушана. Понизно, али одлучно да пређе преко ове примедбе, тактично је одговорила: „Да, Господе, али и псићи једу мрвице које падају са стола њихових господара.“ Импресиониран вером те жене, Исус је одмах излечио њену кћерку (Матеј 15:22-28, НС).

 11. Како су Јудејци и Самарјани били настројени једни према другима, као што се види из догађаја у вези са Христом?

¹¹ Размотримо и Исусове сусрете са неким Самарјанима. Између Јудејаца и Самаријана је постојала дубока нетрпељивост. Једном је Исус послао гласнике пред њим да у једном одређеном самарјанском селу изврше припреме за њега. Али ти га Самарјани нису примили, „јер видеше да иде у Јерусалим“. То је разљутило Јакова и Јована тако јако, да су хтели да позову ватру са неба да их униште. Али Исус је укорио оба ученика, па су онда сви кренули у друго село (Лука 9:51-56).

 12. Зашто је извесна Самарјанка била изненађена Исусовом молбом?

¹² Да ли је Исус делио постојећи осећај нетрпељивости између Јудејаца и Самарјана? Запазимо шта се догодило једном другом приликом. Исус се са својим ученицима налазио на путу од Јудеје према Галилеји и морао је да прође кроз Самарију. Уморан од пута, сео је крај Јаковљевог бунара да се мало одмори, док су његови ученици отишли у град Сихар да купе храну. У међувремену, наишла је једна Самарјанка да захвати воде. Сам Исус је једном рекао да су Самарјани „од друге расе“ (Лука 17:16-18, Интерлинеарни превод Грчких списа). И поред тога он је жени рекао: „Дај ми да пијем.“ Пошто се Јудејци не мешају са Самарјанима, жена је изненађено одвратила: „Како је то, да ти, иако су Јудејац, тражиш од мене да пијеш, када сам ја Самарјанка?“ (Јован 4:1-9, НС).

 13. а) Како је Исус реаговао на приговор Самарјанке, а како је она реаговала? б) Шта је био крајњи резултат?

¹³ Али Исус није узео у обзир њен приговор, него је уграбио прилику да јој да сведочанство, при чему је чак признао да је он Месија (Јован 4:10-26). Запањена жена је оставила свој крчаг с водом, отрчала назад у град и испричала другима шта се догодило. Истина она је водила неморалан живот, али је показала интерес за духовне ствари, када је рекла: „Да није то Христос?“ Какав је био крајњи резултат? Многи становници тог града су поверовали у Исуса као резултат сведочанства те жене (Јован 4:27-42). Томас О. Фигарт, конгрегационалистички теолог, писао је у својој књизи Расни проблем са библијског гледишта: „Ако је наш Господ сматрао да је довољно важно да криву традицију једне расе превазиђе са милостивим гестом, онда би то требало нама да послужи за пример, да нас не прогута бујица данашњег расизма.“

 14. Који се доказ појавио за Јеховину непристрасност у служби јеванђелисте Филипа?

¹⁴ Јеховиној непристрасности се може приписати то што су људи разних раса могли да постану јудејски проселити. Не заборавимо и то шта се догодило пре 1900 година на пустом путу између Јерусалима и Газе. Један црнац који је био у служби етиопске царице седео је на својим колима и читао Исаијино пророчанство. Овај чиновник је био обрезани проселит, јер је „дошао у Јерусалим да се моли Богу“. Јеховин анђео се појавио јудејском објавитељу јеванђеља, Филипу и упутио га: „Приступи и прилепи се тим колима.“ Да ли је Филип рекао: „Ох не, тај човек припада другој раси“? Сигурно да није. Радо је прихватио позив Етиопљанина да се попне на кола, да седне крај њега и да му објасни Исаијино пророчанство о Исусу Христу. Када су се приближили једној води Етиопљанин је рекао: „Шта ме спречава да се крстим? Пошто га у томе ништа није спречавало, Филип се радовао да га крсти и Јехова је прихватио тог срећног човека као помазног следбеника Исуса Христа, свог непристрасног Сина (Дела апостолска 8:26-39). Али убрзо су се показали даљњи докази Божје непристрасности.

Велика промена

 15. Која је промена уведена Исусовом смрћу, и како је Павле то објаснио?

¹⁵ Смрћу Исуса Христа нису укинуте расне предрасуде у свету. Ипак овом жртвеном смрћу Бог је спровео промену између Исусових јудејских ученика и његових паганских следбеника. На то је указао апостол Павле када је писао паганским хришћанима у Ефесу: „Зато се опомињите ви који сте негда по пути били пагани и названи необрезани ... да сте у оно време били без Христа, искључени из права Израелових грађана, страни савезима обећања, без наде и без Бога у свету. Али сад у Исусу Христу, ви који сте негда били далеко, постављени сте близу крвљу Христовом. Јер је он мир наш који обоје (Јевреје и пагане) састави уједно, и развали зид растављања.“ Овај „зид растављања“ или ознака одвајања је био савез закона, који је у извесном смислу служио као преградни зид између Јудејаца и пагана. Он је одстрањен Христовом смрћу, тако да је могуће како Јудејцима тако и паганима да имају „приступ к Оцу у једном истом духу“ (Ефесцима 2:11-18, БА).

 16. а) Зашто су Петру дати кључеви од Царства? б) Колико је било кључева, и шта је било учињено њиховом употребом?

¹⁶ Осим тога апостолу Петру су били предани „кључеви небескога Царства“, да би људи од сваке расе упознали Божје намере, да би светим духом били „поново рођени“ и постали духовни сунаследници са Христом (Матеј 16:19; Јован 3:1-8). Петар је употребио три симболична кључа. Први за Јудејце, други за Самарјане и трећи за пагане (Дела апостолска 2:14-42; 8:14-17; 10:24-28, 42-48). Тако је Јехова, непристрасни Бог, изабраницима из свих раса омогућио предност да постану Исусова духовна браћа и сунаследници Царства (Римљанима 8:16, 17; 1. Петрова 2:9, 10).

 17. а) Коју необичну визију је имао Петар, и у чему се састојала њена сврха? б) У чију је кућу Петар био доведен од неких људи, и ко га је тамо чекао? в) На шта је Петар подсетио пагане, али шта му је Бог јасно показао?

¹⁷ Као припрему за употребу трећег кључа – за пагане – Петар је имао необичну визију, у којој је видео нечисте животиње и примио позив: „Устани, Петре, покољи и поједи!“ Поука је гласила: „Што је Бог очистио ти не погани“ (Дела апостолска 10:9-16). Петар је био прилично збуњен о значењу те визије. Ускоро су наишла три човека која су хтела да га поведу Корнелијевој кући, римском официру који је био смештен у Ћесарији. Пошто је тај град био главна команда римских оружаних снага у Јудеји, и Корнелије је наравно тамо имао своје место боравка. У овој углавном паганској околини Корнелије је заједно са својом родбином и најприснијим пријатељима чекао на Петра. Апостол их је подсетио: „Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човека не зовем погана или нечиста. Зато и без сумње дођох позван“ (Дела апостолска 10:17-29).

 18. а) Које је значајно објашњење Петар дао пред Корнелијем, његовом родбином и пријатељима? б) Шта се драматично догодило док је Петар сведочио о Исусу? в) Шта је даље учињено са тим верним паганима?

¹⁸ Када је Корнелије објаснио како је Бог управљао стварима, Петар је рекао: „Заиста видим да Бог не гледа ко је ко. Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему“ (Дела апостолска 10:30-35). И онда, када је Петар дао сведочанство о Исусу Христу, догодило се нешто драматично. „И док још Петар говораше ове речи, сиђе дух свети на све који слушаху реч.“ Петрови јудејски пратиоци „удивише се ... видећи да се и на незнабошце изли дар духа светога“. Петар је изјавио: „Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише духа светога као и ми?“ Ко је могао томе да приговори, када је свети дух непристрасног Бога неба био изливен на те верне пагане? Зато је Петар заповедио, „да се крсте у име Исуса Христа“ (Дела апостолска 10:36-48).

„Из свих народа“

 19. Зашто непријатељство расте међу расама, и до чега је то довело?

¹⁹ Ми живимо данас у „последњим данима“ и то је чињеница да су „критична времена“, „са којима се тешко излази на крај“. Људи су такође самољубиви, дрски, поносни, без природне наклоности, који не пристају на договоре, без самосавладавања, брутални, несмотрени и надувени од поноса (2. Тимотеју 3:1-5). Није зачуђујуће да у таквој друштвеној клими широм света расте непријатељство између раса и да је све више расних сукоба. У многим државама се људи разних раса или различитих боја коже сусрећу са непоштовањем или чак са мржњом. То је у многим државама довело до стварних борби па чак и до ужасних свирепости. Чак је у такозваном просвећеном друштву многима тешко да одбаце расне предрасуде. Ова „зараза“ се очигледно шири и на подручја, где би се најмање очекивала, као на пример на острва која су се некада одликовала скоро идиличким миром.

 20. а) Коју је визију имао Јован под инспирацијом? б) Како се испуњава ова визија? в) Са којом тешкоћом неки још не излазе сасвим на крај и где би требали да траже решење?

²⁰ Иако у различитим деловима света не влада хармонија између раса, Јехова, непристрасни Бог је предсказао да ће искрени људи свих раса и националности бити сједињени у једно пажње вредно интернационално јединство. Под Божјом инспирацијом апостол Јован је видео „једно велико мноштво народа, које ниједан човек не може избројати, из свих нација и племена („сваке расе“, Јерусалимска Библија), народа и језика стајаше пред престољем и пред Јагњетом“, и славише Јехову (Откривење 7:9, НС). Ово пророчанство се већ испуњава. Преко 3 300 000 Јеховиних сведока из свих нација и раса у 210 земаља одликују се данас својим јединством и својом хармонијом међу расама. Али они су још увек несавршени. Чак је некима од њих тешко да у потпуности одбаце расне предрасуде, мада тога можда нису свесни. Како се тај проблем може решити? Са овим питањем позабавићемо се у следећем чланку, који се темељи на богатом савету инспирисане речи непристрасног Бога, Јехове.

Служите Јехови сложно

„Тада ћу ја народима чиста уста дати да сви име Јеховино призивљу, и да му сви сложно служе“ (Софонија 3:9, БА).

 1, 2. а) Које пророчанство Јехова сада испуњава? б) Која се питања постављају с обзиром на то пророчанство?

ЈЕХОВА БОГ чини данас нешто, што људи од себе никада не би постигли. Око 3 000 језика се говори у нашем подељеном свету, али Бог сада пушта у испуњење ово пророчанство: „Тада ћу променити језик народима у чист језик, да би сви призивали име Јеховино и служили му раме уз раме“ (Софонија 3:9, НС).

² О чему се ради код тог „чистог језика“? Ко га говори? И шта то значи да служимо Богу „раме уз раме“?

Они говоре „чист језик“

 3. Шта је „чисти језик“, и зашто они који њим говоре нису међусобно подељени?

³ На Дан духова 33. године н. е. био је изливен Божји свети дух на ученике Исуса Христа, чиме су оспособљени да говоре језике које нису учили. То им је омогућило да људима говоре на многим језицима „о великим стварима Божјим“. Јехова је на тај начин почео да уједињује људе из свих етничких група у једно јединство (Дела апостолска 2:1-21, 37-42). Када су касније верни пагани постали Исусови ученици, Божје слуге су заиста биле народ са много језика и раса. Њихово јединство никада није било прекинуто светском баријером, јер сви они говоре „чист језик“. Ту се ради о заједничком језику библијске истине који је предсказан према Софонији 3:9 (Ефесцима 4:25). Они који говоре „чист језик“ нису међусобно подељени, него складно говоре и „сједињени (су) у истом разуму и истом току мисли“ (1. Коринћанима 1:10).

 4. Како Софонија 3:9 указује на сарадњу људи разних језика и раса, и где данас постоји та сарадња?

⁴ „Чист језик“ би требао да оспособи људе свих народа и раса, да служе Јехови „раме уз раме“ или дословно ’са једним раменом’. Они би служили Богу „сложно“ (БА), „једнодушно“ (Лутерова Библија) или „у истом јарму“ (Хердер). Један други превод гласи: „Тада ћу очистити усне свих народа, да би сви призвали Јеховино име и сарађивали у његовој служби“ (Бајингтон). Таква сарадња у Божјој служби међу људима многих језика и раса, може да се нађе само међу Јеховиним сведоцима.

 5. За шта Јеховини сведоци могу да употребе сваки људски језик?

⁵ Пошто Јеховини сведоци говоре „чист језик“ библијске истине, они су у стању да се на најузвишенији начин послуже са сваким људским језиком, то јест, за прослављање Бога и за објављивање добре вести о Царству (Марко 13:10; Титу 2:7, 8; Јеврејима 13:15). Како је дивно, да „чист језик“ оспособљава људе из свих етничких група, да сложно служе Јехови!

 6. Како Јехова гледа на људе, и шта ће помоћи једном хришћанину ако му је у срцу остала извесиа пристрасност?

⁶ Када је Петар сведочио Корнелију и другим паганима, рекао је: „Заиста видим да Бог није пристрасан, него да му се допада из свакога народа човек, који га се боји и праведно поступа“ (Дела апостолска 10:34, 35, НС). У вези Јехове у другим преводима се каже да он „ниједан народ не повлашћује над другим“, „да нема личних обзира“ и да „не гледа ко је ко“ (Албрехт, БА; др Чарнић). Као Јеховине слуге, ми би требали да гледамо на људе из свих етничких група као што он гледа. Али шта, ако се у срцу једног хришћанина задржала извесна пристрасност? Тада ће му помоћи да гледа како наш непристрасни Бог поступа са својим слугама из сваке нације, сваког племена, сваког народа и сваког језика. (Види такође Пробуди се!, на енглеском језику, од 8. новембра 1984. стране 3-11).

Они су пожељни

 7. Што се тиче односа према Богу, како се један хришћанин не разликује од другога из друге нације или расе?

⁷ Ако си ти крштени Јеховин сведок, тада си највероватније бар некад ’уздисао и стењао због гнусоба’, које се догађају у садашњем злом саставу (Језекиљ 9:4). Ти си био ’мртав у твојим гресима’, али те је Бог повукао себи у свом милосрђу кроз Исуса Христа (Ефесцима 2:1-5; Јован 6:44). У овом погледу ти се ниси разликовао од других, који су сада твоја браћа у вери. Они су такође били узнемирени због зла, били су ’мртви у својим гресима’ и преко Исуса Христа су постали уживаоци Божјег милосрђа. И сви ми, без обзира на нашу расу или националност, само вером сада заузимамо став сведока пред Јеховом (Римљанима 11:20).

 8. Како се данас испуњава Агеј 2:7?

⁸ Пророчанске речи из Агеја 2:7 нам помажу да спознамо како треба да гледамо на браћу у вери друге националности. Према овом тексту Јехова је изјавио: „Ја ћу потрести све народе, и стећи ће се пожељне ствари свих народа; и напунићу славом овај дом.“ Ова предсказана слава чисте религије треба да уследи у Божјем истинитом храму, то јест у подручју његовог обожавања (Јован 4:23, 24). Али шта су „пожељне ствари свих народа“? То су хиљаде људи који воле правду и повољно реагују на дело проповедања Царства. Из свих народа и раса стичу се ка ’гори дома Јеховина’, крштавају се као његови сведоци и постају један део интернационалног „великог мноштва народа“ (Исаија 2:2-4; Откривење 7:9). Они који славе Јехову као чланови његове земаљске организације су чисти, морално без приговора и Богу одани људи – заиста врло пожељни. Стога би, несумњиво, сваки хришћанин требао да има жељу да указује братску љубав свим тим пожељнима, који су прихватљиви нашем заједничком Оцу на небу.

Њихова личност је нова

 9. Чак ако смо у прошлости презирали странце, зашто би данас требало да се друкчије понашамо јер смо постали хришћани?

⁹ Наша браћа и сестре су на читавој Земљи и због тога пожељни, јер су пазили на савет да ’свуку стару личност са њеним поступцима и обуку нову личност, која се обнавља тачном спознајом по слици онога који је створио. Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, странца, Скита, роба, слободњака, него је све и у свима Христ’ (Колошанима 3:9-11). Ако је неко раније презирао једног Јеврејина, Грка или неког другог странца, сада би требао друкчије да се понаша, пошто је постао прави хришћанин. Без обзира на расу, националност или културу, они који су обукли „нову личност“ износе плодове Божјег светог духа – љубав, радост, мир, стрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост и самосавладавање (Галатима 5:22, 23). То их чини драгоценим за друге Јеховине обожаваоце.

 10. Како нам Титу 1:5-12 помаже ако смо у искушењу да за нашу браћу у вери друге расе или нације донесемо неповољну паушалну пресуду?

¹⁰ Супротно Јеховиним слугама, неки светски људи се понекад презриво изјашњавају о особама које не припадају истој етничкој групи као и они. Један хришћански пророк је о свом властитом народу једном рекао: „Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.“ Апостол Павле је био подсећен на ове речи када је било потребно да ућутка криве учитеље међу хришћанима на острву Криту. Али Павле сигурно није хтео да каже: „Сви крићански хришћани су лажљиви, штетни, ленчуге и прождрљивци“ (Титу 1:5-12). Не, јер хришћани не говоре презриво о другима. Сем тога је већина тадашњих критских хришћана обукла „нову личност“ и неки су испунили библијске услове да буду наименовани за старешине. О томе би требали озбиљно да размислимо ако дођемо у искушење да донесемо неповољну, паушалну пресуду о нашој браћи или сестрама у вери, који припадају другој раси или народу.

Друге сматрати вишим

 11. Шта може учинити један хришћанин који је у срцу пристрасан?

¹¹ Један хришћанин који би према једној раси или националности био пристрасан вероватно би се одао својим речима и поступцима. То би нарочито у скупштини, која је састављана од припадника различитих етничких група, могло довести до тога да се неке особе осећају увређене. Наравно, ниједан хришћанин не жели јединство Божјег народа да изложи таквом пробном притиску (Псалам 133:1-3). Тако ако је један хришћанин пристрасан у срцу, он може у молитви да изрази молбу: „Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни“ (Псалам 139:23, 24).

 12. Зашто не треба да будемо поносни на себе или на друге припаднике наше етничке групе?

¹² Добро је да будемо реални и да мислимо на то да смо сви несавршени људи и као такви само на темељу жртве Исуса Христа можемо да имамо Божје признање (1. Јованова 1:8 до 2:2). Шта нас, дакле, разликује од других? Пошто ништа немамо што нисмо примили, зашто би требали да се поносимо на нас или на друге припаднике наше етничке групе? (Упореди 1. Коринћанима 4:6, 7).

 13. Како можемо допринети јединству скупштине, и шта можемо научити од Филипљана 2:1-11?

¹³ Ми можемо допринети јединству скупштине ако увидимо добре особине других и покажемо цењење за њих. Речи које је јеврејски апостол Павле писао нејеврејским Филипљанима, треба да нас натерају да размислимо: „Испуните моју радост тим да сте истих мисли и исту љубав имате, једнодушни и мислима усмерени на једно, тако да ништа не чините из страсти за свађом или из егоизма, него у понизности сматрајте један другога већим од себе.“ Исус Христ нам даје пример како треба да имамо исправан став према људима било које друге расе или нације. Иако је био моћно духовно створење „постао (је) сличан људима“ и понизио се до смрти на мученичком стубу у корист грешних људи из свих раса и нација (Филипљанима 2:1-11, НС). Зар не би ми као Исусови следбеници требали да будемо љубазни, понизни, саосећајни и да друге сматрамо вишим од нас?

Слушати и посматрати

 14. Шта нам може помоћи да друге сматрамо вишим од нас?

¹⁴ Можда ће нам бити лакше да друге сматрамо вишим од себе, ако стварно слушамо када они нешто кажу, и ако пажљиво посматрамо њихово понашање. На пример, можда морамо искрено да признамо да нас један сарадник старешина – можда неке друге расе — надмашује у способности да да делотворан савет у теократској школи службе проповедања. Можда увиђамо да се то не може приписати његовом начину изражавања или говора, него његовој духовној способности, када постиже добре резултате, трудећи се да помогне браћи у вери, да постану квалификовани објавитељи Царства. И очигледно је да Јехова благосиља његове напоре.

 15. Шта можемо приметити ако слушамо изјаве наше браће у вери?

¹⁵ Ако разговарамо са нашом браћом и сестрама или саслушамо њихове коментаре на састанцима можда ћемо опазити да су они боље схватили неке библијске истине него ми. Можда и примећујемо да је њихова братска љубав јача него наша, да имају више вере или показују од нас веће поверење у Јехову. Свејдно је да ли припадају истој етничкој групи као и ми или не, они нас подстичу на љубав и изврсна дела, помажу нам да јачамо нашу веру и мотивишу нас да се још више уздамо у нашег небеског Оца (Приче Соломонове 3:5, 6; Јеврејима 10:24, 25, 39). Јехова им се очигледно приближио, а и ми би требали да се осећамо уско повезани са њима (Упореди Јаков 4:8).

Благословени и подржани

 16, 17. Опиши чињеницу да Јехова није пристрасан и да благосиља своје слуге из сваке нације или расе?

¹⁶ Јехова није пристрасан и он благосиља своје слуге из сваке нације и расе. Погледајмо само на Бразил. У овој држави се вест о царству није прочула од мисионара из иностранства него од осам бразилских морнара, око 1920. године. Божји благослов се може видети по томе да је у службеној 1987. години у Бразилу био највиши број од 216 216 објавитеља Царства, и то у држави која има 141 302 000 становника, што значи да на 654 становника долази један објавитељ.

¹⁷ Размотримо један даљњи пример божанског благослова. Брат В. Р. Браун и његова жена, два црна Јеховина сведока, послани су у априлу 1923. са острва Тринидад (Кариби) у западну Африку, да тамо објављују вест о Царству. У току њихове дугогодишње делатности брат Браун је постао познат као „Библијски Браун“. Ова два сведока су „посадила“, а „Бог је дао да узрасте“. Осим тога у том огромном подручју раде још и други (1. Коринћанима 3:5-9). Данас у Гани има више од 32 600 објавитеља и у Нигерији преко 133 800.

 18, 19. Наведи примере који показују да наш непритрасни Бог подржава своје слуге из свих раса и нација.

¹⁸ Јехова не само да благосиља своје слуге из свих нација и раса, него их такође и подржава. Осмотримо случај два јапанска Јеховина сведока. 21. јуна 1939. Кацуо Миура и његова жена су на неправедан начин ухапшени и бачени у затвор. За њиховог петогодишњег сина, од којега су сада били одвојени, морала је да се брине баба. Сестра Миура је пуштена после осам месеци, али брат Миура је провео више од две године у затвору док га нису извели пред суд. Морао је да трпи злостављања, оглашен је кривим и осуђен на пет година затвора. У затвору у Хирошими Бог га је подржавао и јачао утехом из Светог писма која никада не изостаје. Као неким чудом брат Миура је преживео експлозију атомске бомбе 6. августа 1945. при којој је затвор био разорен. Два месеца касније поново је могао да се придружи својој жени и свом сину у северном Јапану.

¹⁹ Током другог светског рата Јеховини сведоци су у многим земљама били жестоко прогоњени. На пример, Р. А. Винклер, један брат из Немачке, преживео је много шта у концентрационим логорима националсоцијалиста у Немачкој и у Холандији. Зато што није хтео да изда своју браћу у вери, тукли су га тако брутално да се више није могао препознати. „Помисао на Јеховино обећање, да нам помаже у свим тешкоћама, тешила ме је и јачала тако да сам могао све да поднесем. ... У суботу ме је гестапо изударао, а следећег понедељка сам требао да будем поново саслушан. Шта ће се сада десити и шта сам требао да радим? Молио сам се Јехови и уздао сам се у његова обећања. Знао сам да би морао да применим теократско ратно лукавство због дела Царства и да заштитим моју хришћанску браћу. То је за мене била велика кушња и седамдесетог дана сам био потпуно изнурен, али сам захвалио Јехови да сам уз његову помоћ могао да издржим ову кушњу и да сачувам мој интегритет“ (Псалам 18:35; 55:22; 94:18).

Захвални за наше братство

 20. Како може да порасте наше поштовање према браћи у вери друге расе и нације?

²⁰ Неоспорно је да Јехова благосиља и подржава своје сведоке из сваке нације и расе. Он није пристрасан, а и ми као његове предане слуге немамо никаквог разлога да то будемо. Штавише, наше цењење према нашој браћи и сестрама од сваке расе и нације ће се још повећати ако узмемо у обзир у ком погледу су они надмоћнији од нас. Они се такође управљају по небеској мудрости која не прави пристрасне разлике, него доноси изванредне плодове (Јаков 3:13-18). И са њиховом љубазношћу, великодушношћу, љубављу и другим божанским особинама они нам дају добар пример.

 21. На шта треба да будемо одлучни?

²¹ Како би стога требали да будемо захвални за наше расно мешовито, мултинационално братство! Уз помоћ и благослов нашег небеског Оца, будимо одлучни да му служимо „раме уз раме“ у братској љубави и са међусобним поштовањем. Да, нека би била наша озбиљна жеља и наша чврста намера да му једнодушно служимо.