Настала је „велика расправа“

1-3. (а) Шта је могло угрозити јединство ране хришћанске скупштине? (б) Како нам може користити проучавање овог извештаја из Дела апостолских?

ПАВЛЕ и Варнава су се пресрећни управо вратили у Антиохију у Сирији са свог првог мисионарског путовања. Одушевљени су што је Јехова „људима из других народа пружио прилику да постану верници“ (Дела 14:26, 27). Штавише, по целој Антиохији се прича о доброј вести и многи незнабошци се прикључују тамошњој скупштини (Дела 11:20-26).

² Лепа вест о приливу нових ученика убрзо стиже до Јудеје. Али уместо да свима донесе радост, она гура у први план већ постојећу дебату о питању обрезања. Какав треба да буде однос између хришћана јеврејског и нејеврејског порекла и како они нејеврејског порекла треба да гледају на Мојсијев закон? То питање је створило веома озбиљне несугласице које су могле довести до подела унутар хришћанске скупштине. Како ће тај проблем бити решен?

³ Док будемо разматрали овај извештај из Дела апостолских, извући ћемо многе вредне поуке. То нам може помоћи да мудро поступимо у случају да у данашње време настану нека питања која би могла угрозити јединство скупштине.

 4. Која су погрешна гледишта неки имали и које се питање намеће?

⁴ Лука је написао: „Неки људи из Јудеје дошли су у Антиохију и почели да уче браћу: ’Ако се не обрежете по Мојсијевом закону, не можете се спасти‘“ (Дела 15:1). Нигде се не наводи да ли су „неки људи из Јудеје“ који се спомињу у овом стиху били фарисеји пре него што су постали хришћани. У најмању руку били су под утицајем те јеврејске секте која се круто држала закона. Сем тога, можда су тврдили да заступају апостоле и старешине из Јерусалима, што свакако није било тачно (Дела 15:23, 24). Међутим, зашто су хришћани јеврејског порекла заговарали обрезање када је прошло око 13 година откако је апостол Петар, под Божјим вођством, необрезаним нејеврејима изразио добродошлицу у хришћанску скупштину?a (Дела 10:24-29, 44-48).

5, 6. (а) Зашто су се можда неки хришћани јеврејског порекла држали обрезања? (б) Да ли је савез обрезања био део савеза са Аврахамом? Објасни. (Видети фусноту.)

⁵ Разлога је могло бити много. Један од њих је то што је обрезање мушкараца увео сам Јехова и што је то био знак да су у посебном односу с њим. Обрезање је уведено пре савеза Закона али је касније постало део њега. Најпре су били обрезани Аврахам и чланови његовог домаћинстваb (Лев. 12:2, 3). Према Мојсијевом закону чак су и странци морали да буду обрезани пре него што би могли да учествују у неким прославама, као што је рецимо Пасха (Изл. 12:43, 44, 48, 49). Нема сумње да су Јудејци необрезаног мушкарца сматрали нечистим и презира вредним (Ис. 52:1).

⁶ Зато су хришћани јеврејског порекла морали имати веру и понизност да би прихватили ново учење. Савез Закона је био замењен новим савезом, па зато Израелци више нису приликом рођења аутоматски постајали део Божјег народа. Хришћанима јеврејског порекла који су живели у јеврејским заједницама – као и онима у Јудеји – требало је доста храбрости да признају Христа и да прихвате сувернике нејеврејског порекла који нису били обрезани (Јер. 31:31-33; Лука 22:20).

 7. Које чињенице „неки људи из Јудеје“ нису разумели?

⁷ Наравно, Божја мерила се не мењају. То потврђује и чињеница да нови савез одражава дух Мојсијевог закона (Мат. 22:36-40). Рецимо, што се тиче ускрсења Павле је касније написао: „Прави Јудејац је онај који је то изнутра и његово обрезање је обрезање срца по духу, а не по писаном закону“ (Римљ. 2:29; Пон. зак. 10:16). „Неки људи из Јудеје“ нису схватили ту чињеницу већ су тврдили да Бог никада није укинуо закон о обрезању. Да ли ће послушати глас разума?

 8. Зашто је питање обрезања прослеђено водећем телу у Јерусалиму?

⁸ Лука даље каже: „Павле и Варнава су се томе супротставили, па је настала велика расправа. Зато су браћа одредила да Павле и Варнава и још неки од њих оду код апостола и старешина у Јерусалим због тог питања“c (Дела 15:2). Та „велика расправа“ показује да је било бурних реакција и да су обе стране биле чврсто уверене у своје гледиште. Скупштина у Антиохији није могла решити тај проблем. Ради мира и јединства, старешине су мудро одлучиле да се то питање проследи апостолима и старешинама у Јерусалим који су имали улогу водећег тела. Шта можемо научити од старешина из Антиохије?

9, 10. У чему су браћа из Антиохије, као и Павле и Варнава, добар пример за нас данас?

⁹ Важна поука из овога је да треба да имамо поверења у Божју организацију. Размисли о следећем: Браћа у Антиохији су знала да су сви чланови водећег тела били јеврејског порекла, али су ипак имали поверења да ће та група људи решити питање обрезања у складу с Писмом. Зашто? Зато што је скупштина била сигурна да ће Јехова управљати стварима посредством свог светог духа и Поглавара хришћанске скупштине, Исуса Христа (Мат. 28:18, 20; Еф. 1:22, 23). Када се у данашње време појаве нека озбиљна питања, угледајмо се на ту дивну браћу из Антиохије тако што ћемо имати поверења у Божју организацију и Водеће тело помазаних хришћана.

¹⁰ Можемо видети и колико је добро да будемо понизни и стрпљиви. Павле и Варнава су директно светим духом били наименовани да проповедају народима, али свој ауторитет нису искористили да ту у Антиохији на лицу места реше питање обрезања (Дела 13:2, 3). Сем тога, Павле је касније написао: „Отишао сам [у Јерусалим] јер сам добио објаву с неба“ – што указује на Божје вођство у тој ствари (Гал. 2:2). Старешине се данас исто тако труде да буду понизни и стрпљиви када се појаве нека питања која би могла угрозити јединство скупштине. Они не бране своје лично мишљење, већ се ослањају на Јехову тако што истражују Свето писмо и уважавају савете и смернице које пружа верни и разборити роб (Фил. 2:2, 3).

11, 12. Зашто је важно чекати на Јехову?

¹¹ У неким случајевима можда морамо чекати на Јехову да нам пружи додатно објашњење неких ствари. Сети се да су браћа у Павлово време морала да чекају све до отприлике 49. године н. е. – дакле око 13 година након што је Корнелије 36. н. е. био помазан светим духом – да Јехова реши питање да ли нејевреји треба да се обрезују. Зашто толико дуго? Можда је Бог хтео да Јудејцима који су желели да му угоде остави довољно времена да се навикну на тако велику промену. На крају крајева, укидање савеза обрезања који је био на снази 1 900 година и који је био склопљен с њиховим праоцем Аврахамом кога су веома поштовали није била тако мала ствар! (Јов. 16:12).

¹² За нас је заиста част што нас поучава и обликује наш стрпљиви и добри небески Отац! Резултати су увек добри и на нашу корист (Ис. 48:17, 18; 64:8). Зато немојмо никада инсистирати на сопственим идејама нити негативно реаговати на организационе промене или измене у објашњењима неких библијских стихова (Проп. 7:8). Ако приметиш код себе и најмању склоност ка томе, било би добро да под молитвом размишљаш о одговарајућим начелима која се налазе у 15. поглављу Дела апостолских.d

13. Како у служби проповедања можемо показати стрпљење какво има Јехова?

¹³ Стрпљење ће нам можда бити потребно и када проучавамо с људима којима је тешко да одбаце лажна веровања или небиблијске обичаје за које су везани. У таквим случајевима треба да пустимо да прође неко разумно време да Божји дух делује на срце те особе (1. Кор. 3:6, 7). Треба и да се молимо за то. Бог ће нам на неки начин и у право време помоћи да схватимо шта би било паметно да урадимо (1. Јов. 5:14).

14, 15. Како је скупштина у Антиохији показала поштовање према Павлу, Варнави и другима који су кренули на пут и зашто су они били прави благослов за браћу?

¹⁴ Лука даље каже: „Тако их је скупштина испратила на пут. Пролазећи кроз Феникију и Самарију, они су браћи детаљно причали о томе како су људи из других народа прихватили веру, што их је све веома обрадовало“ (Дела 15:3). То што је скупштина испратила Павла, Варнаву и друге који су ишли с њима био је израз хришћанске љубави којом су показали да их поштују и да им желе Божји благослов. Браћа из Антиохије су нам тиме оставила још један леп пример. Да ли и ти поштујеш своју духовну браћу и сестре, „посебно оне [старешине] који напорно раде на томе да проповедају Божју реч и поучавају друге о њој“? (1. Тим. 5:17).

¹⁵ Та браћа која су кренула на пут била су прави благослов за сухришћане у Феникији и Самарији јер су им детаљно испричали оно што су доживели док су проповедали нејеврејима. Могуће је да је међу онима који су их слушали било и хришћана јеврејског порекла који су побегли у те крајеве након што је Стефан каменован. Исто тако и данас, извештаји о томе како Јехова благосиља стварање ученика дају снагу и храброст нашој браћи, нарочито онима који подносе неке кушње. Да ли си и ти охрабрен и подстакнут на добра дела када на хришћанским састанцима и конгресима чујеш такве извештаје или када у нашој литератури или на сајту jw.org читаш животне приче наше браће?

16. Шта показује да је питање обрезања било у жижи интересовања?

¹⁶ Након што су путовали око 550 километара на југ, изасланици из Антиохије су на крају стигли на своје одредиште. Лука је написао: „Кад су стигли у Јерусалим, срдачно су их дочекали скупштина и апостоли и старешине, а они су им испричали шта је све Бог преко њих учинио“ (Дела 15:4). Међутим, „неки из фарисејске струје који су прихватили веру устали су са својих места и рекли: ’Треба их обрезати и заповедити им да се држе Мојсијевог закона‘“ (Дела 15:5). Очигледно је у жижи интересовања било питање обрезања хришћана нејеврејског порекла, и то питање је морало бити решено.

17. Ко је сачињавао водеће тело у Јерусалиму и из ког су можда разлога међу њима биле „старешине“?

¹⁷ „Мудри су они који траже савет“, каже се у Пословицама 13:10. У складу с тим мудрим начелом, „апостоли и старешине су се окупили да размотре то питање [обрезања]“ (Дела 15:6). „Апостоли и старешине“ су доносили одлуке у име целокупне хришћанске скупштине, као што то данас чини Водеће тело. Зашто је поред апостола било и старешина? Сети се да је апостол Јаков био погубљен и да је апостол Петар барем неко време био у затвору. Да ли би се нешто слично могло десити и осталим апостолима? То што су била присутна и друга зрела помазана браћа пружало је гаранцију да ће се надгледање скупштина и даље несметано одвијати.

18, 19. Шта је Петар рекао и шта су могли да закључе они који су га слушали?

¹⁸ Лука даље каже: „Након дуге расправе, Петар је устао и рекао им: ’Браћо, добро знате да ме је Бог од првих дана изабрао између вас да људи из других народа од мене чују добру вест и прихвате веру. И Бог, који познаје срца, показао је да их прихвата тиме што им је дао свети дух као и нама. Он није направио никакву разлику између нас и њих, него је и њихова срца очистио посредством вере‘“ (Дела 15:7-9). Што се тиче грчке речи која је у седмом стиху преведена са „расправа“, према једном речнику она такође значи „истраживање“, „испитивање“. Та браћа су се очигледно разилазила у мишљењу и то су отворено изражавала.

¹⁹ Петар је уверљивим речима све њих подсетио да је био лично присутан када су 36. н. е. први необрезани нејевреји – Корнелије и његови укућани – били помазани светим духом. Дакле, ако Јехова више није правио разлику између Јевреја и нејевреја, с којим би правом људи то чинили? Сем тога, човечје срце прочишћује вера у Христа, а не поштовање Мојсијевог закона (Гал. 2:16).

20. Како су заговорници обрезања искушавали Бога?

²⁰ На основу непобитног сведочанства и Божје речи и светог духа, Петар је у закључку рекао: „Зашто сада искушавате Бога стављајући тим ученицима на врат јарам који ни наши преци ни ми нисмо могли носити? Ми верујемо да ћемо бити спасени захваљујући незаслуженој доброти Господа Исуса, исто као и они“ (Дела 15:10, 11). Заговорници обрезања су у ствари искушавали Бога, то јест његово стрпљење. Покушавали су да нејеврејима наметну закон који ни они сами нису могли у потпуности испунити, због чега су били осуђени на смрт (Гал. 3:10). Требало је да сви ти људи јеврејског порекла којима се Петар обратио буду захвални за Божју незаслужену доброту изражену преко Исуса.

21. Како су Варнава и Павле допринели дискусији?

²¹ Оно што је Петар рекао очигледно је оставило дубок утисак на њих, јер су се „сви окупљени утишали“. Затим су Варнава и Павле причали о „многим знаковима и чудима која је Бог преко њих чинио међу људима из других народа“ (Дела 15:12). Тада су апостоли и старешине напокон могли да одвагну све чињенице и да донесу одлуку која јасно одражава Божју вољу што се тиче обрезања.

22-24. (а) У ком погледу Водеће тело данас поступа по узору на водеће тело из првог века? (б) Како све старешине могу показати да поштују теократски ред?

²² Када се у данашње време чланови Водећег тела састају, они такође траже вођство у Божјој речи и усрдно се моле за свети дух (Пс. 119:105; Мат. 7:7-11). Зато сваки члан Водећег тела унапред добија дневни ред како би могао да размисли о тачкама које ће се разматрати и да се моли у вези с тим (Посл. 15:28). Та помазана браћа на састанку отворено и с поштовањем износе своје мишљење. Током тих разговора често се користи Библија.

²³ Скупштинским старешинама то треба да служи као пример. Ако старешине на свом састанку не могу да реше неко озбиљно питање, могу питати за савет локалну подружницу или њене наименоване представнике, као што су покрајински надгледници. Ако је неопходно, подружница се може писменим путем обратити Водећем телу.

²⁴ Јехова заиста благосиља оне који поштују теократско уређење и који су понизни, верни и стрпљиви. Као што ћемо видети у следећем поглављу, Бог такве особе награђује истинским миром, духовним напретком и хришћанским јединством.