Књига достојна поверења — 5. део

У ЧЕТВРТОМ веку пре нове ере, млади македонски владар по имену Александар уздигао је Грчкуa на светској сцени. Заправо, она је под његовом влашћу постала пета светска сила у библијској историји, а он је остао упамћен као Александар Велики. Светске силе које су претходиле Грчкој биле су Египат, Асирија, Вавилон и Медо-Персија.

Након Александрове смрти, његово царство је подељено и почело је да слаби. Међутим, утицај грчке културе, језика, религије и филозофије осећао се још дуго након што је то царство престало да постоји.

У Библији се не говори о активности Божјих пророка док је Грчка била на врхунцу моћи, нити је у то време написана нека надахнута библијска књига. Па ипак, Грчка има истакнуто место у библијским пророчанствима. Поред тога, грчки део Светог писма, који се обично назива Нови завет, сведочи о грчком утицају. На пример, десет грчких градова који су били познати по имену Декапољ већим делом су се налазили на подручју Израела. Њихов назив потиче од грчке речи која значи „десет градова“ (Матеј 4:25; Марко 5:20; 7:31). У Библији се то подручје помиње неколико пута, а световна историја и импресивни остаци позоришта, амфитеатара, храмова и јавних купатила потврђују његово постојање.

Библија такође често спомиње грчку културу и религију, посебно у књизи Дела апостолска коју је написао лекар Лука. Погледајмо неколико примера.

Из библијског описа Павловог боравка у Атини 50. н. е. сазнајемо да је тај град био „пун идола“ (Дела апостолска 17:16). Историјски докази потврђују да су Атина и њена предграђа били препуни идола и светилишта.

У Делима апостолским 17:21 стоји да су ’сви Атињани и странци који су међу њима боравили трошили слободно време само да нешто ново кажу или чују‘. Потврду за то да су Атињани били велики љубитељи разговора и расправа налазимо у списима Тукидида и Демостена.

Библија конкретно каже да су ’неки од епикурејских и стоичких филозофа почели да противрече Павлу‘ и чак га одвели на Ареопаг да би чули од њега шта има да каже (Дела апостолска 17:18, 19). Атина је била позната по бројним филозофима, укључујући и епикурејце и стоике.

Павле је споменуо један атински олтар с натписом „Непознатом Богу“ (Дела апостолска 17:23). Олтаре посвећене непознатом богу вероватно је подизао Епименид с Крита.

Обраћајући се Атињанима, Павле је цитирао изјаву „чак смо и потомство његово“, коју није приписао једном песнику већ ’некима од ваших песника‘ (Дела апостолска 17:28). По свему судећи, радило се о грчким песницима Арату и Клеанту.

Један изучавалац је с добрим разлогом закључио: „Рекао бих да је извештај о Павловом боравку у Атини запис очевица.“ Исто се може рећи и за библијски опис Павлове посете Ефесу у Малој Азији. У првом веку н. е. овај град је и даље био привржен грчкој паганској религији, посебно обожавању богиње Артемиде.

Артемидин храм, једно од седам чуда древног света, помиње се више пута у књизи Дела апостолска. Примера ради, у њој налазимо да је Павлово проповедање у Ефесу разбеснело сребрара Димитрија који се обогатио правећи мале сребрне Артемидине храмове. Димитрије је љутито рекао: ’Тај Павле је уверио мноштво људи и преобратио их, говорећи да богови начињени рукама нису богови‘ (Дела апостолска 19:23-28). Димитрије је затим подбунио народ који је почео да узвикује: „Велика је Артемида ефешка!“

Данас можете обићи рушевине Ефеса и место где се налазио Артемидин храм. Штавише, древни натписи из Ефеса потврђују да су у част те богиње прављени идоли и да је у граду постојало удружење сребрара.

Око 200 година пре успона Александра Великог, пророк Јехове Бога по имену Данило писао је о превласти на светској сцени: „Гле, јарац је долазио са запада површином целе земље, а да није дотицао земљу. Тај јарац је имао један упадљив рог међу очима. И приближавао се овну с два рога... и потрчао је на њега са силним гневом... ударајући га док му није сломио оба рога, а ован није имао снаге да му се одупре. И оборио га је на земљу и згазио... А јарац се узохолио преко сваке мере. Али чим је постао моћан, велики рог се сломио, и уместо њега израсла су четири упадљива рога према четири ветра небеска“ (Данило 8:5-8).

На кога се односе ове речи? Данило у наставку даје одговор: „Ован кога си видео, који има два рога, представља краљеве Медије и Персије. Рутави јарац представља краља Грчке. Велики рог који је био међу његовим очима представља првог краља“ (Данило 8:20-22).

Замислите само! У време када је Вавилон био светска сила, у Библији је проречено да ће наредне две силе бити Медо-Персија и Грчка. Штавише, као што смо већ видели, Библија је конкретно рекла: „Чим је постао моћан, велики рог“ — Александар Велики — „сломио се“, и заменила су га четири рога, то јест наследника, од којих ниједан није био његов потомак (Данило 11:4).

То пророчанство се испунило у детаље. Александар је постао краљ 336. пре н. е. и у наредних седам година је поразио моћног персијског краља Дарија III. Затим је наставио да шири границе свог царства све до превремене смрти 323. пре н. е., у 32. години живота. Његов престо није заузео један владар нити ико од његових потомака. Уместо тога, власт су преузела четворица његових истакнутих генерала — Лисимах, Касандар, Селеук и Птолемеј — који су се „прогласили краљевима“, каже се у књизи The Hellenistic Age.

Александар је током својих освајања испунио и друга библијска пророчанства. На пример, пророци Језекиљ и Захарија, који су живели у седмом и шестом веку пре н. е., прорекли су уништење града Тира (Језекиљ 26:3-5, 12; 27:32-36; Захарија 9:3, 4). Језекиљ је чак написао да ће његово камење и прашина бити бачени у воду. Како су се испуниле те речи?

Осмотримо шта је Александрова војска учинила током опсаде Тира 332. пре н. е. Војници су искористили остатке старог копненог дела Тира које су бацали у море да би изградили насип до острвског дела града. Та тактика је била успешна и Тир је пао. „Пророчанства против Тира су се испунила до најситнијих појединости“, рекао је један истраживач из 19. века који је посетио то место.b

Александрова освајања нису остварила мир и безбедност у свету. Проучавајући период грчке владавине, један стручњак је рекао: „Основни животни услови обичног народа... незнатно су се мењали.“ То се често понављало током историје и увек изнова потврђивало оно што стоји у Библији, наиме да „човек влада над човеком на несрећу његову“ (Проповедник 8:9).

Међутим, лоше владе неће довека постојати јер ће Бог успоставити своју власт која је далеко боља од свих људских. То је Божје Краљевство које ће заменити све људске владавине а његови поданици ће уживати у правом и трајном миру и безбедности (Исаија 25:6; 65:21, 22; Данило 2:35, 44; Откривење 11:15).

Краљ Божјег Краљевства је лично Исус Христ. За разлику од надмених људских владара жељних моћи, Исуса покреће љубав према Богу и људима. О њему је псалмиста рекао: „Он [ће] избавити убогога који у помоћ зове, невољника и сваког ко помоћника нема. Сажалиће се на сиромаха и на убогога, и душе ће убогих спасти. Од тлачења и насиља откупиће душу њихову“ (Псалам 72:12-14).

Да ли је то Владар каквог бисте желели да имате? Ако јесте, позивамо вас да сазнате нешто више о шестој светској сили у библијској историји — Риму. Током римске доминације, рођен је тај проречени Спаситељ који је оставио неизбрисив траг у људској историји. Прочитајте шести чланак ове серије који ћете наћи у следећем издању овог часописа.