Од кога можемо да очекујемо истиниту праведност?

„Неће ли судија целе земље право судити?“ (1. МОЈСИЈЕВА 18:25, Ба).

 1, 2. Како неки реагују на владајућу неправедност?

НАЈВЕРОВАТНИЈЕ си и ти свестан жалосне чињенице да неправедност узима све више маха. Како реагујеш ти лично на недостатак истините праведности?

² Реакција неких људи је у томе што доводе у питање постојање праведног Бога. Можда се означавају као агностичари. Овај израз ти је вероватно познат. Он се односи на особе „које признају само чулно опажање и полазе од тога да сви феномени који произлазе из тог опажања [као на пример Бог] нису сазнатљиви“. Томас Х. Хаксли, биолог који је живео у 19. веку и био присталица Дарвинове теорије еволуције, употребио је ту реч први пут у том смислу.a

 3, 4. Одакле потиче израз „агностичар“?

³ Па одакле је Хаксли узео тај израз? У ствари, он је ту реч узео од једног правника из првог века, наиме од апостола Павла, који ју је употребио у другом смислу. Та реч се појављује у једном од најчувенијих говора, који су икада одржани. Тај говор је за нас данас од значаја, јер нам посредује разумну основу да знамо како и када ће да буде успостављена праведност за све, чак и више, да знамо како можемо лично да имамо користи од ње.

⁴ Израз „агностичар“ је изведен од грчке речи која значи „непознат“. Павле је споменуо ову реч у вези са једним олтаром, на ком је било написано: „Богу непознатоме“. Његов кратки говор записао је лекар Лука у 17. поглављу Дела апостолских. У поглављу се прво приказује како је Павле стигао у Атину. У оквиру на следећој страни можемо прочитати Лукине уводне инфорације и текст целог говора.

 5. Под каквим је условима Павле одржао свој говор пред Атињанима? (Прочитај Дела апостолска 17:16-31, Ба.)

⁵ Говор апостола Павла је стварно упечатљив и заслужује подробно разматрање. С обзиром на велике неправедности, које свуда запажамо, из тога можемо много да научимо. Осмотримо прво околности које су записане у Делима апостолским 17:16-21. Атињани су били поносни што је њихов град био познат центар учења, место на ком су некада учили Сократ, Платон и Аристотел. Атина је такође била врло религиозан град. Павле је свуда око себе видео идоле — као на пример кипове бога рата Ареса или Марса, Зевса, Ескулапа (бога лекарства), Посејдона (горопадног бога мора), Диониса, Атене, Ероса и др.

 6. Шта се из твоје средине може упоредити са оним што је Павле затекао у Атини?

⁶ Шта би се могло видети ако би Павле прегледао твој град или подручје? Можда мноштво идолских слика или религиозних кипова — и то чак у земљама тзв. хришћанства. На другом месту би их било можда још више. У једном туристичком водичу пише: „Индијски богови су супротно од своје ћудљиве грчке ’браће’ моногамијски, и њиховим супругама су приписиване најупечатљивије силе . . . Без претеривања постоје милиони богова који имају везе са свим животним облицима и природним појавама.“

 7. Шта се може казати о боговима старих Грка?

⁷ Многи грчки богови су представљени као глупи и веома неморални. Њихово понашање би у већини земаља било срамота за смртнике, да, чак и злочин. Зато се с добрим разлогом питамо какву су само праведност очекивали стари Грци од таквих богова. У сваком случају Павле је приметио да су им Атињани били посебно предани. Испуњен праведним убеђењем, почео је да им разјашњава узвишене истине правог хришћанства.

Слушаоци — изазов

 8. а) По којим погледима и ставовима су се епикурејци одликовали? б) Шта су веровали стоици?

⁸ Неки од Јевреја и Грка су га заинтересовано слушали. Али како ће да реагују утицајни епикурејски и стоички филозофи? Као што ћеш установити њихове идеје су личиле у многоме на данас уобичајена мишљења, чак на извесне науке које ученици данас уче. По мишљењу епикурејаца човек би требао да тежи у највећој мери за уживањем, посебно за духовним уживањем. Њихова филозофија „једимо и пијмо јер ћемо сутра умрети“ била је означена потпуним недостатком моралних темљних начела или врлина (1. Коринћанима 15:32, Ба). Они нису веровали да су богови створили свемир, него су прихватили да је живот случајно настао у свемиру који почива на законима механике. Штавише, по њиховом мишљењу богови нису били заинтересовани за људе. Како је било са стоицима? Они су наглашавали логику и били су мишљења да су материја и снага главни елементи у васиони. Уместо да верују у Бога као особу стоици су себи представљали равнодушно божанство. По њиховом схватању људским стварима је владала судбина.

 9. Како је Павле проповедао у изазовној ситуацији?

⁹ Како су ти филозофи реаговали на науку коју је Павле јавно заступао? У карактерне црте Атињана убрајају се радозналост и душевна арогантност. Зато су филозофи почели да дискутују са Павлом. Коначно су га одвели на Ареопаг. Изнад трга Атине, али још испод високо штрчећег Акропоља било је стеновито брдо, које је по богу рата Марсу или Аресу названо: Марсово брдо или Ареопаг. У древно време тамо је заседао суд или веће. Павла су могуће извели пред суд који се састао у непосредној близини Акропоља, који је са својим познатим партеноном, мањим храмовима и безбројним киповима, сачињавао упечатљиву кулису. Према мишљењу неких апостолу је претила опасност, јер је римско право забрањивало да се уводе нови богови. Али чак ако је само за разјашњавање свог веровања изведен на Ареопаг или да докаже своју учитељску способност, он је тамо стајао пред све већим бројем озбиљних слушалаца. Да ли ће му успети да изложи своју важну вест а да не изазове отуђење?

10. Како је Павле тактично поступио износећи своју информацију?

¹⁰ Из Дела апостолских 17:22, 23 може се видети како је Павле тактично и мудро почео да износи своје објашњење. Кад је изјавио како су неки Атињани били религиозни и како имају много идола, неки од његових слушалаца су то можда схватили као комплимент. Уместо да их нападне због њиховог политеизма, Павле се позвао на олтар који је видео, олтар који је био посвећен „непознатом богу“. Као што историја доказује, било је таквих олтара што јача наше поверење у Лукин извештај. Павле је употребио тај олтар као одскочну даску. Атињани су високо ценили знање и логику. И поред тога признали су да је постојао бог који је њима био „непознат“ (грчки: агностос). Дакле то се могло приписати само логици што су Павлу дозволили да изнесе објашњење о том богу. Због тога сигурно нико није могао нешто да каже?

Да ли је Бог непознат?

11. Како је Павле успео да наведе своје слушаоце да размишљају о истинитом Богу?

¹¹ Па шта је био тај „непознати бог“? „Бог“ који је створио свет и све што је у њему. Нико не би порекао постојање васионе или биљака, животиња, а ни нас људи. Моћ и интелигенција, да, мудрост која у свему томе долази до изражаја доказује да је то производ мудрог и моћног Створитеља, а не производ случаја. Данас ово Павлово размишљање има чак још већу важност (Откривење 4:11; 10:6).

12, 13. Који савремени докази потврђују Павлове изнесене мисли?

¹² Британски астроном Sir Bernard Lovell у својој књизи In the Centre of Immensities (У центру неизмерности), која је изашла пре неколико година, описује крајње сложену изградњу једноставних животних облика на Земљи. Размишљајући о томе, да ли су такви животни облици могли случајно да настану, он долази до закључка: „Вероватност . . . случајног тока догађаја до оснивања једног најмањег протеина молекула је незамисливо мала. У оквиру осматрања расположивих ограничених услова времена и простора она је практично равна нули.“

¹³ Осмотримо другу крајност — нашу васиону. Астрономи користе електронске апарате да би добили објашњење о њеном пореклу. До каквих су резултата дошли? У књизи God and the Astronomers (Бог и астрономи) др Роберт Јастров пише: „Сада сазнајемо да доказни материјал астрономије води до библијског гледишта о постанку света.“ „За научника који је живео од вере у моћ разума, прича се завршава као лош сан. Он се пењао уз планине незнања у жељи да савлада највиши врх. И док се узвлачи уз последњу стену и над њом диже главу, поздравља га група теолога [заступници науке о стварању], који већ вековима седе на том месту.“ (Упореди Псалам 19:1.)

14. Који логички редослед мисли потврђује Павлове речи о храму који су људи направили?

¹⁴ Можемо дакле да видимо како су прецизне Павлове речи из Дела апостолских 17:24. Са овим долазимо до његове следеће мисли у 25 ставку. Силни Бог, „Бог који је створио свет и све што је у њему,“ је сигурно већи од материјалне васионе (Јеврејима 3:4). Према томе не би било разумно замишљати да он станује у храмовима које су људи направили — уз то још људи који су јавно признали да им је „непознат“. Каквог ли упечатљивог доказа за тадашње филозофе, који су можда управо гледали на многе храмове, који су се уздизали изнад њих! (1. Царевима 8:27; Исаија 66:1).

15. а) Зашто су Павлови слушаоци можда мислили на Атену? б) До ког закључка би требали да дођемо на темељу чињенице да је Бог давалац?

¹⁵ Вероватно су Павлови слушаоци већ приносили обожавање једном од кипова своје заштитне богиње Атене на Акропољу. Тај кип што су га обожавали у партенону био је од слонове кости и злата. Други кип Атене је био 20 метара висок и могао је да се види са бродова на мору. За једног идола, такозваног Атена Полија се каже да је пао с неба; народ му је редовно доносио ново ручно скројено одело. Али ако је Бог, кога тадашњи људи нису познавали, био највиши и створио васиону, зашто би он онда требао да зависи од ствари које су људи могли да му донесу? Штавише, он нама даје оно што нам је потребно: „живот“ и за његово одржавање „дах“, да „све“, и сунце, кишу и плодно тло, на ком расте наша храна (Дела апостолска 14:15-17; Матеј 5:45). Он је тај који даје, а ми људи смо који примамо. Давалац сигурно није зависан од примаоца.

Од једног човека — сви

16. Коју је тврдњу поставио Павле у вези порекла човека?

¹⁶ Према Делима апостолским 17:26 Павле је указао на истину која би требала да наведе многе људе на размишљање, нарочито данас у погледу јавне дискриминације раса. Као што је рекао, Створитељ је „из једног човека извео сваку људску нацију, да би наставали на читавој површини Земље“. Мисао да је човечанство једно јединство или братство (и све што из тога произлази у вези праведности), било је оно о чему су људи требали да размисле, јер су Атињани тврдили да су од посебног порекла и да се због тога разликују од осталих људи. Павле је свакако признавао извештај Књиге постања о првом човеку, Адаму, који је био предак свих нас (Римљанима 5:12; 1. Коринћанима 15:45-49). Стога би могли да се питамо: Да ли такво мишљење може да се одржи у нашем модерном веку науке?

17. а) Како савремени докази указују на исти правац? б) Какав утицај има то на питање праведности?

¹⁷ Према теорији еволуције човек се развио на разним местима и на различите начине. Али почетком протекле године часопис Њусвик је свој научни део посветио „Трагању за Адамом и Евом“. У центру су новији развоји на подручју генетике. Додуше, као што можемо и замислити нису сви научници јединствени, али се са генетског поља све више оцртава закључак да сви људи имају једног заједничког претка. Ако смо сви браћа, као што Библија већ одавно говори, зар тада не би требала да буде праведност за све? Зар не би сви требали да имамо право да се са нама поступа непристрасно, без обзира на боју коже, косе или других спољашњих обележја? (1. Мојсијева 11:1; Дела апостолска 10:34, 35). Поред свега тога ми би мирно требали да знамо како и када ће да дође праведност за човечанство.

18. На чему се темељило то што је Павле рекао о Божјем понашању са људима?

¹⁸ Према 26. ставку Павле је показао да од Створитеља можемо да очекујемо праведну намеру у вези са човечанством. Апостолу је било познато док је Бог још поступао са израелским народом да је одредио где ће Израелци да станују и како други народи смеју с њима да поступају (2. Мојсијева 23:31, 32; 4. Мојсијева 34:1-12; 5. Мојсијева 32:49-52). Наравно, Павлови слушаоци су можда пуни поноса првенствено на себе применили те речи. И стварно, познавали га они или не, Јехова Бог је изразио своју вољу у пророчанству, када или у ком временском раздобљу историје је Грчка требала да постане пета светска сила (Данило 7:6; 8:5-8, 21; 11:2, 3). Зар не би било разумно да имамо жељу да упознамо онога који је у стању да маневрише чак са целим израелским народом?

19. Зашто је разумна, та Павлова мисао записана у Делима апостолским 17:27?

¹⁹ Бог нас не оставља у незнању што се њега тиче, тако да слепо тапкамо унаоколо. Он није само за Атињане, него је и за нас створио услов да можемо да га упознамо. Павле је касније према Римљанима 1:20 (НС) написао: „Његове се невидљиве особине јасно виде од стварања света, јер се опажају кроз творевине, да, чак и његова вечна сила и божанство.“ Према томе Бог у стварности није далеко од нас ако желимо да га нађемо и упознамо (Дела апостолска 17:27).

20. Како преко истинитог Бога „живимо, и мичемо се, и јесмо“?

²⁰ Захвалност би требала да пробуди ту жељу у нама, као што произлази из Дела апостолских 17:28. Бог нам је дао живот. У ствари, ми немамо живот у том смислу као што га има дрво. Ми и већина животиња располажемо са вишим животним квалитетом — у стању смо да се крећемо. Не радујемо ли се томе? Али Павле разрађује ту мисао даље. Као разумом обдарена створења имамо карактер. Наш мозак — дар од Бога — омогућава нам да размишљамо, да схватимо оно што је апстрактно (као на пример истиниту праведност) и да гајимо наду, да се радујемо будућем остварењу Божје воље. Као што можемо замислити, Павле мора да је знао да за епикурејске и стоичке филозофе није било тако лако, да све то уваже. Да би им изашао у сусрет он је цитирао неколико грчких песника, које су они познавали и поштовали — песнике, који су нешто слично казали, као на пример: „Ми смо род његов.“

21. Како би то требало да делује на нас што смо Божји род?

²¹ Ако разумемо да смо ми људи Божји род, то јест од највишег Бога створени, онда је на месту да од њега очекујемо упутство о томе како треба да се живи. То је стварно дивно са каквом је слободом Павле наступио — такорећи у сенци Акропоља. Одважно је доказивао да је наш Створитељ несумњиво већи од сваке скулптуре начињене човечијом руком, чак ако је од злата и слонове кости као што је кип у партенону. Сваки од нас који признаје Павлове речи мора истовремено да призна да Бог не личи ниједном од данас обожаваних идола (Исаија 40:18-26).

22. Како је покајање укључено у наше постизање праведности?

²² Ова мисао не сме да се схвати само теоретски, да га чисто разумом поштујемо и да онда и даље тако живимо као до сада. Павле је то разјаснио у 30 (Ба) ставку, рекавши: „Не водећи рачуна о временима незнања [у којима се мислило да Бог личи на бедног идола или да је такво обожавање преко идола прихватљиво за њега], јавља сад Бог свим људима да они имају да се покају.“ Павле не само да је поставио добар темељ са овим речима за свој упечатљиви закључак, него је такође изнео мисао која је изазвала сензацију — нужност покајања. Дакле, то што од Бога очекујемо праведност значи, да се морамо покајати. Шта то захтева са наше стране? И како ће Бог да успостави праведност за све?

[Фуснота]

Можеш ли да одговориш?

◼ Какву је ситуацију у религиозном погледу Павле затекао у Атини, и како данас влада слична ситуација?

◼ Како је Бог већи него лажна божанства, која су у Павлово време била обожавана у Атини?

◼ Која основна чињеница о Божјем начину стварања људског рода означава да ће бити праведност за све?

◼ Како људи треба да реагују на Божју величину?

[Оквир на 24. страни]

Праведност за све — Дела апостолска, поглавље 17 (Ба)

„16 Док их Павле чекаше у Атени, раздражи се дух његов у њему, гледајући тај град пун идола. 17 Он говораше с Јудејима и с богобојазним људима у синагоги, а на тргу сваки дан с онима с којима се среташе. 18 Неки од епикурејских и стојичких филозофа стадоше разговарати с њим, и једни од њих говораху: Шта хоће овај говорџија? А други, чујући да проповеда Исуса и ускрсење, говораху: Изгледа да туђе богове проповеда. 19 Па га узеше и одведоше на Ареопаг, говорећи: Можемо ли знати каква је то нова наука што ти казујеш? 20 Јер нешто ново мећеш у наше уши. Хоћемо дакле да знамо шта то може бити.

21 А сви Атењани и странци који пребиваху у Атени провођаху своје време само у говорењу и у слушању новости.

22 Павле, стојећи насред Ареопага, рече: Људи Атењани! По свему видим да сте врло побожни; 23 јер пролазећи вашим градом, и мотрећи ваше светиње, нађох и олтар на коме је написано: ’Богу непознатоме!’ Оно што ви не познајући поштујете, то је оно што ја вама јављам. 24 Бог који је створио свет и све што је у њему, он, који је господар неба и земље, не живи у рукотвореним храмовима. 25 Њему не служе руке човечје, као да би му што требало, њему, који сам даје свима живот и дисање и све. 26 Он је учинио да сви људи, који су сви од једне крви изишли, живе по свему лицу земаљскоме, одредивши трајење времена и границе њихових станова; 27 он је хтео да они траже Господа, и да се труде да га нађу, ма да није далеко ни од једнога од нас, 28 јер у њему имамо живот и покрете и биће. То и неки од ваших песника рекоше: „Ми смо род његов“ . . .b 29 Кад смо дакле род Божји, немамо да мислимо да Божанство личи злату или сребру или камењу истесаном вештином и радом људи. 30 Не водећи рачуна о временима незнања, јавља сад Бог свим људима да они имају да се покају; 31 јер је он одредио дан у који ће целоме свету судити по правди, преко човека кога утврди, о чему даде свима поуздан доказ, ускрснувши га из мртвих. . .

[Фуснота]

[Оквир на 25. страни]

Васиона је створена

1980. године др Џон А. О’Киф са НАСА (Национална администрација за аеронаутику и простор) је написао: „Ја се слажем са Јастрововим погледом да је модерна астрономија пронашла поверљиве доказе да је васиона створена пре отприлике петнаест до двадесет милијарди година.“ „За мене је то крајње упечатљиво . . ., да све у нашој средини носи печат доказа за стварање: од камења, неба и радио-таласа до најосновнијих закона физике.“

[Оквир на 27. страни]

„Трагање за Адамом и Евом“

Под овим насловом у једном чланку часописа Њусвик писало је делимично: „Познати радник на ископинама, Ричард Лики је изјавио 1977: ’Рођење модерног човека није се одиграло на једном једином месту.’ Генетичари су сада наравно другог мишљења . . . ’Ако је то тачно, а ја би на то ставио сав свој новац, онда тој представи припада огроман значај’, рекао је Стивен Џеј Галд, харвардски палеонтолог и есејиста. ’Свесни смо, да су сви људи упркос разлика по спољашности припадници једне једине целине, која има сасвим младо порекло, и то на само једном месту. Постоји једна врста биолошког родства, које је много ближе него што смо икада прихватали’“ (11. јануар 1988).