Чувај се лажних учитеља!
’И међу вама биће лажних учитеља‘ (2. ПЕТРОВА 2:1).
1. О чему је Јуда намеравао да пише, и зашто је променио тему?
КАКВА шокантна ствар! Лажни учитељи у хришћанској скупштини првог века! (Матеј 7:15; Дела апостолска 20:29, 30). Исусов полубрат Јуда знао је за овакав развој догађаја. Рекао је да је намеравао да пише суверницима „о нашем заједничком спасењу“, али је објаснио: „Осетио сам потребу да то чиним да бих вас охрабрио у борби за веру“. Зашто је Јуда променио тему? Зато што се, рекао је, „увукоше међу вас [у скупштине] неки људи... који милост Бога нашега претварају у разузданост“ (Јуда 3, 4).
2. Зашто је 2. поглавље 2. Петрове толико слично с Јудом?
2 Изгледа да је Јуда писао кратко након што је Петар написао своју другу посланицу. Нема сумње да је Јуда био упознат с том посланицом. Сигурно је изразио многе упоредиве мисли у својој снажној посланици опомене. Зато, док разматрамо 2. поглавље 2. Петрове, запазићемо колико је слично Јудиној посланици.
Последице лажних учења
3. Шта се дешавало у прошлости што Петар каже да ће се поново десити?
3 Кад је подстакао своју браћу да обрате пажњу на пророчанство, Петар каже: „Било је лажних пророка у народу [у древном Израелу], као што ће и међу вама бити лажних учитеља“ (2. Петрова 1:14–2:1). Божји народ у древно доба добио је истинито пророчанство, али је такође морао да се бори са исквареним учењима лажних пророка (Јеремија 6:13, 14; 28:1-3, 15). „У пророка Јерусалимских“, писао је Јеремија, „видео сам страшних ствари; браколомници су, у лажи ходе“ (Јеремија 23:14).
4. Зашто лажни учитељи заслужују уништење?
4 Описујући шта ће лажни учитељи радити у хришћанској скупштини, Петар каже: „[Они] ће увести погубне секте, и одричући се господара [Исуса Христа] који их искупи, доводиће на себе наглу погибао“ (2. Петрова 2:1; Јуда 4). Коначни резултат тог секташтва из првог века јесте хришћански свет каквог данас знамо. Петар показује зашто лажни учитељи у потпуности заслужују уништење: „Многи ће поћи за њиховим развратом [„разузданим понашањем“, NW], и грдиће се пут истине с њих“ (2. Петрова 2:2).
5. За шта су лажни учитељи били одговорни?
5 Размисли о томе! Због утицаја лажних учитеља, многи у скупштинама уплешће се у разуздано понашање. Грчка реч преведена „разуздано понашање“ означава распуштеност, недостатак савладавања, непристојност, обест, бесрамно понашање. Петар је раније рекао да су хришћани ’побегли од покварености светских жеља‘ (2. Петрова 1:4). Али неки ће се вратити на ту поквареност, а лажни учитељи у скупштинама у великој мери биће одговорни за то! Због тога ће пут истине бити на злом гласу. Како жалосно! Сигурно, ово је једна ствар на коју сви Јеховини сведоци данас треба да обрате помну пажњу. Никада не треба да заборавимо да у зависности од нашег понашања, Јехови Богу и његовом народу можемо донети или хвалу или срамоту (Пословице 27:11; Римљанима 2:24).
Увођење лажних учења
6. Шта мотивише лажне учитеље, и како настоје да добију оно што желе?
6 Мудро је да запазимо како лажни учитељи уводе своје искварено мишљење. Петар најпре каже да они то раде без буке, то јест на ненаметљив, суптилан начин. Он додаје: „У лакомству своме ловиће вас претворним речима.“ Себичне жеље мотивишу лажне учитеље, као што је истакнуто у преводу The Jerusalem Bible: „Они ће горљиво настојати да вас купе за себе подмуклим говором.“ Слично томе, Џејмс Мофатов превод овде каже: „У својој похоти искоришћаваће вас лукавим доказима“ (2. Петрова 2:1, 3). Говор лажних учитеља може изгледати веродостојно некоме ко није духовно опрезан, али њихове речи су пажљиво обликоване да „купе“ људе, мамећи их на служење себичним намерама превараната.
7. Која филозофија је постала популарна у првом веку?
7 Без поговора, на лажне учитеље у првом веку утицало је тадашње актуелно светско размишљање. Отприлике у време када је Петар писао, филозофија названа гностицизам постајала је популарна. Гностици су веровали да је сва материја зла, а да је добро једино оно што се односи на дух. Зато су неки од њих рекли да није важно шта човек ради са својим физичким телом. С временом, образлагали су, човек неће имати то тело. Дакле, закључили су, телесни греси — укључујући и сексуалне — нису важни. Очигледно је да су та гледишта почела да утичу на неке који су исповедали хришћанство.
8, 9. (а) Које изопачено резоновање је утицало на неке ране хришћане? (б) Шта су према Јудиним речима радили неки у скупштинама?
8 Један изучавалац Библије запазио је да је „у Цркви било оних који су изопачили доктрину о милости“, то јест ’незаслуженој доброхотности‘ (Ефесцима 1:5-7, NW). Према његовим речима, аргуменат неких је био нешто попут овог: „Да ли кажете да је Божја [незаслужена доброхотност] довољно велика да покрије сваки грех?... Зато онда и даље грешимо, јер Божја [незаслужена доброхотност] може отклонити сваки грех. У ствари, што више грешимо то Божја [незаслужена доброхотност] има више шанси да делује.“ Јеси ли икада чуо изопаченије резоновање од овог?
9 Апостол Павле је противречио погрешном размишљању о Божјем милосрђу када је питао: „Хоћемо ли остати у греху, да би се умножила милост?“ Он је такође питао: „Хоћемо ли грешити, кад нисмо под законом него под милошћу?“ На оба питања Павле је изричито одговорио: „Нипошто!“ (Римљанима 6:1, 2, 15). Јасно је, као што Јуда примећује, да су неки ’незаслужену доброхотност нашег Бога претворили у изговор за разуздано понашање‘. Међутим, Петар запажа да за такве „пропаст не дрема“ (Јуда 4, NW; 2. Петрова 2:3).
Упозоравајући примери
10, 11. Која три упозоравајућа примера наводи Петар?
10 Да би нагласио да ће Бог предузети акцију против намерних преступника, Петар наводи из Писма три упозоравајућа примера. Најпре пише: „Бог не поштеди анђела који сагрешише.“ Они, каже Јуда, „нису задржали свој првобитни положај него су напустили своје право пребивалиште“ на небу. Долазили су на земљу пре Потопа и узимали људска тела да би имали сексуалне односе с људским кћерима. Као казна за њихово неисправно, неприродно понашање, били су бачени у „Тартар“, то јест како Јудин извештај каже, ’вечним су оковима сачувани под густом тамом за суд великог дана‘ (2. Петрова 2:4; Јуда 6, NW; Постање 6:1-3).
11 Затим, Петар указује на народ Нојевих дана (Постање 7:17-24). Он каже да у Нојево време Бог „првога света не поштеди... [кад] наведе потоп на свет бездушника“. На крају, Петар пише да их је Бог ’поставио за пример будућим бездушницима‘ тиме што је ’градове Содом и Гомор осудио да се развале‘. Јуда даје додатне информације да су те особе ’прекомерно вршиле блуд и ишле за телом ради неприродне употребе‘ (2. Петрова 2:5, 6; Јуда 7, NW). Мушкарци нису имали само незаконите сексуалне односе са женама већ су били похотни за телом других мушкараца, можда чак и за телом дивљих звери (Постање 19:4, 5; Левитска 18:22-25).
12. Како је према Петровим речима праведно понашање награђено?
12 Па ипак, Петар у исто време запажа да Јехова награђује оне који му верно служе. На пример, прича како је Бог ’сачувао Ноја, проповедника правде, и с њим још само седморицу‘ када је изазвао Потоп. Такође прича о Јеховином ослобођењу „праведнога Лота“ у доба Содома, закључујући: „Зна Бог побожне избављати од напасти, а неправеднике задржати да се осуде у дан суђења“ (2. Петрова 2:5, 7-9).
Дела која заслужују казну
13. Ко је нарочито сачуван за суд, и којим се сновима они очигледно препуштају?
13 Петар издваја оне који су нарочито сачувани за Божји суд, наиме, ’оне који се поводе за нечистим жудњама пути и не поштују власти [„презиру господство“, NW]‘. Скоро да можемо осетити Петрову срџбу док каже: „Дрски и бестидни, не дрхћу хулећи на достојанства.“ Јуда пише да „ови људи... препуштајући се сновима, каљају тело... и погрдно говоре о славнима“ (2. Петрова 2:10; Јуда 8, NW). Њихови снови можда обухватају нечисте сексуалне фантазије које их подстичу да теже за неморалним сексуалним задовољством. Међутим, у ком смислу они „презиру господство“ и „погрдно говоре о славнима“?
14. У ком смислу лажни учитељи „презиру господство“ и „погрдно говоре о славнима“?
14 Они то раде тиме што презиру божански успостављен ауторитет. Хришћанске старешине представљају славног Јехову Бога и његовог Сина и, као резултат тога, додељена им је извесна слава. Истина, они праве грешке, као што их је правио и сам Петар, али Писмо налаже члановима скупштине да буду подложни тим славнима (Јеврејима 13:17). Њихове мане нису разлог да се погрдно говори о њима. Петар каже да анђели ’не изговарају хулнога суда на њих [лажне учитеље]‘, премда то у огромној мери заслужују. „Али они“, наставља Петар, „као неразумне животиње, рођене и створене да се хватају и кољу, хуле на оно што не разумеју, и тако ће у самој својој погибли пропасти“ (2. Петрова 2:10-13).
’Частећи се с вама‘
15. Које су методе лажних учитеља, и где остварују своје завођење?
15 Иако ти искварени људи „налазе сласт у бекријању по беломе дану“ и јесу „срамотни и покварени“, они су и подли. Они раде „тихо“ (NW), користећи „претворне речи“, као што је Петар раније забележио (2. Петрова 2:1, 3, 13). Зато они можда нису отворено оспоравали покушаје старешина да подржавају Божја морална мерила, нити су јавно тежили за властитим сексуалним задовољством. Уместо тога, Петар каже да они „уживају у својим подвалама, частећи се и у вашему друштву“. А Јуда пише: „Они су стене скривене под водом на вашим гозбама љубави“ (Јуда 12, NW). Да, баш као што шиљате стене под водом могу раздерати дно неког брода, и проузроковати да се неопрезни морнари удаве, тако су лажни учитељи кварили неопрезне према којима лицемерно изигравају љубав за време ’гозби љубави‘.
16. (а) Шта су биле ’гозбе љубави‘, и у ком упоредивом оквиру могу деловати неморалне особе данас? (б) На кога лажни учитељи усмеравају своју пажњу, и шта онда такви морају да раде?
16 Те ’гозбе љубави‘ очигледно су били друштвени скупови на којима су се хришћани првог века састајали да би уживали у храни и дружењу. И Јеховини сведоци се данас покаткад окупљају, можда на свадбама, излетима, или на неком вечерњем скупу. Како би искварене особе могле искористити такве догађаје да намаме жртве? Петар пише: „Очи су им пуне прељубочинства и... прелашћују несталне душе.“ Они усмеравају своје ’срце лакомству научено‘ на духовно нестабилне особе које су пропустиле да у потпуности усвоје истину. Зато оно што се десило у Петрово време нека ти буде упозорење, и чувај се! Одупри се свим нечистим понудама, и не дај да те обмане шарм или физичка привлачност некога ко има неморалне понуде! (2. Петрова 2:14).
’Пут Валама‘
17. Шта је био ’пут Валамов‘, и како је он утицао на 24 000 Израелаца?
17 Ове „проклете“ особе већ неко време познају истину. Можда још увек изгледа да су активни у скупштини. Али Петар каже: „Оставивши прави пут, зађоше путем Валама сина Восорова, коме омиле плата неправде“ (2. Петрова 2:14, 15). Пут пророка Валама требало је да препоручи неморално завођење зарад његовог личног добитка. Он је рекао моавском краљу Валаку да ће Бог проклети Израел ако народ буде био намамљен да чини блуд. Као последица тога, Моавке су завеле многе међу Божјим народом, тако да је 24 000 људи било усмрћено због неморалног понашања (Бројеви 25:1-9; 31:15, 16; Откривење 2:14).
18. Колико је Валам био упоран, и шта исход наговештава лажним учитељима?
18 Петар запажа да је Валам био ометан када је његова магарица говорила с њим, али ипак Валаму „омиле плата неправде“ толико да чак и то што се десило није зауставило његово „безумље“ (2. Петрова 2:15, 16). Какво зло! Тешко свима који попут Валама покушавају да искваре Божји народ тиме што га искушавају да чини неморал! Валам је погинуо због своје злобе, што је била предслика онога што ће се десити свима који следе његов пут (Бројеви 31:8).
Њихово ђаволско завођење
19, 20. (а) С чим су упоређене особе сличне Валаму, и зашто? (б) Кога маме и како? (в) Зашто можемо рећи да је њихово завођење ђаволско, и како од њих можемо заштитити и себе и друге?
19 Описујући особе сличне Валаму, Петар пише: „Такви су људи безводни извори, облаци магле које ветрови гоне.“ За једног жедног путника у пустињи, безводан извор може значити смрт. Није чудо што је „одређен мрак вечне таме“ онима који су налик томе! „Празним и надувеним речима“, наставља Петар, „и жудњама пути и пророцима маме оне који једва избегоше људима који су застранили.“ Они заводе неискусне „обећавајући им слободу“, каже Петар, „а сами су робови погибли“ (2. Петрова 2:17-19; Галатима 5:13).
20 Завођења тих искварених учитеља јесу ђаволска. На пример, они кажу: ’Бог зна да смо ми слаби и подложни страсти. Зато ако повлађујемо себи и задовољавамо своје сексуалне жеље, Бог ће бити милосрдан. Ако исповедимо свој грех, он ће нам опростити баш као што је то урадио када смо први пут дошли у истину.‘ Сети се да је Ђаво користио донекле сличан приступ код Еве, обећавајући јој да може некажњено грешити. У Евином случају тврдио је да ће јој грех против Бога пружити просветљење и слободу (Постање 3:4, 5). Ако би се десило да наиђемо на тако искварену особу која је повезана са скупштином, обавезни смо да заштитимо и себе и друге тиме што ћемо пријавити ту особу одговорнима у хришћанској скупштини (Левитска 5:1).
Заштићени тачним спознањем
21-23. (а) Које су последице пропуштања да се примени тачно спознање? (б) О ком даљњем проблему који ћемо размотрити као следећи Петар дискутује?
21 Петар закључује овај део своје посланице описујући последице пропуштања да се примени спознање за које је раније рекао да је неопходно за ’живот и божанску оданост‘ (2. Петрова 1:2, 3, 8, NW). Он пише: „Јер ако одбегну од нечистоте света, познавањем [„тачним спознањем“, NW] Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње стање горе од првашњега“ (2. Петрова 2:20, курзив наш). Како жалосно! У Петрово време такве особе су одбациле драгоцену наду бесмртног небеског живота зарад пролазних тренутака сексуалног задовољства.
22 Зато Петар каже: „Јер би им боље било да нису ни познали пута правде, неголи кад га познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана. Јер им се догоди по истинитој пословици: ’Пас се поврати на своју бљувотину‘, и: ’Окупана се свиња опет извали у блато‘“ (2. Петрова 2:21, 22; Пословице 26:11).
23 Још један проблем који је очигледно почео да погађа ране хришћане, био је сличан оном који погађа и неке данас. Тада су се неки очигледно жалили због наизгледног недолажења Христове обећане присутности. Размотримо како се Петар позабавио овим питањем.
Да ли се сећаш?
◻ Која три упозоравајућа примера наводи Петар?
◻ Како лажни учитељи „презиру господство“?
◻ Шта је Валамов пут, и како можда они који га следе могу покушати да заведу друге?
◻ Које су последице пропуштања да се примени тачно спознање?
[Слика на странама 16, 17]
Валам служи као упозоравајући пример