Незаслужена доброта нас ослобађа од греха

1, 2. С чиме је све повезан стих из Римљанима 5:12?

КАДА би требало да саставимо списак библијских стихова које често користимо, највероватније бисмо међу првима навели Римљанима 5:12. Често се осврћемо на оно што стоји у том стиху, наиме: „Као што је преко једног човека у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“

² Тај стих се често помиње у књизи Шта Библија заиста научава? Кад проучавамо ову књигу с другима, вероватно га читамо док разговарамо о томе зашто земља није рај, зашто нам је потребна откупна жртва и зашто умиремо. Међутим, колико често се сетимо тог стиха док размишљамо о свом односу с Јеховом, својим поступцима и својој будућности?

 3. С којом чињеницом се сви морамо суочити?

³ Чињеница је да смо сви грешници и да грешимо сваки дан. Па ипак, утешно је што знамо да Бог памти да смо прах и што је милосрдан (Пс. 103:13, 14). Када је Исус поучавао ученике како да се моле, уврстио је и следећу молбу: „Опрости нам грехе наше“ (Лука 11:2-4). Дакле, када нам Бог опрости грехе, немамо разлога да се стално враћамо на њих. Па ипак, добро је да размишљамо на основу чега Бог може да нам опрашта.

4, 5. (а) Шта нам помаже да боље разумемо Римљанима 5:12? (б) Како се може дефинисати „незаслужена доброта“?

⁴ Да бисмо боље разумели Римљанима 5:12, помоћи ће нам околна поглавља, нарочито шесто. У 3. поглављу, Павле најпре истиче чињеницу: „Сви су сагрешили.“ Затим објашњава на основу чега нам Јехова може опростити: „Дар је то што су [Божјом] незаслуженом добротом проглашени праведнима због тога што су ослобођени откупнином коју је платио Христ Исус“ (Римљ. 3:23, 24). На шта је мислио кад је поменуо „незаслужену доброту“? Користио је грчку реч која према једном речнику носи мисао о „благодати [доброти] која се указује бесплатно, без очекивања ичега заузврат“. То је нешто што се не може ни зарадити ни заслужити.

⁵ Џон Паркхерст, чувени библиста из 18. века, написао је: „Кад је реч о Богу или Христу, [та грчка реч] се веома често конкретно односи на њихову незаслужену благодат, то јест доброту која се бесплатно излива на човека ради његовог откупа и спасења.“ Зато је одговарајуће што се у преводу Нови свет користи израз „незаслужена доброта“. Како Бог показује незаслужену доброту? Како она утиче на нашу будућност и наш однос с њим? Сада ћемо говорити о томе.

 6. Како Божја незаслужена доброта омогућава спасење свима?

⁶ Преко Адама је „у свет ушао грех и преко греха смрт“. Због тога Библија каже да је „због преступа једног човека смрт краљевала“. Међутим, Бог је показао незаслужену доброту тиме што је омогућио спасење свим људима, „преко једнога, Исуса Христа“ (Римљ. 5:12, 15, 17). Захваљујући Божјој незаслуженој доброти, „послушношћу једнога [Исуса] многи [ће] постати праведни“ и моћи ће да добију „вечни живот“ (Римљ. 5:19, 21).

 7. Зашто се може рећи да је откупна жртва израз Божје незаслужене доброте?

⁷ Јехова није морао да пошаље свог Сина на земљу да би положио откуп за људе. Несавршени, грешни људи нису то ничим заслужили. Међутим, откупна жртва путем које је опроштење греха могуће израз је Божје незаслужене доброте. Зар не треба да будемо захвални што нам Исусова жртва омогућава опроштење греха и дивну будућност? Ту захвалност треба да покажемо у свакодневном животу.

 8. Који погрешан став морамо да избегавамо?

⁸ Пошто смо наследили несавршеност од Адама, склони смо томе да правимо грешке, па чак и озбиљне грехе. Међутим, не би било у реду да злоупотребљавамо Божју незаслужену доброту тако што бисмо размишљали: „Чак и ако урадим нешто лоше, што Бог сматра грехом, не треба да се бринем. Он ће ми опростити.“ Нажалост, неки хришћани из првог века почели су тако да размишљају чак и док су апостоли још били живи. (Прочитати Јудину 4.) Можда ми такав став код себе досад нисмо приметили. Међутим, треба да будемо свесни да се он може полако развити у нама, било због наше грешне природе, било због утицаја других.

9, 10. У ком смислу су Павле и други хришћани „умрли греху“?

⁹ Павле је рекао хришћанима да би било погрешно да наставе да греше, а да рачунају на Божје опроштење. Рекао им је да одбаце такво размишљање будући да су „умрли греху“. (Прочитати Римљанима 6:1, 2.) Како је то могао рећи с обзиром да су они још увек живели на земљи?

¹⁰ Јехова је применио вредност откупне жртве на Павла и његове сувернике. Он им је опростио грехе, помазао их светим духом и позвао их да буду његови духовни синови. Ако остану верни, живеће на небу и владаће с Христом. Али Павле је за њих рекао да су „умрли греху“ док су још живели на земљи. У ком смислу? Он је користио пример Исуса Христа да би то показао. Као прво, Исус је умро као човек, а затим је доживео велику промену тако што је био ускрснут као бесмртно духовно биће на небу. Тако су и помазаници, симболично говорећи, умрли када су у потпуности променили свој начин живота. Као друго, након што је Исус ускрснуо на небо, смрт више није имала „власт над њим“. Слично томе, након што су се помазани хришћани променили, они више нису допуштали да њима владају грешне жеље и склоности већ су настојали да својим животом угоде Богу. Зато су могли себе сматрати „мртвима греху, а живима Богу по Христу Исусу“ (Римљ. 6:9, 11).

11. У ком смислу су и они који се надају да ће живети у рају на земљи „умрли греху“?

¹¹ Шта се може рећи за нас данас? Пре него што смо почели да служимо Јехови, често смо грешили, можда и не увиђајући колико су наши поступци били погрешни и лоши у Јеховиним очима. На неки начин смо робовали „нечистоћи и безакоњу“. Могло би се рећи да смо били „робови греха“ (Римљ. 6:19, 20). Онда смо упознали библијску истину, променили се, предали живот Богу и крстили се. Зато се и за нас може рећи да смо „умрли греху“. Од тада смо „од срца постали послушни“ Божјој поуци и његовим мерилима. Тако смо „ослобођени од греха“ и постали смо „робови праведности“ (Римљ. 6:17, 18).

12. Који избор стоји пред свима?

¹² Размислимо сада о следећим Павловим речима: „Не дајте да грех краљује у вашем смртном телу, па да слушате жеље тела“ (Римљ. 6:12). Из ових речи видимо да пред нама стоји избор. Ако допустимо да нама владају наше грешне жеље, дозволићемо да „грех краљује“ у нама. Зато је добро да се питамо: „Да ли дозвољавам грешним жељама да постану толико јаке да ме наведу да учиним оно што је лоше? Или их одмах одбацујем и настојим да својим животом угодим Богу?“ То ће зависити од тога колико смо захвални за Божју незаслужену доброту.

13. Зашто можемо бити сигурни да је могуће променити се?

¹³ У првом веку, неки хришћани у Коринту су раније били идолопоклоници, прељубници, хомосексуалци, лопови и пијанице. Међутим, када су упознали Јехову, заволели га и почели да му служе, променили су се (1. Кор. 6:9-11). Хришћани из Рима су такође морали да начине сличне промене (Римљ. 6:21). Њима је Павле рекао: „[Не] дајте своје удове греху да буду оружје неправде, него дајте себе Богу као они који су оживели из мртвих, и своје удове дајте Богу да буду оружје правде“ (Римљ. 6:13). Павле је био сигуран да они могу сачувати духовну чистоћу и уживати у Божјој незаслуженој доброти.

14, 15. Шта треба да се питамо?

¹⁴ И данас међу нашим суверницима има оних који су раније били попут Коринћана. Међутим, они су променили свој начин живота. У суштини, сви смо морали да начинимо неке промене да бисмо угодили Богу. Али то није довољно. Морамо и даље да се боримо против грешних жеља и живимо онако како Јехова очекује. Тиме показујемо да смо захвални за Божју незаслужену доброту.

¹⁵ Нема сумње да морамо бити одлучни да не починимо озбиљне грехе које су чинили неки у Коринту. Зашто? Уколико бисмо их чинили, не бисмо могли да очекујемо да нам Бог покаже незаслужену доброту и опрости нам. Међутим, шта рећи за грехе које неки сматрају мање озбиљним? Да ли смо одлучни да дамо све од себе да ни њих не чинимо и тако будемо „од срца [...] послушни“ Богу? (Римљ. 6:14, 17).

16. Како знамо да није довољно само да не чинимо озбиљне грехе?

¹⁶ Осмотримо пример апостола Павла. Он је написао: „Ја сам телесан, продат у ропство греху. Јер не разумем шта радим. Не чиним оно што желим, него оно што мрзим, то чиним“ (Римљ. 7:14, 15). Иако није чинио ништа од оног што је набројано у 1. Коринћанима 6:9-11, признао је да је грешан. То показује да је био свестан да је и даље морао да се бори с грешним нагињањима. (Прочитати Римљанима 7:21-23.) Добро је да се угледамо на њега и чинимо све што можемо како бисмо били „од срца [...] послушни“ Јехови.

17. Зашто ти желиш да увек говориш истину?

¹⁷ Осмотримо једно подручје на ком можемо показати да смо верни и у малим стварима. Реч је о говорењу истине, што је једна од одлика правих хришћана. (Прочитати Пословице 14:5 и Ефешанима 4:25.) Сигурно не желимо да будемо попут Сатане, за ког се каже да је „отац лажи“ или попут Ананије и његове жене, који су изгубили живот јер су лагали (Јов. 8:44; Дела 5:1-11). Међутим, говорити истину обухвата много више од тога да не лажемо. Зато се морамо трудити да увек и у свему говоримо истину. Тиме ћемо показати да смо дубоко захвални за Божју незаслужену доброту.

18, 19. Шта значи говорити истину?

¹⁸ Лаж је отворено говорење неистине. Наравно, то Јеховине слуге неће чинити. Међутим, Јехова од њих тражи више од тога. То је очигледно у ономе што је рекао древним Израелцима: „Будите свети, јер сам ја свет, ја Јехова, ваш Бог.“ Затим је дао пример шта значи бити свет. Између осталог је рекао: „Не крадите и не варајте, и не будите непоштени према свом ближњем“ (Лев. 19:2, 11). Дакле, када наведемо друге да поверују у нешто што није истина, онда варамо, чак иако нисмо отворено слагали.

¹⁹ На пример, неко може рећи шефу или колегама да не може да дође на посао или да мора да изађе раније јер има „заказан преглед код лекара“. Али тај „заказан преглед“ се односи само на кратко свраћање у апотеку по лек или одлазак у амбуланту по резултате. Да ли се може рећи да је та особа говорила истину или је навела друге да поверују у нешто што није била потпуна истина? Тиме што је поменула лекара није слагала, али је прикрила прави разлог свог одсуствовања. Наиме, желела је да раније крене на пут или да обави нешто с породицом. Сигурно ово није једини пример. Људи понекад наводе друге на погрешан закључак да би избегли неку казну или стекли неку корист за себе. Међутим, ми смо у свакој ситуацији послушни заповести: „Не варајте.“ Поред тога, желимо да чинимо оно што Бог сматра исправним и светим, као што стоји у Римљанима 6:19: „Дајте своје удове да робују праведности, што води у светост.“

20, 21. На шта ће нас подстаћи захвалност за Божју незаслужену доброту?

²⁰ Захвалност према Божјој незаслуженој доброти подстиче нас не само да избегавамо озбиљне грехе, попут прељубе и пијанства, већ и све што се не допада Јехови. На пример, не само што нећемо починити неморал већ ћемо се борити и са склоношћу ка неморалној забави. Поред тога, не само што се нећемо опијати већ ћемо пазити да не дођемо ни до границе да будемо припити. То можда од нас изискује велики труд. Али у борби против грешних склоности можемо победити.

²¹ Добро је да послушамо Павлов савет: „Не дајте да грех краљује у вашем смртном телу, па да слушате жеље тела“ (Римљ. 6:12; 7:18-20). Наравно, не можемо очекивати да никад нећемо погрешити. Међутим, ако се боримо да не подлегнемо греху, показујемо да заиста ценимо незаслужену доброту коју су нам указали Бог и Христ.

22. Чему могу да се надају они који су захвални за Божју незаслужену доброту?

²² Захваљујући својој незаслуженој доброти, Бог нам прашта грехе. Због тога не желимо да снизимо своја мерила и учинимо нешто само зато што то други не сматрају грехом. Коју награду због тога можемо да очекујемо? Павле је о томе рекао: „Сада, кад сте ослобођени од греха и постали сте Божји робови, плод који доносите јесте светост, што води у вечни живот“ (Римљ. 6:22).