Мудро користи своју хришћанску слободу
„Будите као слободни људи, а ипак држећи своју слободу... као робови Божји“ (1. ПЕТРОВА 2:16, NW).
1. Коју је слободу изгубио Адам, и до какве ће слободе Јехова обновити човечанство?
КАД су наши прародитељи сагрешили у Еденском врту, за своју децу су изгубили славно наслеђе — слободу од греха и распадљивости. Због тога смо сви рођени као робови распадљивости и смрти. Насрећу, Јехова ипак намерава да обнови верне људе до дивне слободе. Особе праведног срца данас горљиво очекују „откривање синова Божјих“, услед чега ће ’бити ослобођени ропства распадљивости и имати славну слободу деце Божје‘ (Римљанима 8:19-21, NW).
’Помазани да проповедају‘
2, 3. (а) Ко су ’синови Божји‘? (б) Који диван положај уживају, и коју одговорност то доноси?
2 Ко су ти ’синови Божји‘? То су Исусова духом помазана браћа која ће с њим бити владари у небеском Краљевству. Први од њих појавили су се током првог века н. е. Они су прихватили ослобађајућу истину коју је Исус научавао, и од Пентекоста 33. н. е. учествују у славним предностима о којима је говорио Петар кад им је писао: „Ви сте ’изабрани род, краљевско свештенство, света нација, народ за посебну својину‘“ (1. Петрова 2:9а, NW; Јован 8:32).
3 Бити Божја посебна својина — какав диван благослов! А данашњи остатак тих помазаних синова Божјих ужива исти благословљени положај код Бога. Али, са тако узвишеном предношћу долазе одговорности. Петар је скренуо пажњу на једну од тих одговорности кад је надаље рекао: „’Да објавите надалеко одличности‘ онога који вас је позвао из таме у своје чудесно светло“ (1. Петрова 2:9б, NW).
4. Како су помазани хришћани испунили одговорност која долази с њиховом хришћанском слободом?
4 Јесу ли помазани хришћани испунили ту одговорност да надалеко објаве Божје одличности? Јесу. Пророчки говорећи о помазаницима од 1919, Исаија је рекао: „Дух Сувереног Господа Јехове је на мени, јер ме Јехова помазао да говорим добру вест кроткима. Послао ме да повијем оне сломљена срца, да објавим слободу онима који су заробљени и широко отварање очију затвореницима; да објавим годину добре воље од стране Јехове и дан освете од стране нашег Бога“ (Исаија 61:1, 2, NW). Данас помазани остатак, следећи пример Исуса, на кога се у првом реду односе ови стихови, ревно објављује другима добру вест слободе (Матеј 4:23-25; Лука 4:14-21).
5, 6. (а) Шта је била последица одушевљеног проповедања помазаних хришћана? (б) Које предности и одговорности уживају припадници великог мноштва?
5 Као последица њиховог одушевљеног проповедања, на светској сцени у овим последњим данама појавило се велико мноштво других оваца. Они су дошли из свих нација да се придруже помазаницима у служењу Јехови, а истина је и њих ослободила (Захарија 8:23; Јован 10:16). Попут Аврахама, проглашени су праведнима на темељу вере, те су ушли у блиски однос с Јеховом Богом. И као Рахаби, то што су проглашени праведним пружа им могућност преживљавања — у њиховом случају, преживљавања Хармагедона (Јаков 2:23-25; Откривење 16:14, 16). Али, и те узвишене предности са собом доносе одговорност да се другима говори о Божјој слави. Зато их је Јован видео како јавно хвале Јехову, ’јаким гласом узвикујући, говорећи: „Спасење захваљујемо нашем Богу, који седи на престољу, и Јагњету“‘ (Откривење 7:9, 10, 14, NW).
6 Прошле године је велико мноштво, које сада броји више од четири милиона, заједно с малом преосталом групом помазаних хришћана, провело готово милијарду сати објављујући надалеко Јеховине одличности. Тако су на најбољи могући начин употребили своју духовну слободу.
„Имајте поштовање према краљу“
7, 8. Коју одговорност према световној власти доноси са собом хришћанска слобода, и с обзиром на то, који погрешан став морамо избегавати?
7 Наша хришћанска слобода доноси са собом и друге одговорности. Петар је указао на неке кад је писао: „Исказујте част људима свих врста, имајте љубав према целој заједници браће, будите у страху Божјем, имајте поштовање према краљу“ (1. Петрова 2:17, NW). Шта подразумева израз „имајте поштовање према краљу“?
8 ’Краљ‘ представља световне владаре. Данас се светом проширио дух непоштовања према властима, а он лако може утицати на хришћане. Хришћанин би се можда могао питати зашто уопште треба исказивати част „краљу“, будући да „цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19, NW). С обзиром на те речи, он би се могао осећати слободним да буде непослушан непријатним законима и да избегава порезе ако може проћи неоткривен. Али, то би било супротно Исусовој изричитој заповести да ’вратимо цезару цезарево‘. Он би тиме у ствари ’користио своју слободу као изговор за зло‘ (Матеј 22:21, ДК; 1. Петрова 2:16, NW).
9. Која су два добра разлога да будемо послушни световној власти?
9 Хришћани су дужни да имају поштовање према власти и да јој буду подложни — иако је то на релативан начин (Дела апостола 5:29). Зашто? Петар у 1. Петровој 2:14, 15 указује на три разлога кад каже да су управитељи „послани [од Бога] да би извршили казну над злочинцима, а хвалили оне који добро чине“ (NW). Страх од кажњавања је довољан разлог за послушност властима. Каква би само срамота била за неког Јеховиног сведока да буде кажњен глобом или затворен за увреду, крађу или неки други злочин! Замисли како би се неки радовали да могу такво нешто да објаве! С друге стране, док развијамо добар глас грађанске послушности, добијамо хвалу од непристрасних управитеља. Може нам бити додељена даљња слобода да се бринемо за наше дело проповедања добре вести. Надаље, ’чинећи добро, ућуткујемо неупућени говор неразумних људи‘ (1. Петрова 2:15б, NW). То је други разлог за слушање власти (Римљанима 13:3).
10. Који је најјачи разлог за послушност световној власти?
10 Али, постоји један јачи разлог. Власти постоје уз Јеховино допуштење. Као што Петар каже, политички владари су „послани“ од Јехове, те је „воља Божја“ да им хришћани остану подложни (1. Петрова 2:15а, NW). Апостол Павле слично томе каже: „Постојеће су власти од Бога постављене у свој релативни положај.“ Зато нас наша на Библији школована савест подстиче да слушамо власти. Ако одбијемо да им се подложимо, ’постављамо се насупрот Божјем уређењу‘ (Римљанима 13:1, 2, 5, NW). Ко би од нас желео намерно да се постави насупрот Божјем уређењу? Како би се тиме само злоупотребила хришћанска слобода!
’Имајте љубав према браћи‘
11, 12. (а) Која одговорност према суверницима долази са нашом хришћанском слободом? (б) Ко посебно заслужује нашу љубазну обзирност, и зашто?
11 Петар је такође рекао да хришћанин треба да ’има љубав према целој заједници браће‘ (1. Петрова 2:17, NW). То је још једна одговорност која долази са хришћанском слободом. Већина нас припада скупштини. Заиста, сви ми припадамо међународној заједници, или организацији, браће. Показивањем љубави према њима мудро користимо своју слободу (Јован 15:12, 13).
12 Апостол Павле је издвојио групу хришћана која посебно заслужује нашу љубав. Он је рекао: „Будите послушни онима који преузимају вођство међу вама и будите подложни, јер они непрестано бдију над вашим душама као они који ће положити рачун; да то могу чинити с радошћу, а не с уздисањем, јер би вам то било на штету“ (Хебрејима 13:17, NW). Они који преузимају вођство у скупштини су старешине. Истина, ти мужеви нису савршени. Међутим, они су именовани под надгледањем Водећег тела. Они предводе примером и с обзирношћу, те су одређени да бдију над нашим душама. Какав тежак задатак! (Јеврејима 13:7). Срећом, већина скупштина има добар дух сарадње, па је за старешине радост да раде с њима. Много је теже кад појединци не желе да сарађују. Старешина ипак обавља своју службу, али то чини, као што каже Павле, с „уздисањем“. Сигурно је да не желимо навести старешине да уздишу! Желимо да нађу радост у својој служби како би нас могли изграђивати.
13. Који су неки начини на које можемо сарађивати са старешинама?
13 Који су неки начини на које можемо сарађивати са старешинама? Један је помагање приликом одржавања и чишћења Краљевске дворане. Још један начин је сарадња у делу посећивања болесних и помагања немоћнима. Осим тога, можемо се напрезати да останемо духовно јаки, како не бисмо постали терет. Важно подручје сарадње је одржавање моралне и духовне чистоће скупштине, како властитим понашањем тако и извештавањем случајева озбиљних греха које приметимо.
14. Како треба да сарађујемо кад старешине предузму дисциплинску меру?
14 Да би одржале скупштину чистом, старешине понекад морају искључити непокајничког преступника (1. Коринћанима 5:1-5). То штити скупштину. А може помоћи и преступнику. Често је такав укор помогао грешнику да дође памети. Ипак, шта ако је искључен неки блиски пријатељ или рођак? Претпоставимо да је то наш отац или мајка, или наш син или кћерка. Да ли ипак поштујемо меру коју су предузеле старешине? Истина, то може бити тешко. Али, како бисмо само злоупотребили своју слободу кад бисмо сумњали у одлуку старешина и наставили да се духовно дружимо с оним ко се показао као искварујући утицај у скупштини! (2. Јованова 10, 11). Јеховин народ као целину треба похвалити због начина на који сарађује у тим стварима. Због тога Јеховина организација остаје неокаљана у овом нечистом свету (Јаков 1:27).
15. Ако појединац почини озбиљан грех, шта одмах треба да учини?
15 Шта ако ми починимо озбиљан грех? Краљ Давид је описао оне које Јехова прихвата кад је рекао: „Ко може узаћи на гору Јеховину, и ко се може успети на његово свето место? Ко је год недужних руку и чиста срца, ко Моју душу није носио у потпуну безвредност, нити се преварно заклео“ (Псалам 24:3, 4, NW). Ако из неког разлога више нисмо „недужних руку и чиста срца“, морамо поступати хитно. У опасности је наш вечни живот.
16, 17. Зашто онај ко је крив за озбиљне грехе не треба да покушава да сам реши ствар?
16 Неки су искушани да сакрију озбиљне грехе, можда закључујући: ’Признао сам Јехови и покајао сам се. Зашто онда укључивати старешине?‘ Преступник може да буде збуњен или се боји шта ће старешине можда учинити. Међутим, он треба да упамти да је Јехова, иако нас само Он може очистити од греха, у првом реду старешине учинио одговорним за чистоћу скупштине (Псалам 51:2). Они су ту због лечења, због ’усавршавања светих‘ (Ефесцима 4:12). Не отићи њима кад нам је потребна духовна помоћ је као не отићи лекару кад смо болесни.
17 Неки који покушавају сами да реше ствари налазе да их месецима или годинама касније њихова савест још увек јако узнемирава. Што је још горе, други који сакривају озбиљан преступак упадају у грех други и чак трећи пут. Кад ствар коначно дође до старешина, то је случај понављаног преступања. Колико је само боље следити савет Јакова! Он је писао: „Да ли је ко болестан међу вама? Нека позове к себи старије мужеве скупштине, и нека они моле над њим, мажући га уљем у име Јеховино“ (Јаков 5:14, NW). Пођи старешинама док је још време за лечење. Ако предуго чекамо, можемо постати окорели на путу греха (Проповедник 3:3; Исаија 32:1, 2).
Изглед и рекреација
18, 19. Зашто се један свештеник повољно изразио о Јеховиним сведоцима?
18 Пре пет година, један католички свештеник у Италији је у жупном листу срдачно говорио о Јеховиним сведоцима.a Рекао је: „Мени се лично допадају Јеховини сведоци; то искрено признајем... Они које познајем су беспрекорних манира, љубазни... [и] изразито уверљиви. Кад ћемо схватити да је за истину потребно прихватљиво изношење? Да они који објављују истину не смеју да буду са пола срца, непријатног мириса, неуредни, немарни?“
19 Према овим речима, на свештеника је између осталог оставио утисак начин одевања и изглед Сведока. Очито је да су они које је упознао послушали савет који је годинама пружао „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45, NW). Библија каже да женска одећа треба да буде ’уредна и скромна‘ (1. Тимотеју 2:9, NW). Тај је савет у ово декадентно време потребан и за мушкарце. Зар није логично да заступници Божјег Краљевства треба пристојно да се појављују пред онима извана?
20. Зашто хришћанин треба да буде свестан свог одевања у свако доба?
20 Неки се можда слажу с тиме да на састанцима и у служби проповедања треба да пазе на то како се одевају, али можда сматрају да се та библијска начела не односе на друге прилике. Али, да ли икада престајемо бити представници Божјег Краљевства? Истина, околности су различите. Ако помажемо код градње Краљевске дворане обућићемо се другачије него кад посећујемо састанак у истој Краљевској дворани. Кад проводимо слободно време, вероватно ћемо се обући опуштеније. Али кад год нас други посматрају, наша одећа увек треба да буде уредна и скромна.
21, 22. Како смо заштићени од штетне рекреације, и како би требало да гледамо на савет по тим питањима?
21 Још једно подручје које је привукло много пажње је рекреација. Људима је — нарочито младима — потребна рекреација. Није грех или губљење времена испланирати породичну рекреацију. Чак је и Исус позвао своје ученике да се ’мало одморе‘ (Марко 6:31, Ст). Али, пазимо да рекреација не отвори врата духовном загађењу. Живимо у свету у ком рекреација истиче полни неморал, велико насиље, страву и ужас и спиритизам (2. Тимотеју 3:3; Откривење 22:15). Верни и разборити роб је будан с обзиром на те опасности и непрестано нас упозорава на њих. Сматраш ли да такве опомене нарушавају твоју слободу? Или си захвалан што Јеховина организација довољно брине за тебе, непрестано ти скрећући пажњу на те опасности? (Псалам 19:7; 119:95).
22 Никад не заборавимо да смо, иако наша слобода долази од Јехове, одговорни како је користимо. Ако занемаримо добар савет и донесемо погрешне одлуке, не можемо кривити неког другог. Апостол Павле је рекао: „Тако ће, дакле, свако од нас положити за себе рачун Богу“ (Римљанима 14:12, NW; Јеврејима 4:13).
Жељно очекуј слободу деце Божје
23. (а) Које благослове с обзиром на слободу сада уживамо? (б) Које благослове жељно очекујемо?
23 Ми смо заиста благословљен народ. Слободни смо од лажне религије и празноверја. Захваљујући откупној жртви, можемо приступити Јехови са чистом савешћу, слободни у духовном погледу од ропства греху и смрти. А ускоро ће наступити ’откривење синова Божјих‘. У Хармагедону ће се Исусова браћа у својој небеској слави објавити људима као уништаваоци Јеховиних непријатеља (Римљанима 8:19; 2. Солуњанима 1:6-8; Откривење 2:26, 27). Након тога ће се ти синови Божји објавити као канал за благослове који од Божјег престоља теку човечанству (Откривење 22:1-5). Коначно ће то објављивање синова Божјих довести до благосиљања верног човечанства славном слободом деце Божје. Чезнеш ли за тим временом? Онда мудро користи своју хришћанску слободу. Робуј Богу сада, па ћеш у сву вечност уживати ту дивну слободу!
[Фуснота]
a Свештеник је касније повукао ову похвалу, очигледно под притиском.
Оквир за понављање
◻ Како помазаници и друге овце славе Јехову?
◻ Зашто хришћани треба да исказују част световној власти?
◻ На које начине хришћанин може сарађивати са старешинама?
◻ Зашто се Јеховини сведоци с обзиром на одевање разликују од многих у свету?
◻ Шта треба да избегавамо приликом рекреације?
[Слика на 17. страни]
Посебно старешине заслужују нашу љубав и сарадњу
[Слике на 18. страни]
Одећа хришћанина треба бити уредна, скромна и да одговара прилици