Да ли је Бог већ зацртао нашу судбину?

„ТОЛИКО много имагинарних проблема би се избегло да се често погрешно схваћен термин предодређења уопште није користио.“ Можда се питаш зашто, ако користиш реч „предодређење“ или си чуо да се она користи.

Према скорашњој француској католичкој енциклопедији Théo, чинимо добро ако не користимо реч „предодређење“. Друга књига наводи: „Изгледа да данас предодређење није више у срцу теолошких дебата, чак и за већину протестаната.“

Ипак, питање предодређења узнемиравало је многе људе током историје. Оно је било у срцу контроверзе која је довела до реформације, а чак и унутар католичке цркве оно је вековима било предмет жучних расправа. Иако се о њему данас мање дебатује, оно још увек остаје проблем. Ко не би желео знати да ли је његова судбина била унапред зацртана?

Предодређење — значење те речи

Шта у црквама значи реч „предодређење“? Речник католичке теологије (Dictionnaire de théologie catholique) сматра да је то „божанска намера да води извесне особе, које су одређене по имену, до вечног живота“. Обично се мисли да су изабране особе, „одређене по имену“, појединци на које је апостол Павле указао у свом писму Римљанима, следећим терминима: „Знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани. Јер које је унапред знао, њих је и предодредио да буду саобразни лику његовог Сина... Које је пак предодредио, те је и позвао; а које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио“ (Римљанима 8:28-30).

Чак и пре њиховог рођења, неки људи су наводно били изабрани од Бога с изгледом да учествују у Христовој слави на небесима. То води до питања о коме се дуго дебатовало: да ли Бог произвољно изабира оне које жели да спасе или да ли људи имају слободну вољу и играју улогу у стицању и очувању Божје наклоности?

Августин — зачетник предодређења

Иако су други црквени оци раније писали о предодређењу, обично се сматра да је Августин (354-430 н. е.) поставио темеље ове доктрине и за католичке и за протестантске цркве. Према Августину, Бог је праведне од памтивека предодредио да приме вечне благослове. С друге стране, неправедни, иако нису предодређени од Бога у правом смислу те речи, треба да приме заслужену казну за своје грехе, осуду. Августиново објашњење оставља мало простора слободној вољи, и тако отвара пут многим контроверзама.

Августинови наследници

Дебата у погледу предодређења и слободне воље редовно је избијала на површину током средњег века и достигла врхунац током Реформације. Лутер је гледао на предодређење појединца као на слободан избор с Божје стране, без Његовог предвиђања будућих заслуга или добрих дела изабраних особа. Калвин је дошао до још радикалнијег закључка са својим концептом о двоструком предодређењу: неки су предодређени за вечно спасење, а други за вечну осуду. Међутим, Калвин је такође сматрао да је Божји избор самовољан, чак несхватљив.

Спорно питање предодређења и уско повезано питање „милости“ — реч коју користе цркве да означе дело којим Бог спасава и проглашава људе праведнима — попримили су такве размере да је 1611. године католичка Света столица забранила да поводом тога ишта буде објављено без њеног пристанка. Унутар католичке цркве француски јансенисти 17-ог и 18-ог века снажно су подржали Августинова учења. Они су заступали веома строг и одабран облик хришћанства и чак су имали следбенике међу аристократијом. Ипак, контроверза око тога није се стишала. Краљ Луј XIV наредио је уништење опатије Порт-Ројал, колевке јансенистичке мисли.

Унутар протестантских реформисаних цркава, расправа је била далеко од краја. Заједно с другима, ремонстранти, који су следили Јакоба Арминијуса, веровали су да човек игра улогу у свом властитом спасењу. Дордрехтски протестантски синод (1618-1619) привремено је довео у ред ово питање када је усвојио стриктан облик калвинистичке ортодоксије. Према књизи L’Aventure de la Réforme — Le monde de Jean Calvin, у Немачкој је ова расправа о предодређењу и слободној вољи створила дуг период „неуспешних покушаја помирења, као и злоупотребе, затварања и прогонстава теолога“.

Предодређење или слободна воља?

Од почетка, ове две дијаметрално супротне идеје, предодређење и слободна воља, изазвале су многе жестоке конфликте. Августин са своје стране није био у могућности да објасни ову инкомпатибилност. Калвин је такође гледао на њу као на израз Божје суверене воље и отуда необјашњиву.

Али, да ли нам библијско откривање Божјих особина и личности помаже да јасније разумемо ова питања? Следећи чланак детаљно ће размотрити ове мисли.

[Слике на 4. страни]

Калвин

Лутер

Јансен

[Извор]

Слике: Народна библиотека, Париз