Можеш ли ’разликовати исправно и неисправно‘?

„Уверавајте се и даље у оно што је прихватљиво Господу“ (ЕФЕШАНИМА 5:10).

 1. На који начин данашњи живот може бити компликован, и зашто?

„ЗНАМ Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Ова важна чињеница коју је Јеремија признао још више се примењује на нас данас. Зашто? Зато што живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, као што је то Библија прорекла (2. Тимотеју 3:1). Сваког дана наилазимо на сложене ситуације које захтевају да доносимо одлуке. Било да су ове одлуке велике или мале, оне могу дубоко утицати на нашу добробит — физичку, емоционалну и духовну.

 2. На које се одлуке можда гледа као на безначајне, и како предани хришћани гледају на њих?

² Можда се на многе одлуке које доносимо у нашем свакодневном животу гледа као на рутинске или безначајне. На пример, сваког дана бирамо шта ћемо обући, шта ћемо јести, кога ћемо видети и тако даље. Те одлуке доносимо малтене аутоматски, без неког великог размишљања. Али да ли су такве ствари заиста безначајне? За предане хришћане је веома важно да избори који се тичу облачења и дотеривања, тога шта ће јести и пити, и како ће говорити и понашати се увек показују да су слуге Свевишњег Бога Јехове. Сетимо се речи апостола Павла: „Било да једете, било да пијете, било да шта друго чините, све чините на Божју славу“ (1. Коринћанима 10:31; Колошанима 4:6; 1. Тимотеју 2:9, 10).

 3. Које су одлуке од стварно велике важности?

³ Затим ту су одлуке које су још озбиљније. На пример, одлука да ли ће особа ступити у брак или неће, сигурно дубоко и трајно утиче на њен живот. Изабрати праву особу с којом ћемо се венчати, која ће нам бити доживотни друг, свакако није мала стварa (Пословице 18:22, NW). Осим тога, наш избор пријатеља и познаника, образовања, посла, забаве и рекреације је важан, чак пресудан за нашу духовност — дакле, за нашу вечну добробит (Римљанима 13:13, 14; Ефешанима 5:3, 4).

 4. (а) Која би способност била најпожељнија? (б) Која питања треба осмотрити?

⁴ Пошто се суочавамо са свим овим одлукама, сигурно је пожељно да имамо способност разликовања онога што је исправно од оног што је неисправно или онога што изгледа као да је исправно од онога што је заиста исправно. „Неки пут се прав човеку чини, а излазак му је пут ка смрти“, упозорава Библија (Пословице 14:12). Према томе, могли бисмо се питати: ’Како можемо развити способност да разликујемо исправно од неисправног? Коме се можемо обратити да бисмо нашли потребно вођство када доносимо одлуке? Шта су људи, како раније тако и сада, учинили у вези с тиме, и с каквим исходом?‘

’Филозофија и празна превара‘ света

 5. У каквом су свету живели рани хришћани?

⁵ Хришћани из првог века живели су у свету којим су доминирале грчко-римске вредности и идеали. С једне стране, ту су биле удобности и раскош римског начина живота, за који су многи сматрали да му треба завидети. С друге стране, круг интелектуалаца тог времена није био одушевљен само Платоновим и Аристотеловим филозофским идејама већ и идејама новијих школа, као што су епикурејска и стоичка. Када је апостол Павле на свом другом мисионарском путовању дошао у Атину, наишао је на епикурејске и стоичке филозофе који су сматрали да су супериорни у односу на ’овог брбљивца‘ (Дела апостолска 17:18).

 6. (а) Шта су неки рани хришћани били искушавани да ураде? (б) Које је упозорење Павле дао?

⁶ Зато није тешко разумети зашто су неки од раних хришћана били привучени амбициозном начину живота људи који су их окруживали (2. Тимотеју 4:10). Они који су били део тог система као да су уживали у многим користима и предностима, и изгледало је да су начинили добар избор. Као да је свет имао нешто драгоцено да понуди што хришћански живот који захтева преданост није имао. Међутим, апостол Павле је упозорио: „Пазите, можда би вас неко могао одвести као свој плен помоћу филозофије и празне преваре по људском предању, по елементарним стварима света, а не по Христу“ (Колошанима 2:8). Зашто је Павле то рекао?

 7. Колико стварно вреди мудрост овог света?

⁷ Павле је то упозорење дао зато што је осећао да иза размишљања оних које је привлачио свет вреба права опасност. Нарочито је значајна његова употреба израза ’филозофија и празна превара‘. Реч „филозофија“ дословно значи „љубав и тежња ка мудрости“. То само по себи може бити корисно. У ствари, Библија, а посебно књига Пословица, охрабрује да се тежи за исправном врстом спознања и мудрости (Пословице 1:1-7; 3:13-18). Међутим, Павле је ’филозофију‘ повезао с ’празном преваром‘. Другим речима, Павле је на мудрост коју је свет имао да понуди гледао као на празну и преварну. Попут неког надуваног балона, она је наоко била чврста, али није имала никакву практичну вредност. Заиста би било бескорисно, чак катастрофално, темељити своју одлуку о томе шта је исправно, а шта неисправно на нечему непрактичном као што је то ’филозофија и празна превара‘ света.

Они који „зло добро а добро зло зову“

 8. (а) Коме се људи обраћају за савет? (б) Која се врста савета пружа?

⁸ Ствари се данас нису много промениле. На практично сваком пољу људских активности постоје бројни стручњаци. Брачни и породични саветници, колумнисти, самозвани терапеути, астролози, спиритистички медији и други спремни су да за извесну суму новца понуде савет. Али која се то врста савета нуди? Често се библијска мерила о моралу стављају на страну како би се направило места за такозвани нови морал. На пример, коментаришући то што влада није дозволила да се склапају „бракови између особа истог пола“, један уводни чланак у канадским водећим новинама The Globe and Mail каже: „Апсурдно је да у 2000. години двема особама које се воле и које су привржене једна другој буде одбијена њихова највећа жеља само зато што су истог пола.“ Данашњи тренд је да се буде толерантан, а не критичан. Све је релативно; више ништа није потпуно исправно нити потпуно погрешно (Псалам 10:3, 4).

 9. Шта често раде они који су уважени у друштву?

⁹ Други гледају на оне који су социјално и финансијски успешни — богати и славни — као на узор како треба доносити одлуке. Иако су богати и славни уважени у данашњем друштву, често је случај да они само причају о вредностима као што су поштење и поверење. У тежњи за моћи и зарадом, многи не осећају грижу савести због заобилажења и гажења моралних начела. Да би стекли славу и популарност, неки олако одбацују утврђене вредности и мерила, и радије бирају понашање које је бизарно и шокантно. Последица је попустљиво друштво мотивисано зарадом, чији је мото „све може да прође“. Да ли је уопште чудно што су људи збуњени и изгубљени када је реч о исправном и неисправном? (Лука 6:39).

10. Како се Исаијине речи о добру и злу показују истините?

¹⁰ Трагичне последице лоших одлука донесених на основу погрешног вођства налазе се свуда око нас — растурени бракови и породице, дрогирање и опијање, насилне банде младих, промискуитет, сексуално преносиве болести и тако даље. Стварно, како можемо очекивати нешто друго када људи напуштају сва мерила или норме када је реч о исправном и неисправном? (Римљанима 1:28-32). Баш је онако како је рекао пророк Исаија: „Тешко онима који зло добро а добро зло зову, који од мрака светлост праве а мрак од светлости, који од горкога праве слатко а од слаткога горко. Тешко онима који су мудри пред очима својим и мисле да су разумни!“ (Исаија 5:20, 21).

11. Зашто није мудро ослањати се на себе приликом одређивања шта је исправно, а шта неисправно?

¹¹ Чињеница да је Бог позвао на одговорност те древне Јевреје који су постали „мудри пред очима својим“ још више наглашава колико је важно да се не ослањамо на себе у одређивању тога шта је исправно, а шта неисправно. Данас се многи слажу с гледиштем „само слушај своје срце“ или „ради оно што мислиш да је исправно“. Да ли је тај приступ добар? Није, према Библији која отворено каже: „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?“ (Јеремија 17:9). Да ли би се ослонио на превртљиву и опаку особу да те она води у доношењу твојих одлука? Сигурно не би. У ствари, вероватно би урадио супротно од онога што ти каже таква особа. Из тог разлога нас Библија подсећа: „Безуман је ко се у своје срце узда, ал’ ко мудро ходи наћи ће спасење“ (Пословице 3:5-7; 28:26).

Научимо оно што је прихватљиво Богу

12. Зашто треба сами да испитујемо шта је „Божја воља“?

¹² Будући да за исправно и неисправно не треба да се ослањамо ни на мудрост овог света ни на себе, шта треба да радимо? Запази овај јасан и недвосмислен савет апостола Павла: „Не обликујте се више према овом систему ствари, него се преобразите обнављањем свог ума, да бисте сами испитали шта је добра и прихватљива и савршена Божја воља“ (Римљанима 12:2). Зашто треба сами да испитамо Божју вољу? Јехова даје у Библији један искрен, али снажан разлог када каже: „Колико је небо изнад земље, толико су моји путеви изнад путева ваших, мисли моје изнад мисли ваших“ (Исаија 55:9). Према томе, уместо да се ослањамо на такозвани здрав разум или осећај за то шта је добро, нама се саветује: „Уверавајте се и даље у оно што је прихватљиво Господу“ (Ефешанима 5:10).

13. Како Исусове речи забележене у Јовану 17:3 наглашавају да је потребно да знамо шта је прихватљиво Богу?

¹³ Исус Христ је нагласио потребу за тим када је рекао: „Ово значи вечни живот, да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3). Израз ’усвајати спознање‘ има далеко дубље значење од само ’спознати‘. Према делу Vine’s Expository Dictionary, то „означава однос између особе која зна и предмета који се познаје; у том погледу, оно што је познато вредно је или важно за онога ко зна, а отуда и тај однос.“ Имати близак однос с неким значи више него само знати да та особа постоји или како се она зове. У то спада и знати шта та особа воли и шта не воли, познавати њене вредности, њена мерила — и поштовати то (1. Јованова 2:3; 4:8).

Вежбајмо наше моћи запажања

14. Шта је Павле навео као основну разлику између духовних беба и зрелих људи?

¹⁴ Како онда можемо стећи способност да оно што је исправно разликујемо од оног што је неисправно? Одговор налазимо у ономе што је Павле рекао јеврејским хришћанима из првог века. Он је писао: „Ко се год храни млеком, не познаје реч праведности, јер је мало дете. А чврста храна припада зрелима, онима чије су моћи запажања употребом увежбане да разликују исправно и неисправно.“ Павле је на овом месту ’млеко‘, које је описао у претходном стиху као ’основе Божјих светих објава‘, ставио насупрот ’чврстој храни‘ која припада ’зрелима‘, чије су „моћи запажања употребом увежбане да разликују исправно и неисправно“ (Јеврејима 5:12-14).

15. Зашто је потребно напрезање да би се стекло тачно спознање о Богу?

¹⁵ То значи да пре свега морамо напорно радити на томе да стекнемо тачно разумевање Божјих мерила која се налазе у његовој Речи, Библији. Ми не тражимо неки списак правила који ће нам рећи шта смемо и шта не смемо да урадимо. Библија није таква књига. Уместо тога, Павле је објаснио: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17). Да бисмо извукли користи из тог поучавања, укоравања и васпитавања, морамо употребити свој ум и способности размишљања. За то је потребно напрезати се, али резултат — да смо ’сасвим способни, потпуно опремљени за свако добро дело‘ — и те како је вредан тога (Пословице 2:3-6).

16. Шта значи имати увежбане моћи запажања?

¹⁶ Дакле, као што је Павле показао, зрели људи имају „моћи запажања употребом увежбане да разликују исправно и неисправно“. Сада долазимо до кључне ствари. Израз да су „моћи запажања употребом увежбане“ дословно значи да су „органи чула истренирани (као гимнастичар)“ (Kingdom Interlinear Translation). Један искусан гимнастичар на некој справи, као што су карике или греда, може извести муњевите покрете који као да пркосе гравитацији или другим законима природе. Он све време има потпуну контролу над својим телом и скоро инстинктивно осећа које покрете мора да направи како би успешно довршио своју вежбу. Све је то резултат ригорозног тренирања и непрекидног вежбања.

17. У ком смислу треба да будемо попут гимнастичара?

¹⁷ Духовно говорећи, и ми морамо бити увежбани попут гимнастичара уколико желимо да будемо сигурни да су одлуке и избори које доносимо увек добри. Морамо све време имати потпуну контролу над својим чулима и деловима тела (Матеј 5:29, 30; Колошанима 3:5-10). На пример, да ли дисциплинујеш своје очи да не гледају неморалан материјал или своје уши да не слушају срамотну музику или говор? Истина је да се такав нездрави материјал налази свуда око нас. Међутим, још увек до нас стоји да ли ћемо дозволити да он ухвати корена у нашем срцу и уму. Можемо опонашати псалмисту који је рекао: „Нећу ништа зла пред очи своје метнути; јер ја мрзим на дела грешника и она неће за мене прионути... Неће који лаж говори пред очима мојим стајати“ (Псалам 101:3, 7).

Увежбавај своје моћи запажања употребом

18. На шта указује израз „употребом“ у Павловом објашњењу о увежбавању моћи запажања?

¹⁸ Имај на уму да своје моћи запажања увежбавамо да разликују исправно и неисправно тако што их ’употребљавамо‘. Другим речима, сваки пут када се суочимо с неком одлуком, треба да учимо да употребљавамо своје менталне способности како бисмо разабрали која су библијска начела у то укључена и како се она могу применити. Развијај навику да истражујеш по библијским публикацијама које добијамо од ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45). Наравно, можемо затражити помоћ зрелих хришћана. Међутим, гледано на дуге стазе, напор који сами улажемо да бисмо проучавали Божју Реч, као и молитва Јехови за његово вођство и дух, богато ће се исплатити (Ефешанима 3:14-19).

19. Који благослов можемо очекивати ако прогресивно увежбавамо моћи запажања?

¹⁹ Док прогресивно увежбавамо своје моћи запажања, наш циљ је да „више не будемо мала деца, коју као да бацају таласи и коју тамо-амо носи сваки ветар науке помоћу људске преваре, помоћу лукавства у смишљању заблуде“ (Ефешанима 4:14). Уместо тога, можемо на темељу спознања и разумевања онога што је Богу прихватљиво донети мудре одлуке, како велике, тако и мале, које су корисне за нас, изграђујуће за наше суобожаваоце и изнад свега угодне нашем небеском Оцу (Пословице 27:11). Какав је то благослов и заштита у овим критичним временима!

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

• Која нам је способност потребна да бисмо доносили добре одлуке?

• Зашто је немудро угледати се на истакнуте људе или се ослањати на сопствена осећања при одлучивању шта је исправно, а шта неисправно?

• Зашто треба да будемо сигурни у то шта је прихватљиво Богу када доносимо одлуке, и како то можемо постићи?

• Шта значи то да су нам ’моћи запажања употребом увежбане‘?

[Слика на 9. страни]

Бескорисно је тражити вођство од богатих и славних

[Слика на 10. страни]

Попут неког гимнастичара, морамо имати потпуну контролу над свим нашим чулима и деловима тела