Гледиште Библије

Ти вредиш у Божјим очима!

„СКОРО ЦЕЛОГ ЖИВОТА МЕ ОБУЗИМАЈУ ОСЕЋАЊА БЕЗВРЕДНОСТИ“, НАПИСАЛА ЈЕ ЈЕДНА ХРИШЋАНКА. „БЕЗ ОБЗИРА КОЛИКО ВОЛИМ ЈЕХОВУ И КОЛИКО СЕ НАПРЕЖЕМ ДА МУ СЛУЖИМ, УВЕК НЕКАКО ОСЕЋАМ ДА ТО НИЈЕ ДОВОЉНО ДОБРО.“

ПОЗНАЈЕШ ли некога ко се бори с дубоким осећањима недораслости то јест безвредности? Или и ти понекад имаш таква осећања? Таква осећања нису ништа необично, чак и код верних Божјих обожавалаца. Нико није имун на последице живљења у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘. Многи су доживљавали одбацивање и злостављање од људи који су „без самоконтроле, брутални, без љубави према доброти“ — што су особине које преовлађују у ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1-5, NW). Таква болна искуства могу оставити дубоке емоционалне ожиљке, изазивајући осећања потпуне безвредности.

У неким другим случајевима, негативна осећања би могла настати због тога што особа себи поставља изузетно високе захтеве. Немогућност да их достигне појачава осећање да једноставно никада није довољно добра. Без обзира на узрок, особе које се боре с осећањима безвредности могу установити да им је тешко сагледати зашто би их Бог — или заправо, било ко други — волео. Заиста, чак могу веровати да су једноставно недостојне љубави.

Али, Јехова Бог не мисли тако! У својој Речи он нас упозорава да се пазимо „преварних тактика“ његовог Противника, Сотоне Ђавола (Ефесцима 6:11, Jewish New Testament). Сотона користи своје преварне тактике да би покушао да нас заустави у обожавању Бога. С тим циљем он настоји да потхрањује осећање безвредности, осећање да никада нисмо вредни Јеховине љубави. Али, Сотона је „лажа“ — у ствари, „отац лажи“ (Јован 8:44). Зато не смемо бити заведени његовим преварним тактикама! Јехова у Библији говори у своје име, уверавајући нас колико вредимо у његовим очима.

Уравнотежено гледиште о томе колико вредимо

Библија упозорава на то колико обесхрабрење може негативно утицати на нас. Пословице 24:10 наводе: „Ако клонеш ти у дан тескобе, снага твоја само је тескоба.“ Дуготрајна негативна осећања могу нам одузети снагу, тако да се осећамо слабо и рањиво. Можеш бити сигуран да је то Сотони и те како познато. Већ само то што нам је срце преплављено осећањима безвредности довољно је тешко. Међутим, када Сотона покуша да искористи та осећања, он такво стање чини још тегобнијим.

Зато је важно да имамо здраво, уравнотежено гледиште о својој вредности. Апостол Павле је снажно подстицао: ’Свакоме од вас кажем: Немојте имати превелико мишљење о себи, него имајте смерне мисли‘ (Римљанима 12:3). Један други превод ове речи преноси овако: „Рекао бих свакоме од вас да не мисли о себи више од оног колико стварно вреди, већ да се трезвено процени“ (Charles B. Williams). Тако нас Писмо подстиче да имамо уравнотежено гледиште о себи. С једне стране, морамо се чувати уображености; а с друге, морамо настојати да не одемо у супротну крајност, јер Павле указује да ако желимо да будемо смерних мисли неопходно је да о себи мислимо како нешто вредимо. Да, под божанским надахнућем Павле указује да свако од нас вреди у Божјим очима.

Уравнотежено осећање личне вредности такође се види из Исусових речи: „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22:39). Речи „као самога себе“ указују да у извесној мери морамо имати осећај личне вредности, то јест самопоштовање. Тачно је да имамо мане и да грешимо. Али, када се трудимо да угодимо Богу, када нам је жао због наших пропуста и тражимо од њега опроштај, још увек можемо имати одређену меру личне вредности. Наше критичко срце можда инсистира да је другачије, али сети се: „Бог је већи од срца нашега“ (1. Јованова 3:20). Другим речима, то како нас Јехова види може се прилично разликовати од тога како ми гледамо на себе.

Скрушено срце, сломљен дух

Псалмиста Давид је написао: „Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна [„сломљена,“ NW] духа“ (Псалам 34:18, ДК). Коментаришући о овом стиху, Матеј Henry’s Commentary on the Whole Bible запажа: „Такав је лик праведника ... они су скрушеног срца и жалосног духа , то јест, понижени су због греха, и осећају се испразно; они су у својим очима незнатни и нису сигурни у сопствену вредност.“

Особе које су ’скрушеног срца‘ односно ’сломљеног духа‘ могу да осећају као да је Јехова далеко и да су за њега и сувише безначајне да би био заинтересован за њих. Али то није тако. Давидове речи нас уверавају да Јехова не напушта оне који су ’у својим очима незнатни‘. Наш саосећајни Бог зна да нам је у таквим тренуцима потребнији него икад, и зато је близу нас.

Осмотри један пример. Пре неколико година једна мајка је свог двогодишњег сина брзо однела у болницу зато што је имао тежак случај гушобоље. Након што су дечкића доктори прегледали рекли су мајци да ће морати да га задрже преко ноћи. Где је мајка преноћила? На столици у болничкој соби уз постељу свог сина. Њен синчић је био болестан и она је једноставно морала да буде уз њега. Сигурно је да још више можемо очекивати од нашег љубазног небеског Оца, по чијем смо обличју сачињени! (Постање 1:26, Исаија 49:15). Дирљиве речи из Псалма 34:18 засигуравају нам да када смо ’скрушена срца‘, Јехова је ’близу‘, попут оца пуног љубави — увек будан, пажљив и спреман да помогне (Псалам 147:1, 3).

„Ви више вредите од много врабаца“

За време своје службе на земљи, Исус је открио многе Јеховине мисли и осећања, укључујући и то шта Јехова осећа према својим слугама на земљи. У више наврата је своје ученике уверавао колико вреде у Јеховиним очима (Матеј 6:26; 12:12).

Примера ради, приказујући личну вредност сваког од својих ученика, Исус је рекао: „Не продају ли се два врапца за један ас? А ипак ни један од њих не пада на земљу без воље Оца вашега. А вама су и власи на глави све избројене. Не бојте се дакле; ви више вредите од много врабаца“ (Матеј 10:29-31). Осмотри шта су те речи могле да значе за слушаоце из првог века.

Врапци су очигледно били најјефтинији од свих птица које су се користиле за храну. Ове мајушне птичице су обично биле очерупане, натакнуте на дрвене штапиће и печене као ражњићи. Исус је на пијаци сигурно видео неке сиромашне жене како броје своје новчиће да виде колико врабаца могу да купе. Те птичице су тако мало вределе да би особа за један новчић најмање вредности (дословно један ас, који вреди мање од пет америчких центи) могла купити два врапца.

Исус је касније још једном поновио ово поређење — али с малом разликом. Према Луки 12:6, Исус је рекао: „Не продаје ли се пет врабаца за два аса?“ Размисли о овоме. За један ас купац добије два врапца. Али, ако је вољан да потроши два аса, не добије четири већ пет врабаца. Последња птичица је била укључена у ту купопродају, као да нема никакву вредност. ’И‘, рече Исус, ’ниједна од њих [чак ни она која је део нагодбе] није заборављена пред Богом.‘ Примењујући ово поређење, Исус је закључио: ’Ви вредите више од много врабаца‘ (Лука 12:7). Колико су само ове речи охрабриле његове слушаоце!

Да ли си схватио суштину Исусовог дирљивог поређења? Ако су Јехови вредне чак и мале птичице, колико му онда тек значе његове земаљске слуге! За Јехову нико није изгубљен у маси. Свако од нас му је толико вредан да Јехова запажа чак и најмању ситницу која се тиче нас — чак су нам и власи појединачно избројане.

Наравно, Сотона ће и даље користити своје „преварне тактике“ — као што су израбљујућа осећања безвредности — да би нас навео да престанемо да служимо Јехови. Али, не допусти да Сотона победи! Присети се хришћанке цитиране на почетку. Њој је помогао један чланак из часописа Кула стражара који је упозорио на Сотонина настојања да искористи наша осећања.a Она каже: „Никада нисам помишљала да Сотона настоји да искористи моја осећања како би ме обесхрабрио. То сазнање ме мотивише да се борим против таквих осећања. Сада могу да се успротивим оваквим сотонским нападима, високо подигнуте главе.“

Јехова „зна све“ (1. Јованова 3:20). Он зна шта ми сада трпимо. Такође зна и шта смо преживели у прошлости, а што је можда уништило наше самопоштовање. Упамти, рачуна се то како нас Јехова види! Без обзира колико о себи мислили да смо недостојни љубави или да смо безвредни, Јехова нас уверава да му је сваки његов слуга лично важан. Можемо Јехову држати за реч, јер Он, за разлику од његовог Противника, „не може да лаже“ (Титу 1:2, NW).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 12. страни]

Попут оца пуног љубави, Јехова је близу оних који су тужни у срцу

[Слике на 13. страни]

Ако Јехова не заборавља врапца, како може да заборави тебе?

[Извори]

Lydekker

Illustrated Natural History