Сачувати крепост у свету пуном порока

„Све чините без гунђања и премишљања, да будете беспрекорни и чисти, непорочна деца Божија усред поквареног и наопаког рода“ (ФИЛИПЉАНИМА 2:14, 15, Ча).

 1, 2. Зашто је Бог захтевао истребљење Хананаца?

ЈЕХОВИНЕ заповести не остављају места за компромис. Израелци су били на самом уласку у Обећану земљу када им је пророк Мојсије казао: „Сасвим [ћеш] затрти Хетеје, Амореје, Хананеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ, Бог твој“ (Поновљени закони 7:2; 20:17).

² Пошто је Јехова милосрдан Бог, зашто је захтевао истребљење становника Ханана? (Излазак 34:6). Један разлог је био ’да не науче Израелце да чине све гадости које они чине боговима својим и да не згреше Јехови, Богу‘ (Поновљени закони 20:18). Мојсије је такође рекао: „Господ тера оне народе испред тебе због неваљалства њихова“ (Поновљени закони 9:4). Хананци су били са̂мо оличење порока. Сексуална изопаченост и идолопоклонство били су обележја њиховог обожавања (Излазак 23:24; 34:12, 13; Бројеви 33:52; Поновљени закони 7:5). Инцест, содомија и бестијалност ’чинили су се у земљи Хананској‘ (Левитска 18:3-25). Недужна деца била су окрутно жртвована лажним боговима (Поновљени закони 18:9-12). Није чудо што је Јехова просудио да са̂мо постојање ових народа представља претњу физичкој, моралној и духовној добробити његовог народа! (Излазак 34:14-16).

 3. Какве су биле последице тога што Израелци нису у потпуности спровели Божје наредбе у вези са становницима Ханана?

³ Многи становници Ханана преживели су освајање Обећане земље од стране Израела, зато што Божје наредбе нису биле у потпуности спроведене (Судије 1:19-21). С временом се осетио подмукли утицај Хананаца, и могло се рећи: „Они [Израелци] одбацише законе његове [Јеховине], савез који он беше учинио с оцима њиховим, и опомене које им он беше упутио. Они пођоше за ништавим стварима, и посташе и сами ништави, и за народима који бејаху око њих, за које им Господ бејаше заповедио да не чине као они“ (2. Краљевима 17:15). Да, током година многи Израелци су упражњавали баш оне пороке због којих је Бог наредио истребљење Хананаца — идолопоклонство, сексуалну разузданост, па чак и жртвовање деце! (Судије 10:6; 2. Краљевима 17:17; Јеремија 13:27).

 4, 5. (а) Шта се десило неверном Израелу и неверној Јуди? (б) Какав је подстицај дат у Филипљанима 2:14, 15, и која се питања јављају?

⁴ Зато је пророк Осија објавио: „Слушајте реч Господњу, синови Израиљеви, јер са житељима земље Господ распру води; јер ни истине, ни милосрђа нема, нема у земљи познања Бога. Све је само лаж и кривоклетство, убиства крађе и прељубе; насиље се само чини и убиство сврх убиства. Зато ће тужити земља и пропашће становници њени, и с њима и звери пољске и птице небеске; а и рибе морске ће нестати“ (Осија 4:1-3). Године 740. пре н. е., Асирија је поразила искварено северно краљевство Израел. Нешто више од једног века касније, Вавилон је освојио неверно јужно краљевство Јуду.

⁵ Ови догађаји илуструју колико може бити опасно да дозволимо себи да нас надвлада порок. Бог презире неправедност и неће је толерисати међу својим народом (1. Петрова 1:14-16). Чињеница је да живимо у ’садашњем злом свету‘, у свету који је све покваренији (Галатима 1:4; 2. Тимотеју 3:13). Па ипак, Божја Реч подстиче све хришћане да поступају на такав начин да ’буду беспрекорни и чисти, деца Божја без мане усред неваљалога и покваренога нараштаја, у коме светле као буктиње у свету‘ (Филипљанима 2:14, 15). Али како можемо сачувати крепост у свету пуном порока? Да ли је то стварно могуће?

Римски свет пун порока

 6. Зашто су се хришћани из првог века суочавали са изазовом да сачувају крепост?

⁶ Хришћани из првог века суочавали су се са изазовом да сачувају крепост зато што је сваки део римског друштва био прожет пороком. Римски филозоф Сенека рекао је о својим савременицима: „Мушкарци се боре у моћном такмичењу у злоћи. Сваког дана жеља за чињењем зла је већа, а страх од тога мањи.“ Он је упоредио римско друштво са „заједницом дивљих звери“. Онда не изненађује што су Римљани ради забаве тражили садистичке гладијаторске борбе и развратне позоришне представе.

 7. Како је Павле описао пороке који су били уобичајени међу многима у првом веку н. е.?

⁷ Можда је апостол Павле имао у мислима декадентно понашање људи из првог века када је написао: „Зато их предаде Бог срамним страстима; јер женске њихове претворише природне односе у противприродне, а тако исто и мушкарци, напустивши природне односе са женским родом, распалише се похотом један на другога, чинећи мушкарци с мушкарцима ствари срамотне, и примајући на себе саме плату достојну свог застрањивања“ (Римљанима 1:26, 27). Решено да тежи за нечистим телесним жељама, римско друштво је било преплављено пороком.

 8. Како су деца често била искоришћавана у грчком и римском друштву?

⁸ Историја не разјашњава колико је хомосексуалност била раширена међу Римљанима. Међутим, они су несумњиво били под утицајем својих грчких претходника, међу којима се она нашироко упражњавала. Било је уобичајено да старији мушкарци искоришћавају дечаке, узимајући их под своје окриље у однос ученик-учитељ који је често усмеравао младеж у настрано сексуално понашање. Без поговора, Сотона и његови демони били су иза тог порока и малтретирања деце (Јоил 3:3; Јуда 6, 7).

 9, 10. (а) На који начин 1. Коринћанима 6:9, 10 осуђује пороке различитих врста? (б) Какву су прошлост имали неки у коринтској скупштини, и каква се промена десила у њиховом случају?

⁹ Пишући под божанским надахнућем, Павле је казао хришћанима у Коринту: „Или не знате да неправедници неће наследити краљевства Божјега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни мекушни, ни погрдни, ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни грабљивци, неће наследити краљевства Божјега. И такви бејасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом Господа нашега Исуса Христа и Духом Бога нашега“ (1. Коринћанима 6:9-11).

¹⁰ Према томе, Павлово надахнуто писмо осудило је сексуални неморал, рекавши да ’блудници неће наследити краљевства Божјега‘. Међутим, кад је набројао неке пороке, Павле је казао: „Такви бејасте неки; али се опрасте.“ Уз Божју помоћ било је могуће да преступници постану чисти у његовим очима.

11. Како су прошли хришћани из првог века у злој околини свог доба?

¹¹ Да, хришћанска крепост у првом веку цветала је чак и у свету пуном порока. Верници су се ’преобразили обновљењем ума свога‘ (Римљанима 12:2). Они су одбацили ’ранији начин живота‘ и ’обновили су се духом ума свога‘. Тако су побегли од светских порока и ’обукли се у новог човека, који је створен по Богу, у правди и у светости истине‘ (Ефесцима 4:22-24).

Данашњи свет пун порока

12. Која је промена настала у свету од 1914?

¹² А како је данас? Свет у коме живимо обузетији је пороком више него икада. Нарочито од 1914. дошло је до општег моралног пада (2. Тимотеју 3:1-5). Одбацујући традиционалне замисли о крепости, моралу, части и етици, многи су постали егоцентрични у свом размишљању и ’изгубили су свако морално осећање‘ (Ефесцима 4:19, NW). Часопис Newsweek је рекао: „Живимо у доба моралног релативизма“, додајући да преовладавајућа морална клима „своди све замисли о исправном и погрешном на ствар личног укуса, емоционалне склоности или културног избора.“

13. (а) Како велики део данашње забаве рекламира пороке? (б) Које лоше последице за људе може имати неприкладна забава?

¹³ Као и у првом веку, декадентна забава уобичајена је и данас. Телевизија, радио, филмови и видео-касете, емитују сталну бујицу сексуално оријентисаног материјала. Порок се увукао чак и у компјутерске мреже. Према једној универзитетској студији, компјутерска порнографија је сада „једна од највећих (ако не и највећа) рекреационих апликација за кориснике компјутерских мрежа“. Какве су последице свега тога? Писац једне новинске рубрике каже: „Кад крвопролиће, сакаћење и прљави секс натапају нашу омиљену културу, навикавамо се на крвопролиће, сакаћење и прљави секс. Све више смо огуглали. Поквареност се све више толерише јер нас све мање ужасава.“ (Упореди са 1. Тимотеју 4:1, 2.)

14, 15. Који докази постоје да је сексуални морал опао широм света?

¹⁴ Размотри следећи извештај у часопису The New York Times: „Оно што се сматрало скандалозним пре 25 година сада је постало прихватљив договор о заједничком животу. Број парова који одлучују да живе заједно уместо да се венчају, између 1980. и 1991. [у Сједињеним Државама] скочио је за 80 процената.“ То није само северноамерички феномен. Часопис Asiaweek извештава: „Једна културолошка расправа бесни у земљама широм [Азије]. Спорно питање је сексуална слобода против традиционалних вредности, а притисци ка промени стално расту.“ Статистике у многим земљама показују растуће прихватање прељубе и предбрачног секса.

¹⁵ Библија је прорекла да ће сотонска активност у нашим данима бити интензивна (Откривење 12:12). Зато не треба да нас изненади што пороци преовладавају у алармантној мери. На пример, сексуално искоришћавање деце достигло је епидемијске размере.a Фонд Уједињених нација за децу извештава да „комерцијално сексуално искоришћавање уништава децу у практично свим земљама света“. Сваке године „више од милион деце широм света, како се извештава, присиљено је на дечју проституцију, продато у сексуалне сврхе, и коришћено у производњи дечје порнографије“. Хомосексуалност је такође уобичајена, уз неке политичаре и религиозне вође који преузимају вођство у рекламирању хомосексуалности као „алтернативног начина живота“.

Одбацити светске пороке

16. Који став заузимају Јеховини сведоци што се тиче сексуалног морала?

¹⁶ Јеховини сведоци се не придружују хору оних који одобравају попустљива мерила о сексуалном моралу. Титу 2:11, 12 каже: „Јер се показа милост Божја, која је извор спасења за све људе. Она нас учи да се одрекнемо бездушности и жудњи овога света и да паметно, праведно, побожно поживимо на овоме свету.“ Да, ми развијамо стварну мржњу, гнушање, на пороке као што су предбрачни секс, прељуба и хомосексуални поступциb (Римљанима 12:9; Ефесцима 5:3-5). Павле је дао следећи подстицај: „Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње“ (2. Тимотеју 2:19).

17. Како прави хришћани гледају на употребу алкохолних пића?

¹⁷ Прави хришћани одбацују светско гледиште о на изглед мањим пороцима. На пример, многи данас на злоупотребу алкохола гледају као на циничну разоноду. Али Јеховин народ следи савет из Ефесцима 5:18: „Не опијајте се вином, у коме је блуд, него се испуњавајте Духом Светим.“ Ако неки хришћанин одлучи да попије, умерен је у томе (Пословице 23:29-32).

18. Како библијска начела воде Јеховине слуге у њиховом опхођењу с члановима породице?

¹⁸ Као Јеховине слуге, ми такође одбацујемо гледиште неких у свету да викање и вриштање на брачног друга и децу, или понижавање увредљивим речима, представља прихватљиво понашање. Одлучни да теже за путем крепости, хришћански мужеви и жене заједно раде на примењивању Павловог савета: „Свака горчина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлази од вас. Будите један другоме добри, милостиви, праштајући један другоме, као што је Бог у Христу вама опростио“ (Ефесцима 4:31, 32).

19. Колико је уобичајен порок у пословном свету?

¹⁹ Непоштење, превара, лагање, немилосрдни пословни маневри и крађа, данас су такође уобичајени. Један чланак у пословном часопису CFO извештава: „Једна анкета међу 4 000 радника... открила је да је 31 проценат испитаника био сведок ’озбиљне злоупотребе‘ током прошле године.“ Та злоупотреба обухвата лагање, фалсификовање извештаја, сексуално шиканирање и пљачкање. Ако желимо да останемо морално чисти у Јеховиним очима, морамо избегавати такво понашање и бити поштени у нашим финансијским пословима (Михеј 6:10, 11).

20. Зашто хришћани не треба да имају „љубав према новцу“?

²⁰ Погледај шта се десило једном човеку који је мислио да ће имати више времена за службу Богу ако оствари велики профит у једном финансијском подухвату. Увукао је и друге у једну инвестициону шему тиме што је умногоме преувеличао њихов будући профит. Кад се то није остварило, очајнички желећи да покрије огромне губитке које је навукао, покрао је поверени новац. Због својих поступака и непокајничког става, био је искључен из хришћанске скупштине. Заиста је истинито библијско упозорење: „Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао. Јер је корен свију зала среброљубље коме неки, предавши се, зађоше од вере и навукоше на себе муке велике“ (1. Тимотеју 6:9, 10).

21. Какво понашање је уобичајено међу људима на власти у свету, али како треба да се понашају они на одговорним положајима у хришћанској скупштини?

²¹ Светским људима који имају власт и утицај често недостаје крепост и доказују истинитост изреке: ’Власт квари људе‘ (Проповедник 8:9). У неким земљама, подмићивање и други облици корупције представљају начин живота међу судијама, полицајцима и политичарима. Међутим, они који преузимају вођство у хришћанској скупштини морају бити крепосни и не треба да господаре над другима (Лука 22:25, 26). Старешине, као и слуге помоћници, не служе „за нечист добитак“. Морају бити имуни на сваки покушај да на њихово расуђивање утиче изглед на лично богаћење или да оно буде изопачено тиме (1. Петрова 5:2; Излазак 23:8; Пословице 17:23; 1. Тимотеју 5:21).

22. Шта ће се разматрати у следећем чланку?

²² Све у свему, хришћани успешно излазе на крај с данашњим изазовом да сачувају крепост у нашем свету пуном порока. Па ипак, крепост обухвата више него да се само избегава злоћа. Следећи чланак ће разматрати шта у ствари изискује развијање крепости.

[Фусноте]

Тачке за понављање

◻ Зашто је Јехова наредио истребљење Хананаца?

◻ Који су пороци били уобичајени у првом веку, и како су хришћани прошли у таквој околини?

◻ Који докази постоје да је од 1914. свет доживео општи пад морала?

◻ Које уобичајене пороке Јеховин народ мора одбацивати?

[Слика на 9. страни]

Хришћани из првог века су били крепосни, иако су живели у свету пуном порока

[Слика на 10. страни]

Порок се чак увукао и у компјутерске мреже, пружајући многим младима и другима приступ порнографском материјалу

[Слика на 12. страни]

Хришћани морају сачувати крепост, не опонашајући непоштене маневре других