Поштовати Бога наде
„Јехова изговара: ...оне ћу поштовати који мене поштују а они који мене презиру биће од малог значаја“ (1. Самуилова 2:30, НС).
1. Зашто би требали имати жељу да поштујемо Јехову? (1. Тимотеју 1:17; Откривење 4:11).
С ОБЗИРОМ на оно што нам према Библији стоји у изгледу, сасвим је разумно да поштујемо „Бога наде“, „Бога који даје наду“ (Римљанима 15:13, Лутерова Библија, Нови свет превод). Зашто? Како ћемо ми, који смо ситни и несавршени људи, поштовати великог Створитеља целог универзума? И да ли ће нам он на исти начин узвратити поштовање?
2. Како је Исус мислио о поштовању које се требало указати Богу?
2 Можемо учити из онога што се Исусу десило. Нико од нас не би посумњао да је Исусова стална жеља била да његов отац буде поштован и прослављен (Јован 5:23; 12:28; 14:8). Да, Исус је критиковао фарисеје и књижевнике, који су Бога поштовали својим устима а срце њихово је било веома удаљено од њега. Запазимо да су код указивања поштовања Богу неисправни потицаји и непристојни поступци играли улогу (Матеј 15:7-9). Али, можемо ли казати да је нада коју је Исус имао играла улогу код указивања части Богу? И како је реаговао Јехова на указану му част?
3. Како знамо да се Исус надао у Јехову?
3 Исус је био уверен у речи из Псалма 16:10, НС: „Јер ми нећеш оставити душу у шеолу. Нећеш дозволити да твој лојални слуга јаму види.“ С обзиром да је Исус Христ имао наду да буде васкрснут, могао је злочинцу, који је поред њега висио на стубу, казати одушевљавајуће речи: „Заиста, кажем ти данас, бићеш са мном у рају“ (Лука 23:39-43). Тај злочинац је ускоро умро тако да три дана касније није могао доживети потврду за Исусову наду васкрсења. Али један очевидац је известио: „Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци“ (Дела апостолска 2:31, 32). Била је то чињеница.
4. Коју част је Исус заслужио и добио? (Откривење 5:12).
4 Многи од једноставних људи којима је Исус служио су знали да он заслужује поштовање или част (Лука 4:15; 19:36-38; 2. Петрова 1:17, 18). Да ли је околност да је умро као разбојник могла нешто променити у томе? Не, јер Исус је имао признање Бога у кога се надао. Зато га је Јехова повратио у живот. Чињеница да је „Бог наде“ поново васкрснуо свог сина у живот и да му је доделио бесмртност у духовном подручју, доказује да Отац свог Сина надаље поштује. Павле је рекао: „Видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт“ (Јеврејима 2:7, 9; Филипљанима 2:9-11).
5. Која посебна част је указана Исусу, и како је Бог тиме био још више поштован?
5 Исус који поштује Јехову, говорио је о посебној части коју му је Јехова указао. Кад се једном појавио ученицима, рекао је: „Дана ми је сва власт на небу и на Земљи. Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светога духа. ... И гле! Ја сам с вама све дане до свршетка овог система ствари“ (Матеј 28:18-20, НС). Према томе Отац је Сину указао част и тиме што му је дао јединствену власт. Ова власт треба да се употреби у корист људи који извршавају једно дело које служи ономе на част коме и Исус одаје част. Дакле, значи ли то да ми несавршени људи можемо поштовати Оца на неки начин и да за узврат будемо поштовани од њега?
Људи поштују Бога
6. Да ли је жеља да се буде поштован на месту, и каква опасност постоји поводом тога? (Лука 14:10).
6 Тешко да већина људи мисли да као прво поштује Бога, јер су више заинтересовани да сами буду поштовани. Неки ће можда казати да је ова жеља сасвим нормална. Донекле имају и право, јер је нормално да желимо бити на добром гласу. Јер бити на добром гласу доноси са собом извесну меру поштовања (1. Тимотеју 3:2, 13; 5:17; Дела апостолска 28:10). Али код жеље да будемо поштовани од људи постоји опасност претеривања. То доказују многи који по сваку цену трче за славом или који под свим околностима желе да сачувају свој образ.
7. Зашто је част од људи само од ограничене вредности?
7 Када о свему размислимо, чак и највећа част указана од људи брзо нестаје, јер раније или касније сви умиру. Истина, можда ће неки јунаци извесно време с поштовањем остати у сећању, али већина умрлих се заборавља. Колико њих још зна име свог прадеде и своје прабабе или зна ко су били вође њиховог народа пре сто година? Заиста је незнатно, да ли је неко живео или није. Он је само ситна трунчица прашине на тасу ваге, ситна капљица у реци времена. Чак и ако кратко након своје смрти добија част, он тога није свестан (Јов 14:21; 2. Дневника 32:33; Проповедник 9:5; Псалам 49:12, 20). Одлучујуће је једино и само, да ли имамо наду коју Бог даје, да ли га поштујемо и да ли он нас поштује. О томе сведочи живот двојице савременика у старом Израелу.
8. У какву је замку упао Илије што се тиче указивања части?
8 Један је био Илије. Он је служио 40 година у јединственој служби првосвештеника, а имао је и предност да суди израелском народу (1. Самуилова 1:3, 9; 4:18). Па ипак, што се тиче његових синова Офније и Финеса, показао је одређену слабост током времена. Они су злоупотребљавали своју службу свештеника тако што су крали делове жртава и што су се упустили у полни неморал. Када их је њихов отац једва благо укорио, Бог је изјавио да Илије одаје већу част својим синовима него њему. Истина Јехова је обећао да ће оставити аронско свештенство да постоји, али ће Илијев дом одсећи од службе свештеничке. Зашто? Бог је рекао: „Оне ћу поштовати који мене поштују а они који мене презиру биће од малог значаја“ (1. Самуилова 2:12-17, 29-36; 3:12-14).
9. Како је Самуило добио прилику да поштује Јехову?
9 Са Самуилом је било сасвим друкчије. Вероватно ти је познато да су га његови родитељи довели у Силом за службу у шатору од састанка. Једне ноћи Јехова је говорио дечаку. Код читања извештаја из 1. Самуилове 3:1-14 можда можеш себи представити, како се млади Самуило пробудио – не од громовите рике, него од тихог гласа за који је помислио да је глас остарелог Илије. Замисли како ли је младом Самуилу морало бити тешко да обавести оседелог првосвештеника о Божјој одлуци, да казни Илијев дом. Али Самуило је то учинио; поштовао је Бога својом послушношћу (1. Самуилова 3:18, 19).
10. Како је Бог поштовао Самуила за узврат на њему указано поштовање?
10 Самуило је многе године поштовао Бога као пророк а и Бог њега. Осмотри како ово долази до изражаја у 1. Самуиловој 7:7-13. Јехова је брзо одговорио на Самуилову молитву за помоћ у борби против Филистеја. Зар се ти не би осећао почашћен да на такав начин будеш признат од Бога. Кад су Самуилови синови од били да следе његов добар пример, он није био одбачен од Бога као Илије. То је било очигледно из тог разлога јер је он учинио све што је било у његовој могућности да Бога поштује. Овај став Самуило је показао такође тиме да није био споразуман са захтевом народа да им један човек буде цар (1. Самуилова 8:6, 7). Бог је употребио Самуила да помаже како Саула тако и Давида. А кад је Самуило умро, Израел му је одао част жалошћу. Али још значајнија је част коју му је Бог указао јер га је у Библији уврстио у верне људе који ће бити благословљени васкрсењем и свим добром које је Бог за њих припремио (Псалам 99:6; Јеремија 15:1; Јеврејима 11:6, 16, 32, 39, 40). Не показује ли то колико је корисно да поштујемо „Бога наде“.
Да ли ћеш поштовати „Бога наде“
11, 12. Шта требамо узети у обзир када се ради о томе да поштујемо Јехову, и која могућност нам се пружа за то?
11 Исус и Самуило су само два библијска примера који доказују да је људима могуће да у свом животу уступе апсолутну предност поштовању свог „Бога наде“. И оба ова случаја показују да можемо тако на доличан начин тражити поштовање од Бога и добити га. Али, како код тога можеш бити уверен да се допадаш Богу, да ће те поштовати и да ће се остварити твоја библијски основана нада?
12 Један услов је да имамо право поштовање које изазива страх да се Богу не допаднемо (Малахија 1:6). Вероватно се без даљњега слажемо са овом изјавом. Али, помислимо на Илијеве синове. Да су питани, желе ли да поштују Бога са страхопоштовањем, вероватно би одговорили са да. Проблем се састоји у томе да у свакодневном животу делима остваримо нашу жељу да Бога поштујемо нашим страхом пред њим.
13. Објасни како је жеља да са страхом служимо Богу помоћ за нас?
13 Претпоставимо да би пали у кушњу да крадемо или у сексуалном погледу да поступимо неморално и да се о томе уопште не сазна. Да ли би тада наша жеља да поштујемо Бога одредила наше поступање? Требали би прихватити становиште: „Чак ако би грех остао сакривен, већ и сама околност да сам му попустио била би бешчашће за ’Бога наде’ чије име носим.“ Установљено је да грешка не остаје сакривена исто као што нису ни грехови Илијевих синова. То произлази из Павлових речи о „праведном суду Божјем“: „Који ће свакоме узвратити по његовим делима; онима који у истрајности чине добро и траже славу, част и непропадљивост, даће вечни живот, а онима што пркосе и остају непокорни истини, а злу послушни, гњев и љутњу“ (Римљанима 2:5-8, др Чарнић).
14. Коју другу могућност имамо да поштујемо Бога, и шта би се могли питати?
14 Павле овде говори такође о једном „чињењу добра“, чиме се даје част Богу и од њега прима „слава и част“. Велики значај у овом погледу се даје задатку о којем је Исус према Матеју 28:19, 20 говорио: ’Начините ученицима људе из свих народа, крстите их, и учите их да држе све што сам вам заповедио. Милиони Јеховиних сведока су запослени широм света у овом делу проповедања и поучавања, којим се даје част Богу. Штавише многи се труде стално или за време свог одмора, или школског распуста да обаве пуновремену службу као пионири. У вези тога било би добро да сваки од нас размисли где он стоји у овом делу. На пример могао би се питати: „Поштујем ли ја ’Бога наде’, тиме што у потпуности учествујем у делу проповедања?“
15. Како је са неким хришћанима када се треба дати част Јехови у јавној служби проповедања?
15 Неки хришћани који су годинама били активни проповедници, постепено су попустили. Они су се навикли на то да имају само један мали или оскудан део у важном делу прављења ученика. Ми не мислимо на оне који су ради телесних сметњи или своје високе старости попустили. Сасвим независно од њих код неких сведока различите старости може се запазити попуштање. Интересантно је да Павле није говорио о једној одређеној старосној групи када је упозоравао хришћане да се не ’уморе’. Суштина ствари код тога је да редовно учествовање у служби проповедања захтева напоре, без обзира колико је човек стар. Данас неки тако просуђују као што се очигледно просуђивало и у Павловим данима: „Ја сам у току година учинио мој део, сада се могу напрезати нови“ (Галатима 6:9; Јеврејима 12:3).
16. Зашто би самоиспитивање за нас могло бити корисно?
16 Они који тако мисле су сигурно у мањини. Па ипак могао би се питати: „Признајем ли искрено да у мом случају постоји таква тенденција? Како изгледа моје учешће у служби проповедања данас у поређењу са ранијим?“ Свеједно је попустили ми или не, сви требамо размислити да је наш „Бог наде“ свакоме који чини добро“ обећао „славу и част и мир“ (Римљанима 2:10). Павле је овде употребио грчку реч која значи „стварати, деловати, извршити“. Како ли је само важно да се чувамо, да не би поштовали Бога једино службом наших усана као фарисеји и књижевници! (Марко 7:6; Откривење 2:10). Напротив, ако од срца активно учествујемо у јавној служби проповедања, тада доказујемо себи и другима да имамо праву наду. Ми поштујемо нашег Створитеља и животодавца и имамо изглед сада и увек да будемо поштовани од њега (Лука 10:1, 2,17-20).
Са нашим драгоценим стварима
17, 18. На који други начин можемо прославити Бога и зашто опирање поводом тога није прихватљиво?
17 У Причама Соломоновим 3:9, НС, се наводи даљња могућност, како можемо поштовати нашег „Бога наде“: „Поштуј Јехову твојим драгоценим стварима и првинама целог твог приноса.“ Спарел овако износи овај ставак: „Прослави Јехову твојим имањем и најбољим од свог твог прираста“ (Превод списа старог тестамента са хебрејског оригинала).
18 С обзиром да су неки свештеници познати по својој незасићеној похлепи и раскошном начину живота, многи се предомишљају да ли да подупиру цркве или религиозне организације, чији се циљ састоји изгледа само у томе да стекну имовину (Откривење 18:4-8). Овакве злоупотребе ипак не мењају ништа у важности Прича Соломонових 3:9. Како можемо у сагласности са овим инспирисаним саветом употребити наше „драгоцене ствари“ да поштујемо Јехову, нашег „Бога наде“?
19. Објасни како су неки према Причама Соломоновим 3:9 поступали.
19 Како Јеховини сведоци закључују, растући број људи који прихвата вест о Царству захтева да се краљевске дворане проширују или да се граде нове. Дакле, овде се пружа једна могућност ’да се својим имањем прослави Јехова’. Млађи и старији учествују на пример на тај начин што се одлучују да приложе нешто трошковима градње. Да би се држали ове своје приватне одлуке вероватно захтева личну дисциплину или чак неку жртву, нарочито онда ако се планирање или изградња неког грађевинског пројекта протеже дуже време (2. Коринћанима 9:6, 7). Заиста у сваком случају славимо Јехову ако на тај начин употребљавамо финансијска средства, јер краљевске дворане су места на којима га хришћани обожавају и где они и њихови сарадници постижу спознање о њему. Исусове речи из Матеја 6:3, 4 дају нам добар разлог да верујемо да ће Бог поштовати оне који су њега на овај начин поштовали.
20. а) Зашто је на месту самоиспитивање слеђења Прича Соломонових 3:9? б) Која би питања могли себи поставити?
20 Ипак, реч опреза: Фарисеји и књижевници којима пре свега није стало до тога да поштују Бога, осигурали су се у првом реду да сами извуку корист из своје имовине. Извештај из Матеја 15:4-8 стога препоручује, да се с обзиром на питање да ли ’поштујемо Јехову свим нашим драгоценим стварима’ подвргнемо самоиспитивању (Јеремија 17:9, 10). На пример, један хришћанин који је својом пословношћу постигао извесно благостање, могао би сматрати да је оправдано цео дан даље да ради да би више зарадио. Могло би бити да себи каже: „Други ступају у пионирску службу или се селе тамо где су нужно потребни проповедници. Али ја имам могућност да служим Богу нарочито тиме да више зарадим и тада веће износе приложим.“ Својим прилозима он може много добра учинити. Али он би се требао питати: „Сведочи ли мој лични стил живота да је мој најважнији мотив, зашто бих хтео да зарадим више новца, у томе да њиме поштујем Бога?“ (Лука 12:16-19; упореди Марко 12:41-44). Или: „Да ли би могао моје ствари под извесним условима тако уредити да би имао веће учешће на најважнијем делу нашег времена – на објављивању добре вести?“ Да, без обзира на наше прилике требали би испиташ наше побуде и поступке па се питати: „Како могу ја мог животодавца и ’Бога наде’ у још већој мери поштовати?“
21. Шта имамо у изгледу ако сада поштујемо Јехову?
21 Јехова нас неће разочарати. Шта нам дивно стоји у изгледу, ако о нама може казати сада и убудуће оно што је о верном Израелу рекао: „Услед чињенице да си био драгоцен у мојим очима, сматран си вредним поштовања и ја сам те волео“ (Исаија 43:4, НС). Он је такође тај који обећава вечни живот онима што „славу и част... траже“. Ово обећање упућује он свима који „у чињењу добра“ издрже. Каквог ли „Бога наде“!
Како би ти одговорио?
◻ Шта можемо научити из Исусовог примера, што се тиче поштовања које људи указују Јехови?
◻ У чему су се разликовали Илије и Самуило у настојању да поштују Јехову?
◻ Какве могућности имаш ти да у повећаној мери поштујеш Бога, и шта можеш очекивати за узврат?
◻ Каква будућност очекује оне који пре свега указују част „Богу наде“?
[Оквир на 24. страни]
ПИСМА У ВЕЗИ СА ПРИЛОЗИМА
Изводи из писама која су стигла у канцеларију Удружења Куле стражаре у Бруклину (Њујорк):
„Зовем се Абија и имам девет година. Желим да вам дам 4 долара за браћу која раде на краљевским дворанама. Што се мене тиче новац могу употребити за дрвену грађу или за чоколаду“ (Орегон).
„У прилогу шаљем мој чек. Имам 96 година и веома слабо чујем, али причињава ми задовољство да штедим новац за ову сврху. Да, јасно ми је да ја возим само један полован ауто и да зиму не проводим у Флориди или Калифорнији. Веома мало могу допринети да се проповеда добра вест тиме да куцам на вратима. Али тиме што штедим новац и вама шаљем, имам осећај да још увек у томе учествујем“ (Охајо).
„Захваљујем се за све што сте учинили за краљевску дворану. Нека Вам овај новац (5 долара) помогне да штампате књиге и Куле стражаре које ми добијамо за читање. Новац је из моје касице. Захваљујем се за брошуру Школа, која нас поучава о дрогама.“
„Прилажем један чек. Двеста долара су за фонд градње краљевских дворана. Остатак можете употребити тако као што ви сматрате да је најбоље за унапређивање дела проповедања“ (Мисури).