Карање које доноси мирољубив плод

„Истина, никакво карање док траје не причињава радост него жалост; ипак касније доноси онима који су поучени њиме плод пун мира, наиме праведност“ (Јеврејима 12:11, НС).

 1, 2. а) 3а шта се Бог побринуо на љубазан начин, према Јеврејима 12:9-11? б) Спомени један облик карања и до чега може довести?

ПРИСЕТИ се на тренутак свог детињства. Сећаш ли се још да су те твоји родитељи карали? Већина од нас сигурно се сећа тога. Из извештаја посланице Јеврејима 12:9-11 видљиво је да је апостол Павле тим карањем предочио карање које долази од Бога.

² Божије очинско карање које може да утиче на наш духовни живот, може да буде у разним облицима. Један начин је да се из хришћанске скупштине искључи особа која више не жели да живи према Божјим мерилима. Нека особа се после строгог укора покаје и обраћа. То је у исто време и карање скупштине лојалних, тако што уче колико је важно удовољити високим Божјим мерилима (1. Тимотеју 1:20).

 3. Како неки реагују на став о искључењу из Заједнице?

³ Али, неко би могао рећи: Зар то није престрога мера, искључити неку особу, а потом не разговарати са њом? То је гледиште недавно искрсло у једном правном случају са једном женом, коју су одгајали родитељи Јеховини сведоци. Родитељи су јој били искључени. Међутим, она није била, али је сама напустила Заједницу, објаснивши у једном писму да не жели више да има никакве везе са скупштином. У складу с тим скупштини је било објављено да она више није Јеховин сведок. Жена се одселила у једно друго место, али се после неколико година вратила, а тада је утврдила да Сведоци тог места више не желе с њом да разговарају. Стога се обратила суду. Какав је био исход и како би се то могло и тебе тицати? Да бисмо ствар исправно разумели погледајмо шта каже Библија у вези са предметним питањем о искључењу из скупштине.

Зашто тако одлучан став?

 4. Шта се повремено дешава у хришћанској скупштини?

⁴ Већина правих хришћана наступа лојално за Бога и његове праведне законе (1. Солуњанима 1:2-7; Јеврејима 6:10). Међутим, понекад се догоди да неко напусти пут истине. Иако хришћанске старешине покушавају да му помогну, он преступа Божије законе не показујући кајање. Можда одбацује веру ширећи криве науке, или се чак одриче скупштине. Шта тада учинити? Таквих случајева је било и у време апостола. Да видимо шта су они писали о томе.

 5, 6. а) Које мудре савете смо добили у вези поступања с оосбама које су учинле тежак грех, али се нису покајале? (Матеј 18:17) б) Пред којим питањем стојимо?

⁵ Кад се неки човек у Коринту није покајао за своје неморално понашање, Павле је упутио скупштину да „се не друже с оним који би, иако се зове брат, био блудник, или лакомац или идолопоклоник, или клеветник, или пијаница, или разбојник, с таквим да и не једете (1. Коринћанима 5:11-13). Исто тако треба поступати с отпадницима, какав је на пример био Хименеј: „А човека који подупире неку секту, одбаци након прве и друге опомене, знајући да се такав човек одвратио од пута и да греши“ (Титу 3:10, 11, СТ; 1. Тимотеју 1:19, 20). Исто би тако требало избегавати онога ко одбацује скупштину. „Од нас су изашли али нису били наше врсте, јер да су били наше врсте, остали би с нама. Али, они су отишли да би постало очито, да сви нису од наше врсте“ (1. Јованова 2:18, 19, НС).

⁶ Постоји нада да ће се таква особа покајати, како би могла бити примљена натраг (Дела апостолска 3:19). Али, могу ли се хришћани у међувремену дружити с дотичним у ограниченој мери или је потребно строго избегавати свако дружење с њим? Ако да, зашто?

Зар потпуно одсечени?

 7. Према које две врсте грешника се морамо различито понашати?

⁷ Хришћани се не удаљавају од људи. Ми имамо нормалне контакте са суседима, друговима на послу и у школи, и са свима осталима. Ми им сведочимо, чак ако су неки од њих ’блудници, лакомци, клеветници или идолопоклоници’. Павле је писао да их ми не можемо у потпуности избећи, ’јер бисмо тада морали изаћи из света’. Другачије је у случају кад се неки „брат“ непристојно понаша, јер Павле упућује: „не дружите се с оним, који би, иако се брат зове, (вратио се једном од тих поступака), с таквим чак и не једите“ (1. Коринћанима 5:9-11, НС; Марко 2:13-17).

 8. Који је савет у вези с тим дао апостол Јован?

⁸ У писмима апостола Јована налазимо слична упутства, из којих је видљиво да хришћани морају у потпуности да избегавају такве особе: „Ко год се гура напред и не стоји у Христовој науци, нема Бога... Ако ко дође к вама, а не доноси ове науке, не примајте га у кућу и не поздрављајте га. Ко га поздравља (грчки: хиро) суделује у његовим злим делимаa (2. Јованова 9-11, НС)

 9, 10. а) Шта се догађало у Израелу с непокајничким преступницима закона и зашто? б) Какав став морамо имати данас према дружењу с искљученим, непокајничким грешницима? (2. Петрова 2:20, 22)

⁹ Зашто је препоручљиво да се и данас заузме такво одлучно држање? Присетимо се да је закон који је Бог дао Израелцима укључивао строге мере „одрезања“. У различитим озбиљним случајевима намерни преступници су били погубљени (3. Мојсијева 20:10; 4. Мојсијева 15:30, 31). После тога ником – чак ни рођацима – није више било могуће да разговара с преступницима закона (3. Мојсијева 19:1-4; 5. Мојсијева 13:1-5; 17:1-7). Лојални Израелци су били људи као и ми с једнаким осећањима. Али, они су знали да је Бог праведан и пун љубави, и да је његов закон заштита за њихову моралну и духовну чистоћу. Стога су његову наредбу да се грешник одреже од живота, могли да прихвате као добру и исправну (Јов 34:10-12).

¹⁰ Такође можемо бити сигурни да је хришћанима дата Божја наредба којом се забрањује дружење с искљученим непокајничким грешником, разумна заштита и за нас. „Очистите се од старог квасца да будете ново тесто; та, већ сте бесквасни“ (1. Коринћанима 5:7, СТ). Избегавање особа које су саме напустиле Заједницу, за хришћане је такође заштита од могућих критизерских или неразумних изјава, односно било ког гледишта неког отпадника (Јеврејима 12:15, 16).

А како је с рођацима?

 11, 12. а) Како је деловало на рођаке ако је у Израелу неки преступник био одсечен од живота? б) Наведи које су користи од послушности?

¹¹ Бог је несумњиво свестан чињенице да се примена његових праведних закона о „одрезању“ грешника често односи и на рођаке. Кад је у Израелу неки преступник био погубљен, члановима породице како смо већ споменули, није више било дозвољено даље дружење и контакти. На пример, чак су родитељи сина који је био пијаница и расипник, требали да доведу пред суд, па ако се није покајао, и они су морали да учествују у његовом погубљењу, које је с правом уследило за то да се ’искорени зло из Израела’ (5. Мојсијева 21:18-21). Разумљиво је да то родитељима није било лако да чине. Претпоставимо како су се морали осећати браћа, сестре или деда и бака дотичног преступника. Али, претпоставити породичној наклоности лојалност према свом праведном Богу, могло је за њих значити живот.

¹² Сетимо се случаја Кореја који је предњачио у побуни против Божјег вођства посредованог кроз Мојсија. Јехова је у својој савршеној праведности одлучио да Кореј заслужује смрт. Но, свима лојалнима било је речено: „Одступите од шатора тих опаких људи! Не дотичите се ничега што је њихово, да не будете уништени због свих њихових греха.“ Рођаци који нису уважили Божје упозорење умрли су заједно с бунтовницима. Ипак, неки од Корејевих рођака одлучили су да остану лојални Јехови. То им је спасло животе, а касније су пожњели многе благослове (4. Мојсијева 16:16-33; 26:9-11; 2. Дневника 20:19).

 13. Како ће реаговати лојални хришћани кад је припадник најужег породичног круга искључен или је сам напустио Заједницу?

¹³ Бити одсечен од хришћанске скупштине не значи тренутну смрт, стога породичне везе остају и даље. Дакле, човек коме је одузета Заједница или је сам напустио Заједницу, остаје и даље да живи са својом супругом-хришћанком и са својом верном децом. Уважавајући Божју осуду и мере које је предузела скупштина, жена и деца ће признати да је он својим начином поступања прекинуо духовне везе, које су раније, постојале међу њима. Но, будући да се одузимањем Заједнице не прекида крвно сродство или брачна веза, у породици се наставља нормално дружење с осећајем припадности истој.

 14. Који божански савет би требао да утиче на наше дружење с рођаком који је искључен или је сам напустио Заједницу, а не припада најужем породичном кругу?

¹⁴ Другачија је ствар у случају кад је искључен или се сам искључио рођак који не припада најужем породичном кругу, дакле не станује у истом стану. Ако је икако могуће било би најбоље не имати никакве контакте с тим рођаком. Но, ако би одређене породичне ствари захтевале контактирање, потребно је свести га на најмању могућу меру, што би било у складу с божанским темељним начелом „не дружите се с оним, који би, иако се зове брат, био блудник или лакомац (или би учинио неки други тежак грех) с таквим чак и не једи“(1. Коринћанима 5:11, НС).

 15. Како могу рођаци у таквим случајевима бити господари својих осећаја? (Псалам 15:1-5; Марко 10:29, 30).

¹⁵ Разумљиво је да то може бити врло тешко обзиром на осећаје и породичне везе, на пример, обзиром на љубав деде и бабе према њиховим унуцима. Али, на тај се начин испитује лојалност према Богу, како је то рекла сестра чију изјаву налазимо цитирану на 8. страни. Рођаку који осећа бол и жалост због поступка искључене особе, нека послужи као утеха и охрабрење пример неких чланова Корејеве породице (Псалам 84:10-12).b

Судска пресуда

 16-18. Која је одлука донесена у споменутом правном случају и које је даљње доказе навео суд?

¹⁶ Можда те интересује исход судског поступка у случају жене која се љутила зато што ранији познаници нису хтели више с њом да разговарају, пошто је одлучила да одбаци веру и напусти заједништво са скупштином.

¹⁷ Пре него што је дошло до расправе о том случају првостепени Савезни суд донео је по скраћеном поступку неповољну пресуду за ту жену, с образложењем да се судови не мешају у дисциплинске мере неке цркве. Жена је на то уложила жалбу. Једногласна пресуда Савезног суда теемљила се на ширем праву првог амандмана (Америчког устава). „Будући да је обичај избегавање (одређене) особе саставни део веровања Јеховиних сведока, ми утврђујемо да одредба у Уставу САД-а о ’слободи (религије)’ искључује могућност позитивне пресуде у овом случају. Оптужени имају Уставом заштићену привилегију спровођења обичаја избегавања одређене особе. Према томе, ми потврђујемо „претходну пресуду првостепеног суда.

¹⁸ У образложењу пресуде могло се прочитати и следеће: „Избегавање особа јесте обичај који Јеховини сведоци практикују према свом тумачењу канонског текста, а ми нисмо овлашћени да тумачимо тај текст... Оптужени имају слободу спровођења своје религије... Судови не истражују ближе односе међу члановима (или ранијим члановима) неке цркве. Црквама се даје велики међупростор за расуђивање кад је реч о укоравању садашњих или ранијих чланова. Ми смо сагласни с гледиштем судије Џексона (некадашњег члана Врховног судског колегијума САД) да ’религиозни поступци који се тичу само чланова јесу и морају бити слобони – скоро потпуно слободни, колико год је то могуће’. Чланови цркве који су одлучили да је напусте дошли су до закључка да не желе више никакво заједништво с њом. Према нашем схватању слободни су да се тако одлуче.“c

 19, 20. Зашто неко ко је одсечен од Скупштине не може да буде судским путем обештећен?

¹⁹ Другостепени суд је, додуше, признао да је жена вероватно била повређена што су ранији познаници одлучили да с њом више не разговарају, али „дозволити јој накнаду за нематеријалну или емоционалну штету значило би на неуставан начин органичавати Јеховиним сведоцима слободно спровођење њихове религије... Уставом загарантована слобода вероисповести захтева да штету коју је претрпела ... (жена) прихвати на себе као цену коју вреди платити, да би се одбранило право на разилажење у религиозним мишљењима, што је право свих грађана.“ Ова је пресуда од времена свог објављивања у одређеном смислу добила још више на важности. Како? Жена се касније обратила Врховном суду земље, с молбом да се он прихвати њеног случаја, и можда поништи против ње донесену пресуду. Али, новембра 1987. Врховни суд САД одбио је да то учини.

²⁰ Дакле, том важном парницом је одлучено да особа која је искључена или је сама напустила Заједницу не може судским путем добити од Јеховиних сведока одштету.d Будући да скупштина реагује тако што следи савршена упутства која може свако да чита у Речи Божјој, дотична особа мора рачунати са штетом коју је проузроковала властитим понашањем.

Карање — од велике је користи

 21. Зашто је потребно имати уравнотежено гледиште о искључењу из Заједнице?

²¹ Понеки посматрач са стране који чује за искључење из Заједнице, нагиње можда показивању саосећања према преступнику који не може више да разговара са члановима хришћанске скупштине. Но је ли такво схватање на месту? Размислимо о могућој користи коју преступник и сви остали могу извући из те мере.

 22, 23. Прикажи колико је значајно и вредно бити послушан Богу кад је реч о нашем ставу према искљученима.

²² На страни 8 могли смо већ прочитати да је Линет одлучила да у потпуности прекине дружење са својом сестром Маргарет, која је била искључена. Она и њени рођаци-хришћани верују да је Јеховин пут најбољи. А он то заиста и јесте.

²³ Касније је сестра рекла Линети следеће: „Да сте ви... олако схватили моје искључење из Заједнице ја сам сигурна да не бих тако брзо предузела кораке за поновно примање. Чињеница да смо у потпуности били одсечени од блиских контаката с рођацима и скупштином побудила је у нама надмоћни порив за покајањем... Постала сам свесна како сам наопако поступала и колико је то била озбиљна ствар окренути леђа Јехови.“

 24. Како је деловало реаговање једне сестре на искључење из Заједнице на њу и на остале?

²⁴ Један други случај односи се на Лаурине родитеље, који су били искључени из Заједнице. Но, Лаура је признала: „Ја нисам прекинула дружење с њима, него сам се још више дружила. Током времена попустила сам у свом деловању. Дошло је тако далеко да више нисам посећивала ни састанке.“ Тада је у Кули стражари од 1. септембра 1982. прочитала чланке у којима су били објашњени савети из 1. Коринћанима 5:11-13 и 2. Јованове 9-11. „Било је то као да ми је засијало светло“, пише она. „Постало ми је јасно да се морам променити. Сада боље разумем значење мисли из Матеја 10:34-36. Мојим је родитељима тешко пало прихватање моје одлуке, јер је мој син (5) једино дете у породици, а они га јако воле.“ Можда ће губитак тог дружења деловати на срце родитеља, као што се догодило у Маргаретином случају. Лаура је у сваком случају извукла корист из овог карања. „Ја сам опет кренула у службу проповедања. Захваљујући променама које сам предузела, учврстила се моја породица и мој брак, а и сама сам постала јача.“

 25. Шта мисли о Божјем укоравању једна особа, која је била примљена натраг?

²⁵ Или, размотримо како се осећала Сенди, која је примљена натраг, након што је неко време била искључена. Она пише: „Желим да вам захвалим за корисне и поучне (већ споменуте) чланке о карању и искључењу из Заједнице. Радује ме да Јехова толико љуби свој народ, тиме што пази на одржање чистоће у својој организацији. Оно што би посматрач са стране могао сматрати строгим, у ствари је потребно, то је израз љубави. Ја сам захвална да је наш небески отац, Бог пун љубави, спреман на праштање.“

 26. Који праведан плод може донети прихватање укора? (Псалам 94:10, 12).

²⁶ Наш Бог који захтева да преступник који се не каје буде искључен из скупштине, показује такође на љубазан начин да грешник може бити примљен натраг у скупштину, ако се покајао и обратио. (И онај ко је сам напустио Заједницу може замолити да опет постане део ње). Потом га хришћани могу тешити, показујући му своју љубав (2. Коринћанима 2:5-11; 7:8-13). Да, догађа се управо како је Павле писао: „Истина, никакво карање док траје не причињава радост, него жалост; ипак касније доноси онима који су њиме поучени плод пун мира, наиме праведност“ (Јеврејима 12:11, НС).

[Фусноте]

Тачке за понављање

◻ У ком смислу искључење из Заједнице може да буде облик карања?

◻ Зашто се хришћанин понаша према искљученоме другачије него према грешнику из света?

◻ Која библијска упутства треба имати на уму ако је искључен неки рођак?

◻ До ког је закључка дошао другостепени суд у случају једне искључене особе?

◻ Шта учимо из неких изјава о искључењу из Заједнице?

[Истакнути текст на 8. страни]

„Потпуно прекидање дружења са (својом искљученом сестром) Маргарет, ставило је на кушњу нашу лојалност према Јеховиној наредби. То је била прилика да покажемо да ли заиста верујемо како је Јеховин пут најбољи?“ (Линет)