Гледиште Библије

Зашто је искључење припрема пуна љубави

ЕКСКОМУНИКАЦИЈА — сама помисао изазива мешани осећај међу многим религиозним људима.a Већина људи се слаже да је религијама потребна нека врста дисциплине. Али многи на екскомуникацију гледају као на неки остатак из прошлости — груб начин дисциплине који их подсећа на лов на вештице и инквизицију.

Тај проблем повећава прожимајући утицај секуларног света. Тако већина религија хришћанског света прихвата толерантније гледиште о греху. Стога није чудо што је један епископални свештеник рекао: „Екскомуникација је део наше традиције, али мислим да се не примењује у овом веку.“

Међутим, многи могу бити изненађени кад сазнају да се међу Јеховиним сведоцима искључење (исто што и екскомуникација) схвата озбиљно. Истина, није лако предузети тај поступак, али то је једна припрема пуна љубави. Како то?

То подржава Божје име

Јехова је свет Бог. Он не подноси намеран грех од стране оних који тврде да га обожавају. Апостол Петар је писао хришћанима: „Будите и ви свети у целом живљењу своме. Јер је писано: ’Будите свети, јер сам ја свет‘“ (1. Петрова 1:15, 16). Зато искључење непокајничких грешника подржава Божје свето име; то показује љубав према том имену. (Упоредите с Јеврејима 6:10.)

Да ли то значи да ако неки хришћанин подлегне слабости или посрне у тежак грех, да се он аутоматски избацује из скупштине? Никако не! Јехова није неки бездушни диктатор. Он је милосрдан и пун разумевања. Памти да смо несавршени (Псалам 103:14). Јехова признаје да су „сви сагрешили и лишени су славе Божје“ (Римљанима 3:23). Бог је припремио духовну помоћ унутар скупштине тако да ако неки хришћанин направи неки „погрешан корак“ (NW) или чак почини неки озбиљан грех, он у љубави може да буде ’исправљен‘ у духу благости (Галатима 6:1). Прихватајући савет из Божје Речи и показујући искрено жаљење и истинско покајање, онај ко је скренуо с пута праведности може да се духовно ’исцели‘ (Јаков 5:13-16).

Ипак, шта ако крштени хришћанин озбиљно греши и не успевају сва настојања да се поправи? Другим речима, шта ако тврдоглаво одбија да исправи свој грешни начин поступања?

То одржава безбедност скупштине

Библија заповеда хришћанима: „Да се не мешате с оним који се назива брат, па постане блудник, или похлепан, или идолопоклоник, или језичав, или пијаница, или грабљивац. С таквим да и не једете“ (1. Коринћанима 5:11).

Да ли је овај библијски закон груб и понижавајућ? Размислите само о овоме: кад се неки окорели злочинац пошаље у затвор због кршења закона, да ли се то сматра грубим или бездушним? Не, јер јавност има право да чува мир и безбедност заједнице. У ствари, тај злочинац је током своје затворске казне искључен из друштва које је послушно закону.

Слично томе, хришћанска скупштина има право да избаци непокајничке преступнике из своје средине. Зашто? Зато што скупштина мора бити уточиште од неморалних грабежљиваца и других који својевољно практикују грех.

Схватајући да „један грешник много добра квари“, апостол Павле је заповедио суверницима: „Избаците злога из своје средине“ (Проповедник 9:18; 1. Коринћанима 5:13). Тај поступак спречава грешника да шири поквареност у скупштини, и тиме се штити добро име те скупштине. (Упоредите с 1. Тимотеју 3:15.)

Заштита за појединце

Искључење такође штити појединачне чланове скупштине. Да то прикажемо: замислите да вас из сна пробуди гласна аутомобилска сирена или аларм. Тешко је занемарити тај продоран звук; заиста, он вас тргне! Слично томе, кад неко буде избачен из скупштине, тај поступак с пуно наде заокупља пажњу сваког члана стада. Он потреса њихова осећања. То не може да се занемари. Како то може да буде заштита?

„Кад сам први пут у Дворани Краљевства чула да је неко био искључен, моја прва реакција је била шок“, каже једна Сведокиња. „Затим ме то понизило. Схватила сам да бих и ја могла да посрнем.“ Као што показују њене речи, искључење може да наведе друге да оцене своје понашање (1. Коринћанима 10:12).

Постављајући себи питања као што је: ’Постоје ли нека подручја мог живота на којима сам духовно рањив?‘, можемо испитати властити положај пред Богом. На тај начин можемо наставити да ’радимо на свом спасењу са страхом и дрхтањем‘ (Филипљанима 2:12).

Вратити се Богу

„Ма како да је било тешко“, каже једна хришћанка која је једно време била избачена, „та дисциплина је била неопходна и веома потребна, и показала се животоспасавајућом.“ То наглашава још један важан аспект искључења. Оно може да наведе раније непокајничке грешнике да начине своје прве кораке да се врате Богу.

Апостол Павле је рекао: „Ког воли Господ, онога кажњава [„дисциплинује“, NW]“ (Јеврејима 12:6). И премда је истина да „свако карање изгледа најпре као жалост а не као радост, али оно после даје миран плод правде онима који су научени њиме“ (Јеврејима 12:11).

То се догодило Ричарду. Након што је био искључен скоро две године, он се покајао, исправио је своје понашање које је срамотило Бога и био је прихваћен назад у хришћанску скупштину. Бацајући поглед у прошлост, он каже о том искуству: „Схватам да сам морао бити искључен и да сам потпуно заслужио оно што сам добио. То је заиста било неопходно и помогло ми је да видим колико је у ствари био озбиљан мој начин поступања и потребу да тражим да ми Јехова опрости.“

Дисциплину можда није лако поднети. Да би се прихватила, потребна је понизност, али они који уче из тога жању обилан плод.

Према томе, искључење је припрема пуна љубави зато што подржава Божје свето име и штити скупштину од искварујућег утицаја греха. Исто тако, тиме се показује љубав према преступнику тако што се охрабрује да се покаје и ’обрати, да се очисти од својих греха, да дођу времена освежавања од стране Господње‘ (Дела апостолска 3:19).

[Фуснота]

[Извор слике на 26. страни]

The New Testament: A Pictorial Archive from Nineteenth-Century Sources, од Don Rice/Dover Publications, Inc.