Настави да тражиш Краљевство и Божју праведност
”Непрестано тражите, дакле, најпре краљевство и његову праведност, а све ће вам се ово [друго] додати“ (МАТЕЈ 6:33, NW).
1, 2. Шта су радили књижевници и фарисеји од поступака који су сами по себи били добри, и на шта је Исус упозорио своје следбенике?
КЊИЖЕВНИЦИ и фарисеји су тражили праведност на свој властити, а не на Божји начин. И не само то. Од поступака који су сами по себи били добри, они су извели лицемерне приказе, како би их видели људи. Они нису служили Богу, него својој личној таштини. Исус је забранио својим слугама такве драме речима: ”Добро пазите да своју правду не вршите пред људима, зато да би вас они видели; јер иначе нећете имати награде од свог Оца који је на небесима“ (Матеј 6:1, NW).
2 Јехова цени људе који дарују сиромашне — али не особе које дају као фарисеји. Исус је упозорио своје ученике да не опонашају фарисеје: ”Зато, кад дајеш милосрдне дарове, не труби пред собом као што чине лицемери у синагогама и на улицама, да би их славили људи. Заиста вам кажем: имају своју пуну награду“ (Матеј 6:2, NW).
3. (а) У ком је смислу фарисејима и књижевницима била у потпуности исплаћена плата за њихово давање? (б) Како је Исус заступао супротно становиште с обзиром на давање?
3 Грчка реч за ”већ су примили пуну...“ (апехо) била је термин који се често појављивао у трговачком животу као признаница. У Проповеди на гори значи: ”Примили су своју плату“, што значи ”потписали су признаницу о својој плати: одговорено је њиховом праву да приме плату, као да су већ дали признаницу за то“ (An Expository Dictionary of New Testament Words, W. E. Vine). Јавно давање милостиње сиромасима на улици сматрало се обавезом. У синагогама су се читала имена давалаца. Особе које су давале велике прилоге биле су посебно поштоване и то тако што су у време обожавања смеле да седе до рабина̂. Они су давали да би их видели људи; и заиста људи су их видели и величали их; зато су у неку руку могли признаницу о плати за своје дарове да обележе примедбом ”потпуно исплаћено“. Али, како је супротно становиште заступао Исус! Он је рекао: ”... да се твоја милостиња чини тајно; и Отац твој, који види у тајности, вратиће ти“ (Матеј 6:3, 4; Пословице 19:17).
Молитве које се допадају Богу
4. Шта је навело Исуса да означи фарисеје лицемерима ради њихових молитава?
4 Јехова цени њему упућене молитве — али не на фарисејски начин. Исус је рекао својим следбеницима: ”Кад молите, не будите као лицемери. Јер они радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима широких путева, да би их видели људи. Заиста вам кажем: имају своју пуну награду“ (Матеј 6:5, NW). Фарисеји су познавали многе молитве, које је требало свакодневно изговарати у одређено време, без обзира где се неко управо налазио. То теоретски значи да је требало да се приватно моле. Али, они су намерно тако уредили ствари да су се у сате кад се требало молити нашли на ”раскршћима широких путева“, како би их могли видети људи који су се кретали у сва четири правца.
5. (а) Који су даљњи обичаји допринели томе да Бог није саслушао молитве фарисеја? (б) Шта је Исус ставио на прво месту у својој узорној молитви и да ли су људи данас сагласни с тим?
5 Они су показивали лажну светост ”а претварају се дугим молитвама“ (Лука 20:47). Једно од усмених предања је гласило: ”Пређашњи побожни људи обичавали су један сат да чекају а тек потом су изговорили Тефилах [молитву]“ (Мишна). Тако су били сигурни да ће људи видети њихову побожност и дивити им се. Али, такве молитве нису допирале више од њихових глава. Исус је рекао да се треба молити у тајности, не понављајући празне речи, па је дао својим ученицима једноставан пример (Матеј 6:6-8; Јован 14:6, 14; 1. Петрова 3:12). У Исусовој узорној молитви је на првом месту стајало оно чему треба дати предност испред свега: ”Оче наш на небесима, нека се свети име твоје. Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја“ (Матеј 6:9-13, NW). Мало је људи данас који познају Божје име, а још их је мање који желе да се оно свети. Тако је он за њих безимени Бог. Нека дође Божје Краљевство? Многи мисле да је оно већ ту, у њима. Можда моле да се врши његова воља, али већина врши своју властиту вољу (Пословице 14:12).
6. Зашто је Исус одбацио пост Јевреја, означивши га бесмисленим?
6 Пост је допадљив Јехови — али не на фарисејски начин. Давање милостиње и молитве књижевника и фарисеја Исус је означио бесмисленим, а исто тако је поступио у вези поста: ”Кад постите, не правите се жалосни као лицемери, који направе тамна лица своја, да се покажу пред људима да посте. У истину вам кажем да су они примили награду своју“ (Матеј 6:16). Усмена предања су прописивала фарисејима да се у време поста не перу нити мажу, него да посипају главу пепелом. Кад нису постили, Јевреји су се редовно прали и трљали тело уљем.
7. (а) Како је требало да се Исусови следбеници понашају приликом поста? б) Шта је у Исаијино време Јехова желео у вези с постом?
7 У вези с постом Исус је дао својим следбеницима следеће упутство: ”А ти кад постиш, намириши главу своју, и лице своје умиј, да не показујеш људима да постиш, него Оцу своме“ (Матеј 6:17, 18). У Исаијино су време отпали Јевреји радо постили, савијајући у жалости своје душе и главе, седећи у кострети и пепелу. Али, Јехова је желео да пуштају на слободу потлачене, да нахране гладне, прихвате бескућнике и да одену голе (Исаија 58:3-7).
Гомилати небеско благо
8. Кроз шта су књижевници и фарисеји изгубили увид у то како је могуће постићи Божје одобравање и које су начело занемарили, о ком се касније изразио Павле?
8 Књижевници и фарисеји су у својој тежњи за праведношћу изгубили увид у то како је могуће да постигну Божје допадање и првенствено су желели да им се људи диве. Толико су били заокупљени људским предањима, да су остављали по страни писану Реч Божју. Управљали су своје срце на земаљски положај, уместо на небеско благо. Занемарили су једноставну истину коју је годинама касније записао један хришћанин, који је и сам некада био фарисеј: ”Шта год радили радите свом душом као Јехови, а не као људима, знајући да ћете од Јехове примити достојну плату, наследство“ (Колошанима 3:23, 24, NW).
9. Које опасности могу претити земаљском благу, али чиме остаје у сигурности право благо?
9 Јехова није заинтересован за твој рачун у банци, него за преданост твог срца. Он зна: Где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце. Могу ли рђа и мољци да изједу твоје благо? Могу ли лопови да прокопају зидове и да те покраду? Може ли у данашњем времену економске нестабилности због инфлације да опадне куповна моћ твог блага, или може због слома на берзи у потпуности изгубити своју вредност? С обзиром на стални пораст насиља постоји ли могућност да ти буде украдено твоје благо? Не, ако је оно сачувано на небу. Не, ако је твоје око светиљка која осветљава читаво тело — једноставно, ако је управљено на Божје Краљевство и на његову праведност. Богатство може једноставно да нестане. ”Не узнемируј се да се обогатиш, не уложи у то мудрост своју. Хоћеш ли зар оком својим ти да пратиш оно чега ће нестати?“ (Пословице 23:4, 5). Зашто онда, ради богатства да не можемо спавати? ”Изобиље које има богати не допушта да спава“ (Проповедник 5:12, NW). Сети се Исусових опомињућих речи: ”Не можете служити Богу и богатству“ (Матеј 6:19-24).
Вера која растерује бриге
10. Зашто је тако значајно да верујемо у Бога, уместо да верујемо у материјални посед и који је савет дао Исус?
10 Јехова би желео да верујеш у њега а не у свој материјални посед. ”А без вере није могуће допадати му се, јер ко се приближује Богу, мора веровати да он постоји и да награђује оне који га озбиљно траже“ (Хебрејима 11:6, NW). Исус је рекао: ”Ако неко има у изобиљу, његов живот не произилази из онога што поседује“ (Лука 12:15, NW). Милиони у банци не могу проузрочити да болесна плућа наставе с радом, да уморно срце и даље пумпа. ”Зато вам кажем“, наставио је Исус у Проповеди на гори, ”престаните да будете телесно забринути за своје душе, шта ћете јести или шта ћете пити; или за своја тела, шта ћете обући. Зар душа не значи више од хране и тело од одеће“ (Матеј 6:25, NW).
11. Одакле је Исус узео толика од својих поређења и како је Проповед на гори један од примера за то?
11 Исус је био мајстор у причању поређења. Код свега што је видео размишљао је о томе како то да употреби за неко поређење. Кад је видео неку жену где ставља упаљену лампу у свећњак, претворио је своје запажање у поређење. Угледавши пастира како разлучује овце од јараца, учинио је из тога поређење. И кад је видео децу како се играју на тргу, опет је настало поређење. А тако је било и код Проповеди на гори. Док је говорио о бригама и материјалним потребама, послужиле су му за поређење птице које су летеле уоколо и љиљани на падини брега. Да ли птице сеју и жању? Преду ли љиљани, или ткају? Не, Бог их је створио и он се брине за њих. Али, ти си вреднији од птица и љиљана (Матеј 6:26, 28-30). Бог није дао свог Сина за њих, него за тебе (Јован 3:16).
12. (а) Да ли поређење о птицама и цвећу значи да Исусови ученици не треба да раде? (б) Шта је Исус истакнуо у вези рада и вере?
12 Тиме Исус није нипошто желео рећи својим следбеницима да не треба да раде за храну и одећу. (Види Проповедник 2:24; Ефесцима 4:28; 2. Солуњанима 3:10-12.) Тог су пролећног јутра птице биле запослене тражењем хране, удварањем, градњом гнезда, седењем на јајима или храњењем својих младих. Оне раде али нису забринуте. И цвеће је било такорећи запослено, пуштајући корење у земљу у потрази за водом и минералима, излажући своје лишће сунчевом светлу. Оно је морало да израсте и процвета, и да расеје своје семе пре него што умре. Дакле, радило је, али није било забринуто. Бог се брине за птице и за љиљане. ”Неће ли Он још пре оденути вас маловерни?“ (Матеј 6:30, NW).
13. (а) Зашто је било одговарајуће да је Исус употребио лакат као меру, кад је говорио о продужетку живота? (б) Како можемо у неку руку продужити свој живот на бескрајне милионе километара?
13 Дакле, имајмо веру. Не будимо забринути, јер бриге ништа не мењају. ”А ко од вас, узнемирујући се“, упитао је Исус, ”може додати лакат један дужини свог живота“ (Матеј 6:27). Али, зашто је Исус повезао јединицу за меру (лакат) с јединицом за време (продужити живот)? Можда зато што Библија често упоређује живот људи с једним путем, говорећи на пример о ”путу грешника“, о ’путу праведника‘, о ’широком путу у уништење‘ и о ’тесном путу у живот‘ (Псалам 1:1; Пословице 4:18; Матеј 7:13, 14). Бриге за свакодневне потребе не могу продужити наш живот ни за један део, такорећи за ”само један лакат“. Али, ипак постоји једна могућност да у неку руку продужимо свој живот у бескрајне милионе километара. Не тиме да смо забринути и да говоримо: ”Шта ћемо јести“ или: ”Шта ћемо пити?“, него тиме да имамо веру и да радимо оно на што нас је позвао Исус: ”Непрестано тражите, дакле, најпре краљевство и његову праведност, а све ће вам се ово [друго] додати“ (Матеј 6:31-33, NW).
Постићи Божје Краљевство и његову праведност
14. (а) Шта је тема Проповеди на гори? (б) На који погрешан начин су књижевници и фарисеји тражили Божје Краљевство и његову праведност?
14 У уводној реченици Проповеди на гори Исус је објаснио да небеско Краљевство припада онима који су свесни својих духовних потреба. У четвртој реченици је рекао да ће се они који гладују и жеђају за праведношћу наситити. Тиме је Исус ставио на прво место како Краљевство, тако и Јеховину праведност. Обоје заједно сачињава тему Проповеди на гори. Посредством овог биће задовољене потребе целог човечанства. Али, кроз шта можемо постићи Краљевство и Божју праведност? Како настављамо да тражимо једно и друго? Не онако како су то радили књижевници и фарисеји. Они су тражили Краљевство и његову праведност кроз Мојсијев закон, коме су према њиховој тврдњи припадала и усмена предања, јер су веровали да је на гори Синај Мојсије примио како писани Закон, тако и усмена предања.
15. (а) Када су према јеврејским наводима настала усмена предања и како су их Јевреји уздигли изнад онога што је било написано у Мојсијевом закону? (б) Када су уствари настала и како су утицала на Мојсијев закон?
15 У предањима је с тим у вези стајало: ”Мојсије је на Синају примио Закон [фуснота, ”усмени Закон“], предањем га је доставио Јошуи, Јошуа даље старешинама, старешине пророцима, а пророци су га предали мужевима велике скупштине.“ И на крају је усмени закон постављен чак изнад писаног Закона. Тако читамо: ”Преступити прописе Торе [писаног] Закона није кажњиво.“ Међутим, ако би се неко усудио ”додати што речима књижевника [усмена традиција], он је крив“ (Мишна). Али, усмена предања не потичу са Синаја. Њихово је брзо гомилање, у суштини, започело тек некако двеста година пре Христа. Предањима је не само било додато нешто ономе што је стајало написано у Мојсијевом закону, него је било нешто и одузето, и на тај је начин Закон био упропашћен. (Упореди Деутероном 4:2; 12:32.)
16. Како долази Божја праведност за људе?
16 Божја праведност не долази кроз Мојсијев закон, него одвојено од њега: ”Јер се делима закона нико неће оправдати пред њим; јер од закона долази познање греха. Али се сада без закона јави правда Божја, а посведочена и од закона и од пророка; правда Божја вером у Исуса Христа за све који верују“ (Римљанима 3:20-22). Дакле, Божја праведност долази кроз веру у Исуса Христа, што је опширно ’било посведочено кроз Закон и Пророке‘. Месијанска пророчанства су се испунила на Исусу. Он је испунио Мојсијев закон, који је био уклоњен с пута, тиме што је Исус био прибијен на мученички стуб (Лука 24:25-27, 44-46; Колошанима 2:13, 14; Јеврејима 10:1).
17. Зашто, према речима апостола Павла, Јевреји нису познали Божју праведност?
17 Зато је апостол Павле написао следеће о промашају Јевреја у потрази за праведношћу: ”Ја им сведочим да имају ревност за Бога, али без разума. Не познајући правде Божје, и гледајући да своју правду утврде, они се не покорише правди Божјој; јер Христос је свршетак закона, за оправдање свакога који верује“ (Римљанима 10:2-4). А о Исусу Христу Павле је написао: ”Јер онога који не знадијаше греха, нас ради учини грехом, да ми постанемо у њему правда која пред Богом вреди“ (2. Коринћанима 5:21).
18. Како су гледали на ’разапетог Христа‘ јеврејски традиционалисти, грчки филозофи и ’они који су позвани‘?
18 У очима Јевреја Месија који умире био је слабић, ништа. Грчки филозофи су се ругали таквом Месији као лудости. Али, било је тако како је објаснио Павле: ”Јудеји знак ишту а Грци траже мудрост; а ми проповедамо Христа разапета, Јудејима дакле саблазан а поганцима лудост; али онима који су позвани, и Јудејима и Грцима, Божју силу и Божју мудрост. Јер је лудост Божја мудрија од људи, и слабост је Божја јача од људи“ (1. Коринћанима 1:22-25). Исус Христ је манифестовање Божје снаге и мудрости, као и Божје средство за постизање праведности и вечног живота за послушне људе. ”Нема ни у коме другоме спасења, јер нема другога имена под небом данога људима, којим бисмо се могли спасити“ (Дела 4:12).
19. Шта ће показати следећи чланак?
19 Ако желимо да избегнемо уништењу и да добијемо вечни живот, морамо, како то показује следећи чланак, наставити да тражимо Божје Краљевство и његову праведност. То мора уследити не само тиме да поклонимо пажњу Исусовим речима, него да у складу с тим и поступамо.
Питања за понављање
◻ Шта су књижевници и фарисеји учинили од својих дарова милосрђа, својих усмених молитава и поста?
◻ Где можеш са сигурношћу да сачуваш своје благо?
◻ Зашто не треба да будемо забринути ради својих материјалних потреба?
◻ Коју су погрешну тврдњу поставили Јевреји у вези порекла својих усмених предања?
◻ Кроз шта долази Божја праведност?
[Слика на 42. страни]
Фарисеји су волели да се моле стојећи на угловима улица, где су их могли видети људи