Учините све за добру вест

”Све то чиним ради добре вести, да бих имао удела у њој с другима“ (1. КОРИНЋАНИМА 9:23, НС).

 1. Које заједничко обележје сви ми поседујемо, али за шта је Бог положио темељ?

ИАКО се сви ми у много чему међусобно разликујемо, ипак имаме једно заједничко обележје. На темељу наслеђа од Адама сви смо рођени као грешници, отуђени од Јехове Бога, Највишега (Римљанима 5:12; Колошанима 1:21). Догађа се како је написао апостол Павле: ”Сви су сагрешили и нису достигли Божје величанство“ (Римљанима 3:23, НС). Зато људи свих раса и народа морају да се помире с Богом, да би могли да буду спашени. И како само можемо бити захвални да је Јехова у својој неупоредивој љубави и милосрђу положио темељ помирења с њим!

 2. (а) Која служба је била поверена помазаним хришћанима? (б) Из чијег примера можемо учити и зашто? (1. Коринћанима 11:1).

² Пре 1 900 година била је помазаним сведоцима поверена ”служба помирења“. Павле је објаснио: ”Уместо Христа молимо: ’Помирите се с Богом‘“ (2. Коринћанима 5:18-20, НС). Какво је било Павлово становиште према служби? ”Уистину, иако сам слободан с обзиром на све“, рекао је он, ”претворио сам се у роба свима, да их придобијем што више“ (1. Коринћанима 9:19, Ст). Без сумње, Павле се савесно трудио у посредовању вести на делотворан начин, јер је рекао и ово: ”Све чиним ради добре вести, да бих имао удела у њој с другима“ (1. Коринћанима 9:23, НС). Шта можемо да научимо из његовог примера?

Помагао је понизним Јеврејима

 3. Како је Павле у вези с Тимотејом и Јеврејима показао спремност да учини све за вољу добре вести?

³ Захваљујући свом јеврејском пореклу и спремности да учини све за вољу добре вести, Павле је могао да помаже понизним Јеврејима да прихвате Исуса као Месију. Запазимо, на пример, шта је апостол учинио кад је изабрао Тимотеја за сапутника. Тимотеј, чији је отац био Грк, није био обрезан попут јеврејских дечака (3. Мојсијева 12:2, 3). Павле је знао да би се Јевреји могли спотакнути ако би им један необрезани младић покушао да помогне да се помире с Богом. Шта је онда учинио како искрени Јевреји не би били спречени да прихвате Исуса? ”Обреза га (Тимотеја) због Јевреја.“ Ово обрезање је било предузето, иако се није радило о хришћанском захтеву (Дела апостолска 16:1-3, Ст).

 4. Који је циљ следио Павле према 1. Коринћанима 9:20?

⁴ Кад је с пуно љубави показао занимање за Јевреје, Павле је то учинио за вољу добре вести. Писао је: ”Јеврејима сам био као Јеврејин да придобијем Јевреје, онима који су под Законом био сам као онај под Законом, иако нисам под Законом, да придобијем оне који су под Законом“ (1. Коринћанима 9:20, НС). Да, као што је видљиво из Тимотејевог случаја, Павле је дао све од себе да би придобио Јевреје, помажући им да постану хришћани. Али, да ли се тако понашао и према не-Јеврејима?

Трудио се да придобије не-Јевреје

 5. Коме је Павле проповедао у Коринту и с каквим резултатом?

⁵ Кад је Павле у јесен 50. године наше ере дошао у Коринт, држао је у синагоги сваке недеље говоре пред Јеврејима и грчким проселитима. Али, својим ревним проповедањем је изазвао такво противљење, да је рекао својим непријатељима: ”Крв ваша на ваше главе! Ја сам чист од ње, и од сада ћу ићи паганцима.“ Јехова је благословио тај корак, јер ”многи Коринћани који беху слушали Павла вероваше и крстише се (као хришћани)“. Да, Господ је у једној визији упутио Павла да остане на том подручју и рекао му: ”. . . Ја имам много народа у овом граду“ (Дела апостолска 18:1-10, Ба).

 6. Шта је потакло Павла да буде заинтересован за људе сасвим другог порекла од његовог?

⁶ Павлова искрена жеља да придобије не-Јевреје и да их обрати на хришћанство, потакла га је да буде заинтересован и за људе сасвим другог порекла од његовог. ”С онима који су без закона био сам као без закона, иако нисам без закона Божјега, штавише, подложан сам Христовом закону, да придобијем оне који су без закона“ (1. Коринћанима 9:21). На који начин се апостол трудио да придобије не-Јевреје?

 7. Зашто се Тит по питању обрезања налазио у другачијој ситуацији од Тимотеја?

⁷ Кад је 49. наше ере Павле путовао на један важан састанак хришћанског Водећег тела у Јерусалим, пратио га је грчки ученик Тит. Он је обавестио сакупљену браћу о делу проповедања које је проводио међу незнабошцима, и касније је написао: ”Али Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би присиљен да се обрезује“ (Галатима 2:1-3, Ба). За разлику од Тимотеја, Тит је проводио своју службу углавном међу необрезаним људима из народа (незнабошцима). Зато се у његовом, случају није јављало питање обрезања (2. Коринћанима 8:6, 16-18, 23; 12:18; Титу 1:4, 5).

 8. Како је Павле сведочио у Атини?

⁸ Приликом давања сведочанства у Атини Павле је поново показао да чини све за вољу добре вести. Он је узео у обзир начин размишљања становника главног града Грчке, па им је причао о њима непознатом Богу, цитирајући њихове песнике Аратуса и Клеанта, који су рекли: ”Ми смо род његов“. На тај начин је апостол покушао да помогне својим слушаоцима да разумеју да ”немамо да мислимо да Божанство личи . . . истесаном вештином и радом људи“. Павле наставља с доказивањем: ”Не водећи рачуна о временима незнања, јавља сад Бог свим људима да они имају да се покају.“ Делотворно је обратио пажњу на Јехову ”господара неба и земље“. С којим резултатом? ”Али неки људи ипак присташе уза њ и примише веру“ (Дела апостолска 17:22-34, Ба). Да, он је имао успеха са својим методама.

 9. Како је Павле ”слабима био слаб“ и зашто?

⁹ ”Слабима сам био као слаб да придобијем слабе“, рекао је Павле (1. Коринћанима 9:22а, НС). Његов говор је био, додуше, снажан, али је он узимао у обзир лошу савест неких Јевреја и не–Јевреја у скупштини. Хришћане у Риму је позвао: ”Слабога у вери примајте без спора о мишљењима.“ Они нису смели да се играју судија, него им је Павле рекао: ”Тако дакле да се старамо за мир и за оно чиме водимо на боље један другога“ (Римљанима 14:1, 13, 19, Ба). Објаснио је: ”Ми, пак, јаки, дужни смо сносити слабости слабих, а не себи угађати“ (Римљанима 15:1, НС). Свестан своје обавезе да се у говору и поступцима прилагођава другима, како би им могао помоћи, писао је: ”Свима сам био све . . .“ (1. Коринћанима 9:22б; Галатима 3:28).

Побољшај спретност у служби проповедања

10. Како можемо ми данас опонашати Павла?

¹⁰ Јеховини сведоци данашњице треба да опонашају Павла, као што је он опонашао Христа (1. Коринћанима 11:1). Апостол је био спретан проповедник, а поседовао је и мисионарски дух. То би и с нама могао бити случај, иако нам наше околности можда не дозвољавају да служимо у неком подручју ван наше земље. И ми би требали попут Павла ’све то чинити ради добре вести, да бисмо имали удела у њој с другима‘ (1. Коринћанима 9:23, НС). Али, како можемо побољшати своју спретност у делу објављивања Краљевства и прављења ученика? (Матеј 28:19, 20).

11. Зашто би требао као слуга Божји да развијеш добар дар запажања?

¹¹ Потруди се да развијеш добар дар запажања. Ако си пажљив можеш сазнати много тога што ће ти помоћи да излагање добре вести прилагодиш поједином станару. На пример, кад сведочиш градском становништву, обрати пажњу на браве на вратима, затим на религиозне симболе или разне налепнице. Ове ствари могу да буду драгоцено упориште које ће ти помоћи да сведочиш на начин којим ћеш дирнути срце дотичног станара. Павле је сигурно био добар посматрач. У Атини се у свом одличном сведочанству о ”Богу, Створитељу свијета и свега што је у њему“, осврнуо на један олтар с натписом ”Непознатом Богу“ (Дела апостолска 17:22-25, Ст). Слично можеш и ти да поступиш у својој служби.

12. Коју улогу игра способност разлучивања у служби проповедања?

¹² Примењуј у служби проповедања и способност расуђивања. Не дај се обесхрабрити ако неко у почетку оклева да ти отвори врата и да започне с тобом разговор. Уместо да се уплашиш због строгог израза лица, буди пријазан и употреби способност разлучивања. Потруди се да прилагодиш своје сведочанство околностима. Можда ћеш након кратког размишљања у молитви, брзо бити у стању да кажеш нешто што би погодило осетљиву жицу дотичног (Упореди Немија 2:4-6).

13. Како можемо показивати обазривост према онима којима сведочимо?

¹³ Буди обазрив. И у том погледу можеш много учинити за вољу добре вести. Ако си обазрив, тада нећеш старије и болесне особе дуго задржавати на вратима. Могао би предложити да с њима разговараш у стану, где им је пријатније. Или ћеш у датим околностима одлучити да скратиш своју посету. Буди у сваком случају обазрив, покажи да ти је стало до те особе (Матеј 9:35, 36).

14. Како можемо приликом давања сведочанства допринети да се наши слушаоци ослободе збуњености?

¹⁴ Говори тако да се слушаоци ослободе своје збуњености. Започни сведочанство пријазним поздравом, који не наилази на одбијање у твом подручју (Матеј 10:12). Узми у обзир могућу бојазан и предрасуде. Разговарај пристојно и са неизвештаченом пријазношћу. Тако ће станар схватити да си дошао да му помогнеш, али без неких задњих мисли.

15. Зашто станару треба дати одговарајуће податке о себи и навести сврху своје посете?

¹⁵ Станару је потребно да зна ко говори с њим и зашто. Зато му дај одговарајуће податке о себи. У неким подручјима — нарочито у Африци и Азији — људи су толико заинтересовани за посетиоце, да траже одговоре на питања као што су: Ко сте? Где станујете? Да ли сте удати или ожењени? Имате ли деце? Ти можеш допринети пријатној атмосфери, ако у складу с тамошњим обичајем одговориш на ова питања, пре него што уопште објасниш сврху своје посете. Не сматрај такав начин поздрављања сувишним, него искористи то време за посматрање саговорника и за одржавање визуелног контакта с њим.

16. Како се одговарајућим питањима може одржати у току разговор са станаром?

¹⁶ Постављај добра питања, како би разговор са станаром одржао у току. Израз лица неког човека говори, додуше, нешто али ти мораш да разумеш његове мисли и осећаје. Зато мораш спретно постављати питања, како би станар сам казао шта мисли и осећа. Ево примера: Једна жена без деце која је поклањала велику пажњу животињама, рекла је о посети једног Јеховиног сведока: ”Још се добро присећам мира којим је зрачило смехом озарено лице ове даме. Била сам одушевљена. Упитала ме шта ме највише узнемирава у приликама које данас владају на Земљи. Рекла сам како сам забринута због начина на који човек поступа са животињама. Тада ми је показала како се у Исаији 11:6-9 говори о томе да ће животиње живети у миру. Хтела сам да сазнам више о томе.“

17. Зашто треба припазити на изјаву станара о његовим животним околностима?

¹⁷ Пази на то — нарочито у често обрађиваним подручјима — шта станар каже о својим личним животним околностима. Тако ћеш чак у кратком разговору вероватно сазнати о њему нешто што би могао да узмеш у обзир. Забележи то одмах после разговора у своје белешке из службе од куће до куће. Али, шта ако станар постави неко питање на које не можеш да му одговориш? Тада истражуј по публикацијама Куле стражаре, како би приликом следеће посете могао на најбољи начин изнети добру вест.

Пример за мисионаре

18. Шта могу да науче од Павла мисионари као и сви остали?

¹⁸ Међу оне који све чине за вољу добре вести убрајамо мисионаре, који се школују у библијској школи Гилеад, Друштва Кула стражара. И они могу учити од Павла који је поседовао изванредан мисионарски дух. На пример, он није хтео да буде одговоран за препреке које би спречиле Јевреје и не-Јевреје да прихвате истину. Зато је савесно пазио шта једе, а и хришћане Коринта је саветовао да пазе да њихово право узимања одређене хране, не би за друге било разлог спотицања (1. Коринћанима 8:8, 9). Професор Ф. Ф. Брус пише у делу New Century Bible: ”У свим безначајним стварима (као што је храна, о којој се расправља у 8. поглављу 1. Коринћанима) [Павле] се прилагођавао обичајима оних код којих се управо налазио, како им не би стављао на пут препреке, и да би их ’придобио‘ за јеванђеље“ (Римљанима 14:21). Исто тако не покушавају ни мисионари Јеховиних сведока да мењају обичаје људи у свом подручју, иако помажу новима у духовном погледу, како би могли предузети потребне промене да би се допали Богу (Римљанима 12:1, 2).

19. Које прилагођавање је потребно код прављења ученика (а) за мисионаре? (б) за све објавитеље Краљевства?

¹⁹ Сваки нови мисионар мора упознати начин живота и обичаје људи свог подручја. То искуство обогаћује мисионаре и помаже им да делотворније извршавају службу проповедања. Да не би никоме дали повод за спотицање можда ће чак морати да прилагоде своју одећу и спољњи изглед. Кад је, на пример, једна сестра дошла као мисионарка у Западну Африку утврдила је да би због свог начина шминкања могла у том подручју бити упоређена са женом лаког морала. Да јој не би приписивали криве потицаје, одмах је почела другачије да се шминка. Наравно, сви Јеховини сведоци морају обзиром на облачење и спољњи изглед да показују добру способност разлучивања, како би другима могли бити од користи у духовном погледу. Ако су хришћани упозорени да ”не дају брату разлога за спотицање“ и да теже за оним што промиче мир и узајамну изградњу, онда сигурно не желе да спотичу ни било кога другог (Римљанима 14:13, 19).

20. (а) Шта ће нам помоћи да ’све то чинимо ради добре вести‘? (б) Која питања још остају отворена?

²⁰ Наш успех као објавитеља Краљевства првенствено је зависан од Јеховиног благослова (1. Коринћанима 3:6, 7). Ипак, морамо се напрезати. Дакле, будимо исто тако пажљиви посматрачи као што је био и Павле у својој служби. Употребљавајмо способност разлучивања, будимо обазриви, допринесимо томе да се станари ослободе збуњености, и прикладним питањима одржавајмо говор с њима у току. Прилагођавајмо се обичајима, који нам додуше, могу бити страни, али нису противни Писму. Да, ’чинимо све то ради добре вести, да бисмо имали удела у њој с другима‘ (1. Коринћанима 9:23, НС). Али, како је с онима који већ припадају нашем хришћанском братству? Како поступамо с њима?

Како би одговорио?

◻ Шта је радио Павле да би помогао Јеврејима да постану хришћани?

◻ Како се Павле трудио да придобије не-Јевреје?

◻ Које могућности постоје да будемо спретнији у служби проповедања?

◻ Како је Павле пример за мисионаре и остале објавитеље Краљевства?