Како трчиш у трци за живот?
„Не знате ли да у трци сви тркачи трче, али само један добија награду? Трчите тако да је освојите“ (1. КОРИНЋАНИМА 9:24, NW).
1. Са чим Библија упоређује наш хришћански пут?
БИБЛИЈА упоређује наше тражење вечног живота с трком. При крају свог живота, апостол Павле је о себи рекао: „Добар сам рат ратовао, свршио сам трку, веру сам одржао.“ Он је подстицао сухришћане да чине то исто кад је рекао: „Одбацимо такође сваки терет и грех који лако приања уз нас, и с истрајношћу трчимо трку која је постављена пред нас“ (2. Тимотеју 4:7; Хебрејима 12:1, NW).
2. Који охрабрујућ старт видимо у трци за живот?
2 То поређење је прикладно јер се трка састоји од старта, тркачке стазе и циљне линије, или циља. Тако је и с процесом нашег духовног напретка ка животу. Као што смо видели, сваке године стотине хиљада њих добро стартују у трци за живот. На пример, у последњих пет година је 1 336 429 особа формално стартовало у тој трци предањем и крштењем у води. Такав одлучан старт је крајње охрабрујућ. Међутим, важно је остати у трци док се не достигне циљна линија. Чиниш ли то?
Трка за живот
3, 4. (а) Како је Павле истакао важност држања корака у тој трци? (б) Како су неки пропустили да следе Павлов савет?
3 Да би нагласио важност остајања у трци, Павле је опоменуо: „Не знате ли да у трци сви тркачи трче, али само један добија награду? Трчите тако да је освојите“ (1. Коринћанима 9:24, NW).
4 Истина, у древним играма је само један могао добити награду. Међутим, у трци за живот је свако прикладан за награду. Потребно је само остати у трци до краја! На срећу, многи су верно трчали трку до краја свог живота, као што је то чинио апостол Павле. А милиони настављају да трче. Ипак, неки су пропустили да се пробијају напред или да напредују према циљној линији. Уместо тога, дозволили су да их спрече друге ствари тако да су или испали из трке или су на неки начин били дисквалификовани (Галатима 5:7). То би све нас требало да подстакне да испитамо како трчимо у трци за живот.
5. Да ли је Павле упоредио трку за живот с неком такмичарском игром? Објасни.
5 Може се поставити питање: Шта је Павле имао на уму кад је рекао да „само један добија награду“? Као што је раније речено, он није мислио да ће између свих оних који су стартовали у трци за живот само један добити награду вечног живота. Очигледно је да то не може бити случај, јер је увек изнова разјашњавао да је Божја воља да треба да се спасу људи свих врста (Римљанима 5:18; 1. Тимотеју 2:3, 4; 4:10; Титу 2:11). Не, он није говорио да је трка за живот такмичење у коме сваки учесник покушава да победи све друге. Коринћани су врло добро знали да је та врста такмичарског духа постојала међу такмичењима на њиховим истамским играма, за које се каже да су у то време биле још признатије од олимпијских игара. Шта је, онда, Павле имао на уму?
6. Шта контекст открива о Павловом разматрању тркача и трке?
6 Наводећи илустрацију о тркачу, Павле је првенствено разматрао властите изгледе за спасење. У претходним стиховима описао је како се трудио и напрезао на многе начине (1. Коринћанима 9:19-22). Затим је, у 23. стиху, рекао: „Али све чиним ради добре вести, да бих с другима био деоник у њој“ (NW). Он је увидео да његово спасење није зајемчено само тиме што је изабран да буде апостол или тиме што је многе године провео проповедајући другима. Да би учествовао у благословима добре вести, он мора наставити да чини све што је у његовој моћи ради добре вести. Он мора трчати с потпуном намером да победи, снажно се напрежући као да трчи у трци на истамским играма, где „само један добија награду“ (1. Коринћанима 9:24а, NW).
7. Шта је потребно да бисте ’трчали тако да је освојите‘?
7 Из тога можемо много научити. Иако свако ко се прикључује трци жели да победи, само они који су потпуно одлучни да победе имају неки изглед да то учине. Према томе, не треба да се осећамо самозадовољно само зато што смо се прикључили трци. Не треба да сматрамо да ће све бити добро зато што смо ’у истини‘. Можемо носити име хришћанина, али можемо ли заиста доказати да смо хришћани? На пример, чинимо ли ствари за које знамо да их хришћанин треба чинити — присуствовати хришћанским састанцима, учествовати у служби проповедања и тако даље. Ако чинимо, то је похвално, па бисмо требали настојати да истрајемо у тим изванредним навикама. Ипак, можемо ли извући већу корист из онога што радимо? На пример, да ли смо увек припремљени да кроз коментаре учествујемо на састанцима? Настојимо ли да у личном животу применимо оно што учимо? Поклањамо ли пажњу побољшању својих вештина тако да можемо дати темељно сведочанство упркос свим препрекама на које наилазимо на подручју? Да ли смо спремни да прихватимо изазов да поново посетимо заинтересоване особе и водимо библијске студије на дому? „Трчите тако да је освојите“, подстицао је Павле (1. Коринћанима 9:24б, NW).
Исказивати самоконтролу у свему
8. Шта је можда навело Павла да подстакне сухришћане да ’исказују самосавладавање у свему‘?
8 Павле је у свом животу видео многе који су успорили, скренули или одустали у трци за живот (1. Тимотеју 1:19, 20; Јеврејима 2:1). Зато је увек изнова подсећао сухришћане да се налазе у напорном и сталном такмичењу (Ефесцима 6:12; 1. Тимотеју 6:12). Он је проширио илустрацију о тркачу и рекао је: „Осим тога, сваки човек који узима удео у такмичењу исказује самосавладавање у свему“ (1. Коринћанима 9:25а, NW). Говорећи то, Павле је смерао на нешто са чиме су коринтски хришћани били добро упознати, наиме, на строги тренинг који су одржавали такмичари на истамским играма.
9, 10. (а) Како један извор описује такмичаре на истамским играма? (б) Шта је посебно вредно запазити у вези тог описа?
9 Следи живописан опис тренинга једног такмичара:
„Он се са задовољством и без мрмљања подвргава правилима и ограничењима свог десетомесечног тренинга, без ког се не би могао ни такмичити... Он је поносан на своје мале потешкоће, заморе, лишавања, и сматра нечим на што може бити поносан то што се врло савесно одриче било чега што у најмањој мери може умањити његове изгледе на успех. Он гледа како се други предају јелу, одмарајући се док он тешко дише од напора, уживају у купки, уживају живот према својој жељи; али он им уопште не завиди, јер снажно жели награду, а за то је преко потребан строги тренинг. Он зна да губи изгледе ако у било ком тренутку или у било којој прилици ублажи оштрину дисциплине“ (The Expositor’s Bible, том V, страна 674).
10 Посебно је занимљиво запажање да онај ко тренира то што се држи тако строге рутине самоодрицања „сматра нечим на шта може бити поносан“. У ствари, он „уопште не завиди“ кад види лагодност и удобност коју други уживају. Можемо ли ми нешто из тога научити? Да, заиста можемо!
11. Ког неисправног гледишта се морамо чувати док учествујемо у трци за живот?
11 Присетимо се Исусових речи да је „широк и простран пут који води у уништење, и много их је који иду њиме; док су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало их је који га налазе“ (Матеј 7:13, 14, NW). Док настојиш да се крећеш ’тесним путем‘, завидиш ли на слободи и лагодности коју наизглед уживају они на другом путу? Сматраш ли да пропушташ нешто од онога што други чине, што само по себи не мора изгледати тако лоше? Лако можемо тако мислити ако пропуштамо да стално имамо на уму разлог због кога започињемо с том трком. „Они то, наравно, чине да би добили пропадљиву круну, а ми непропадљиву“, рекао је Павле (1. Коринћанима 9:25б, NW).
12. Зашто се може рећи да су слава и глас за којима људи теже попут пропадљиве круне додељиване на истамским играма?
12 Победник на истамским играма добио је венац од истамског бора или неке друге сличне биљке, који је вероватно увенуо за неколико дана или седмица. Наравно, спортисти се нису такмичили за пролазни венац већ за славу, част и глас који је био повезан с тим. Један извор наводи да је победник, кад се вратио кући, био дочекан као победнички јунак. Често су били срушени градски зидови како би могла проћи његова поворка, те су у његову част подизане статуе. Међутим, упркос свему томе, његова слава је и даље била пропадљива. Данас мало људи уопште зна ко су били ти победнички јунаци, а већину то у ствари и не занима. Они који жртвују своје време, снагу, здравље, чак и породичну срећу да стекну власт, глас и богатство у свету, али који нису богати према Богу, установиће да је њихова материјалистичка „круна“, као и њихов живот, само пролазна (Матеј 6:19, 20; Лука 12:16-21).
13. Како је животни пут онога ко се налази у трци за живот различит од пута неког спортисте?
13 Такмичари у некој атлетској игри могу бити спремни да прихвате строге захтеве тренинга, као што су они описани у горњим речима, али само за ограничено време. Кад игре заврше, они се враћају нормалном начину живота. Они још увек можда повремено тренирају да одрже своје вештине, али се више не држе истог правца строгог самоодрицања, бар док не дође следеће такмичење. То није тако с онима који су у трци за живот. За њих тренинг и самоодрицање мора бити начин живота (1. Тимотеју 6:6-8).
14, 15. Зашто такмичар у трци за живот мора стално исказивати самосавладавање?
14 „Ако неко жели ићи за мном“, рекао је Исус Христ скупу ученика и других, „нека се одрекне себе (или: „мора сам себи рећи: ’Не‘“, Charles B. Williams) и узме свој мученички стуб и стално ме следи“ (Марко 8:34, NW). Кад прихватамо тај позив, морамо бити спремни да то чинимо „стално“, не зато што постоји нека посебна заслуга у самоодрицању, него зато што један тренутак несмотрености, један пропуст у добром просуђивању, може упропастити све што је изграђено, угрозити чак и наше вечно добро. Духовни напредак се обично постиже прилично споро, али како само брзо може бити поништен ако нисмо стално будни!
15 Осим тога, Павле је подстицао да морамо исказивати самоконтролу „у свему“, то јест, то морамо чинити тако доследно у свим аспектима живота. То је разборито јер, ако онај ко тренира попушта уживању или живи распуштено, каква ће бити корист од свих физичких боли и замора које подноси? Исто тако, у нашој трци за живот морамо исказивати самосавладавање у свему. Неко се може контролисати у стварима као што је пијанство и блуд, али то губи вредност ако је охол и свадљив. Или шта ако је дуготрпљив или доброхотан према свима, али скрива неки тајни грех у свом приватном животу? Да би самосавладавање било потпуно корисно, оно се мора исказивати „у свему“. (Упореди Јаков 2:10, 11.)
Не трчати „несигурно“
16. Шта значи не трчати „несигурно“?
16 С обзиром на велике напоре потребне за успех у трци за живот, Павле надаље каже: „Према томе, ја не трчим несигурно; не управљам своје ударце као да ударам ваздух“ (1. Коринћанима 9:26, NW). Реч „несигурно“ дословно значи „нејасно“ (Kingdom Interlinear), „неопажено, необележено“ (Lange’s Commentary). Дакле, не трчати „несигурно“ значи да сваком посматрачу треба бити веома јасно у ком се правцу тркач креће. The Anchor Bible то преводи „не у цик-цак правцу“. Ако видиш отиске стопала који кривудају горе доле по плажи, круже уоколо и чак повремено иду унатраг, тешко да ћеш уопште помислити да је особа трчала, а сигурно не да је имала неку представу куда иде. Али ако видиш отиске стопала који формирају дугу, праву линију, сваку стопу испред претходне и све у једнаким размацима, закључићеш да стопе припадају ономе ко тачно зна куда иде.
17. (а) Како је Павле показао да није трчао „несигурно“? (б) Како можемо опонашати Павла у том погледу?
17 Павлов живот јасно показује да он није трчао „несигурно“. Имао је обилне доказе да је хришћански слуга и апостол. Имао је само један циљ и цели свој живот се снажно напрезао да га достигне. Никад није био одвраћен славом, моћи, богатством или удобношћу, иако је вероватно могао постићи све то (Дела апостола 20:24; 1. Коринћанима 9:2; 2. Коринћанима 3:2, 3; Филипљанима 3:8, 13, 14). Кад се осврнеш на свој животни пут, какав траг видиш? Праву линију с јасним правцем или ону која бесциљно лута? Постоји ли доказ да се такмичиш у трци за живот? Упамти, нисмо у тој трци да, такорећи, учинимо нешто само површно и реда ради, него да стигнемо до циљне линије.
18. (а) Са чиме би се могло упоредити наше ’ударање ваздуха‘? (б) Зашто је опасно следити тај пут?
18 Повлачећи паралелу с још једном спортском дисциплином, Павле надаље каже: „Не управљам своје ударце као да ударам ваздух“ (1. Коринћанима 9:26б, NW). У нашој трци за живот имамо много непријатеља, укључујући Сатану, свет и нашу властиту несавршеност. Попут древног боксера, морамо бити у стању да их оборимо добро циљаним ударцима. Насрећу, Јехова Бог нас обучава и помаже нам у тој борби. Он пружа упутства у својој Речи, у публикацијама темељеним на Библији и на хришћанским састанцима. Међутим, ако читамо Библију и публикације и идемо на састанке али не спроводимо у дело оно што учимо, зар не расипамо своју снагу, ’ударајући ваздух‘? Тиме долазимо у веома опасан положај. Мислимо да водимо борбу и тиме стичемо лажан осећај сигурности, али не побеђујемо своје непријатеље. Зато је ученик Јаков опомињао: „Будите пак и испунитељи речи, а не само слушачи, варајући сами себе.“ Баш као што ’ударање ветра‘ неће онеспособити наше непријатеље, тако ни то што смо „само слушачи“ неће осигурати да вршимо Божју вољу (Јаков 1:22; 1. Самуелова 15:22; Матеј 7:24, 25).
19. Како се можемо осигурати да не будемо одбачени?
19 Коначно, Павле нам је рекао тајну свог успеха: „Него морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао“ (1. Коринћанима 9:27). Попут Павла, и ми морамо завладати над својим несавршеним телом уместо да дозволимо да оно буде наш господар. Треба да искоренимо телесне склоности, нагоне и жеље (Римљанима 8:5-8; Јаков 1:14, 15). То може бити болно, будући да реч преведена са „морим“ дословно значи ’ударити под око‘ (Kingdom Interlinear). Ипак, зар није боље претрпети, такорећи, модрицу испод ока и живети, него попустити жељама палог тела и умрети? (Упореди Матеј 5:28, 29; 18:9; 1. Јованова 2:15-17.)
20. Зашто је сада посебно хитно да испитамо како трчимо у трци за живот?
20 Данас се приближавамо циљној линији трке. Близу је време да буду уручене награде. За помазане хришћане, то је ’награда горњег позива Божјег посредством Христа Исуса‘ (Филипљанима 3:14, NW). За припаднике великог мноштва, то је вечни живот на рајској Земљи. С обзиром да је толико тога у питању, будимо одлучни, као што је био Павле, да ’не будемо некако осуђени‘. Узмимо сви к срцу озбиљну опомену: „Трчите тако да је освојите“ (1. Коринћанима 9:24, 27, NW).
Сећаш ли се?
◻ Зашто је одговарајуће упоредити хришћански живот с трком?
◻ Како се трка за живот разликује од такмичења у трчању?
◻ Зашто морамо исказивати самосавладавање стално и „у свему“?
◻ Како неко не трчи „несигурно“?
◻ Зашто је опасно само ’ударати ваздух‘?
[Слика на 16. страни]
Победнички венац, као и слава и част, пролазан је