Живети уравнотеженим, једноставним животом
„Зато добро пазите како поступате, не као луди него као мудри, . . . јер су дани зли“ (ЕФЕСЦИМА 5:15, 16 НС).
1, 2. Шта је данас прави изазов и са чим може да се упореди?
ПРАВИ је изазов одређивати приоритете, како би се удовољило свим одговорностима, а снага и време разумно улагали у важна подручја живота. Исто тако је тешко избегавати крајности и остати духовно и емотивно уравнотежен (Ефесцима 5:17; 1. Тимотеју 4:8; 1. Петрова 1:13).
2 Овај изазов може да се упореди са оним пред којим стоји циркуски уметник, док покушава да хода по танком жичаном ужету. За њега би било судбоносно ако би изгубио равнотежу. А губитак духовне равнотеже био би исто тако опасан за нас. Онај ко хода по јако натегнутом жичаном ужету, сигурно се не оптерећује разним стварима, него има уз себе само најпотребније. Да би сачували духовну равнотежу, морамо живети једноставним неоптерећујућим животом (Јеврејима 12:1, 2).
3. Шта морамо да радимо да би могли да живимо једноставним животом?
3 Ако желимо да водимо једноставан живот, морамо се бавити само стварима које су нам потребне за пристојан живот. Исус је супротставио Божије краљевство и његову праведност, оно што прво треба да траже његови ученици „оном за чим незнабошци похлепно теже“ (Матеј 6:32, 33, НС). Дакле, он нам саветује да не гомиламо те ствари. Зашто? Јер компликују живот и могле би нас одвести странпутицом (Лука 12:16-21; 18:25). То је одличан савет за све нас, без обзира јесмо ли богати или сиромашни, више или мање образовани.
Зашто данас толико важно
4. Зашто је толико важно да данас живимо уравнотеженим, једноставним животом?
4 Данас је посебно важно живети уравнотеженим, једноставним животом, јер су Сатана и његови демони у својој слободи кретања ограничени на Земљу, па раде на томе да нас тлаче и одвраћају од наше службе Богу (Откривење 12:7-12, 17). Стога је данас више него икада прикладна библијска заповест: „Зато добро пазите како поступате, не као луди него као мудри, користећи своје повољно време, јер су дани зли“ (Ефесцима 5:15, 16, НС). Да, ми не живимо у Божијем новом свету, него у Сатанином злом свету, и стога се несмемо уљуљкати и постати самозадовољни (2. Коринћанима 4:4; 2. Петрова 3:7, 13).
5. У ком погледу су слуге Божије старога доба добар пример за нас?
5 Божије слуге старог доба које су живеле у овом Сатанском свету, служе нам као одличан пример. Они „признадоше да су туђинци и путници на Земљи“. Стога су тежили за „бољом, то јест за небеском (домовином)“ (Јеврејима 11:13-16, Ст). Њихова поданичка верност припадала је Божијем небеском краљевству, а тако би требало бити и с нама. Из тог је разлога апостол Петар означио хришћане „странцима и привременим становницима“ (1. Петрова 2:11, НС; Филипљанима 3:20). Исус је заиста рекао да његови прави следбеници „нису део света“. То значи да хришћани, како је објаснио апостол Павле, „не користе овај свет у потпуности“ (Јован 17:16; 1. Коринћанима 7:31, НС).
6. а) Шта не смемо да заборавимо и са чиме може да се упореди наша ситуација? б) Који опомињући пример треба сви да уважавамо?
6 Дакле, никада не смемо да заборавимо да је Сатанин свет опасан животни простор. Погрешан корак може да буде судбоносан (1. Јованова 5:19; 1. Петрова 5:8). Наша ситуација може да се пореди са ситуацијом особе која пролази кроз минско поље. Као опомињујући пример за хришћане, апостол Павле је споменуо Израелце, који су били надомак уласка у обећану земљу. Многи од њих су изгубили духовну равнотежу, починили су неморал и Бог их је погубио. „Ко мисли да стоји“, писао је Павле, нека пази да не (изгуби духовну равнотежу и) падне“ (1. Коринћанима 10:12, НС).
Зашто је заштита
7. Које самоиспитивање би било мудро?
7 Живети уравнотеженим, једноставним животом за тебе је заштита, јер тако имаш више времена и снаге за духовне ствари. Дакле, с добрим разлогом се питај: Поједностављујем ли свој живот или га компликујем? Којим стварима заиста дајем предност? Неки кажу да имају мало времена за проучавање Библије или за суделовање у служби проповедања. Али, шта је разлог томе? Вероватно не живе уравнотеженим, једноставним животом. Зашто једном не упоредиш колико времена трошиш за разоноду, на пример за гледање телевизије, а колико времена проведеш у служби за Јехову, у овом или оном хришћанском подручју деловања? Трошиш ли своје време на уједначен начин? Будеш ли што једноставније обликовао свој живот, остаће ти више времена за важније ствари, између осталог за веће суделовање у крајње важној духовној жетви (Филипљанима 1:9, 10; Матеј 9:37).
8. Како можемо да следимо Исусова упозорења да прво тражимо Краљевство и шта добро илуструје кретање и напредовање?
8 Уствари твоја духовна активност открива да ли живиш уравнотеженим, једноставним животом или не. Хришћани који следе Исусово упозорење да прво траже Божије краљевство, добро напредују, тако што редовно проучавају Библију, посећују састанке и суделују у служби проповедања. А добро напредовање је права заштита од пада. Може да се упореди са вожњом бицикла. Они који су покушали да држе равнотежу све спорије возећи бицикл, морали су да стану, јер је немогуће држати равнотежу ако бицикл није у покрету. Исто се догађа ако се не крећемо у духовном погледу. Губимо равнотежу и падамо. Духовни напредак је једина заштита (Филипљанима 3:16).
9. а) Шта је добар подсетник за све нас? б) Која би питања требали да поставимо ако размишљамо о неком послу?
9 Такође морамо бити будни и не заборављати да ћемо имати више времена за проучавање, за припремање за састанке и за пружање помоћи другима, ако се растеретимо одређених ствари. „Кад год сам хтео да купим нешто што ми није потребно, или се прихватим непотребног посла“, рекао је један хришћанин, трговац, „стао сам и рекао себи: Остани при једноставном! Понекад сам морао оштро да се борим сам са собом.“ Зар то није добар подсетник за нас? На пример, ако разматраш могућност да прошириш своју кућу, зашто да се не упиташ: Хоће ли то користити или штетити мојој и духовности моје породице? Да ли ми је заиста потребно све за чим похлепно теже људи из света, или да ли могу да будем без тога?
10. Како се гледишта „телесног човека“ разликују од гледишта „духовног човека“?
10 Међутим, неко би се могао успротивити: Да ли је таква пожртвованост заиста потребна? Да ли се од нас тражи да живимо уравнотеженим, једноставним животом? Павле је говорио о „стварима човека“ и о „Божијим стварима“, рекавши: „Земаљски [телесни] човјек не прима оно што долази од духа Божјега, јер је то за њ лудост. Он то не може ни упознати, јер се то мора уз помоћ духа просуђивати. Напротив, човјек духован просуђује све“ (1. Коринћанима 2:11, 14, 15, Ст). Лако је могуће постати „телесни човек“, тежећи за непотребним материјалним стварима и прибављајући их. Тада пожртвованост изгледа претерана, чак смешна. Али, то је виђење „телесног човека“, а не „духовног човека“.
11. Шта би за Ноја било неуравнотежено поступање и како можемо ми данас да живимо уравнотеженим начином живота?
11 Духован човек гледа на ствари очима вере. Он их посматра с Божијег становишта. Узмимо за пример Ноја. Да ли би он био уравнотежен да је, упознавши Божију намеру да ће уништити свет потопом, трошио своје време за градњу веће и боље куће и за стицање више материјалних добара? Наравно не! Праву сигурност му је пружала само арка. Живети уравнотеженим, једноставним животом за Ноја је значило поклањати пуну пажњу градњи арке и својој улози „проповедника правде“, и све то упркос ругању „телесних људи“ који нису желели да верују (2. Петрова 2:5; Матеј 24:37-39). Будући да смо ми обавештени о предстојећем свршетку света, и за нас се уравнотежени начин живота састоји једино и само у поклањању пажње вршењу Божије воље и објављивању добре вести, иако би то могло да значи жртвовање оног што многи данас сматрају такозваним нормалним начином живота (1. Јованова 2:17).
Шта нас је учио Исус
12. а) Шта према Исусовим речима треба да престанемо да радимо, а шта да радимо уместо тога? б) Зашто је потребна промена одређивања циља?
12 Исус је у својој проповеди на гори дао одличан савет, за уравнотежен и једноставан живот. Рекао је: „Престаните сабирати благо на Земљи, где мољац и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду. Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не проваљују и не краду.“ Зашто је потребна промена одређивања циља, Исус је објаснио следећим речима: „Јер, где је твоје благо, онде ће бити и твоје срце“ (Матеј 6:19-21 НС).
13. У шта треба да будеш уверен да би могао да сабираш благо на небу?
13 Твоје благо је оно што ти сматраш стварно важним. Јесу ли материјална добра твоје благо? Или је то слављење Јеховиног имена и од њега обећана награда? ако не желиш у свом животу да сабираш благо на земљи, него на небу, мораш да будеш у потпуности уверен у реалност Краљевства. Нови свет треба за тебе да буде толико реалан, да га видиш својим духовним очима и да можеш да створиш слику о свом учешћу у остварењу Јеховине намере са Земљом. И ти мораш као Мојсије да „видиш невидљивога“, и будеш чврсто уверен да „он награђује оне који га озбиљно траже“ (Јеврејима 11:6, 27, НС).
14. Какве ће бити последице ако је наше срце управљено ка материјалним стварима?
14 Али, шта ако је твоје срце, што укључује твоје жеље и нагињања, управљено на материјално благо? У Библији читамо: „Јер је љубав према новцу корен свих штетних ствари, и ишавши за том љубављу неки су одступили од вере и изболи себе многим мукама.“ Тежња за материјалним стварима које се могу прибавити новцем, не доноси право трајно задовољство (1. Тимотеју 6:10, НС; Проповедник 5:10). Али, најтрагичнија је околност да љубав према новцу и према материјалним стварима штети нашем односу са Богом, који очекује од нас да му служимо „читавим срцем“ (1. Дневника 28:9, НС).
15. а) Коју је илустрацију навео Исус у вези с оком? б) Како се у дословном и духовном смислу може сачувати чисто око? в) Како ће наша духовна визија бити налик визији тројице Исусових апостола, ако имамо чисто око?
15 Две илустрације које је Исус навео могу да нам помогну да избегнемо замци материјализма. Прво је рекао: „Светиљка тела је око. Ако је дакле око твоје чисто, цело ће ти тело бити светло. Али, ако је око твоје опако, цело ће ти тело бити тамно“ (Матеј 6:22, 23, НС). „Чисто“ око у дословном смислу је око које исправно фокусира, посредујући мозгу јасне слике. Око које није оштро управљено на нешто, посредује нејасне, мутне слике. Слично је и с духовним оком. Ако је „чисто“ или оштро управљено, оно посредује јасну слику о Божијем краљевству, а не мутну, нејасну, која приказује нови свет као бајку или мит. Ако је твоје духовно око оштро управљено, тада ће Божији обећани нови свет бити за тебе реалан, као што је било Краљевство тројици апостола, којима је приликом Исусовог преображења у натприродној визији посредован осврт на долазеће Краљевство (Матеј 16:28 до 17:9; Јован 1:14; 2. Петрова 1:16-19).
16. Како је Исус у једној другој илустрацији нагласио потребу да се тежи само за једним циљем?
16 Исус је навео и другу илустрацију. „Нико не може робовати двојици господара“, рекао је, „јер, или ће једнога мрзети, а другога волети, или ће прионути уз једнога, а презрети другога.“ Због важности још је једном нагласио потребу тежње само за једним циљем, рекавши: „Не можете робовати Богу и богатству“ (Матеј 6:24). То једноставно не иде. Исус је наставио: „Зато вам кажем: Престаните бити забринути за своје душе, шта ћете јести или шта ћете пити; или за своја тела, шта ћете обући. . . . За овим, наиме, незнабошци похлепно теже. Јер отац ваш небески зна да вам је све то потребно“ (Матеј 6:25-32, НС).
17. а) Коју је мисао Исус истакао својим упутствима у вези материјалних ствари? б) Шта је Исус нагласио и шта значи живети уравнотеженим, једноставним животом?
17 Исус није желео тиме да каже да његови следбеници препусте случају збрињавање животоважних материјалних ствари, да могу да буду лењи одбијајући посао који би им омогућио подмиривање потреба своје породице (1. Тимотеју 5:8). Не, тиме је мишљено да материјалне ствари за којима незнабошци похлепно теже, не смеју имати предност. Исус је, уствари саветовао: „Тражите, дакле, најпре Краљевство и његову праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:33, НС). Дакле, Исус је говорио о циљевима у животу, нагласивши бесмисленост тежње за материјалним стварима. Живети уравнотеженим, једноставним животом значи имати поглед управљен нарочито на интересе Краљевства, а све друго сматрати другоразредним.
Пример Исуса и осталих
18. Како нам је Исус исправан пример?
18 Кад је Павле предочио хришћанима „да одбаце сваки терет греха (неверовања или губитка вере)“, позвао их је: „Устрајно трчимо трку која лежи пред нама. Управимо поглед на зачетника и усавршитеља наше вере, Исуса“ (Јеврејима 12:1, 2, НС). Исус се искључиво посветио интересима Краљевства, па је овако могао да опише своју ситуацију: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човјечји нема гдје да наслони главу“ (Матеј 8:20, Ст). Али, Исус није био аскета, јер из Светог Писма произлази да није имао ништа против добре хране и добре одеће. Ипак, његов главни циљ у животу био је да изврши своју службу. Дакле, он је живео уравнотеженим, једноставним животом. (Лука 5:29; Јован 19:23, 24).
19, 20. а) Какав нам је пример у вези материјалних ствари оставио Павле? б) Које искуство многи данас доживљавају и шта мисле о свом животном путу?
19 И апостол Павле је поставио исправне приоритете. Он је објаснио: „Ипак, не ценим своју душу скупом, само да бих могао завршити своју службу, коју сам примио од Господа Исуса, наиме да темељно сведочим за добру вест“ (Дела апостолска 20:24, НС). А да би могао да извршава ту крајње важну службу, он се задовољавао најпотребнијим, иако се повремено радовао и обиљу. С тим у вези је писао: „У свему и под свим околностима сам упознао тајну, како бити сит, тако и гладовати, како обиловати, тако оскудевати“ (Филипљанима 4:12, НС).
20 Дословно десетине хиљада Јеховиних сведока доживљавају данас слична искуства. Многи од њих су пуновремене слуге, делују као мисионари, пионири, путујући надгледници или служе у светској централи Организације, као и у њеним подружницама. Након дугогодишње пуновремене службе већина од њих говори: „Ако бих још једном бирао, не бих другачије поступио“.
Благослови које можеш да доживиш
21, 22. а) Коју ћемо награду данас добити ако живимо уравнотеженим, једноставним животом? б) Које будуће благослове можеш да очекујеш?
21 Живети уравнотеженим, једноставним животом, представља, додуше, жртву, али се то не може упоредити с благословима и радошћу. Имаћеш више времена за унапређивање интереса Краљевства, више прилике за проналажење заинтересованих и за њихово поучавање о Божијим намерама. Тада ћеш осетити право задовољство и мир у срцу, као и сигурност да се допадаш Јехови Богу. Ову награду можеш још данас да добијеш (Филипљанима 4:6, 7).
22 Али, будући благослови биће далеко већи, па у поређењу с тим избледи свака садашња жртва. Јеховиним благословима припада „живот у недогледно време“. Да, тај благослов можеш добити — вечни живот у срећи у Јеховином праведном новом свету. Живи данас уравнотеженим, једноставним животом, не дај се избацити из равнотеже стварима овога света. Не заборави никада да ће Бог испунити жеље твога срца (Псалам 21:3, 4; 37:4; 133:3).
Питања за понављање
◼ Који примери и илустрације могу да нам помогну да живимо уравнотеженим, једноставним животом?
◼ Како је уравнотежен, једноставан живот заштита за нас?
◼ Шта значи за нас ако нам је духовно око чисто?
◼ Како нас је Исус учио да живимо једноставним животом?
◼ Који благослови произлазе из уравнотеженог, једноставног живота?