Неки хришћани у древном Коринту нису уопште веровали у дословно ускрсење, док су други били збуњени. У својој првој посланици тамошњим хришћанима, апостол Павле је навео до чега би дошло да се ускрсење није догодило. Написао је: „Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христ није ускрснуо. А ако Христ није ускрснуо, наше проповедање је заиста узалудно и наша вера је узалудна. А онда смо и лажни сведоци Божји [...] Ваша вера је узалудна — још сте у својим гресима. Онда су пропали и они који су умрли у Христу“ (1. Коринћанима 15:13-18).

„Појавио [се] пред више од петсто браће истовремено [...] Затим се појавио Јакову, а онда свим апостолима. А последњем од свих појавио се и мени.“ (1. Коринћанима 15:6-8)

Осмотримо шта би то све повукло за собом. Ако Исус није ускрснуо из мртвих, хришћанска вера је узалудна и темељи се на лажи. Надаље, то би значило да су Павле и други ширили лажи не само о ускрсењу Исуса већ и о Јехови Богу, ономе за кога су рекли да га је ускрснуо. Штавише, изјава да је Христ „умро за наше грехе“ такође би била нетачна — јер ако сам Спаситељ није био избављен од смрти, он не би могао спасти друге (1. Коринћанима 15:3). То би значило да су хришћани који су умрли, у неким случајевима као мученици, отишли у заборав с лажном надом да ће бити ускрснути.