„Разумна служба Богу“

’Дајте телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу: (то да буде) ваша разумна служба Богу!‘ (РИМЉАНИМА 12:1, ДС).

 1, 2. Како је учење да се примене библијска начела попут савладавања новог језика?

ДА ЛИ си икада покушао да учиш нов језик? Ако јеси, без сумње ћеш се сложити да је то напоран рад. Коначно, укључено је више од једноставно учења нових речи. Вешта употреба неког језика захтева и савладавање његове граматике. Мораш запазити како се речи међусобно повезују и како се комбинују да би образовале комплетне мисли.

² Слично је с нашим усвајањем спознања Божје Речи. Укључено је више од једноставног учења изабраних библијских цитата. Морамо научити и библијску граматику, да тако кажемо. Потребно је да схватимо како се стихови међусобно повезују и како служе као начела која се могу применити у свакодневном животу. Тако можемо постати ’способни за свако добро дело‘ (2. Тимотеју 3:17).

 3. Што се тиче службе Богу, која се промена одиграла 33. н. е.?

³ Под припремом кодекса Мојсијевог закона, верност се могла показати, у великој мери стриктним слеђењем добро утврђених правила. Међутим, 33. н. е., Јехова је укинуо Закон тако што га „прикова на крст“ на којем је био усмрћен његов Син (Колошанима 2:13, 14). После тога, Божјем народу није била пружена једна опсежна листа жртава за приношење и правила за слеђење. Уместо тога, било им је речено: ’Дајте телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу: (то да буде) ваша разумна служба Богу!‘ (Римљанима 12:1, ДС). Да, требало је да хришћани дају себе, свим својим срцем, душом, умом и снагом у Божјој служби (Марко 12:30; упореди са Псалмом 110:3). Али шта значи принети ’разумну службу Богу [„свету службу са својом моћи разума“, NW]‘?

 4, 5. Шта је укључено у служење Јехови с нашом моћи разума?

⁴ Израз „разумно“ преведен је од грчке речи logikos, која значи „рационалан“ или „интелигентан“. Слуге Божје се позивају да употребе своју библијски школовану савест. Уместо да своје одлуке заснивају на бројним унапред представљеним правилима, хришћани треба пажљиво да одвагну библијска начела. Потребно им је да схвате „граматику“ Библије, или како се њена различита начела међусобно повезују. Тако могу донети уравнотежене одлуке са својом моћи разума.

⁵ Да ли то значи да су хришћани без закона? Свакако не. Хришћански грчки списи јасно забрањују идолопоклонство, полни неморал, убиство, лагање, спиритизам, злоупотребу крви и разне друге грехе (Дела апостолска 15:28, 29; 1. Коринћанима 6:9, 10; Откривење 21:8). Ипак, у далеко већој мери него што се захтевало од Израелаца, ми морамо употребити нашу моћ разума да научимо и применимо библијска начела. Увелико попут схватања новог језика, ово захтева време и напор. Како се наша моћ разума може развијати?

Развијање твоје моћи разума

 6. Шта укључује проучавање Библије?

⁶ Као прво, морамо бити ватрени истраживачи Библије. Божја надахнута Реч је ’корисна за учење, за увежбавање, за поправљање, за поучавање у правди‘ (2. Тимотеју 3:16). Не треба увек да очекујемо да је одговор на неки проблем детаљно објашњен у једном једином библијском стиху. Уместо тога, можда морамо промислити о неколико стихова који изливају светло на неку одређену ситуацију или проблем. Биће нам потребно да марљиво трагамо за Божјим мишљењем о тој ствари (Пословице 2:3-5). Такође нам је потребно разумевање, пошто „човек разумевања јесте онај који прибавља вешто упутство“ (Пословице 1:5, NW). Особа која има разумевање може издвојити појединачне факторе неке ствари и затим разабрати њихову међусобну повезаност. Као код слагалице, она спаја делове тако да може видети целу слику.

 7. Како родитељи могу промислити о библијским начелима с обзиром на дисциплину?

⁷ На пример, узми ствар родитељства. Пословице 13:24 кажу да отац који воли свог сина „на време га кара“. Узет сам за себе, овај стих би се могао погрешно применити да оправда строго, непопустљиво кажњавање. Ипак, Колошанима 3:21 пружа уравнотежено упозорење: „Оцеви, не раздражујте синове своје, да не постану малодушни.“ Родитељи који употребљавају своју моћ разума и усклађују ова начела неће прибећи дисциплини која би се могла назвати „злоупотребна“. Са својом децом они ће поступати са срдачношћу, разумевањем и достојанством (Ефесцима 6:4). Према томе, у родитељству или у било којој другој ствари која укључује библијска начела, можемо развијати своју моћ разума тиме што одмеравамо све повезане факторе. На овај начин, можемо разабрати „граматику“ библијских начела, шта је била Божја намера и како то постићи.

 8. Како можемо избећи усвајање крутих, догматичних гледишта када је у питању забава?

⁸ Други начин на који можемо развијати своју моћ разума јесте да избегавамо да усвајамо крута, догматична гледишта. Нефлексибилан поглед спречава раст наше моћи разума. Размотримо ствар забаве. Библија каже: „Сав свет [је] под влашћу лукавога“ (1. Јованова 5:19). Да ли ово значи да су свака књига, филм или телевизијски програм које је свет направио коруптивни или сотонски? Такво гледиште тешко да би било разумно. Наравно, неки би могли изабрати да се потпуно држе подаље од телевизије, филмова или световне литературе. То је њихово право, и они не треба да буду критиковани због тога. Али ни они не треба да врше притисак на друге да заузму сличан стриктан став. Заједница је објавила чланке који излажу библијска начела која треба да нас оспособе да будемо мудро избирљиви у нашој разоноди или забави. Идење иза ових смерница и излагање неморалном размишљању, огромном насиљу или спиритизму који је присутан у многој забави овога света веома је немудро. Заиста, мудар избор забаве захтева да употребимо своју моћ разума како бисмо применили библијска начела да бисмо имали чисту савест пред Богом и човеком (1. Коринћанима 10:31-33).

 9. Шта се мисли с „потпуном разборитошћу“?

⁹ Много од данашње забаве очигледно је неприкладно за хришћане.a Због тога, своје срце морамо вежбати да ’мрзи на зло‘ како не бисмо постали као неки у првом веку који су ’изгубили морално осећање‘ (Ча) (Псалам 97:10; Ефесцима 4:17-19). Да бисмо промишљали о таквим стварима, потребно нам је ’тачно спознање и потпуна разборитост‘ (Филипљанима 1:9, NW). Грчка реч преведена „разборитост“ значи „сензитивна морална перцепција“. Та реч се односи на дословна људска чула, као што је вид. Када је у питању забава или било која друга ствар која захтева личну одлуку, наше морално чуло треба бити фиксирано тако да можемо запазити не само јасно дефинисане, црно–беле спорне тачке већ и оне које припадају сивим нијансама. У исто време, треба да избегавамо да примењујемо библијска начела до неке неразумне крајности и да инсистирамо да сва наша браћа чине то исто (Филипљанима 4:5).

10. Како можемо разумети Јеховину личност као што се одражава у 15. Псалму?

¹⁰ Трећи начин да развијамо своју моћ разума јесте да будемо свесни Јеховиног размишљања и да га усадимо дубоко у своје срце. У својој Речи, Јехова открива своју личност и мерила. На пример, у 15. Псалму читамо о врсти особе коју Јехова позива да буде гост у његовом шатору. Таква особа практикује праведност, говори истину у свом срцу, верна је својим обећањима и не искориштава себично друге. Док читаш овај псалам, питај се: ’Да ли ове особине описују мене? Да ли би ме Јехова позвао да будем гост у његовом шатору?‘ Наше способности запажања бивају ојачане како постајемо усклађени с Јеховиним путевима и размишљањем (Пословице 3:5, 6; Јеврејима 5:14).

11. Како су фарисеји ’мимоилазили правду и љубав Божју‘?

¹¹ Баш у овом погледу, фарисеји су бедно затајили. Фарисеји су знали технички оквир Закона али нису разабрали његову „граматику“. Могли су рецитовати безброј детаља Закона, али су пропустили да разумеју Личност која је иза њега. Исус им је рекао: „Дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божју“ (Лука 11:42). Са својим крутим умом и тврдим срцима, фарисеји су пропустили да употребе своју моћ разума. Њихово недоследно резоновање показало се када су критиковали Исусове ученике што су на Сабат кидали жито и јели зрна; ипак, касније у том истом дану, нису осећали никакву грижу савести када су планирали да убију Исуса! (Матеј 12:1, 2, 14).

12. Како можемо постати усклађенији с Јеховом као Особом?

¹² Ми желимо да будемо другачији од фарисеја. Наше спознање Божје Речи мора нам помоћи да постанемо усклађенији с Јеховом као Особом. Како то можемо чинити? Након читања једног дела Библије или на Библији темељене литературе, некима је помогло размишљање о питањима попут ових: ’Шта ме ове информације уче о Јехови и његовим особинама? Како могу показати Јеховине особине у свом поступању с другима?‘ Медитирање о таквим питањима развија нашу моћ разума и оспособљава нас да постанемо „опонашаоци Бога“ (Ефесцима 5:1, NW).

Робови Бога и Христа, не људи

13. Како су фарисеји поступали као морални диктатори?

¹³ Старешине морају дозволити онима који су под њиховом бригом да користе своју моћ разума. Чланови скупштине нису робови људи. „Кад бих ја још људима угађао“, писао је Павле, „тад не бих био слуга Христов“ (Галатима 1:10; Колошанима 3:23, 24). Супротно томе, фарисеји су желели да људи верују како је важније стећи одобравање људи него одобравање Бога (Матеј 23:2-7; Јован 12:42, 43). Фарисеји су преузели на себе да буду морални диктатори који су састављали своја сопствена правила а затим друге просуђивали по томе колико им добро одговарају. Они који су следили фарисеје ослабили су у употреби своје на Библији школоване савести, постајући заправо робови људи.

14, 15. (а) Како се старешине могу показати да су сарадници са стадом? (б) Како старешине треба да поступају са стварима у вези са савешћу?

¹⁴ Хришћанске старешине данас знају да стадо није пре свега одговорно њима. Сваки хришћанин мора носити свој сопствени терет (Римљанима 14:4; 2. Коринћанима 1:24; Галатима 6:5). То је као што и треба да буде. Стварно, кад би требало да чланови стада буду робови људи, слушајући једноставно зато што су надгледани, шта би радили када ти људи не би били у близини? Павле је имао разлог за радост за Филипљане: „Као што свагда слушасте, радите на спасењу своме са страхом и дрхтањем, не само као преда мном, него још више сад кад нисам код вас.“ Они су стварно били робови Христови, а не Павлови (Филипљанима 2:12).

¹⁵ Дакле, у стварима савести, старешине не доносе одлуке за оне који су под њиховом бригом. Они објашњавају библијска начела која су укључена у ствар а затим дозвољавају особама које су укључене да употребе своју сопствену моћ разума да би донеле одлуку. Ово је озбиљна одговорност, али је нешто што сама та особа мора носити.

16. Који је систем за поступање с проблемима постојао у Израелу?

¹⁶ Размотри период када је Јехова користио судије да води Израел. Библија нам говори: „У оно време не беше краља у Израиљу. Сваки чињаше што му беше драго [„Што је било исправно у његовим властитим очима“, NW]“ (Судије 21:25). Ипак, да би добили вођство, Јехова је за свој народ обезбедио средства. Сваки град је имао старије људе који су могли пружити зрелу помоћ код питања̂ и проблема̂. Поред тога, левитски свештеници су деловали као једна сила за добро тиме што су поучавали народ Божјим законима. Кад су се појављивала нарочито тешка питања, првосвештеник се могао посаветовати с Богом помоћу Урима и Тумима. Увид у Писмо (Insight on the Scriptures) коментарише: „Особа која је користила ове припреме, која је стицала спознање Божјег закона и примењивала га, имала је ваљан водич за своју савест. Њено вршење онога ’што је било исправно у њеним властитим очима‘ у таквом случају не би резултовало у злу. Јехова је људима дозволио да покажу вољан или невољан став и смер“ (том 2, стране 162, 163).b

17. Како старешине могу показати да саветују сагласно Божјим мерилима уместо својим личним?

¹⁷ Попут израелских судија и свештеника, скупштинске старешине пружају зрелу помоћ код проблема̂ и дају вредне савете. Повремено, они чак ’покарају, запрете, опомињу са сваком стрпљивошћу и поуком‘ (2. Тимотеју 4:2, Ча). Они тако поступају сагласно Божјим мерилима, не својим личним. Како је успешно када старешине поставе пример и настоје да достигну срца!

18. Зашто је нарочито за старешине делотворно да достигну срца?

¹⁸ Срце је „мотор“ наше хришћанске активности. Зато Библија каже: „Из њега излази живот“ (Пословице 4:23, ДК). Старешине које подстичу срца увидеће да су они који су у скупштини тиме мотивисани да у Божјој служби учине све што могу. Они ће бити самоиницијатори, без потребе да их други стално подстичу. Јехова не жели присилну послушност. Он тражи послушност која долази из срца испуњеног љубављу. Старешине могу охрабрити на такву од срца мотивисану службу тиме што помажу онима у стаду да развију своју моћ разума.

Развијање ’ума Христовог‘

19, 20. Зашто је за нас важно да развијамо ум Христов?

¹⁹ Као што је примећено, није довољно једноставно знати Божје законе. „Уразуми ме“, преклињао је псалмиста, „да се закона твог држим и свим срцем да га чувам!“ (Псалам 119:34). Јехова је у својој Речи открио „ум Христов“ (1. Коринћанима 2:16, Ча). Као особа која је служила Јехови са својом моћи разума, Исус нам је оставио савршен узор. Он је разумео Божје законе и начела, и беспрекорно их примењивао. Проучавајући његов пример, моћи ћемо „[„сасвим“, NW] разумети... која је ширина и дужина, дубина и висина, и познати љубав Христову, која иде преко [„превазилази“, Ча] сваког познања“ (Ефесцима 3:17-19). Да, оно што из Библије учимо о Исусу иде далеко иза главе пуне спознања; то нам даје јасну слику о томе какав је сам Јехова (Јован 14:9, 10).

²⁰ Према томе, док проучавамо Божју Реч, можемо разабрати Јеховино мишљење о стварима и доћи до уравнотежених одлука. То ће захтевати напрезање. Морамо постати ватрени истраживачи Божје Речи, чинећи себе пријемчивим за Јеховину личност и његова мерила. Ми такорећи учимо нову граматику. Ипак, они који тако раде следиће Павлово упозорење да ’дају телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу: то да буде ваша разумна служба Богу! [„света служба с [њиховом] моћи разума“, NW]‘ (Римљанима 12:1, ДС).

[Фусноте]

Шта си научио?

◻ Која се промена што се тиче службе Богу одиграла 33. н. е.?

◻ Како можемо развијати своју моћ разума?

◻ Како старешине могу помоћи онима у стаду да буду робови Божји и Христови?

◻ Зашто треба да развијамо „ум Христов“?

[Слика на 23. страни]

Старешине помажу другима да користе своју моћ разума