Поверење у несавршеном свету

„НЕ ЧИНИМ добро што хоћу него зло што нећу чиним.“ Да ли увиђаш да је и с тобом тако? Нека те охрабри сазнање да је и апостол Павле имао исти проблем; па ипак, он је био човек од изванредног хришћанског интегритета. Зар то није противречно? У свом писму хришћанима у Риму, Павле је анализирао тај проблем: „А кад чиним оно што нећу, већ то не чиним ја, него грех који пребива у мени.“ На који грех указује, и како га је савладао тако да би био човек од интегритета? (Римљанима 7:19, 20).

Павле је у свом писму претходно написао: „Као што по једном човеку дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.“ Тај ’један човек‘ био је Адам (Римљанима 5:12, 14). Адамски грех — грех првог човека, Адама — јесте узрок наслеђеног несавршенства људског рода и темељни разлог због ког је чување интегритета прави изазов.

Павлово гледиште о „првобитном греху“, како се обично назива, данас није нашироко прихваћено зато што је у теолошким круговима библијски извештај о стварању одбачен у корист теорија о еволуцији. „Изучаваоци су гурнули у страну читав тај одломак“, каже један савремени коментар о Римљанима 5:12-14. Међутим, још пре сто година, библијски коментари су доследно објашњавали да „је Адам када је згрешио... тим грехом и његовим последицама упрљао све његово потомство“.a

Првобитни губитак интегритета

Баш као што данас многи поричу постојање Адама, првог човека, тако се и Сотона Ђаво одбацује као нека митска личност.b Али ништа мањи ауторитет до сам Исус Христ, говори нам да тај „није чврсто стајао у истини“, другим речима, није био достојан поверења (Јован 8:44, NW). А Адам и његова жена, Ева, управо су се на Сотонин подстицај побунили против Јехове и на испиту нарушили свој интегритет (Постање 3:1-19).

Пошто сви потичемо од Адама, сви наслеђујемо склоност ка греху. Мудар човек Соломон је рекао: „Нема на земљи праведног човека који добро чини, а да никада не греши“ (Проповедник 7:20). Ипак, сваки човек може бити достојан поверења. Како је то могуће? Тако што човек не мора бити савршен да би сачувао интегритет.

Основа интегритета

Израелски краљ Давид направио је многе грешке, укључујући и добро потврђен прељубнички однос с Витсавејом (2. Самуилова 11:1-27). Давидови многи промашаји истакли су да је био далеко од савршенства. Шта је онда Јехова видео у том човеку? Обраћајући се Давидовом сину, Соломону, Јехова је рекао: ’Иди преда мном како је ишао Давид, отац твој, с целим и правим срцем‘ (1. Краљевима 9:4). Упркос многим Давидовим грешкама, Јехова је признао његову темељну поузданост. Зашто?

Давид је дао одговор када је рекао Соломону: „Господ испитује свачије срце и прозире све намере и сваку мисао“ (1. Летописа 28:9). Давид је правио грешке, али је био понизан и желео је да чини оно што је право. Доследно је прихватао укор и исправку — заиста, тражио је то. „Испитај ме, Господе, и искушај ме, претопи [„пречисти“, NW] бубреге моје и срце моје“, молио је (Псалам 26:2). И Давид је био пречишћен. На пример, ограничења која су била последица његовог греха с Витсавејом, трајала су све до краја његовог живота. Па ипак, Давид никада није покушавао да оправда своје неисправно поступање (2. Самуилова 12:1-12). Што је још важније, никада није одступио од правог обожавања. Из тог разлога, и због Давидове праве, искрене скрушености и покајања, Јехова је био спреман да му опрости грехе и да га прихвати као човека од интегритета. (Види и Псалам 51.)

Достојан поверења под кушњом

Сотона Ђаво је искушавао Исуса покушавајући да сломи његов интегритет. Исус је морао да сачува свој интегритет кроз тешкоће и патњу, насупрот Адаму, чија је послушност као савршеног човека била искушана једноставно тако што се од њега тражило да слуша божански закон. Осим тога, Исус је био под притиском сазнања да од његовог интегритета зависи откуп људске породице (Јеврејима 5:8, 9).

Сотона, одлучан да сломи Исусов интегритет, приступио му је када је Исус био најслабији — после 40 дана проведених у медитирању и пошћењу у пустињи. Три пута је искушавао Исуса — да претвори камење у хлеб; да скочи с врха храма, уз претпоставку да ће анђеоском интервенцијом бити спасен и да ће то дати чудесан знак као доказ његовог месијанства; и да прихвати владање над свим краљевствима овог света у замену за само један „чин обожавања“ Сотоне. Али Исус је одбацио све кушње, сачувавши свој интегритет према Јехови (Матеј 4:1-11 (NW); Лука 4:1-13).

Јовов интегритет

Јовов став, сачувати свој интегритет под кушњом, добро је познат. Занимљиво је што Јов није разумео зашто му се догађају несреће. Није знао да му је Сотона приписао лажне мотиве, наводећи да Јов служи Богу из себичних разлога и тврдећи да ће Јов спремно нарушити свој интегритет да би спасао своју кожу. Бог је дозволио да Јов буде подвргнут неким веома мучним искуствима да би показао да Сотона није у праву (Јов 1:6-12; 2:1-8).

На сцену су ступила три лажна пријатеља. Они су намерно погрешно приказали Божја мерила и намере. Чак је и Јовова жена, која такође није могла да схвати спорно питање, пропустила да охрабри свог супруга у време велике потребе (Јов 2:9-13). Али Јов је остао постојан. „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност [„интегритет“, NW] бранити. Хоћу да с оправдам и нећу смалаксати. Срце моје ни једнога дана моћ живота ми не пребацује“ (Јов 27:5, 6).

Јовов изванредан пример, заједно са интегритетом многих других верних мушкараца и жена, као што је забележено у Библији, доказао је да је Сотона лажов.

Интегритет и хришћанска служба

Да ли је интегритет особина коју Јехова поштује само ради личног задовољства? Не. Интегритет има суштинску вредност за нас људе. Исус нас је за нашу корист саветовао да ’љубимо Господа, Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим‘. Заиста, то је „највећа и прва заповест“, а држање те заповести изискује мушкарца, жену или дете од интегритета (Матеј 22:36-38). Шта то обухвата и које су награде?

Човеку од интегритета могу веровати не само други људи већ, што је још важније, и Бог. Чистота његовог срца види се у његовим поступцима; он није лицемеран. Није подао, нити искварен. Апостол Павле је то овако изразио: „Ми одбацујемо стидне ствари које се чине у тајности, не понашамо се лукаво, нити реч Божју изврћемо, него се објављивањем истине отворено показујемо свачијој људској савести пред Богом“ (2. Коринћанима 4:2).

Запази да Павле спомиње ставове који су повезани са хришћанском службом. Како хришћански слуга може служити другима ако његове руке нису чисте, ако није човек од интегритета? Поглавар једног ирског религиозног реда, који је недавно поднео оставку, добро илуструје ову мисао. Он је признао да је „дозволио једном педофиличном свештенику да још дуго након што је било откривено његово злостављање деце и даље ради с децом“, према новинама The Independent. Извештај је објаснио да је то злостављање трајало више од 24 године. Тај свештеник је био у затвору четири године, али замисли само патњу коју је наносио тој деци коју је злостављао током тих година, зато што је његовом надгледнику недостајао морални интегритет да предузме акцију!

Интегритет — награде

Апостол Јован је био неустрашив човек. Због њиховог ватреног одушевљења, Исус је назвао њега и његовог брата Јакова „синови громова“ (Марко 3:17). Човек од изванредног интегритета, Јован, заједно с Петром, објаснио је јеврејским владарима да ’не може да не говори‘ о стварима које је видео и чуо док је био са Исусом. Јован је такође био један од апостола који су рекли: „Више треба Бога слушати неголи људе“ (Дела апостолска 4:19, 20; 5:27-32).

Изгледа да је Јован, када је већ дубоко зашао у своје деведесете, био протеран на острво Патмос „због говорења о Богу и сведочења о Исусу“ (Откривење 1:9, NW). Можда је мислио да је у тим годинама готово с његовом службом. Али само је човеку од таквог интегритета могао бити поверен задатак да напише узбудљиву визију Откривења. Јован је у овоме био веран. Каква је то била предност за њега! А требало је да уследе још многе. Касније, изгледа у близини Ефеса, написао је своје Јеванђеље и три писма. Какве велике предности као круна 70-годишње верне службе у којој је сачувао поверење!

Бити особа од интегритета, уопште узев, пружа дубоко задовољство. Бити достојан поверења с Божјег гледишта доноси вечне награде. Данас, ’велико мноштво‘ правих обожавалаца припрема се да уђе у нови свет мира и хармоније, са изгледом на вечни живот (Откривење 7:9). У битним питањима морала и обожавања мора се подржавати интегритет, упркос кушњама у овом систему ствари и многим изазовима које Сотона може нанети. Буди сигуран да можеш успети уз снагу коју даје Јехова! (Филипљанима 4:13).

Говорећи и о садашњости и о будућности, псалмиста Давид уверава све нас када у захвалној молитви Јехови каже: „Ти си ме подржао због чистоте моје [„због мог интегритета“, NW], и дајеш ми да пред лицем твојим довека стојим. Благословен Бог... Амин! Амин!“ (Псалам 41:13, 14).

[Фусноте]

[Слика на 4. страни]

Упркос својим грешкама, Давид је доказао да је достојан поверења

[Слика на 5. страни]

Исус нам је оставио најизванреднији пример поузданости

[Слике на 7. страни]

Бити поуздан доноси велико задовољство