Надахнути образац хришћанског мисионарског дела
„Угледајте се на мене, као и ја на Христа“ (1. КОРИНЋАНИМА 11:1).
1. Који су неки начини на које је Исус пружио изванредан пример који могу опонашати његови следбеници? (Филипљанима 2:5-9).
КАКАВ је изванредан пример Исус поставио својим ученицима! Он је радосно напустио своју небеску славу како би сишао на Земљу и живео међу грешним људима. Био је спреман да поднесе велике патње због спасења човечанства и, што је још важније, због оправдања имена свог небеског Оца (Јован 3:16; 17:4). Кад је био под оптужбом због свог живота, Исус је одважно објавио: „Ја сам за то рођен и за то дођох на свет да сведочим истину“ (Јован 18:37).
2. Зашто је ускрснули Исус могао заповедити својим ученицима да наставе дело које је он започео?
2 Пре своје смрти, Исус је изврсно оспособио своје ученике како би могли да наставе дело сведочења за истину Краљевства (Матеј 10:5-23; Лука 10:1-16). Тако је, након свог ускрсења, Исус могао дати заповест: „Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, и учите их да изврше све заповести што сам вам дао“ (Матеј 28:19, 20).
3. Како се проширило дело стварања ученика, али на која је подручја углавном било усредсређено?
3 У следеће три и по године, Исусови ученици су слушали ту заповест, али су своје стварање ученика ограничили на Јевреје, јеврејске прозелите и обрезане Самарићане. Затим је, 36. н. е., Бог управљао да добра вест буде проповедана необрезаном човеку, Корнелију, и његовом домаћинству. Током следеће деценије, у скупштину су доведени други незнабошци. Међутим, чини се да је дело углавном било ограничено на подручја источног Медитерана (Дела апостола 10:24, 44-48; 11:19-21).
4. Који се значајан догађај одиграо око 47-48. н. е.?
4 Било је потребно нешто да мотивише или оспособи хришћане да стварају ученике од Јевреја и незнабожаца у удаљенијим подручјима. Зато су око 47-48. н. е. старешине скупштине у Антиохији у Сирији примили следећу божанску поруку: „Одвојте ми Барнабу и Савла на дело на које их позвах“ (Дела апостола 13:2). Запазимо да је Павле тада био познат по свом изворном имену, Савле. Запазимо такође да је Бог именовао Барнабу пре Павла, вероватно зато што је Барнаба у то време сматран као старији од њих двојице.
5. Зашто је запис о Павловом и Барнабином мисионарском путовању од велике вредности за хришћане данас?
5 Детаљан запис о Павловом и Барнабином мисионарском путовању велико је охрабрење за Јеховине сведоке, посебно за мисионаре и пионире који су отишли далеко од свог родног града да служе Богу у некој страној држави. Надаље, преглед 13. и 14. поглавља Дела апостола сигурно ће мотивисати и друге да опонашају Павла и Барнабу и повећају своје учествовање у делу од примарне важности, стварању ученика.
Острво Кипар
6. Какав су пример мисионари пружили на Кипру?
6 Мисионари су без одлагања запловили из сиријске луке Селеукије према острву Кипар. Након пристајања у Саламину, нису скренули на споредне ствари, већ „јављаше реч Божју у синагогама јудејским“. Следећи Христов образац, нису били задовољни тиме да се настане у том граду и чекају на острвљане да дођу до њих. Уместо тога, они су обављајући своје дело ’прешли цело острво‘. То је несумњиво укључивало доста пешачења и многе промене смештаја, будући да је Кипар велико острво, а њихово путовање их је одвело дуж његовог највећег дела (Дела апостола 13:5, 6).
7. (а) Који се изванредан догађај одиграо у Пафу? (б) На какав став нас охрабрује тај запис?
7 На крају свог боравка на том острву, та два човека су у граду Пафу били награђени дивним искуством. Владар острва, Сергије Павле, слушао је њихову поруку и ’веровао‘ (Дела апостола 13:7, 12). Павле је касније писао: „Посматрајте, браћо, да међу вама који сте позвани нема ни много мудрих по пу̏ти, ни много моћних, ни много именитих“ (1. Коринћанима 1:26). Међутим, међу моћнима који су се одазвали био је Сергије Павле. Ово искуство треба да охрабри све, посебно мисионаре, да имају позитиван став према сведочењу владиним службеницима, на шта смо подстакнути у 1. Тимотеју 2:1-4. Они који су на власти често су пружали велику помоћ Божјим слугама (Нехемија 2:4-8).
8. (а) Који се промењени однос између Барнабе и Павла појављује од тог времена надаље? (б) На који је начин Барнаба диван пример?
8 Под утицајем Јеховиног духа, Павле је играо главну улогу у обраћењу Сергија Павла (Дела апостола 13:8-12). Исто тако, чини се да је отада Павле преузео вођство. (Упореди Дела апостола 13:7 са Делима апостола 13:15, 16, 43.) То је било у складу са божанском пуномоћи коју је Павле примио у време свог обраћења (Дела апостола 9:15). Такав развој догађаја је можда испитао Барнабину понизност. Међутим, уместо да на ту промену гледа као на личну увреду, Барнаба је вероватно живео према значењу свог имена, „Син утехе“, и лојално је подупирао Павла кроз цело мисионарско путовање и после кад су неки јеврејски хришћани оспорили његову службу међу необрезаним незнабошцима (Дела апостола 15:1, 2). Како је то диван пример за све нас, укључујући станаре мисионарских и бетелских домова! Треба увек да будемо спремни да прихватимо теократске промене и да пружимо своју пуну подршку онима који су постављени да преузимају вођство међу нама (Јеврејима 13:17).
Висораван Мале Азије
9. Шта учимо из Павлове и Барнабине спремности да путују до Антиохије у Писидији?
9 Са Кипра су Павле и Барнаба отпловили на север према азијском континенту. Из неког неоткривеног разлога, мисионари нису остали у обалном пределу, већ су предузели дуго и опасно путовање од око 180 километара до Антиохије Писидијске, смештене на средишњој висоравни Мале Азије. То је укључивало пењање преко планинског прелаза и спуштање у равницу око 1 100 метара надморске висине. Библичар Ј. С. Хаусон (J. S. Howson) каже: „Безаконите и пљачкашке навике становништва тих планина које одвајају висораван... од равница на јужној обали, биле су озлоглашене у свим деловима древне историје.“ Поред тога, мисионари су се суочили са опасностима природних сила. „Ниједна област у Малој Азији“, додаје Хаусон, „није јединственије карактеристична по својим ’поплавама‘ од планинског подручја Писидије, где реке избијају у подножјима огромних литица, или дивље јуре кроз уске јаруге.“ Ти детаљи нам помажу да предочимо каква су путовања мисионари били спремни да предузму због ширења добре вести (2. Коринћанима 11:26). Исто тако и данас, многе Јеховине слуге пркосе свим врстама препрека како би допрли до људи и пренели им добру вест.
10, 11. (а) Како је Павле одржавао заједнички темељ са својим слушатељством? (б) Зашто су многи Јевреји вероватно били запањени кад су чули о патњама Месије? (в) Коју је врсту спасења Павле поставио пред своје слушаоце?
10 Будући да је у Писидијској Антиохији била јеврејска синагога, мисионари су најпре отишли тамо како би онима који су највише познавали Божју реч пружили могућност да прихвате добру вест. Кад је био позван да говори, Павле је устао и одржао мајсторску јавну проповед. Он је кроз цели говор одржавао заједнички темељ са Јеврејима и прозелитима међу слушаоцима (Дела апостола 13:13-16, 26). Након свог увода, Павле је поновио светлу историју Јевреја, подсећајући их да је Јехова изабрао њихове праочеве и затим их избавио из Египта, као и како им је помогао да победе становнике Обећане земље. Павле је затим истакао Јеховино поступање са Давидом. Те информације су занимале Јевреје у првом веку зато што су очекивали да Бог подигне Давидовог потомка као спаситеља и вечног владара. У том тренутку, Павле је одважно објавио: „Од његова [Давидовог] семена подиже Бог Израелу, по обећању, Спаситеља који је Исус“ (Дела апостола 13:17-23).
11 Међутим, врста спаситеља кога су многи Јевреји очекивали био је војни јунак који би их избавио од римске доминације и уздигао јеврејску нацију изнад свих других. Зато су несумњиво били запањени кад су чули да Павле каже како су Месију предали на погубљење њихове властите религиозне вође. „Али га Бог ускрсну из мртвих“, одважно је објавио Павле. При крају свог говора, он је својим слушаоцима показао да могу постићи дивну врсту спасења. „Знајте“, рекао је, „да се по њему вама јавља опроштење греха, и да ће се сваки који верује по њему оправдати од свега онога, од чега се по закону Мојсијевом не могосте оправдати.“ Павле је закључио свој говор подстичући своје слушаоце да не буду убројани међу многе за које је Бог предсказао да ће занемарити ту дивну припрему спасења (Дела апостола 13:30-41).
12. Шта је резултовало из Павлове проповеди, и како би требало да нас то охрабри?
12 Како добро изнесена на Писмима темељена проповед! Како су слушаоци реаговали? „Многи од Јудеја и од побожних прозелита, пођоше за Павлом и Барнабом“ (Дела апостола 13:43). Како је то охрабрујуће за нас данас! Учинимо и ми на исти начин све што можемо да делотворно изнесемо истину, било у јавној служби или у коментарима и говорима на нашим хришћанским састанцима (1. Тимотеју 4:13-16).
13. Зашто су мисионари морали напустити Писидијску Антиохију, и која су се питања појавила у вези нових ученика?
13 Новозаинтересоване особе у Писидијској Антиохији нису могле задржати ту добру вест само за себе. Као резултат, „у другу суботу сабра се скоро цео град да чује реч Божју“. А порука се ускоро проширила и изван града. У ствари, „реч се Божија ширила по свој околини“ (Дела апостола 13:44, 49). Уместо да срдачно приме ту чињеницу, љубоморни Јевреји су успели у томе да мисионари буду избачени из града (Дела апостола 13:45, 50). Како је то утицало на нове ученике? Да ли су се обесхрабрили и предали?
14. Зашто противници нису могли угушити дело које су мисионари започели, и шта учимо из тога?
14 Не, зато што је то било Божје дело. Исто тако, мисионари су положили чврст темељ вере у ускрснулог Господа Исуса Христа. Нови ученици су зато очигледно гледали на Христа, а не на мисионаре, као на свог Вођу. Зато читамо да су се наставили ’пунити радошћу и Духом светим‘ (Дела апостола 13:52). Како је то охрабрујуће за мисионаре и друге који данас стварају ученике! Ако понизно и ревно обављамо свој део, Јехова Бог и Исус Христ ће благословити нашу службу (1. Коринћанима 3:9).
Иконија, Листра и Дерба
15. Коју су процедуру мисионари следили у Иконији, и с којим резултатима?
15 Павле и Барнаба су сада путовали око 140 километара југоисточно до следећег града, Иконије. Страх од прогонства није их спречио од слеђења исте процедуре као у Антиохији. Као резултат, Библија каже: „Прими веру велико мноштво Јудеја и Грка“ (Дела апостола 14:1). Поново су Јевреји који нису прихватили добру вест изазвали противљење. Али, мисионари су истрајали и провели доста времена у Иконији помажући новим ученицима. Затим, након што су чули да их њихови јеврејски противници намеравају каменовати, Павле и Барнаба су мудро побегли у следеће подручје, „у Листру [Мистру] и у Дербу и у околину њихову“ (Дела апостола 14:2-6).
16, 17. (а) Шта се Павлу догодило у Листри? (б) Како је Божје поступање с апостолом утицало на једног младића из Листре?
16 Они су храбро ’јављали еванђеље‘ у том новом, нетакнутом подручју (Дела апостола 14:7). Кад су Јевреји у Писидијској Антиохији и Иконији за то чули, дошли су чак у Листру и наговорили мноштва да каменују Павла. Немајући времена да побегне, Павле је био засут камењем, тако да су његови противници били уверени да је мртав. Одвукли су га изван града (Дела апостола 14:19).
17 Можеш ли замислити какву је то бол задало новим ученицима? Међутим, чудо над чудима, кад су окружили Павла, он је устао! Библија не каже да ли је младић по имену Тимотеј био један од тих нових ученика. Он је с временом сигурно сазнао за Божје поступање с Павлом, што је на његов млади ум оставило дубок утисак. Павле је у свом другом писму Тимотеју писао: „А ти си се угледао на моју науку, живљење... страдања какова ми се догодише у Антиохији, Иконији и Листри, какова протјеривања поднесох, и од свију ме избави Господ!“ (2. Тимотеју 3:10, 11, Даничић-Караџић). Око годину или две након каменовања, Павле се вратио у Листру и установио да је тај млади Тимотеј био примеран хришћанин за кога „добро сведочаху браћа у Листри и у Иконији“ (Дела апостола 16:1, 2). Зато га је Павле изабрао као путујућег пратиоца. То је Тимотеју помогло да напредује у духовном расту, па је с временом био оспособљен да га Павле пошаље да посети различите скупштине (Филипљанима 2:19, 20; 1. Тимотеју 1:3). На исти начин и данас ревне Божје слуге дивно утичу на младе, од којих многи одрастају у вредне Божје слуге, попут Тимотеја.
18. (а) Шта се мисионарима догодило у Дерби? (б) Која им се могућност сада отворила, али који су смер изабрали?
18 Следећег јутра након што је избегао смрт у Листри, Павле је с Барнабом кренуо у Дербу. Овај пут их нису следили противници, а Библија каже да „придобише известан број ученика“ (Дела апостола 14:20, 21). Након што су успоставили скупштину у Дерби, Павле и Барнаба су морали донети одлуку. Од Дербе до Тарса водио је проходан римски пут. Отуда се брзо стизало натраг у Антиохију у Сирији. Вероватно је то био најприкладнији пут за повратак, а ти мисионари су могли сматрати да су сада заслужили одмор. Ипак, у опонашању свог Господара, Павле и Барнаба су осетили већу потребу (Марко 6:31-34).
Потпуно довршити Божје дело
19, 20. (а) Како је Јехова благословио мисионаре за повратак у Листру, Иконију и Антиохију? (б) Која је поука тиме пружена Јеховином народу данас?
19 Уместо да предузму кратко путовање кући, мисионари су се храбро вратили и поново посетили исте градове у којима су њихови животи били у опасности. Да ли их је Јехова благословио за ту несебичну бригу за нове овце? Да, заиста јесте, јер извештај каже да су имали успеха у ’утврђивању душа ученика и препоручујући им да устрају у вери‘. Одговарајуће је што су тим новим ученицима рекли: „Кроз многе невоље ћемо ући у краљевство Божје“ (Дела апостола 14:21, 22). Павле и Барнаба су их такође подсетили на њихов позив као сунаследника у долазећем Краљевству Божјем. И данас би новим ученицима требало да пружимо слично охрабрење. Можемо их јачати да истрају у кушњама задржавајући пред собом изглед за вечни живот на Земљи под владавином тог истог Божјег Краљевства које су проповедали Павле и Барнаба.
20 Пре него што су напустили сваки град, Павле и Барнаба су помагали месној скупштини да се боље организује. Очигледно су поучили способне мушкарце и поставили их да преузимају вођство (Дела апостола 14:23). То је несумњиво допринело даљњем ширењу. Исто тако и данас мисионари и други, након помагања неискуснима да напредују док могу носити одговорности, понекад одлазе даље и настављају са својим добрим радом на другим местима где је потреба већа.
21, 22. (а) Шта се догодило након што су Павле и Барнаба завршили своје мисионарско путовање? (б) Која се питања тиме постављају?
21 Кад су се мисионари коначно вратили у Антиохију у Сирији, могли су осећати дубоко задовољство. Заиста, библијски запис наводи да су ’свршавали дело‘ које им је Бог поверио (Дела апостола 14:26). Разумљиво је што је причање њихових искустава проузроковало „велику радост свој браћи“ (Дела апостола 15:3). Али, шта рећи о будућности? Хоће ли они сада сести и почивати на својим ловорикама, како каже изрека? Сигурно не. Након што су посетили водеће тело у Јерусалиму због одлуке у вези спорног питања о обрезању, њих двојица су се поново упутили на мисионарска путовања. Овај пут пошли су у различитим смеровима. Барнаба је узео Јована Марка и отишао на Кипар, док је Павле пронашао новог партнера, Силу, и отпутовао кроз Сирију и Киликију (Дела апостола 15:39-41). Он је на том путовању изабрао младог Тимотеја и повео га са собом.
22 Библија не открива резултате Барнабиног другог путовања. Што се тиче Павла, он је продужио у ново подручје и успоставио скупштине у најмање пет градова — Филипима, Берији, Солуну, Коринту и Ефесу. Шта је био кључ Павловог изванредног успеха? Вреде ли иста начела за данашње хришћане који чине ученике?
Сећаш ли се?
◻ Зашто је Исус изванредан пример за опонашање?
◻ На који је начин Барнаба био пример?
◻ Шта учимо из Павлове проповеди у Антиохији у Писидији?
◻ Како су Павле и Барнаба потпуно довршили свој задатак?
[Слика на 15. страни]
Подношење прогонства апостола Павла је на младића Тимотеја оставило трајан утисак