47. библијска књига — 2. Коринћанима

Писац: Павле

Место писања: Македонија

Писање завршено: отприлике 55. н. е.

1, 2. (а) Зашто је Павле одлучио да напише другу посланицу Коринћанима? (б) Где је написао ту посланицу и који проблеми су га бринули?

ВЕРОВАТНО је било касно лето или рана јесен 55. н. е. У хришћанској скупштини у Коринту било је још неких проблема који су бринули апостола Павла. Прошло је свега неколико месеци откако је написао Коринћанима своју прву посланицу. У међувремену је Тит био послат у Коринт да помогне тамошњој браћи у прикупљању помоћи за свете у Јудеји, а можда и да види како су Коринћани реаговали на прво Павлово писмо (2. Кор. 8:1-6; 2:13). И како су реаговали? Павле је осетио велико олакшање када је сазнао да их је то писмо ражалостило и подстакло на покајање. Тит се с тим добрим вестима вратио код Павла у Македонију, а Павле је због тога осећао дубоку љубав према својој драгој браћи у Коринту (7:5-7; 6:11).

² Зато је одлучио да напише још једно писмо Коринћанима. Та охрабрујућа и подстицајна друга посланица написана је у Македонији, а највероватније ју је Тит донео у Коринт (9:2, 4; 8:16-18, 22-24). Један од проблема који су подстакли Павла на писање друге посланице био је тај што су се међу Коринћанима појавили ’надапостоли‘, које је Павле назвао ’лажним апостолима, који варају друге‘ (11:5, 13, 14). Била је угрожена духовна добробит те релативно младе скупштине и оспоравао се ауторитет апостола Павла. Зато је његова друга посланица Коринћанима стигла у право време.

3, 4. (а) Колико пута је Павле био у Коринту? (б) Како Друга Коринћанима користи нама данас?

³ Занимљиво је да је Павле рекао: „Већ сам трећи пут спреман да дођем код вас“ (2. Кор. 12:14; 13:1). У време када је писао прву посланицу, планирао је да их по други пут посети. Али, иако је био спреман да оде код њих, Коринћанима се није пружила та ’друга прилика да се радују‘ (1. Кор. 16:5; 2. Кор. 1:15). Дакле, Павле је до тада само једном био у Коринту — у раздобљу од 50. до 52. н. е. провео је тамо 18 месеци — и тада је у том граду била основана хришћанска скупштина (Дела 18:1-18). Међутим, касније се Павлу испунила жеља да још једном посети Коринт. Током тромесечног боравка у Грчкој, вероватно 56. н. е., провео је бар део тог времена у Коринту и тамо је написао посланицу Римљанима (Римљ. 16:1, 23; 1. Кор. 1:14).

⁴ Друга посланица Коринћанима, као и Прва Коринћанима и остале Павлове посланице, одувек се убрајала у надахнуте библијске књиге. Она нам омогућава да још једном анализирамо коринтску скупштину и да извучемо поуку из надахнутих Павлових савета упућених како Коринћанима тако и нама данас.

САДРЖАЈ ДРУГЕ КОРИНЋАНИМА

 5. (а) Шта је Павле написао о утехи? (б) Шта се испунило преко Христа?

⁵ Помоћ од ’Бога сваке утехе‘ (1:1–2:11). Павле је у уводном поздраву споменуо Тимотеја. „Нека је благословљен“, рекао је Павле, „Отац милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи“, да бисмо и ми исто тако могли да тешимо друге. Павле и његови сарадници су били под великим притиском и живот им је био у опасности, али Бог их је избавио. Коринћани су такође могли да им помогну, тако што би се молили за њих. Павле је одлучио да им напише писмо, уверен да ће они увидети његову искреност и да ће Бог исказати своју незаслужену доброту. Божја обећања су посредством Исуса постала „да“, а Бог је помазао оне који припадају Христу и у срца им дао „дух као залог за оно што ће доћи“ (1:3, 4, 20, 22).

 6. Шта је Павле саветовао да се учини са искљученим преступником који се покајао?

⁶ Изгледа да је из скупштине био уклоњен човек чије је понашање Павле осудио у петом поглављу прве посланице. Међутим, он се покајао и показао је да му је жао. Зато је Павле сада саветовао Коринћанима да искрено опросте том покајнику и покажу му да га воле.

 7. Како је Павле описао себе и Коринћане и шта је изјавио?

⁷ Оспособљени за слуге новог савеза (2:12–6: 10). Павле је за себе и коринтске хришћане рекао да се, сликовито говорећи, налазе у победничкој поворци с Христом. (Коринћанима је у то време био познат угодан мирис ка̂да који се могао осетити дуж пута којим је победничка војска пролазила у поворци.) Велика је разлика између тога какав су хришћани „мирис“ онима који ће добити живот и какав су „мирис“ онима који одлазе у пропаст. Затим је Павле изјавио: ’Ми не тргујемо Божјом речју‘ (2:16, 17).

 8. (а) Какве су препоруке за службу имали Павле и његови сарадници? (б) Због чега је служба новог савеза узвишенија од службе под писаним законом?

⁸ Павле је написао да њему и његовим сарадницима нису потребне писмене препоруке за Коринћане или од њих. Коринћани су сами били писмо препоруке које су Павле и његови сарадници „написали својом службом“, и то не на каменим плочама, него „на плочама од меса, на срцима“. Бог их је оспособио да буду слуге новог савеза. Писани закон је доносио смрт, а трајао је само неко време и слава му је била пролазна. Међутим, давање духа води у живот, трајно је и много славније. „Кад год се читају Мојсијеви списи“, копрена покрива срце Израелових синова, али када се неко обрати Јехови, копрена се уклања, а тај се ’преображава у исти лик, одражавајући све већу славу‘ (3:3, 15, 18).

 9. Како је Павле описао благо које имају Божје слуге?

⁹ Павле је затим наставио: ’Ову службу имамо по милосрђу које нам је указано. Одрекли смо се подмуклих превара и не изврћемо реч Божју, него објављујући истину пружамо добар пример. Ако је добра вест покривена, покривена је зато што је бог овога света заслепио умове неверницима. Међутим, наша срца су помоћу Христовог лица просветљена славним знањем о Богу. Како је само велико благо које имамо! Оно је у земљаним посудама, да буде очигледно да наша изузетна снага потиче од Бога. У прогонству и под притиском, чак и када се суочимо са смрћу, ми верујемо и не посустајемо, јер наша тренутна невоља доноси нам све већу, вечну славу. Зато гледамо на оно што се не види‘ (4:1-18).

10. (а) Шта је Павле рекао о онима који су у јединству с Христом? (б) Чиме се Павле препоручивао као Божји слуга?

¹⁰ ’Знамо‘, написао је Павле, ’да ће се наша земаљска кућа распасти и претворити у вечну кућу на небесима. Ишчекујући то време, живимо по вери и пуни смо храбрости. Иако нисмо код Христа, трудимо се да му будемо по вољи‘ (5:1, 7-9). Они који су у јединству с Христом јесу „ново створење“ и поверена им је служба помирења. Они су „посланици који заступају Христа“ (5:17, 20). Павле се у свему препоручивао као Божји слуга. Како? ’Постојаношћу у многим невољама, под ударцима, у напорном раду, у бесаним ноћима, у гладовању. Чистоћом, знањем, дуготрпљивошћу, добротом, светим духом, нелицемерном љубављу, истинитим речима, Божјом снагом. Као сиромашан, а који многе обогаћује, као онај који нема ништа, а ипак има све‘ (6:4-10).

11. Шта је Павле саветовао Коринћанима и на шта их је упозорио?

¹¹ „Усавршавајмо се у светости у страху пред Богом“ (6:11–7:16). Павле је затим написао Коринћанима: ’Срце нам се широм отворило да бисмо вас примили у њега.‘ Саветовао им је да и они широм отворе своје срце, то јест да повећају своју љубав. Али затим следи упозорење: „Не ујармљујте се у неједнак јарам с неверницима“ (6:11, 14). Шта имају заједничко светлост и тама или Христ и Велијал? Пошто су они били храм живог Бога, морали су да се одвоје од неверника и да не дотичу ништа нечисто. Павле је додао: „Очистимо се од сваке прљавштине тела и духа и усавршавајмо се у светости у страху пред Богом“ (7:1).

12. Зашто се Павле обрадовао када је чуо вести из Коринта?

¹² „Испуњен сам утехом, преплавила ме је радост упркос свој нашој невољи“, наставио је Павле (7:4). Зашто се тако осећао? Делимично због Титове присутности, али и зато што је чуо добре вести — да Коринћани имају искрену жељу за покајањем, да су се растужили и да се истински брину за Павла. Увидео је да их је привремено ражалостио својим првим писмом, али се радовао зато што их је та жалост навела на покајање које води у спасење. Похвалио их је за сарадњу с Титом.

13. (а) Кога је Павле навео као пример великодушности? (б) Која је начела Павле изнео у вези с давањем?

¹³ Великодушност ће бити награђена (8:1–9: 15). Пишући о сакупљању помоћи за „свете“, Павле је навео пример Македонаца, који су упркос свом крајњем сиромаштву великодушно давали преко својих могућности. Надао се да ће и Коринћани показати исту великодушност као доказ искрености своје љубави према Господу Исусу Христу, који је постао сиромашан да би се они обогатили. Ако свако буде давао у складу са својим могућностима, доћи ће до изједначавања, па онај ко има много неће имати превише, а онај ко има мало, неће имати премало. Тит и још нека браћа били су послати к њима да се побрину за тај великодушни дар. Павле је хвалио Коринћане да су великодушни и спремни да помогну, па му не би било драго ако би се постидео због њих уколико би заказали и не би довршили сакупљање свог великодушног дара. Да, „ко обилно сеје, обилно ће и жети“. Даровати треба од срца, јер „Бог воли онога ко радосно даје“. Осим тога, Бог им може у изобиљу исказати своју незаслужену доброту и обогатити их за сваку врсту великодушности. „Хвала Богу на његовом неописивом дару“, закључио је Павле (9:1, 6, 7, 15).

14. Шта је Павле навео као доказ свог апостолства?

¹⁴ Павле доказује своје апостолство (10:1–13: 14). Павле је признао да оставља скроман утисак пред другима. Али хришћани не воде рат по телу; њихово оружје је духовно и „има велику снагу од Бога“ за рушење погрешних размишљања која су противна знању о Богу (10:4). Неки који су гледали само на спољашњост говорили су да Павлова писма имају тежину, али да је оно што говори када је лично присутан безвредно. Таквима је поручио да ће на делу бити исти какав је и на речима у својим писмима. Требало је да Коринћани увиде да се Павле не хвали достигнућима на туђем подручју. Лично он им је донео добру вест. Још им је поручио: Ако се ико ичим хвали, нека се хвали Јеховом.

15. (а) Којим поређењима је Павле осудио лажне апостоле? (б) Шта је Павле све поднео у служби?

¹⁵ Павле се осећао одговорним да доведе коринтску скупштину пред Христа као честиту девицу. Као што је змија завела Еву својим лукавством, тако се и мисли Коринћана могу искварити. Стога је Павле снажно и отворено осудио ’надапостоле‘ из коринтске скупштине (11:5). Назвао их је лажним апостолима. Сам Сатана се претвара да је анђео светлости, па није ништа необично да то чине и његове слуге. Да ли су они који су тврдили да су Христове слуге могли да се упореде с Павлом? Павле је много тога поднео у служби: затварања, батине, три бродолома, различите опасности, многе непроспаване ноћи, глад и жеђ. Упркос свему томе, никада није престао да мисли на потребе скупштина и увек је изгарао од гнева када је неко посрнуо у вери.

16. (а) Чиме се Павле могао хвалити и зашто је ипак говорио о својим слабостима? (б) На који начин је Павле пружио доказе свог апостолства?

¹⁶ Дакле, ако је ико имао чиме да се хвали, то је био Павле. Да ли су ти самозвани апостоли у Коринту могли да се похвале да су били однесени у рај и да су чули речи које се не смеју изрећи? Ипак, Павле је говорио и о својим слабостима. Да се не би узохолио, био му је дат „трн у телу“. Павле је молио Господа да уклони тај „трн“ од њега, али он му је рекао: „Довољна ти је незаслужена доброта коју ти исказујем.“ Павле се најрадије хвалио својим слабостима, да би „Христова сила“ попут заклона остала над њим (12:7, 9). Павле ни у чему није заостајао за тим „надапостолима“, а Коринћани су видели доказе његовог апостолства који су се показали међу њима „с великом устрајношћу и с чудесним знаковима и знамењем и моћним делима“. Он није тражио њихову имовину, нити су Тит и други његови сарадници које им је послао на било који начин искористили Коринћане (12:11, 12).

17. Које је закључне савете Павле упутио Коринћанима?

¹⁷ Све што је навео требало је да служи за њихово изграђивање. Међутим, Павле је рекао да се боји да ће, када дође у Коринт, видети да се неки од њих нису покајали за дела тела. Упозорио је оне који греше да ће против њих предузети одређене мере и да при том никога неће штедети, па је зато свима у скупштини саветовао да сами себе испитују да ли су у вери у јединству са Исусом Христом. Рекао је да ће се он и Тимотеј молити Богу за њих. Подстакао их је да се радују и да опет буду уједињени, како би Бог љубави и мира био с њима. Посланицу је закључио поздравима које су им послали свети и пожелео им је много благослова.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

18. Како хришћани треба да гледају на своју службу?

¹⁸ Ова посланица јасно показује колико је Павле ценио хришћанску службу, а то нам заиста служи као снажан подстицај и охрабрење. Требало би да и ми тако гледамо на службу. Хришћански слуга ког је Бог оспособио за ту службу не тргује Божјом Речју, него служи из искрених побуда. Оно што га препоручује за службу није некакво писмо препоруке, него плод који доноси у служби. Међутим, иако је служба коју Божје слуге врше заиста славна, они немају разлога да узвисују себе. Као несавршени људи, они то благо, то јест службу, имају у крхким земљаним посудама, како би било очигледно да њихова снага потиче од Бога. Зато они који прихватају ту славну службу за Бога треба да буду понизни и свесни да је Бог исказао незаслужену доброту онима који служе као „посланици који заступају Христа“. Дакле, сасвим је на месту што је Павле подстакао своју браћу да ’не пропусте да испуне сврху Божје незаслужене доброте коју су примили‘ (2:14-17; 3:1-5; 4:7; 5:18-20; 6:1).

19. На које је све начине Павле пружио диван пример данашњим хришћанским слугама, а посебно надгледницима?

¹⁹ Павле је хришћанским слугама заиста пружио изврстан пример на који се могу угледати. Као прво, ценио је надахнуте хебрејске књиге Библије и проучавао их је, често је цитирао из њих, указивао на одређене мисли из њих и објашњавао како да се примене у животу (2. Кор. 6:2, 16-18; 7:1; 8:15; 9:9; 13:1; Иса. 49:8; Лев. 26:12; Иса. 52:11; Језек. 20:41; 2. Сам. 7:14; Ос. 1:10). Осим тога, показао је да му је као надгледнику веома много стало до суверника, јер је рекао: „А ја ћу врло радо све потрошити и самог себе истрошити за ваше душе.“ Из његовог живота се јасно види да је радио за браћу све што је могао (2. Кор. 12:15; 6:3-10). Браћу у коринтској скупштини је неуморно поучавао, подстицао, опомињао и помагао им да се поправе. Отворено је упозорио Коринћане да избегавају заједништво с тамом, написавши им: „Не ујармљујте се у неједнак јарам с неверницима.“ Будући да се с љубављу бринуо за њих, бојао се да се њихове мисли не искваре, „као што је змија завела Еву својим лукавством“, па их је од срца саветовао: „Испитујте да ли сте у вери, сами себе проверавајте.“ Подстицао их је на хришћанску великодушност, указујући им да „Бог воли онога ко радосно даје“, и исказао је велику захвалност Богу за његов неописиви дар. Браћа у Коринту су заиста била с љубављу написана на Павловом срцу, а тиме што он није штедео себе служећи својој браћи показао је шта треба да буде основна одлика сваког ревног и будног надгледника. Павле је стварно пружио диван пример свим данашњим хришћанима! (6:14; 11:3; 13:5; 9:7, 15; 3:2).

20. (а) Шта би, према Павловим речима, требало да имамо на уму? (б) На коју предивну наду указује Друга Коринћанима?

²⁰ Апостол Павле нам указује на то да би требало да имамо на уму да је „Отац милосрђа и Бог сваке утехе“ прави извор снаге у време кушње. Он нас „теши у свакој нашој невољи“ како бисмо остали постојани, јер ћемо тада бити награђени животом у његовом новом свету. Павле је указао и на предивну наду коју имају помазани хришћани, наиме да ће „имати грађевину која потиче од Бога, кућу која није начињена рукама, вечну на небесима“, те је рекао: „Дакле, ако је неко у јединству с Христом, он је ново створење. Оно што је старо прошло је, и ево, ново је настало.“ Друга посланица Коринћанима садржи заиста дивне речи које служе као засигурање онима који ће, попут Павла, наследити небеско Краљевство (1:3, 4; 5:1, 17).