48. библијска књига — Галатима
Писац: Павле
Место писања: Коринт или Сиријска Антиохија
Писање завршено: отприлике у раздобљу између 50. и 52. н. е.
1. У којим градовима су се налазиле скупштине којима се Павле обратио у посланици Галатима и када и како су биле основане?
СКУПШТИНЕ у Галатији, којима се Павле обраћа у Галатима 1:2, очигледно су се налазиле у Писидијској Антиохији, Иконији, Листри и Дерви — градовима који су били у различитим покрајинама, али унутар исте римске провинције, Галатије. Тринаесто и четрнаесто поглавље Дела апостолских говоре о Павловом првом мисионарском путовању на којем је пропутовао то подручје с Варнавом, што је довело до оснивања скупштина у Галатији. У њима је било и Јудејаца и људи из других народа, а неки од њих несумњиво су били и Келти, то јест Гали. То се дешавало убрзо након што је Павле око 46. н. е. отишао у Јерусалим (Дела 12:25).
2. (а) До чега је довело Павлово друго путовање по Галатији и шта је уследило одмах након тога? (б) Које је градове касније Павле обишао на свом путовању?
2 Године 49. н. е. Павле је кренуо са Силом на своје друго мисионарско путовање на подручје Галатије, што је довело до тога да су се „скупштине учвршћивале у вери и расле из дана у дан“ (Дела 16:5; 15:40, 41; 16:1, 2). Међутим, након њих су се одмах појавили лажни учитељи који су заступали јудаизам па су неку браћу у галатијским скупштинама уверили да су обрезање и држање Мојсијевог закона саставни део правог хришћанства. За то време Павле је прошао Мисију и отишао у Македонију и Грчку, да би на крају стигао у Коринт и остао код тамошње браће нешто више од годину и шест месеци. Онда је 52. н. е. отишао у Ефес, а затим се још исте године вратио у Сиријску Антиохију, град из којег је полазио на своја путовања (Дела 16:8, 11, 12; 17:15; 18:1, 11, 18-22).
3. У којем граду и у које време је могла бити написана посланица Галатима?
3 Када је Павле написао посланицу Галатима и где ју је написао? По свему судећи, написао ју је чим је чуо за оно што су радили заговорници јудаизма. То је могло да буде у Коринту, у Ефесу или у Сиријској Антиохији. Лако је могуће да је ту посланицу написао током свог боравка у Коринту, који је трајао годину и шест месеци, у раздобљу од 50. до 52. н. е., јер је било довољно времена да до њега стигну вести из Галатије. Мало је вероватно да ју је написао у Ефесу, јер је у том граду остао само кратко при повратку са свог путовања. Међутим, после тога је „провео неко време“ у Сиријској Антиохији, вероватно током лета 52. н. е., а будући да су између тог града и Мале Азије постојале добре везе, могуће је да је Павле у то време чуо за оно што су радили заговорници јудаизма, па да је у том граду написао посланицу Галатима (Дела 18:23).
4. Шта посланица Галатима открива о служби апостола Павла?
4 Ова посланица описује Павла као ’апостола, кога нису послали људи нити га је поставио неки човек, него Исус Христ и Бог, Отац‘. Она открива многе појединости о животу и служби апостола Павла, из којих се види да је он сложно сарађивао са апостолима у Јерусалиму и да се није устручавао да укори једног другог апостола — Петра (Гал. 1:1, 13-24; 2:1-14).
5. Шта потврђује да је посланица Галатима веродостојна и да је део надахнуте Божје Речи?
5 Шта потврђује да је ова књига веродостојна и да је део надахнуте Божје Речи? Посланица Галатима се спомиње у делима Иринеја, Климента Александријског, Тертулијана и Оригена. Осим тога, следећи важни библијски манускрипти (рукописи) садрже ту књигу: Синајски, Александријски, Ватикански бр. 1209, Ефремов кодекс, Кодекс из Клермона и папирус Честер Бити бр. 2 (P46). Поврх тога, она је у потпуности у складу са осталим грчким књигама Библије, а исто тако и хебрејским, на које се често позива.
6. (а) Које две чињенице потврђује посланица Галатима? (б) Шта је неуобичајено у вези с писањем ове посланице и шта се у њој истиче?
6 У овој снажној и директној посланици упућеној „скупштинама у Галатији“ Павле је показао (1) да је с правом апостол (што су заговорници јудаизма покушавали да оспоре) и (2) да се људи проглашавају праведнима на темељу вере у Христа Исуса, а не на темељу вршења дела прописаних Законом и да зато обрезање није захтев за хришћане. Иако је Павле обично имао писара који је записивао текст његових посланица, ову посланицу написао је ’својом руком, великим словима‘ (6:11). Садржај те књиге био је изузетно важан и самом Павлу и Галатима. У књизи се истиче вредност слободе коју је правим хришћанима омогућио Исус Христ.
САДРЖАЈ ПОСЛАНИЦЕ ГАЛАТИМА
7, 8. (а) Шта је Павле рекао о доброј вести? (б) Како је било потврђено да је Павле апостол за необрезане и како је дошло до тога да је укорио Кифу?
7 Павле брани своје апостолство (1:1–2:14). Након што је поздравио скупштине у Галатији, Павле им је написао да се чуди што су се тако брзо одвратили од изворне добре вести и почели да слушају неку другу добру вест, те је одлучно изјавио: „Чак и кад бисмо вам ми или кад би вам анђео с неба објавио другачију добру вест од оне коју смо вам већ објавили, нека буде проклет.“ Добра вест коју им је Павле објавио није била људска порука, нити га је неко учио о њој, него му је ту вест „објавио с неба Исус Христ“. Некада, док је био ревни поборник јудаизма, Павле је прогонио Божју скупштину, али Бог га је у својој незаслуженој доброти позвао да објави незнабошцима добру вест о његовом Сину. Тек је три године након обраћења отишао у Јерусалим и тада је од апостола видео само Петра и Господовог брата Јакова. Скупштине у Јудеји га нису лично познавале, али су чуле о њему и због њега су „почеле да славе Бога“ (1:8, 12, 24).
8 Након четрнаест година, Павле је опет отишао у Јерусалим и насамо изнео браћи добру вест коју је проповедао. Чак ни његов сарадник Тит није морао да се обреже, иако је био Грк. Када су Јаков, Кифа и Јован видели да је Павлу била поверена добра вест за необрезане, као што је Петру била поверена добра вест за обрезане, пружили су Павлу и Варнави десницу у знак сагласности да њих двојица иду к незнабошцима, а они к обрезанима. Када је Кифа (Петар) дошао у Антиохију, а није поступао исправно, „по истини добре вести“, јер се бојао оних из обрезања, Павле га је пред свима прекорио (2:14).
9. На темељу чега хришћани бивају проглашени праведнима?
9 Човек се проглашава праведним због вере, а не због дела прописаних законом (2:15–3:29). Павле пише да Јудејци знају да се „човек не проглашава праведним због вршења дела прописаних законом, него због вере у Христа Исуса“. Он сада живи у јединству с Христом, а живот који живи, живи због вере, како би вршио Божју вољу. „Ако праведност долази преко закона, онда је Христ узалуд умро“, закључио је Павле (2:16, 21).
10. На темељу чега се добија благослов од Бога и чему је служио Закон?
10 Павле се чудио Галатима што су толико безумни да верују како у потпуности могу да изврше своју службу Богу вршећи дела прописана Законом, иако су почели да му служе примивши дух на темељу вере. Богу је важно да особа с вером прими оно што чује, попут Аврахама, који је „веровао Јехови, и он га је због тога сматрао праведним“. Према Божјем обећању, „они који се држе вере добијају благослов као и верни Аврахам“. Они су ослобођени проклетства Закона тиме што је Христ умро на стубу. Христ је Аврахамов Потомак, а Закон који је настао 430 година касније не може поништити обећање које је дато у вези с тим Потомком. Чему је онда служио Закон? Он је био „старатељ који нас је водио до Христа, да будемо проглашени праведнима због вере“, рекао је Павле. Божји народ више није под старатељем и више нема разлике између Јудејца и Грка, јер су сви једно у јединству с Христом Исусом и сви су „Аврахамово потомство, наследници по обећању“ (3:6, 9, 24, 29).
11. (а) Коју су слободу Галати одбацили? (б) Како је Павле објаснио какву слободу имају хришћани?
11 Хришћани, будите непоколебљиви и останите слободни (4:1–6:18). Бог је послао свог Сина да ослободи оне који су под Законом, како би их „Бог усвојио као синове“ (4:5). Зашто се онда враћати у ропство испразним и бедним начелима? Будући да су Галати држали дане, месеце, раздобља и године, Павле се бојао да се није можда узалуд трудио око њих. Када је први пут био код њих, примили су га као Божјег анђела. Али сада се питао да ли им је постао непријатељ зато што им говори истину. Онима који су хтели да буду под Законом скренуо је пажњу на оно што каже Закон: Аврахам је од две жене добио два сина. Једна жена, слушкиња Агара, представљала је телесни Израел, који је био везан за Јехову савезом Мојсијевог закона — савезом који је рађао децу за ропство. А слободна жена, Сара, представљала је горњи Јерусалим, који је, према Павловим речима, „слободан — он је наша мајка“. „Шта каже Писмо?“, упитао је Павле. Одговор гласи: „Син слушкиње неће бити наследник са сином слободне жене.“ Затим је рекао да хришћани нису деца слушкиње, „него деца слободне жене“ (4:26, 30, 31).
12. (а) Шта је Галатима речено о томе како треба да живе? (б) Коју је важну супротност Павле истакао?
12 Ништа не вреди ни обрезање ни необрезање, објаснио је Павле, него Бог гледа на веру која се делима показује у љубави. Сав Закон се испуњава у заповести: „Воли свог ближњег као самог себе.“ Галатима је речено да треба да живе по духу, јер ’ако их води дух, нису под законом‘. Набројавши дела тела, Павле је упозорио своју браћу да „они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство“. Као потпуну супротност делима тела, навео је плодове духа, против којих нема закона, и додао: „Ако живимо по духу, дозволимо духу да нас води!“ Затим је подстакао Галате да не буду сујетни и да не завиде једни другима (5:14, 18, 21, 25).
13. Како хришћани испуњавају Христов закон и шта је од пресудне важности?
13 Ако неко ненамерно погреши, они који су духовни треба „у духу благости“ да му помогну да се духовно опорави. Хришћани испуњавају Христов закон када носе бремена један другога, али свако треба да носи свој терет како би доказао какво је његово дело. Шта човек сеје, то ће и пожњети — од тела ће пожњети пропаст, а од духа вечни живот. Они који су хтели да се Галати обрежу хтели су то само зато да би угодили људима и да би избегли прогонство. Од пресудне важности није ни обрезање ни необрезање, него ново створење. Мир и милосрђе биће на онима који буду живели по том правилу — на „Израелу Божјем“ (6:1, 16).
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
14. У чему је Павле добар пример надгледницима?
14 Посланица Галатима приказује Павла као жестоког прогонитеља који је постао реван апостол другим народима, увек спреман да се залаже за добробит своје браће (1:13-16, 23; 5:7-12). Павле је личним примером показао да надгледник треба брзо да решава проблеме када се појаве и да се бори против погрешних размишљања служећи се логиком и Божјом Речју (1:6-9; 3:1-6).
15. Како је ова посланица користила скупштинама у Галатији и којим се начелом изнесеним у њој воде данашњи хришћани?
15 Посланица је била корисна скупштинама у Галатији јер је јасно приказала какву слободу хришћани имају у јединству с Христом и побила лажна учења оних који су хтели да искриве добру вест. Објаснила је да се човек проглашава праведним на темељу вере и да обрезање више није захтев за спасење (2:16; 3:8; 5:6). Пошто је показала да такве телесне разлике нису битне, ова посланица је помогла Јудејцима и људима из других народа да буду уједињени као скупштина. То што су хришћани били ослобођени Закона није смело да служи као подстицај за удовољавање жељама тела, јер је и даље важило начело: „Воли свог ближњег као самог себе.“ Тим начелом се воде и данашњи хришћани (5:14).
16. Која се корисна објашњења хебрејских књига Библије могу наћи у посланици Галатима?
16 Павлова посланица је помогла Галатима у многим питањима у вези с хришћанским учењем, а многа поређења наведена у њој темељила су се на мислима из хебрејских књига Библије. Пружила је надахнуто објашњење Исаије 54:1-6, које је показало да је Јеховина жена ’горњи Јерусалим‘. Објаснила је да је живот Агаре и Саре имао „симболично значење“ и показала да су наследници Божјих обећања они које је Христ ослободио, а не они који су остали у ропству Закона (Гал. 4:21-26; Пост. 16:1-4, 15; 21:1-3, 8-13). Јасно је објаснила да савез са Аврахамом није био поништен када је склопљен савез Закона, него да је овај други савез био додат првом. Осим тога, истакла је да је између склапања та два савеза прошло 430 година, што је важан податак за рачунање времена у библијској хронологији (Гал. 3:17, 18, 23, 24). Запис о свему томе сачуван је до дан-данас како би хришћани могли да изграђују своју веру.
17. (а) Који врло важан податак пружа посланица Галатима? (б) Које одличне савете даје наследницима Краљевства и њиховим сарадницима?
17 Једна од најважнијих одлика посланице Галатима јесте то што јасно показује ко је Потомак који ће наследити Краљевство, којег су ишчекивали сви пророци. У посланици читамо: „Обећања су била дата Аврахаму и његовом потомству... које је Христ.“ Они који постану Божји синови на основу вере у Христа Исуса такође постају део тог потомства, јер се за њих каже: „Ако сте Христови, онда сте Аврахамово потомство, наследници по обећању“ (3:16, 29). Сви наследници Краљевства и они који их подупиру треба да имају у мислима следеће одличне савете записане у посланици Галатима: ’Будимо непоколебљиви и останимо у слободи за коју нас је Христ ослободио! Не посустајмо у чињењу добра, јер ћемо, ако се не уморимо, жети кад дође време. Чинимо добро свима, а нарочито својој браћи у вери‘ (5:1; 6:9, 10).
18. Које снажно закључно упозорење и подстрек садржи посланица Галатима?
18 На крају посланице се налази снажно упозорење да они који чине дела тела „неће наследити Божје краљевство“. Зато се сви у потпуности очистимо од световне прљавштине и свађе и усредсредимо се на доношење плода духа, то јест развијајмо особине као што су „љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самосавладавање“ (5:19-23).