Подложност је релативна

Ауторитет супруга над својом супругом није апсолутан. На одређене начине подложност супруге може се упоредити са хришћанском подложношћу световном владару. Бог објављује да се хришћани морају ’покоравати властима‘ (Римљанима 13:1). Ипак, та подложност се увек мора уравнотежити с оним што дугујемо Богу. Исус је рекао: ”Вратите цезарево цезару, а Божје Богу“ (Марко 12:17, NW). Ако цезар (световна владавина) захтева да му дамо оно што припада Богу, ми се присећамо онога што је апостол Петар рекао: ”Морамо слушати Бога као владара пре него људе“ (Дела 5:29, NW).

На донекле сличан начин, ако је хришћанка удата за човека који не разуме или пропушта да поштује хришћанска начела, она је ипак обавезна да му буде подложна. Уместо да се буни против припреме коју је Бог одредио, она ће учинити добро ако према њему поступа са љубављу и разумевањем, покушавајући тиме да стекне његово поверење. Можда ће такво лепо понашање навести њеног супруга да се промени; можда ће чак бити придобијен за истину (1. Петрова 3:1, 2). Ако јој супруг наређује да учини нешто што Бог забрањује, она се треба присетити да је у првом реду Бог њен владар. На пример, ако захтева да учествује у неморалним сексуалним поступцима, као што је измена партнера, она је обавезна да се не покори томе (1. Коринћанима 6:9, 10). Она се у подложности супругу води својом савешћу и у првом реду подложношћу Богу.

У време краља Давида, Абигаил је била удата за Набала, човека који није поштовао божанска начела и који је поступао грубо и без љубави према Давиду и Давидовим људима. Они су заштитили хиљаде оваца и коза које су припадале Набалу, али када је Давид тражио храну, Набал је одбио да да̂ било шта.

Када је чула да ће шкрт став њеног мужа донети невољу њиховом дому, Абигаил је одлучила да сама однесе Давиду храну. ”Абигаил узе одмах двеста хлебова, два меха вина, пет зготовљевих оваца, пет мера пржена жита, сто гроздова сухога грожђа и двеста груда сухих смокава. Она то метну на магарце, и рече момцима својим: Хајдете ви напред, а ја ћу за вама. Она не рече ништа Набалу, мужу своме“ (1. Самуелова 25:18, 19).

Да ли је Абигаил поступала супротно вољи свог мужа? У овом случају не. Абигаилина подложност није од ње захтевала да буде нељубазна као њен супруг, посебно зато што је Набалов немудар став изложио опасности целу породицу. Зато јој је Давид рекао: ”Да је благословен Господ, Бог Израелов, који те данас посла мени на сусрет! Нек је благословен разум твој“ (1. Самуелова 25:32, 33). Исто тако, данашње хришћанске супруге не треба да се расправљају и буне против поглаварства свог супруга, али ако он заузме нехришћански став, она га не треба следити у томе.

Истина, Павле је у свом писму Ефесцима рекао: ”Као што је скупштина подложна Христу, нека и жене буду својим мужевима у свему“ (Ефесцима 5:24, NW). Апостолова употреба речи ”у свему“ овде не значи да не постоје границе подложности супруге. Павлов израз ”као што је скупштина у подложности Христу“, указује шта је он имао у мислима. Све што Христ захтева од своје скупштине праведно је, у складу с Божјом вољом. Према томе, скупштина му лако и радосно може бити подложна у свему. Исто тако, жена хришћанског супруга који искрено настоји да следи Исусов пример биће срећна да му буде подложна у свему. Она зна да је он веома заинтересован за њено најбоље добро, а он никада неће свесно од ње тражити да учини нешто што није у складу с Божјом вољом.

Супруг ће задржати љубав и поштовање према својој супрузи када одражава божанске особине свог поглавара, Исуса Христа, који је заповедио својим следбеницима да воле један другога (Јован 13:34). Иако супруг греши и несавршен је, ако свој ауторитет врши у складу са супериорним поглаварством Христа, он својој супрузи олакшава да буде срећна што га има за поглавара (1. Коринћанима 11:3). Ако супруга развија хришћанске особине скромности и љубазне доброхотности, није јој тешко да се подложи свом супругу.

Такве ставове треба развијати у скупштини. А посебно их треба развијати између супруга и супруге у хришћанском дому. Супруг може показати нежну наклоност и благост слушајући предлоге своје супруге. Он треба узети у обзир гледиште своје супруге пре доношења одлуке која утиче на породицу. Хришћанке нису празноглаве. Оне често могу својим супрузима пружити вредне предлоге, као што је Сара пружила свом супругу, Аврахаму (Постање 21:12). С друге стране, хришћанска супруга неће неразумно захтевати превише од свог супруга. Она ће показати своју доброхотност и понизност ума слеђењем његовог вођства и подржавањем његових одлука, иако се можда понекад разликују од њених склоности.

Разуман супруг, као разумни старешина, приступачан је и доброхотан. А супруга пуна љубави одговара тако што је саосећајна и дуготрпљива, ценећи напоре које он предузима како би испунио своје одговорности упркос несавршености и животним притисцима. Када такве ставове развијају и супруг и супруга, подложност у браку неће бити проблем. Уместо тога, она је извор радости, сигурности и трајног задовољства.