Како ти Божја мудрост може помоћи да заштитиш своју децу

НАШЕ тело сваког дана води рат. Оно мора да се бори с мноштвом микроба, паразита и вируса. Срећом, имамо имунолошки систем који нас штити од таквих напада и штити нас да не постанемо жртве бројних заразних болести.

На сличан начин, хришћани морају да воде борбу како не би усвојили небиблијски начин размишљања и светска мерила, као и против утицаја који могу разорити њихово духовно здравље (2. Коринћанима 11:3). Да бисмо се одупрли тим свакодневним нападима на наш ум и срце, треба да развијамо духовни одбрамбени систем.

То је посебно важно за нашу децу, будући да се нико не рађа с тим духовним одбрамбеним системом који омогућава одбрану од духа света (Ефешанима 2:2). Док деца одрастају, неопходно је да им родитељи помогну да развију такав одбрамбени систем. На чему се он заснива? Библија објашњава: ’Јехова мудрост даје, чува стазе правде и брани пут верника својих‘ (Пословице 2:6, 8). Мудрост од Бога може чувати младе, који би иначе могли подлећи штетном утицају друштва, притиску вршњака или нездравој забави. Како родитељи могу следити Јеховино вођство и усадити у децу Његову мудрост?

Изграђујуће друштво

Наравно, тинејџери воле да буду у друштву својих вршњака. Па ипак, ако се друже искључиво са особама које су неискусне попут њих самих, нису на добром путу да стекну Божју мудрост. „Лудост је уз срце детету свезана“, упозорава једна пословица (Пословице 22:15). Како су онда неки родитељи успели да помогну својој деци да се воде мудрошћу од Бога када се ради о избору друштва?

Отац по имену Донa каже: „Наши синови су доста времена проводили с пријатељима њихових година, али већи део тог времена проводили су у нашој кући, у нашем присуству. Наша кућа је увек била отворена и зато је увек била пуна младих, који су код нас јели и осећали се као код куће. Није нам било тешко да подносимо буку и гужву у кући јер смо знали да тако својој деци пружамо једно сигурно окружење у ком могу да уживају.“

Брајан и Мери имају троје примерне деце, али они отворено кажу да није увек било лако васпитавати их. Они причају: „У нашој скупштини било је неколико младих у касним тинејџерским годинама који су се дружили с нашом ћерком Џејн. Имала је и једну пријатељицу по имену Сузан, која је била комуникативна и весела. Међутим, њени родитељи су јој допуштали више него ми својој деци. Сузан је могла да остаје ван куће дуже него Џејн, да носи краће сукње, да слуша сумњиву музику и гледа неприкладне филмове. Дуго је нашој ћерки било тешко да разуме наше гледиште. Сматрала је да Сузанини родитељи имају више разумевања, а да смо ми престроги. Тек када је Сузан упала у невољу, Џејн је схватила да ју је заштитило то што смо ми били чврсти. Веома нам је драго што нисмо снизили мерила за која смо сматрали да су исправна за нашу ћерку.“

Попут Џејн, многи млади су схватили колико је мудро да прихвате родитељско вођство када бирају друштво. Једна пословица каже: „Ухо пажљиво на укор који животу води, међу мудрима пребива“ (Пословице 15:31). Божја мудрост наводи младе да траже пријатеље који ће их изградити.

Суочавање с притиском да се прилагоде

Притисак вршњака је нешто што је уско повезано са избором друштва. На младе се из дана у дан врши притисак да се прилагоде својим вршњацима, и тако је нападнут њихов одбрамбени систем. Пошто млади обично теже за одобравањем других младих, притисак вршњака их може утиснути у калуп који свет сматра пожељним (Пословице 29:25).

Библија нас подсећа да „свет пролази, а и његова жеља“ (1. Јованова 2:17). Стога, не би требало да родитељи дозволе својој деци да светска гледишта превише утичу на њих. Како могу помоћи својој деци да размишљају на хришћански начин?

„Моја ћерка је увек желела да носи оно што други млади носе“, прича Ричард. „Зато смо сваки пут кад би хтела да обуче нешто модерно стрпљиво резоновали с њом о томе да ли је то прикладно или није. Чак и када смо сматрали да се нема шта приговорити нечему што је модерно, следили смо савет који смо чули годинама раније: ’Мудра особа неће бити прва која ће прихватити нову моду, а неће бити ни последња.‘“

Мајка по имену Полин морала је да се супротстави притиску вршњака на један другачији начин. Она се присећа: „Желела сам да сазнам за шта се моја деца занимају и редовно сам одлазила у њихову собу да бих разговарала с њима. Водили смо дуге разговоре који су ми омогућили да обликујем њихово гледиште и помогнем им да покушају да на ствари гледају на другачији начин.“

Будући да ће притисак вршњака и даље представљати проблем за младе, родитељи ће вероватно непрестано морати да се труде да ’сруше светска размишљања‘ и помогну деци да своје мисли ’заробе у послушности Христу‘ (2. Коринћанима 10:5). Међутим, ако ’устрајавају у молитви‘, и родитељи и деца биће ојачани да успешно обаве овај важан задатак (Римљанима 12:12; Псалам 65:3).

Моћ забаве

Следећа ствар с којом родитељима може бити тешко да се суоче јесте забава. Природно је да мала деца воле да се играју. Старија деца такође имају снажну жељу да се забављају (2. Тимотеју 2:22). Међутим, ако се та жеља задовољава на немудар начин, она може уништити њихов духовни одбрамбени систем. Опасност се углавном јавља на два начина.

Као прво, већи део забаве одражава светска ниска морална мерила (Ефешанима 4:17-19). Међутим, та мерила се увек приказују тако да изгледају узбудљиво и привлачно. То представља праву опасност за младе, који можда не запажају те замке.

Као друго, количина времена која се проводи у забави такође може представљати проблем. За неке је добар провод најважнија ствар у животу, и то им одузима превише времена и енергије. Једна пословица упозорава да „много меда јести није никад добро“ (Пословице 25:27). Слично томе, превише забаве ослабиће духовни апетит и довешће до менталне лењости (Пословице 21:17; 24:30-34). Потпуно уживање у овом свету онемогућиће младима да се ’чврсто ухвате правог живота‘ — вечног живота у Божјем новом свету (1. Тимотеју 6:12, 19). Како су се неки родитељи изборили са овим изазовом?

Мари Кармен, мајка три ћерке, каже: „Желели смо да наше ћерке уживају у здравој разоноди. Зато смо се као породица редовно рекреирали, а оне су такође проводиле време с пријатељима из скупштине. Међутим, задржали смо рекреацију на исправном месту. За нас је она била попут десерта — слаткиш, а не главно јело. Научиле су да буду марљиве и код куће, и у школи, и у скупштини.“

Дон и Рут су се такође потрудили да рекреацију не препусте случају. „Имали смо обичај да субота буде наш ’породични дан‘“, објашњавају они. „Пре подне смо ишли у службу на терену, после подне смо ишли на пливање, а увече смо имали свечану вечеру.“

Коментари ових родитеља показују колико је важно имати равнотежу да би се обезбедила здрава забава и да би она била на исправном месту у хришћанском животу (Проповедник 3:4; Филипљанима 4:5).

Уздај се у Јехову

Наравно, потребне су године да би се изградио духовни одбрамбени систем. Не постоји неки чудесан лек који ће у децу усадити Божју мудрост и мотивисати их да се уздају у небеског Оца. Уместо тога, родитељи треба да их ’одгајају у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним‘ (Ефешанима 6:4). Ово ’усмеравање размишљања‘ укључује помагање деци да гледају на ствари као што Бог гледа. Како то родитељи могу постићи?

Кључ за успех је редован породични библијски студиј. Студиј ’отвара деци очи да виде чудеса Божјег закона‘ (Псалам 119:18). Дијего је веома озбиљно схватио породични студиј и тако је помогао својој деци да се приближе Јехови. „Темељно сам се припремао за студиј“, каже он. „Док сам истраживао библијске публикације, увидео сам како могу да оживим библијске личности. Охрабрио сам децу да се поистовете с верним особама. То им је пружило живи подсетник на то шта се допада Јехови.“

Деца такође уче у неформалним приликама. Мојсије је подстакао родитеље да им говоре о Јеховиним заповестима ’кад седе у својој кући и кад иду путем, док леже и кад устају‘ (Поновљени закони 6:7). Један отац је објаснио: „Мом сину је потребно време да отвори срце и изрази своја осећања. Кад идемо у шетњу или нешто заједно радимо, он се ослободи и каже шта га оптерећује. У тим приликама имали смо добре разговоре од којих смо обојица имали користи.“

Молитве које родитељи изговарају остављају дубок утисак на децу. Када чују како родитељи понизно приступају Богу тражећи његову помоћ и опроштај, то наводи децу да ’верују да он постоји‘ (Јеврејима 11:6). Многи успешни родитељи наглашавају важност породичних молитви, укључујући и молитве које се тичу проблема у школи и других ствари које забрињавају децу. Један отац је рекао да се његова жена увек моли с децом пре него што оду у школу (Псалам 62:9; 112:7).

„Не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно“

Сви родитељи греше и могу зажалити због начина на који су поступили у одређеним ситуацијама. Па ипак, Библија нас подстиче да и даље улажемо труд, не ’одустајући од тога да чинимо оно што је врсно‘ (Галатима 6:9).

Међутим, понекад родитељи једноставно не разумеју своју децу и као да више не виде начин да им помогну. Било би лако закључити да је млађа генерација другачија и да је компликована. Међутим, деца данас у суштини имају исте слабости као и прошле генерације и суочавају се са сличним искушењима, премда су данашња деца можда под већим притиском да погреше. Стога је један отац, након што је свом сину пружио исправку, ублажио своје речи тако што му је љубазно рекао: „Твоје срце само жели оно што је и моје срце желело кад сам био твојих година.“ Родитељи можда не знају много о компјутерима, али зато добро знају чему нагиње несавршено тело (Матеј 26:41; 2. Коринћанима 2:11).

Можда нека деца не показују баш неко одушевљење када је у питању родитељско вођство, и чак се буне против дисциплине. Ту је поново потребно стрпљење. Чак и деца која се у почетку опиру и инате на крају повољно реагују (Пословице 22:6; 23:22-25). Метју, млади хришћанин који сада служи у једној подружници Јеховиних сведока, прича: „Када сам био тинејџер, сматрао сам да су ограничења која су ми родитељи постављали неправедна. На крају крајева, размишљао сам, ако мојим пријатељима родитељи дозвољавају нешто, зашто моји мени не дозвољавају? Веома бих се наљутио када би ме, с времена на време, казнили тако што ми не би дозволили да се возим чамцем — а то сам волео да радим. Међутим, када се осврнем на све то, схватам да је дисциплина коју су ми родитељи пружали била и ефикасна и неопходна. Захвалан сам што су ми пружали вођство када ми је било потребно.“

Нема сумње да наша деца могу израсти у добре хришћане и поред тога што понекад морају да буду у духовно нездравом окружењу. Библија обећава да им Божја мудрост може пружити духовну заштиту. „Мудрост [ће] ући у срце твоје и знање ће души твојој омилети. Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати, да те избаве од зла пута“ (Пословице 2:10-12).

Није лако девет месеци носити дете. Наредних 20 година могу донети и бол и радост. Међутим, пошто воле своју децу, хришћански родитељи чине све што је у њиховој моћи да их заштите мудрошћу од Бога. Они према својој деци осећају исто што је остарели апостол Јован осећао према својој духовној деци, и што је изразио следећим речима: „Немам већег разлога за захвалност од овог, да чујем да моја деца ходе у истини“ (3. Јованова 4).

[Фуснота]

[Слика на 24. страни]

„Наша кућа је увек била отворена и зато је увек била пуна младих“

[Слика на 25. страни]

Сазнај за шта се твоја деца занимају

[Слике на 26. страни]

„Темељно сам се припремао за студиј“