Ти можеш духовно напредовати

ПРАВЕ вредности могу бити тешко препознатљиве. То је случај и с дијамантима. Док изглачани дијамант блиста, необрађени дијамант пушта само нејасни сјај. Па ипак, у дубини необрађеног дијаманта, лежи непогрешиво обећање да је то један предиван драгуљ.

Хришћани на много начина сличе необрађеним дијамантима. Премда смо још увек далеко од савршенства, ми заиста имамо скривену вредност коју Јехова цени. Попут дијаманата, свако од нас има своје сопствене одлике по којима се разликује. И свако од нас може и даље напредовати, уколико то од срца жели. Наша личност се може изглачати, тако да може још јасније блистати на Јеховину славу (1. Коринћанима 10:31).

Након што је исечен и изглачан, дијамант се ставља на једно место које повећава његова рефлексивна својства. На сличан начин, Јехова нас може употребити на различитим местима односно доделама ако се ’обучемо у новог човека, који је створен по Богу, у правди и у светости истине‘ (Ефесцима 4:20-24).

Овај духовни напредак не долази сам од себе, баш као што дијамант у свом природном стању ретко блиста као драги камен. Можда треба да одстранимо неку слабост која нас још увек прати, изменимо наш став према прихватању одговорности, или чак да се напрежемо да бисмо се извукли из духовне чамотиње. Али ми можемо да напредујемо ако то стварно желимо, пошто нам Јехова Бог може дати ’снагу која је изнад обичне‘ (2. Коринћанима 4:7, NW; Филипљанима 4:13).

Јехова јача своје слуге

Сечење дијаманата захтева самопоуздање које произлази из исправног знања, јер када се неки део дијаманта одсече он је обично неупотребљив. Скупоцени материјал — каткад чак и до 50 посто несеченог камена — мора да се исече да би се добио жељени облик. Да бисмо обликовали нашу личност и да бисмо духовно напредовали, и нама је потребно поуздање које произлази из тачног спознања. Нарочито треба да имамо поуздање да ће нас Јехова ојачати.

Међутим, можда осећамо да смо недорасли или мислимо да нисмо у стању да учинимо више. И верне Божје слуге из прошлости понекад су се тако осећале (Излазак 3:11, 12; 1. Краљевима 19:1-4). Када је Јеремију Бог одредио за „пророка народима“ он је узвикнуо: „Гле, ја не знам говорити, јер сам дете“ (Јеремија 1:5, 6). Међутим, упркос својој повучености, Јеремија је постао храбри пророк који је без увијања преносио поруке непријатељски расположеном народу. Како му је то било могуће? Научио је да се ослања на Јехову. Јеремија је касније записао: „Блажен човек који се у Господа узда, коме је Господ [„Јехова“, NW] узданица“ (Јеремија 17:7; 20:11).

Данас, Јехова на сличан начин јача оне који се уздају у њега. Едвард,a отац четворо деце који је слабо духовно напредовао, увидео је истинитост тога. Он објашњава: „Ја сам био Јеховин сведок девет година, али изгледало је као да тапкам у месту у погледу духовности. Проблем је био у томе што сам имао слабу мотивацију и никакво самопоуздање. Након селидбе у Шпанију, затекао сам се у малој скупштини која је имала само једног старешину и једног слугу помоћника. С обзиром на потребу, тај старешина ме је замолио да се позабавим многим дужностима. Сав сам се тресао када сам имао своје прве говоре и тачке на састанцима. Па ипак, научио сам да се ослањам на Јехову. Старешина ме је увек похвалио и дао тактичне предлоге за побољшање.

„У исто време, појачао сам своју службу на терену и почео духовно боље да предводим своју породицу. Као резултат тога, истина је целој породици значила више, и осећао сам се много задовољније. Сада сам слуга помоћник, и марљиво радим на развијању одлика хришћанског надгледника.“

„Свуците старог човека“

Као што је Едвард увидео, духовни напредак захтева поуздање у Јехову. Такође је неопходно развијати хришћанску „нову личност“ (NW). Како се то може учинити? Први корак је „свући“ оне карактерне црте које су део старе личности (Колошанима 3:9, 10). Баш као што недостатке, као што су страни минерали, треба одстранити како би се из необрађеног дијаманта израдио један блистави драги камен, тако треба одбацити ставове који припадају „елементима света“ (ДС) да би заблистала наша нова личност (Галатима 4:3).

Један такав став је нећкање према прихватању одговорности из страха да ће се од нас превише тражити. Тачно, одговорност значи рад, али то је задовољавајући рад. (Упореди с Делима апостолским 20:35.) Павле је признао да божанска оданост изискује да се „трудимо и боримо“. Ми то радо чинимо, рекао је он, „јер се уздамо у Бога живога“, оног који никада не заборавља рад који обављамо у корист наших сухришћана и других (1. Тимотеју 4:9, 10; Јеврејима 6:10).

Неки дијаманти имају „напетост“ која се стварала приликом њиховог обликовања и с њима треба пажљиво баратати. Међутим, помоћу једног инструмента званог поларископ, онај ко глача може одредити место напетости и успешно радити на камену. Можда и ми патимо од неке унутрашње напетости, или личних мана због нашег порекла или неког трауматичног животног искуства. Шта можемо учинити? Као прво, треба себи да признамо проблем и одлучимо да га пребродимо колико год је то могуће. Свакако треба да се растеретимо пред Јеховом у молитви, а можда и да затражимо духовну помоћ од неког хришћанског старешине (Псалам 55:23; Јаков 5:14, 15).

Оваква унутрашња напетост утицала је на Николаса. „Отац ми је био алкохоличар, и нанео је сестри и мени много патње“, износи он. „Када сам напустио школу, отишао сам у војску, али ме је моја бунтовна нарав ускоро увукла у невољу. Надлежни у војсци су ме стрпали у затвор због растурања дроге, а једном другом приликом сам дезертирао. На крају, напустио сам војску, али сам и даље имао муке. Премда је мој живот био у нереду због злоупотребе дроге и тешког напијања, занимала ме је Библија и жудео сам да пружим смисао свом животу. Коначно сам ступио у везу с Јеховиним сведоцима, променио свој начин живота и пригрлио истину.

„Међутим, биле су ми потребне године пре него што сам се помирио и позабавио маном у својој личности. Имао сам дубоку одбојност према ауторитету и сав бих се накострешио када сам наишао на какав савет. Иако сам желео да ме Јехова потпуније користи, ова слабост ме је уназађивала. Коначно, уз помоћ двојице старешина пуних разумевања, признао сам свој проблем и почео да примењујем њихов љубазни савет из Писма. Иако повремено искрсне помало отпора, сада могу да контролишем своју бунтовну природу. Много сам захвалан за Јеховин стрпљиви начин поступања са мном и за пуну љубави помоћ старешина. Због свог духовног напретка, недавно сам наименован за слугу помоћника.“

Као што је Николас утврдио, изменити дубоко усађене ставове није лако. Можда се и ми суочавамо са сличним изазовом. Можда смо превише осетљиви. Можда гајимо срџбу, или можда превише нагласка стављамо на независност. Отуда, наш духовни напредак може бити ограничен. Они који глачају дијаманте нешто слично искусе с камењем које зову нати. То су у ствари два камена која су се стопила у један док се образовао дијамант. Као последица тога, нати имају два опречна обрасца за раст која врло отежавају сечу дуж природних линија. У нашем случају, ми увиђамо да се „природа“ спремног духа бори против „природе“ несавршеног тела (Матеј 26:41; Галатима 5:17). Каткад, можда нагињемо да дигнемо руке од свега, изговарајући се да несавршености наше личности ионако нису битне. ’На крају крајева‘, можемо рећи, ’моја породица и пријатељи ме и даље воле.‘

Међутим, ако желимо да служимо нашој браћи и славимо нашег небеског Оца, треба да се ’обновимо духом ума свога‘ тако што ћемо обући нову личност. Напор се исплати, као што Николас и безброј других могу да посведоче. Особа која глача дијамант зна да једна мрља може покварити цео дијамант. Слично томе, тиме што бисмо порицали неку слабу фасету личности, могли бисмо покварити нашу духовну појаву. Што је још горе, нека озбиљна слабост може нас довести до духовног пада (Пословице 8:33).

Попут „ватре“ у нама

Особа која глача дијамант тежи да сачува ватрене искре у дијаманту. То се постиже тако што се фасете уреде да производе такозвани ефекат дуге. Унутар дијаманта вишебојно светло се прелама напред и назад, дајући ватрене искре због којих дијамант блешти. На сличан начин, Божји дух може бити попут ’ватре‘ у нама (1. Солуњанима 5:19 NW; Дела апостолска 18:25; Римљанима 12:11).

Али шта ако осетимо да нам треба духовна мотивација? Како је можемо постићи? Требало би да ’размишљамо о својим путевима‘ (Псалам 119:59, 60). То би укључивало да установимо оне ствари које нас духовно успоравају и да затим одредимо које теократске активности треба много снажније предузети. Можемо продубити духовно цењење кроз наш редовни лични студиј и горљиву молитву (Псалам 119:18, 32; 143:1, 5, 8, 10). Штавише, тиме што се дружимо с онима који марљиво раде у вери, надаље ћемо појачати своју одлучност да ревно служимо Јехови (Титу 2:14).

Једна млада хришћанка, Луиза, признала је: „Две године сам размишљала о општој пионирској служби пре него што сам се у ствари пријавила за пионира, то јест пуновременог објавитеља Краљевства. Није било ничега што ме је спречавало, али била сам у некој устаљеној колотечини, и једноставно се нисам трудила да изађем из ње. Онда ми је отац изненада умро. Схватила сам колико је људски живот крхак и да га нисам на најбољи начин живела. Променила сам своје духовно гледиште, појачала своју службу и постала општи пионир. Нарочита помоћ у овом погледу били су она духовна браћа и сестре који су увек подупирали припреме за службу на терену, и који су са мном редовно ишли у службу. Научила сам да и у добру и у злу, ми делимо вредности и циљеве оних који нас окружују.“

Оштрени као гвожђем

Дијаманти су најтврђи природни материјали на земљи. Зато је за сечење једног дијаманта потребан други дијамант. То може подсетити студенте Библије на изреку која каже: „Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега“ (Приче Соломунове 27:17, ДК). Како се „оштри“ лице неке особе? Неки појединац може успети да оштри интелектуално и духовно стање другога, баш као што се парче гвожђа може употребити да се наоштри оштрица начињена од истог метала. На пример, ако бисмо постали депресивни услед неког разочарања, охрабрење друге особе може нас много подићи. Наше кисело лице може се променити набоље, и можемо оживети за обновљену ревну активност (Пословице 13:12). Нарочито скупштинске старешине могу помоћи да се оштримо, тиме што нам дају охрабрење из Писма и савет за побољшање. Они следе начело које је Соломон навео: „Даруј мудрог и он ће мудрији постати, поучи праведног и знање ће своје он увећати“ (Пословице 9:9).

Наравно, духовно поучавање изискује време. Више од десет година, апостол Павле је делио своје искуство и методе поучавања с Тимотејем (1. Коринћанима 4:17; 1. Тимотеју 4:6, 16). Дуго поучавање које је више од 40 година Мојсије пружао Исусу Навину, израелској нацији је дуго времена користило (Исус Навин 1:1, 2; 24:29, 31). Јелисеј је пратио пророка Илију можда 6 година, добијајући тако добру основу за своју сопствену службу која ће трајати око 60 година (1. Краљевима 19:21; 2. Краљевима 3:11). Тиме што стрпљиво пружају напредно поучавање, старешине опонашају Павлов, Мојсијев и Илијин пример.

Похваљивање је битан део обучавања. Искрени изрази цењења за добро обављене задатке или дела вредна похвале могу нагнати друге да желе још више служити Богу. Похвала гради самопоуздање које, за узврат, пружа подстицај за рад на слабостима. (Упореди с 1. Коринћанима 11:2, NW.) Охрабрење на духовни напредак у истини, такође долази од велике преокупираности делом проповедања о Краљевству и другим скупштинским активностима (Дела апостолска 18:5). Када старешине доделе браћи одговорности у складу с њиховим духовним напретком, то им пружа вредно искуство и вероватно ће ојачати њихову жељу да наставе духовно напредовати (Филипљанима 1:8, 9).

Добар разлог за духовни напредак

Дијаманти се сматрају драгоценима. Иста је ствар и са онима који се сада повезују с породицом Јеховиних обожавалаца широм света. У ствари, сам Бог их назива ’благом‘ то јест ’драгоценим‘ стварима из свих нација (Агеј 2:7; фуснота у NW). Прошле године су 375 923 особе постале крштени Јеховини сведоци. Да би се удовољило овом порасту, постоји потреба да ’раширимо простор шатора‘. Духовним напредовањем — и сежући за предностима хришћанске службе — могуће је учествовати у збрињавању овог пораста (Исаија 54:2; 60:22).

За разлику од многих драгоцених дијаманата који се чувају у трезорима банака и који се ретко виђају, наша духовна вредност може јасно сијати. И док редовно глачамо и показујемо наше хришћанске особине, ми славимо Јехову Бога. Исус је подбуђивао своје следбенике: „Тако нек се сјаји светлост ваша пред људима, да они виде ваша добра дела, и да славе Оца вашега који је на небесима“ (Матеј 5:16). Свакако, то нам даје чврст разлог да духовно напредујемо.

[Фусноте]