„Покажите се захвални“
„Нека мир Христов влада у вашим срцима – И покажите се захвални“ (Колошанима 3:15, НС).
1. Од чега морају да се чувају хришћани у овом незахвалном свету?
У ОВОМ 20. веку многи људи су заборавили како може да се буде захвалан. Речи као „молим“ и „хвала“ се из године у годину све ређе чују. Незахвалност је постала саставни део „ваздуха“, то јест себичног духа који влада овим светом (Ефесцима 2:1, 2). Додуше, хришћани „нису део света“, али све док постоји садашњи систем ствари они морају да живе у њему (Јован 17:11, 16). Стога морају да пазе да дух незахвалности не пређе на њих, па да попусте у својој захвалности.
2. а) Које могућности имају слуге Јеховине да изразе захвалност према њему? б) Шта је још потребно осим изјава захвалности?
2 Можда често изражавамо захвалност за Божју доброту у разговорима са нашом браћом у вери. Већина Богу преданих хришћана се захваљује више пута на дан у личној молитви свом небеском оцу, Јехови, за његову доброту. Захвалност долази до изражаја и на хришћанским састанцима у молитви скупштине и у певању песама о Царству. Наравно, речима је релативно лако изразити захвалност. Па ипак апостол Павле није подстицао своју браћу само да кажу да су захвални, него да се и покажу захвални у свом свакодневном животу, или да то докажу. Писао је: „Нека мир Христов влада у вашим срцима, јер сте заиста и позвани за то у једном телу. И покажите се захвални“ (Колошанима 3:15).
Многи разлози за захвалност
3. Зашто би требало да сви будемо захвални Богу?
3 Сви живи имају много разлога да буду захвални. Као главни разлог је уживање самог живота, јер све што имамо или што планирамо, изненада губи своју вредност, ако изгубимо живот. Псалмиста Давид је подсећао све људе да не губе из вида да је „извор живота“ код Јехове (Псалам 36:9). И апостол Павле је подсећао Атињане на ту исту вечно важећу истину, када је говорио на Ареопагу (Дела апостолска 17:28). Чињеница да живимо већ је довољан разлог за захвалност. Наше цењење се продубљује ако постанемо свесни могућности запажања којима нас је Бог обдарио – чулима укуса, додира, мириса, вида и слуха – тако да можемо да се радујемо животу и лепотама Божијег стваралаштва која нас окружују.
4. Шта ће нас сачувати да благослове у животу не сматрамо саме по себи разумљивим?
4 Али многи људи то сматрају разумљиво само по себи. Постају свесни многих благослова тек када их изгубе, на пример вид или слух почињу да цене тек кад почну да их губе. Богу предани хришћани треба да пазе да се и код њих не појави недостатак цењења. Они морају учинити све да би сачували исту захвалност коју је псалмиста изразио речима: „Многа су чудеса твоја, која си учинио, Јехова, Боже мој, и многе су мисли твоје с нама. Нема ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема“ (Псалам 40:5).
5. Како су се понашали Израелци упркос додатно примљених благослова од Јехове?
5 У 106. Псалму су на поетски начин набројана моћна дела Јеховина, која је извршио у корист свог народа, Израела. Његов начин поступања са Израелцима надмашује доброту и са животом повезане благослове, које он уопште гледано пружа свим људима. Упркос тим благословима, као што псалмиста износи, Израелци нису показивали цењење за те благослове. У 13. ставку пише: „Брзо су заборавили дела његова; нису чекали на његов савет.“ Њихова захвалност није слабила постепено, током времена, тако да они деценијама касније неби више знали шта је Бог за њих учинио. Не, они су брзо заборављали, на пример већ после неколико недеља, изванредна чуда која је Јехова учинио у њихову корист на Црвеном мору (2. Мојсијева 16:1-3). Нажалост, каснији догађаји су показали да је незахвалност постала правило њиховог живота.
Како да се покажу захвални
6. Зашто обавеза десетка није представљала тешкоћу?
6 Јехова је Израелцима у појединости дао до знања да треба да покажу право цењење за његову доброту на три специфична начина. Један од захтева је био да пазе на обавезу десетака, то јест да од свих приноса и све стоке дају десети део Јехови (3. Мојсијева 27:30-32). То није представљало тешкоћу, јер су требали да захвале Богу за сунце, плодно тло, кишу и чудо раста. Тако што су свештеницима у Јеховиној светињи давали десетак, њихова захвалност према Јехови је била и од практичне вредности.
7. а) Која је знатна разлика постојала између давања десетка и приноса Јехови? б) Шта су Израелци на тај начин могли да изразе?
7 Други захтев је био давање прилога Богу, чији је износ зависио од става срца дотичног Израелца. Истина, није била прописана одређена количина, али су приноси требали да буду првина, то значи оно прво од жита, вина и вуне. (4. Мојсијева 15:17-21; 5. Мојсијева 18:4). О овоме је Јехова изричито нагласио да његов народ ’не даје оклевајући’, него да да ’најбоље од првих зрелих плодова’ (2. Мојсијева 22:29; 23:19). Тако су Израелци имали прилику да покажу своју захвалност према Јехови на очевидан начин. Дубину своје захвалности могли су изразити количином прилога. Да ли ће приложити само једног голуба? Или да ли ће их великодушно срце навести да дају једну пуну корпу? Сваки појединац или свака породица могла је тако без икаквог присиљавања да покаже своју захвалност.
8. а) Коју је дуплу корист пружала одредба о пабирчењу? б) Како су сви они који су пабирчили могли да покажу своју дарежљивост и захвалност?
8 Трећи специфичан начин да се покаже захвалност био је у вези са од Бога донесеном одредбом о пабирчењу. У време жетве одређени делови поља су требали да остану непожњевени у корист сиромашних. На тај начин није наглашено само саосећање и обзирност према сиромашнима, него је такође обезбеђено да сиромашни не живе од милостиње, без сопственог напрезања, што би поткопало морал (3. Мојсијева 19:9, 10). Колико је требало да буде остављено за сиромашне није било изрично одређено. Али ако би израелски пољопривредници показивали дарежљив став, тако што су на рубовима својих њива много остављали, и на тај начин подупирали сиромашне, они су прослављали Бога (Приче Соломунове 14:31). Да ли ће да оставе један узан или широк комад непожњевен, било је њима препуштено. Али Бог је јасно позивао да буду дарежљиви, наредивши да сноп жита који је остао превиђен на пољу, као и плодове који су остали на малини или чокоту, остану за оне који ће да пабирче (5. Мојсијева 24:19-22). Те особе су опет могле да покажу своју захвалност Јехови за ту одредбу, тако што су на месту његовог обожавања прилагале десетак од свог пабирчења.
Дарежљивост од срца
9. Како су Израелци себичним ставом нанели штету сами себи?
9 Док су Израелци давали дарежљиве приносе, Јеховин благослов је почивао на њиховим домовима. (Упореди Језекиљ 44:30; Малахија 3:10). Ипак упркос богатих жетви често нису испоручивали приносе. Тада им је Бог преко царева или пророка слао опомене да оживи њихову захвалност. Уствари себични Израелци су били на губитку, јер Јехова није могао никога да благослови, ако су задржавали приносе који су били одређени за његово обожавање, или за сиромашне.
10. а) До којих радосних резултата захвалности су довеле опомене цара Језекије? б) Да ли је то стање било трајно?
10 Једном су опомене цара Језекије довеле до 14-дневног радосног славља у Јерусалиму. Људи су духовно оживели. Као прво уништили су све остатке идолопоклоничке службе, а онда су почели „метати у гомиле, – И дође Језекија с кнезовима, и видјевши гомиле благословише Јехову и народ његов Израиљ“ (2. Дневника 30:1, 21-23; 31:1, 6-8). Нажалост Израелци су после таквих оживљавања захвалности увек поново падали у незахвалност. Најзад је његово стрпљење истекло, па је дозволио да његов народ буде заробљен и одведен у Вавилон. Град Јерусалим и њихов величанствени храм били су разорени (2. Дневника 36:17-21). Касније, по повратку из заробљеништва, стање се опет погоршало па је Јехова гледао на ускогрудност Јевреја као да су га покрали или опљачкали (Малахија 3:8).
11. Шта хришћани данас, могу начелно да науче из историје израелског народа?
11 Шта можемо да научимо из променљиве историје Израелаца? Следеће: Све дотле док су у срцима сачували дубоку захвалност доказивали су је радосним давањем „у гомиле“ Јехови. Али када је захвалност пала у заборав или јако опала, радосно материјално давање је практично престајало. Да ли би тако лош став могао да се појави и код данашњих Богу преданих хришћана? Да, јер је људско несавршенство још увек присутно. Како смо само радосни да је Бог дао да се запише о његовом поступању са Израелом, тако да ми који данас живимо у свршетку овог система ствари можемо извући поуку и корист из тога! (Римљанима 15:4; 1. Коринћанима 10:11).
12. а) Како се Јеховин народ данас налази у сличном положају као и Израелци некад? б) Која би питања требало себи да поставимо?
12 Као и Израелци, Јеховин народ има много разлога за захвалност. Ми примамо више благослова него људи око нас. Заиста ми знамо више о Јехови него израелски народ. Ми знамо да је Бог спремно жртвовао свог сина и какве ће то благослове донети онима који имају Божје признање. Сем тога имамо предност да будемо у духовном рају, пошто је Јехова од 1919. године за свој народ створио величанствено духовно стање. Чињеница је да као Јеховини сведоци имамо додатне разлоге за захвалност. Стога би требало да се питамо: Колико је велика наша захвалност према Богу? И како се можемо показати захвални у 20 веку?
Савремене паралеле
13, 14. Могу ли се за хришћане повући паралеле према одредби десетка, иако нису под Мозаитским законом?
13 Хришћани не стоје под Мозаитским законом, који је одређивао како је могла да се покаже захвалност према Богу (Галатима 3:24, 25). Наша „жртва“ хвале Јехови јесте „плод усана, које дају јавну изјаву за његово име“ (Јеврејима 13:15, НС). Предани хришћани могу углавном на тај начин да покажу своју захвалност према Богу. Али ту се појављују интересантна поређења са законима о десетку, приносима и о пабирчењу.
14 Приликом давања десетка радило се ту о одређеној количини, о десетом делу – друга могућност није била предвиђена. Данас Јеховине слуге такође стоје под одређеним заповестима, за које нема избора. Ми се морамо редовно састајати, морамо јавно проповедати добру вест о Јеховином Царству и помагати другима да постану Христови ученици (Јеврејима 10:24, 25; Матеј 24:14; 28:19, 20).
15. Које су ознаке дарежљивог срца у данашње време сличне оним у древном Израелу, при одредбама за приносе и пабирчење?
15 Помислимо такође на уређење за приносе и пабирчење. Поводом овога нису биле утврђене тачно одређене количине. Тако исто ми не налазимо у Светом писму колико времена би требао да проведе сваки Јеховин сведок у светој служби. То остаје препуштено спремности једног дарежљивог несебичног срца, колико ће времена сваки да посвети за проучавање Божје речи и за проповедање другима. Висину материјалних приноса, за унапређивање интереса Царства, такође свако треба сам по свом срцу да одреди. Дубина захвалности је одлучујућа да ли ће данас један слуга Божји да доноси „у гомилама“ или само толико да једва задовољава (2. Дневника 31:6). Као и у случају израелског народа, што се више показује захвалност, утолико се обилније прима благослов од Бога.
Могућности да се покаже захвалност
16-18. Које посебне могућности имају Богу предани хришћани да се покажу захвални?
16 Један од најдиректнијих начина да се Јехови покаже захвалност је учешће у пуновременој служби проповедања. Да ли је твоја захвалност толико велика да од срца желиш да прихватиш ту службу? Као што је с правом речено, код једног успешног пионира пре свега мора да постоји жеља да служи, па тек на другом месту праве околности. У срцу које је испуњено захвалношћу, настаје горљива жеља, да се још више служи Богу. Осећаш ли ти ту жељу? Чак ако ти садашњи услови и не дозвољавају да будеш у пуновременој служби проповедања, пионирски дух не треба да се гуши. Ти имаш могућност да са свим срцем подупиреш пионире и да их храбриш.
17 Ако ти сада није могуће да будеш општи пионир, да ли би могао бар с времена на време да служиш као помоћни пионир? У одређена времена године, хришћанска скупштина нас подстиче, да уложимо више од уобичајених напора у служби проповедања. На пример многи сматрају да су летњи месеци за то идеално подесни и да се у октобру у вези са понудом претплате развија повећана делатност. Што се тиче једног већег улагања времена у светој служби, важи начело: Захвалност подстиче на широкогрудно давање.
18 Друга могућност да се покаже захвалност, састоји се у подупирању теократског програма градње по целом свету. У многим државама се граде нове краљевске сале и постојеће проширују, јер су постале премале. Подижу се нове конгресне сале и проширују се бетелски домови и штампарије. Какве ли практичне могућности да се докаже наша захвалност према Јехови – да нашим радом или финансијским подупирањем дамо принос тим грађевинским пројектима!
Изванредан пример сиромашне удовице
19. Шта те највише импресионира код сиромашне удовице у храму?
19 Познати библијски пример за испољавање захвалности, кроз широкогрудно материјално давање, је пример удовице, коју је Исус споменуо (Лука 21:1-4). Она је сигурно знала, да су њена два новчића, који су имали врло малу вредност, била прилично безначајна за храм и оне који су тамо служили. Али она није гледала на храм и на свештенике који су тамо служили и у себи помислила: „Они живе много боље него ја, и њихова је кућа много боља од мог скромног дома.“ Несумњиво је храм био знатно луксузнији и лепши од њене куће. Био је „украшен лепим камењем и заветним даровима“ (Лука 21:5, др Чарнић). Па ипак то није задржало удовицу да да прилог. Она је хтела да се покаже захвална према Јехови; а не према људима који су служили у храму.
20. На који начин можемо да покажемо тај исти задивљујући став, као сиромашна удовица?
20 Из овог примера Јеховине слуге данас могу нешто да науче. Као и сиромашна удовица, они такође знају, да њихов принос, био велики или мали, дају Богу. За њих је охрабрујуће што знају да је Јеховина земаљска организација тако изграђена да ниједан појединац из ње не може извући финансијску корист. Објекти Заједнице служе марљивим радницима да производе висококвалитетне Библије и библијска помоћна средства и да тако унапређују интересе Царства. Ово улагање приложеног новца стоји у оштрој супротности према недавно извештаваној скандалозној злоупотреби таквих средстава од неких телевизијских проповедника.
Подсећање на захвалност је корисно
21, 22. Како би на срца пуна цењења требало да делују љубазна подсећања за показивање захвалности?
21 Израелцима је било потребно стално подсећање да мисле на своју дужност према Јехови, нарочито на потребу да покажу захвалан став. Обично је таквим упутствима, у њиховим срцима била поново распламсавана захвалност, која се онда није изражавала само речима. Израелци су били спремни да дају Јехови „у гомилама“ од својих приноса, који су били употребљавани за обожавање у његовом дому.
22 Такав став би требали да имају чланови данашњег „Израела Божјег“ и њихови сарадници „велико мноштво народа“ (Галатима 6:16; Откривење 7:9). Нека их њихова захвална срца покрећу да „у гомилама“ дају славу хвале Јехови. Тада заиста могу да кажу: „Ми се показујемо захвални према нашем широкогрудном и љубазном Богу, Јехови.“
Можеш ли још да се сетиш?
◻ Зашто хришћани треба стално да испитују величину своје захвалности?
◻ Зашто је Јеховин народ стално имао додатни разлог за захвалност?
◻ Које су нарочите могућности имали Израелци да се покажу захвални према Јехови?
◻ Како можемо ми као и Израелци да изразимо своју захвалност?
◻ Шта можемо ми да научимо од сиромашне удовице?
[Слика на 6. страни]
Израелци су показивали захвалност тим што су приносили десетке и првине приноса и што су бринули да сиромашни могу да пабирче на њиховим пољима
[Слике на 8. страни]
Јеховини сведоци показују своју захвалност учествовањем у служби проповедања, на теократских грађевинским пројектима као и материјалним давањем