Лојално служити са Јеховином организацијом

„С лојалним поступаћеш у лојалности“ (2. САМУИЛОВА 22:26, NW).

 1, 2. Који су неки примери лојалности које сви можемо видети у скупштини?

КАСНО једне вечери један старешина припрема говор за хришћански састанак. Желео би да застане и да се опусти; уместо тога, он и даље ради, тражећи библијске примере и илустрације који ће допрети до срца и охрабрити стадо. Те вечери кад је састанак, један пар исцрпљених родитеља из те исте скупштине, желео би да увече ужива код куће; уместо тога, стрпљиво припремају своју децу и одлазе на састанак. После састанка једна група хришћана дискутује о тачки коју је одржао старешина. Једна сестра је дошла у искушење да спомене да је тај исти брат једном повредио њена осећања; уместо тога, она одушевљено говори о једној од тачака које је изнео. Видиш ли заједничку нит која се протеже кроз ове сценарије?

² Та нит је лојалност. Старешина лојално ради да би служио Божјем стаду; родитељи лојално посећују скупштинске састанке; сестра лојално подупире старешине (Јеврејима 10:24, 25; 13:17; 1. Петрова 5:2). Да, у свим аспектима живота видимо да је Божји народ одлучан да лојално служи с Јеховином организацијом.

 3. Зашто је толико важно да останемо лојални Јеховиној земаљској организацији?

³ Кад Јехова погледа на овај искварени свет, види веома мало лојалности (Михеј 7:2). Колико само његово срце мора да се радује кад опази лојалност свог народа! Да, твоја лојалност га радује. Међутим, она разјарује Сотону, првобитног бунтовника, и доказује да је лажљивац (Пословице 27:11; Јован 8:44). Очекуј да ће Сотона покушати да поткопа твоју лојалност према Јехови и Његовој земаљској организацији. Размотримо неке начине на које Сотона то ради. Тако ћемо моћи боље да видимо како ми можемо остати лојални до краја (2. Коринћанима 2:11).

Концентрисање на несавршености може разорити лојалност

 4. (а) Зашто је лако негативно гледати на оне који имају ауторитет? (б) Како је Кореј показао да је нелојалан Јеховиној организацији?

⁴ Када је неки брат на одговорном положају, његове мане можда постају очигледније. Како је лако џангризати због ’труна у оку брата свога док не примећујемо брвна у оку своме‘! (Матеј 7:1-5). Међутим, задржавање на манама може изазвати нелојалност. Да бисмо то илустровали, размотримо супротност између Кореја и Давида. Кореј је носио велику одговорност, и вероватно је годинама био лојалан, али је постао амбициозан. Почео је да замера ауторитету Мојсија и Арона, својих првих рођака. Премда је Мојсије био најкроткији човек, Кореј је очигледно почео да гледа на њега критичким очима. Вероватно је видео мане код Мојсија. Међутим, те мане нису оправдавале Корејеву нелојалност према Јеховиној организацији. Био је уништен усред скупштине (Бројеви 12:3; 16:11, 31-33).

 5. Зашто се Давид можда осећао искушаним да се побуни против Саула?

⁵ С друге стране, Давид је служио под краљем Саулом. Некада добар краљ, Саул је у ствари постао зао. Давиду је требало вере, устрајности па чак и нешто домишљатости да би преживео нападе љубоморног Саула. Па ипак, када је Давид имао шансу да се освети, рекао је да је то ’незамисливо, с Јеховиног гледишта‘, да почини нелојалан чин против онога кога је Јехова помазао (1. Самуилова 26:11, NW).

 6. Шта никада не треба да радимо чак и кад запажамо слабости и мане код старешина?

⁶ Када изгледа да неки који преузимају вођство међу нама греше у просуђивању, говоре грубим речима, или изгледа да показују пристраност, да ли ћемо се жалити на њих, можда доприносећи тиме критичком духу у скупштини? Да ли ћемо, као један вид протеста, изостајати са хришћанских састанака? Наравно да нећемо! Попут Давида, никада нећемо дозволити да нас мане других подстакну да будемо нелојални Јехови и његовој организацији! (Псалам 119:165).

 7. Каква су се коруптивна дела развила у вези са храмом у Јерусалиму, и како је Исус гледао на то?

⁷ Највећи људски пример лојалности био је Исус Христ, пророчански описан као Јеховин „лојални“ (Псалам 16:10, NW). Покварена злоупотреба храма у Јерусалиму мора да је представљала изазов лојалности. Исус је знао да првосвештеничка служба и жртве предочавају његову службу и жртвену смрт, и знао је колико је битно да људи уче из тога. Зато је био пун праведног огорчења када је видео да је храм постао ’разбојничка пећина‘. Са ауторитетом који му је дао Бог, двапут је предузео кораке да очисти храмa (Матеј 21:12, 13; Јован 2:15-17).

 8. (а) Како је Исус показао лојалност према храмском уређењу? (б) Како можемо показати да ценимо обожавање Јехове с његовом чистом организацијом.

⁸ Ипак, Исус је лојално подупирао храмско уређење. Од детињства је посећивао празнике у храму и често је тамо поучавао. Чак је и плаћао храмски порез — премда заправо није био обавезан да то ради (Матеј 17:24-27). Исус је похвалио сиромашну удовицу што је ставила „сву храну своју“ у храмску касу. Убрзо после тога, Јехова је заувек одбацио тај храм. Али Исус му је до тада био лојалан (Марко 12:41-44, Матеј 23:38). Божја земаљска организација данас је далеко супериорнија од јеврејског система с његовим храмом. Истина, она није савршена; зато се понекад врше нека кориговања. Али нити је изрешетана корупцијом, нити Јехова Бог намерава да је замени. Никада не треба да дозволимо да нас било какве несавршености које приметимо у њој огорче или подстакну да прихватимо критички, негативни дух. Напротив, опонашајмо лојалност Исуса Христа (1. Петрова 2:21).

Наше властите несавршености

 9, 10. (а) Како сотонин систем ствари искоришћава наше несавршености да би нас намамио на нелојално понашање? (б) Шта треба да ради особа која је починила неки озбиљан грех?

⁹ Сотона такође покушава да унапређује нелојалност тиме што искоришћава наше несавршености. Његов систем ствари игра на наше слабости, искушавајући нас да радимо оно што је неисправно у Јеховиним очима. Нажалост, сваке године хиљаде подлежу неморалу. Неки погоршавају ту нелојалност тиме што воде двоструки живот, настављајући путем неисправног понашања док се праве да су верни хришћани. Реагујући на чланке о тој теми из серије чланака „Млади питају...“ у часопису Пробудите се!, једна девојка је написала: „Чланци су били моја животна прича.“ Потајно је неговала пријатељство с младима који не воле Јехову. Последице? Она пише: „Мој живот је дошао до дна, уплела сам се у неморал и морала сам да будем укорена. Мој однос с Јеховом је био нарушен, а поверење мојих родитеља и старешина је нестало.“b

¹⁰ Старешине су помогле овој девојци и она се вратила лојалној служби Јехови. Међутим, трагично је што многи трпе још горе последице, а неки се никада не врате у тор. Колико је боље бити лојалан и одупрети се искушењу у овом злом свету! Следи упозорења из часописа Кула стражара и Пробудите се! о стварима као што су светско друштво и понижавајућа забава. Никада немој упасти у нелојално понашање. Али ако и упаднеш, никада се немој претварати да си оно што ниси (Псалам 26:4, NW). Уместо тога, тражи помоћ. За то постоје хришћански родитељи и старешине (Јаков 5:14).

11. Зашто би било погрешно да на себе гледамо као на безнадежно лоше, и који библијски преседан би нам могао помоћи да исправимо наше гледиште?

¹¹ Наше несавршености могу нас угрозити и на други начин. Неки који изврше неки чин нелојалности дижу руке од тога да покушају да угоде Јехови. Присети се, Давид је починио веома озбиљне грехе. Па ипак, дуго после Давидове смрти, Јехова га се сећао као верног слуге (Јеврејима 11:32; 12:1). Зашто? Зато што никада није дигао руке од настојања да угоди Јехови. Пословице 24:16 кажу: „Ако и седам пута падне, праведник ће опет да устане.“ Свакако, ако упадамо у мање грехе — да, увек изнова — због неке слабости с којом се боримо, још увек можемо бити праведни у Јеховиним очима ако и даље ’устајемо‘ — то јест, искрено се кајемо и настављамо путем лојалне службе. (Упореди са 2. Коринћанима 2:7.)

Чувај се једва приметних облика нелојалности!

12. Како је у случају фарисеја, круто, легалистичко гледиште водило до нелојалности?

¹² Нелојалност се често појављује у суптилнијим облицима. Може се чак прерушити у лојалност! На пример, фарисеји Исусових дана вероватно су мислили за себе да су надасве лојални.c Али они нису успели да увиде разлику између тога шта значи бити лојалан а шта непопустљив присталица правила која су начинили људи, јер су били крути и сурово осуђивачки. (Упореди с Проповедником 7:16.) У ствари, они су тиме били нелојални — према народу коме је требало да служе, духу Закона који су тврдили да научавају и самом Јехови. Насупрот њима, Исус је био лојалан духу Закона, који се темељио на љубави. Зато је он изграђивао и охрабривао народ, баш као што су то месијанска пророчанства прорекла (Исаија 42:3; 50:4; 61:1, 2).

13. (а) Како би хришћански родитељи могли бити нелојални? (б) Зашто родитељи треба да избегавају да буду претерано груби, критични, или негативни у дисциплиновању своје деце?

¹³ Хришћани који имају неку меру ауторитета умногоме извлаче корист из Исусовог примера у овом погледу. На пример, лојални родитељи знају да морају дисциплиновати своју децу (Пословице 13:24). Они ипак засигуравају да не раздражују своје младе суровом дисциплином примењеном у бесу или уз сталну баражну ватру критиковања. Деца која сматрају да никада не могу угодити својим родитељима, или која мисле да религија чини њихове родитеље негативнима и критичнима, могу постати снуждена и, као последица тога, на крају се отуђити од праве вере (Колошанима 3:21).

14. Како хришћански пастири могу показати да су лојални стаду коме служе?

¹⁴ Слично томе, хришћанске старешине и путујући надгледници обраћају пажњу проблемима и опасностима с којима се стадо суочава. Као лојални пастири, они пружају савет кад је то потребно, засигуравајући да најпре имају све чињенице и пажљиво темељећи оно што кажу на Библији и публикацијама Заједнице (Псалам 119:105; Пословице 18:13). Они такође знају да овце рачунају на њих за духовну изградњу и исхрану. Зато се труде да опонашају Исуса Христа, Врсног Пастира. Лојално служе овцама из седмице у седмицу на хришћанским састанцима — не тиме што их куде, већ уместо тога тиме што их изграђују и јачају њихову веру (Матеј 20:28; Ефесцима 4:11, 12; Јеврејима 13:20, 21).

15. Како су неки у првом веку показали да су имали погрешно усмерену лојалност?

¹⁵ Још један једва приметан облик нелојалности јесте погрешно усмерена лојалност. Права лојалност у библијском смислу не дозвољава да било какву верност ставимо испред наше лојалности Јехови Богу. Многи Јевреји у првом веку непопустљиво су се држали Мојсијевог закона и јеврејског система ствари. Ипак је дошло Јеховино време да свој благослов пребаци с те бунтовне нације на нацију духовног Израела. Само релативно мали број људи је био лојалан Јехови и прилагодио се тој значајној промени. Чак су и неки међу правим хришћанима, неки јудаисти инсистирали на враћању на „слабе и јадне стихије“ Мојсијевог закона, који се испунио у Христу (Галатима 4:9; 5:6-12; Филипљанима 3:2, 3).

16. Како лојалне Јеховине слуге реагују на корекције?

¹⁶ Насупрот томе, Јеховин народ у савремено доба показао се лојалним кроз времена промене. Док је светло откривених истина бивало све јасније, вршена су кориговања (Пословице 4:18). Недавно нам је ’верни и разборити роб‘ помогао да прочистимо наше разумевање израза „нараштај“ који се користи у Матеју 24:34 и времена пресуде над ’овцама‘ и ’јарцима‘ споменутим у Матеју 25:31-46, као и наше гледиште о извесним врстама цивилне службе (Матеј 24:45, NW). Нема сумње да би се неки отпадници радовали кад би се многи Јеховини сведоци круто држали пређашњег разумевања тих тема и одбили да напредују. Такво нешто се није десило. Зашто? Јеховин народ је лојалан.

17. Како наши вољени понекад могу ставити нашу лојалност на испит?

¹⁷ Међутим, питање погрешно усмерене лојалности може погодити нас лично. Када се неки драг пријатељ или члан породице одлучи за пут који крши библијска начела, можда осећамо да смо растрзани између две лојалности. Нормално је да смо лојални члановима породице. Али верност према њима никада не треба да ставимо испред лојалности Јехови! (Упореди са 1. Самуиловом 23:16-18.) Нити ћемо помоћи преступницима да сакрију неки озбиљан грех, нити ћемо пристати уз њих против старешина који покушавају да их ’исправљају духом благости‘ (Галатима 6:1). То би била нелојалност према Јехови, његовој организацији и вољенима. На крају крајева, стати између грешника и дисциплине која му је потребна, у ствари значи спречити да до њега дође један израз Јеховине љубави (Јеврејима 12:5-7). Сети се, такође да ’ударци пријатеља верност показују‘ (Пословице 27:6). Отворен, љубазан савет темељен на Божјој речи може повредити понос вољене особе која греши, али може се показати као животоспасавајућ на дуге стазе!

Лојалност стоји насупрот прогонству

18, 19. (а) Шта је Ахав желео од Навутеја, и зашто је Навутеј то одбио? (б) Да ли је Навутејева лојалност била вредна цене? Објасни.

¹⁸ Понекад су Сотонини напади на нашу лојалност директни. Размотри Навутејев случај. Када га је краљ Ахав присиљавао да му прода свој виноград, он је одговорио: „Сачувај Боже да теби дам наслеђе отаца својих“ (1. Краљевима 21:3). Навутеј није био тврдоглав; био је лојалан. Мојсијев закон је налагао да ниједан Израелац за свагда не продаје наслеђену земљу (Левитска 25:23-28). Навутеј је сигурно знао да га овај зли краљ може убити, јер је Ахав већ дозволио својој жени Језавељи да убије многе Јеховине пророке! Па ипак, Навутеј је остао постојан (1. Краљевима 18:4).

¹⁹ Лојалност понекад захтева цену. Језавеља је уз помоћ неких ’неваљалих људи‘, оптужила Навутеја за злочин који није починио. Као последица тога, он и његови синови били су погубљени (1. Краљевима 21:7-16; 2. Краљевима 9:26). Да ли то значи да је Навутејева лојалност била погрешна? Не! Навутеј је међу многим лојалним мушкарцима и женама који су управо сада ’живи‘ у Јеховином сећању, и безбедно спавају у гробу до времена ускрсења (Лука 20:38; Дела апостолска 24:15).

20. Како нам нада може помоћи да сачувамо лојалност?

²⁰ Исто обећање пружа сигурност и Јеховиним лојалним слугама данас. Ми знамо да нас лојалност може скупо коштати у овом свету. Исус Христ је платио лојалност животом, и рекао је својим следбеницима да ни они неће проћи боље (Јован 15:20). Као што је њега подржавала нада у будућност, тако и нас подржава наша нада (Јеврејима 12:2). Тако можемо остати лојални у суочавању са свим облицима прогонства.

21. Које засигурање Јехова даје својим лојалнима?

²¹ Истина, релативно мало нас данас подноси такве директне нападе на своју лојалност. Али Божји народ се сигурно може суочити с још више прогонства пре него што дође крај. Како можемо бити сигурни да ћемо сачувати лојалност? Тако што сада чувамо лојалност. Јехова нам је дао велико опуномоћење — да проповедамо и поучавамо о његовом Краљевству. Лојално наставимо с тим животоважним делом (1. Коринћанима 15:58). Ако не дозволимо људским несавршеностима да разоре нашу лојалност према Јеховиној организацији и ако се чувамо једва приметних облика нелојалности као што је погрешно усмерена лојалност, онда ћемо бити боље припремљени ако наша лојалност буде још жешће испитана. У сваком случају, увек можемо бити сигурни да је Јехова непогрешиво лојалан својим лојалним слугама (2. Самуилова 22:26, NW). Да, он ће сачувати своје лојалне! (Псалам 97:10, NW).

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Како можемо избећи да дозволимо да нас несавршености других наведу на нелојалност?

◻ На које начине би нас наше несавршености могле навести на нелојално понашање?

◻ Како се можемо одупрети склоности да погрешно усмеравамо нашу лојалност?

◻ Шта ће нам помоћи да чувамо лојалност чак и у време прогонства?

[Оквир на 9. страни]

Лојално служити у Бетелу

„Све нека се уради пристојно и уредно.“ Тако је написао апостол Павле (1. Коринћанима 14:40). Павле је знао да ће за функционисање скупштине бити потребна ’уредност‘, организација. Исто тако и данас, старешине морају доносити одлуке о практичним стварима, као што су распоређивање чланова скупштине на различите локације за студиј књиге, припремање састанака за службу на терену, и провера како се обрађује подручје. Такве припреме понекад могу представљати испите лојалности. Оне нису божански надахнуте заповести, и не могу наићи на одобравање код сваког појединца.

Да ли ти понекад представља изазов да будеш лојалан извесним практичним припремама које су извршене у хришћанској скупштини? Ако је тако, можда ћеш установити да је користан пример Бетела. Назив Бетел, хебрејски израз који значи „Кућа Божја“, носе све 104 подружнице Watch Tower Societyja, укључујући и централу у САД.d Добровољци који живе и раде у бетелским комплексима желе да та места одражавају поштовање и страхопоштовање према Јехови. То изискује лојалност од сваког понаособ.

Посетиоци Бетела често коментаришу о уредности и чистоћи коју тамо виде. Радници су организовани и срећни; њихов говор, манири и чак њихов изглед одражава зрелу, библијски школовану хришћанску савест. Сви чланови бетелске породице лојално се држе мерила из Божје Речи.

Сем тога, Водеће тело им обезбеђује један приручник под насловом Живети заједно у јединству, који љубазно излаже неке практичне припреме које су потребне да би једна тако велика породица заједно добро функционисала (Псалам 133:1). На пример, дотиче се смештаја, оброка, хигијене, облачења и дотеривања, и сличних ствари. Чланови бетелске породице лојално подупиру те припреме и држе их се, чак и када их можда њихове личне преференције воде у другом правцу. Тај приручник не сматрају гомилом хладних правила и прописа, већ скупом корисних смерница обликованих да унапређују јединство и склад. Надгледници су лојални у подупирању тих на Библији заснованих поступака, и користе их на позитиван начин да би изграђивали и охрабривали бетелску породицу да настави са својом светом бетелском службом.

[Фуснота]

[Оквир на 10. страни]

Лојалиста и легалиста

Давне 1916. Encyclopædia of Religion and Ethics забележила је да се „ова разлика између лојалисте и легалисте могла наћи у свим временима и на свим местима“. Она је објаснила: „Постоји легалиста који ради оно што му се каже, не крши правила; остаје веран речи која је написана и која се може читати. Постоји лојалиста који то ради али на кога се може... рачунати више, који у своју дужност улаже све своје мисли, који обликује свој дух у складу с духом намере којој служи.“ Касније је то исто дело запазило: „Бити лојалан значи много више од повиновања закону... Лојалан човек се разликује од онога који се повинује закону, као особа која служи целим срцем и мислима... Он себи не дозвољава намеран грех чињења, нечињења, или непознавања.“