Зашто разговарати о њој

„Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега“ (Приче Соломунове 27:17, ДК, из Библије).

ОШТРИЦЕ се не оштре ударањем једне о другу. Оштрење је један много финији поступак. На сличан начин, постоји исправно и неисправно оштрење ума путем разговора, поготово о осетљивим темама као што је религија.

Да бисмо започели с тим, морамо поштовати достојанство друге особе и то поштовање показивати речима и понашањем. „Реч ваша да буде свагда блага, сољу зачињена“, каже Библија (Колошанима 4:6). Љубазно изречен и учтив говор не звучи догматично, чак ни када је говорник убеђен да је у праву а да саговорник греши.

Љубазност се такође одражава и на начин на који слушамо. Не можемо љубазно слушати ако прекидамо саговорника или ако наш ум не слуша зато што припремамо следећи аргумент. Саговорник ће највероватније осетити нашу очигледну незаинтересованост за своје гледиште и можда ће прекинути разговор. Такође, никада не треба да присиљавамо или застрашујемо другу особу да промени своја гледишта. На крају крајева, сам ’Бог чини да семе истине узрасте‘ у срцу пријемчивог слушача (1. Коринћанима 3:6).

Имамо добар пример апостола Павла, који се у својој служби служио „резоновањем“ и „уверавањем“ (Дела апостолска 17:17; 28:23, 24, NW). Павле је разговарао с људима о религији тамо где су се ти људи налазили, као на пример на пијаци или у њиховим домовима (Дела апостолска 17:2, 3; 20:20). Јеховини сведоци настоје да опонашају тај пример одлазећи тамо где су људи и резонујући с њима на темељу Писма.

Избегавајте неспоразуме

Кратко након што се нација Израел настанила у Обећаној земљи, мало је фалило да избије грађански рат због неспоразума око једног олтара. Људи који су се настанили источно од реке Јордан, изградили су један олтар а остала племена су погрешно закључила да је то био олтар за лажно обожавање. Стога, припремили су се за војни подухват да би казнили своју браћу. Међутим, надвладала је разборитост. Потенцијални агресори прво су послали једну делегацију да се распита у које сврхе служи олтар. Лакнуло им је кад су сазнали да је био израђен само као споменик — „сведок“ — како би подсећао сва племена да остану у јединству пред Јеховом Богом. Разговором су избегли сукоб — и многе жртве! (Исус Навин 22:9-34).

На сличан начин, данас неспоразуми често доводе до отуђења па чак и до предрасуда. На пример, неколицина људи сматра Јеховине сведоке за фанатике због извештаја о њиховом одбијању трансфузије крви. Ипак, они који су лично питали Сведоке о томе, често су били пријатно изненађени јер су сазнали да постоји библијски темељ за то њихово гледиште и да постоје безбедни, делотворни алтернативни начини лечења (Левитска 17:13, 14; Дела апостолска 15:28, 29). У ствари, услед проблема са залихом крви, један колумниста је написао: „Хвала Богу што Јеховини сведоци предводе у истраживањима око замена за крв.“

Слично томе, неки су одбили да разговарају са Сведоцима зато што им је било речено да Јеховини сведоци не верују у Исуса Христа. Колико је то само далеко од истине! У ствари, објашњавајући да је он Божји Син, којег је Бог послао на земљу да откупи људе од греха и смрти, Сведоци наглашавају Исусову улогу у нашем спасењу. Након разговора са Сведоцима о томе, погрешна схватања су ишчезла (Матеј 16:16; 20:28; Јован 3:16; 14:28; 1. Јованова 4:15).

Истина — популарна или непопуларна?

Можда је за многе изненађујуће што су популарна гледишта обично погрешна када је реч о религији. Исус Христ је научавао: „Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк је пут који воде у пропаст, и много их је који туда иду; али су уска врата и тесан је пут који воде у живот, и мало их је који их налазе“ (Матеј 7:13, 14).

У Нојевим данима, само је осам особа говорило духовну истину — Ноје, његова жена, његова три сина и снахе. Њихова порука упозорења и градња арке, без сумње их је начинила предметом исмевања, па чак и злостављања. Међутим, Ноје и његова породица нису били уплашени, они су и даље проповедали и градили (Постање 6:13, 14; 7:21-24; 2. Петрова 2:5). Слично томе, само су три особе слушале Божје смернице и преживеле уништење Содома и Гомора (Постање 19:12-29; Лука 17:28-30).

Шта рећи за наше време? „Када би се Христ сада вратио у телесном облику, људи би га највероватније поново убили“, рекао је један станар Јеховином сведоку. Ова особа је мислила да би Исусова учења и узвишени морални стандарди били и данас исто тако непопуларни као и пре 2000. година. Да ли се слажете с тим?

Ако се слажете, тада сте у праву, пошто је Исус упозорио своје ученике: „Сви ће народи омрзнути на вас због имена мога“ — што се и обистинило (Матеј 24:9). Јеврејске вође у Риму, рекле су апостолу Павлу о хришћанству: „Та јерес свуда наилази на противљење“ (Дела апостолска 28:22). Међутим, сама непопуларност хришћанства није зауставила Христове следбенике да другима говоре о својим веровањима. Нити је спречила људе искрена срца да разговарају с хришћанима (Дела апостолска 13:43-49).

Данас је Исусова порука важнија него икада. Зашто? Зато што светско стање показује да сада живимо у ’последњим данима‘ овог система и да ће ови дани доживети свој врхунац у једном великом чишћењу лошег поступања са Земље. Исус је упоредио наше време с Нојевим данима (2. Тимотеју 3:1-5; Матеј 24:37-39). Дакле, ово није време да наша веровања узмемо здраво за готово, пошто ће вечни живот добити само они који познају Бога и они „који му се моле [„обожавају га“, NW], — у духу и истини“ (Јован 4:24; 2. Солуњанима 1:6-9).

Како пронаћи прави пут

Франсис Бекон, један енглески филозоф, есејист, правник и државник из 17. века, саветовао је оне који су трагали за истином да „одмере и размотре“. Такође је и један рани председник САД, Томас Џеферсон, рекао: „Разум и слободно истраживање једина су делотворна средства против заблуде... Они су природни непријатељи заблуде.“ Дакле, ако искрено трагамо за истином, ми ћемо ’одмерити и осмотрити‘, и ићи за ’разумом и слободним истраживањем‘.

Објашњавајући зашто је такав приступ битан, британски научник сер Херман Бонди је запазио: „Пошто само једна вера може бити истинита, из тога произлази да су људска створења изузетно подложна томе да чврсто и искрено верују у нешто нетачно на подручју откривене религије. Неко би могао очекивати да ће ова очигледна чињеница довести до одређене мере понизности, до помисли да је особа погрешила, ма колико јаку веру имала.“

Дакле, како неко може одредити да ли се заиста налази на ’тесном путу који води у живот‘? Исус је поучавао да Бога треба обожавати ’у истини‘. Према томе, разум нам говори: ако су два учења супротна, не могу оба бити тачна. На пример, људи или имају душу која преживљава смрт или је немају. Или ће се Бог умешати у људске ствари или неће. Бог или је Тројство или није. Они који траже истину желе чињеничне одговоре на оваква важна питања. Јеховини сведоци верују да нам је Бог дао одговоре у својој Речи, Библији.a

Пошто је ’цело Писмо од Бога надахнуто‘, главни начин да се провере разна учења јесте да се упореде с Библијом (2. Тимотеју 3:16). Чинећи то, ’разабирате шта је воља Божија‘ (Римљанима 12:2, ДК, курзив наш). Можете ли ’разабрати‘ да ли ваша веровања имају корене у Библији? То је веома важно учинити зато што Бог не жели да будете заведени заједно са „целом настањеном Земљом“ (Откривење 12:9, NW).

Да ли су учитељи неопходни?

Исус није дао својим ученицима неколико свитака и рекао: „Сви одговори на ваша питања налазе се овде. Идите кући и сами их пронађите.“ Уместо тога, он их је стрпљиво и љубазно поучавао Божјој Речи. Затим, они који су прихватили његова учења, прихватили су и његове методе када су и сами друге поучавали. Узмите као пример ученика Филипа. Он је разговарао с једним етиопским службеником који је још од раније био упознат с Писмом, захваљујући контакту с Јеврејима. Али, човеку је била потребна помоћ. Тако је Филип — представник хришћанске скупштине — био упућен да му помогне. Да овај службеник није био спреман да разговара о религији, тада не би сазнао за Исусову улогу у Божјој намери. Овај Етиопљанин је заиста добар пример за све оне који трагају за истином! (Дела апостолска 8:26-39).

Да ли сте вољни да разговарате о својим веровањима и постављате питања као што је то овај Етиопљанин чинио? Сигурно ћете тиме много добити. Јеховини сведоци су срећни што могу разговарати о Библији с људима који искрено желе да сазнају шта она каже. Сведоци не унапређују своја лична гледишта. Уместо тога, они настоје да покажу људима шта сама Библија каже.

Етиопски службеник је сазнао неке изванредне ствари о Исусу Христу, као на пример, како ће Бог користити Исуса у нашем спасењу. Данас је извршење Божје намере много ближе испуњењу. Предивне ствари које уливају страхопоштовање, само што се нису одиграле овде на Земљи. Наредни чланак ће показати како ће то утицати на свакога на Земљи. Наравно, како ће то на нас утицати, зависи од наших ставова и поступака.

[Фуснота]

[Слика на 7. страни]

Етиопски службеник је радо прихватио библијски разговор