Уверљиво изражавање

КАДА неко говори уверљиво, други могу видети да он чврсто верује у оно што говори. Такво уверење је било очигледно у служби апостола Павла. Онима који су постали верници у Солуну он је написао: „Добра вест коју проповедамо није [се] међу вама појавила само у речима него и у... снажном уверењу“ (1. Сол. 1:5). То уверење је било очигледно како у начину на који је говорио тако и у његовом начину живота. Снажно уверење треба да буде очигледно и у нашем начину презентовања библијских истина.

Изражавање уверења није исто што и тврдоглавост, догматичност или арогантност. Уместо тога, када неко са уверењем говори о стварима из Божје Речи, он то ради на начин који открива да има јаку веру (Јевр. 11:1).

Прилике за изражавање са уверењем. Важно је да говориш са уверењем када си у служби на терену. Људи често запазе твој начин говора исто колико и твоју поруку. Они осете шта ти стварно мислиш о томе што говориш. Снажније од самих речи, твоја уверљивост може саопштити да им желиш рећи нешто веома важно.

Уверење такође треба да покажемо када се обраћамо публици састављеној од суверника. Апостол Петар је своје прво надахнуто писмо написао да би друге ’охрабрио и озбиљно посведочио да је ово права Божја незаслужена доброта‘. Ту је он подстакао браћу: „Чврсто стојте“ (1. Петр. 5:12). Када је писао скупштини у Риму, апостол Павле је изразио уверење које је и њима користило. Он је написао: „Уверен сам да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни владавине, ни оно што је сада, ни оно што ће доћи, ни силе, ни висина, ни дубина, ни било шта друго што је створено, неће моћи да нас растави од Божје љубави која је у Христу Исусу, нашем Господу“ (Римљ. 8:38, 39). Павле је такође уверљиво писао у погледу потребе да се проповеда другима, а његова ревност у том делу пружила је јасан доказ да је он лично био уверен у важност тога (Дела 20:18-21; Римљ. 10:9, 13-15). Слично уверење треба да буде очигледно код хришћанских старешина данас док поучавају из Божје Речи.

Док проучавају са својом децом и у другим приликама, родитељи треба да говоре са уверењем када разматрају духовне ствари. То од родитеља изискује да у властитом срцу гаје љубав према Богу и његовим путевима. Тада својој деци могу да говоре са срдачним уверењем, јер „уста говоре оно чега је срце пуно“ (Лука 6:45; П. зак. 6:5-7). Када родитељи имају такво уверење, то ће их такође мотивисати да пруже пример у погледу „нелицемерне вере“ (2. Тим. 1:5).

Посебно је важно да се изражаваш са уверењем када неко доведе у питање твоју веру. Школски друг, наставник или колега на послу може се изненадити када види да не учествујеш у некој прослави. Одлучан, образложен одговор може им помоћи да поштују твој библијски став. Шта ако неко покуша да те намами да урадиш нешто неисправно — да будеш непоштен, дрогираш се, или починиш сексуални неморал? Важно је да јасно кажеш да нипошто нећеш урадити тако нешто и да те никакво убеђивање неће натерати да се предомислиш. То захтева да говориш са уверењем када одбијаш такву понуду. Када се супротстављао неморалном наваљивању Потифарове жене, Јосиф је одлучно рекао: „Како бих ја тако грдно зло починио и Богу згрешио?“ Кад је она истрајавала у томе, он је побегао из куће (Пост. 39:9, 12).

Како се уверење очитује. Речи које користиш могу у великој мери пренети твоје уверење. Исус је у многим приликама пре важних изјава рекао: „Заиста, заиста ти кажем“ (Јов. 3:3, 5, 11; 5:19, 24, 25). Павлово уверење се видело из израза као што су „уверен сам“, „знам и уверен сам у Господу Исусу“, и „истину говорим, не лажем“ (Римљ. 8:38; 14:14; 1. Тим. 2:7). У погледу испуњења своје речи, Јехова је понекад своје пророке надахнуо да дају одлучне изјаве, као што је: „Зацело ће се испунити“ (Авак. 2:3). Када се осврћеш на та пророчанства, и ти можеш користити сличне речи. Ако се уздаш у Јехову а не у себе и ако се другима обраћаш с дужним поштовањем, изрази који одражавају слично уверење пружиће доказ да имаш јаку веру.

Уверење можеш показати и искреношћу и интензитетом свог изражавања. Томе доприносе твоји изрази лица, твоји гестови и покрети тела, иако се те ствари донекле разликују од особе до особе. Чак и ако си по природи стидљив или имаш мек глас, када си потпуно убеђен да је оно о чему говориш истина и да други треба то да чују, твоје уверење ће бити очигледно.

Наравно, сваки наш израз уверења мора бити искрен. Ако људи осете да се претварамо и да не говоримо из срца, вероватно ће закључити да наша порука нема неку важност. Према томе, изнад свега буди оно што јеси. Зависно од величине твоје публике, можда треба да говориш гласније и снажније него обично. Али твој циљ треба да буде да се изражаваш искрено и природно.

Помоћ у изражавању уверења. Пошто твоје уверење укључује и то шта осећаш према свом материјалу, кључ је у доброј припреми. Није довољно да само препишеш материјал из неке публикације и да га затим поновиш. Треба јасно да разумеш материјал и да будеш у стању да га изразиш својим речима. Мораш бити потпуно уверен да је то истина и да је оно што говориш корисно за твоје слушаоце. То значи да у припреми за своје излагање узмеш у обзир њихове околности као и оно шта већ можда знају о тој теми или шта мисле у вези с њом.

Када је наше излагање течно, други могу лакше осетити наше уверење. Према томе, поред припремања доброг материјала, ради и на свом излагању. Посебну пажњу поклони деловима материјала које треба посебно истаћи и те делове изнеси без гледања у белешке. Такође немој заборавити да се молиш Јехови да благослови твоје напоре. Тако ћеш ’уз помоћ нашег Бога скупити храбрости‘ да говориш на начин који одражава твоје уверење што се тиче истинитости и важности поруке коју преносиш (1. Сол. 2:2).