Проповедајмо добру вест са снажним уверењем
1 Почетком првог века, Исус Христ је својим следбеницима заповедио да проповедају добру вест о Краљевству и да ’стварају ученике од људи из свих нација‘ (Мат. 24:14; 28:19, 20). Јеховини сведоци су озбиљно схватили овај налог, тако да је до краја 20. века наше хришћанско братство порасло на више од 5 900 000 ученика у 234 земље. Какав величанствени усклик хвале нашем небеском Оцу!
2 Ушли смо у 21. век. Наш непријатељ подмукло настоји да омета наше дело проповедања о Краљевству и стварања ученика. Он користи притиске од стране овог система ствари покушавајући да одврати нашу пажњу, одузме наше време, и исцрпи нашу снагу многим неважним стварима и разним интересовањима. Уместо да допустимо да нам овај систем диктира шта је у животу важно а шта не, ми из Божје Речи доказујемо себи шта је најважније — вршити Јеховину вољу (Римљ. 12:2). То значи бити послушан библијској опомени да ’проповедамо реч у повољно и тешко време, и да потпуно извршимо своју службу‘ (2. Тим. 4:2, 5).
3 Буди чврсто уверен. Хришћани треба да ’стану потпуни и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу‘ (Кол. 4:12). Реч „уверење“ се дефинише као „снажно убеђење или веровање; стање уверености“. Као хришћани, морамо бити уверени у то да је Божја пророчанска реч сигурна и да смо сада дубоко зашли у време краја. Морамо имати јаку веру попут апостола Павла који је рекао да је добра вест „Божја сила за спасење свакоме ко верује“ (Римљ. 1:16).
4 Ђаво користи зле људе и варалице који су сами заведени и који утичу на друге да би их завели (2. Тим. 3:13). Пошто смо на то унапред упозорени, ми предузимамо кораке да бисмо оснажили наше уверење да поседујемо истину. Уместо да дозволимо да бриге овог живота угуше нашу ревност, ми и даље стављамо интересе Краљевства на прво место (Мат. 6:33, 34). Не желимо да изгубимо из вида хитност времена, бавећи се мишљу да је крај овог система ствари далеко. Он се све више приближава (1. Петр. 4:7). Иако можда мислимо да ширење добре вести доноси слабе резултате у неким земљама с обзиром на већ дато сведочанство, дело упозоравања мора да се настави (Јез. 33:7-9).
5 Најважнија питања током ових последњих дана јесу: ’Да ли озбиљно схватам Исусову заповест да правим ученике? Када проповедам добру вест, показујем ли снажно уверење у то да је Краљевство реалност? Јесам ли одлучан да имам што више учешћа у овој животоспасавајућој служби?‘ Схватајући колико смо дубоко зашли у ово време краја, морамо обратити пажњу на себе саме и на заповест која се тиче проповедања и поучавања. Чинећи то, спасићемо и себе и оне који нас слушају (1. Тим. 4:16). Како сви ми као проповедници можемо оснажити наше уверење?
6 Опонашај Солуњане. Сећајући се напорног рада браће у Солуну, апостол Павле им је рекао: ’Добра вест коју проповедамо није се међу вама појавила само у речима него и у сили и у светом духу и у снажном уверењу, као што и знате какви смо били према вама ради вас; и угледали сте се на нас и на Господа, јер сте под многим невољама прихватили реч с радошћу светог духа‘ (1. Сол. 1:5, 6). Да, Павле је похвалио чланове солунске скупштине јер су упркос многим тешкоћама проповедали с ревношћу и снажним уверењем. Шта им је дало снагу да то чине? На њих су у великој мери позитивно утицали ревност и уверење које су видели код апостола Павла и његових сарадника. Како то?
7 Сам живот Павла и његових сапутника сведочио је да имају Божји дух и да су целим срцем веровали у оно што су проповедали. Пре него што су дошли у Солун, с Павлом и Силом су ружно поступали у Филипима. Без претходног саслушања, били су претучени, стрпани у затвор и стављени у кладе. Међутим, ово искушавајуће искуство није угушило њихову ревност за добру вест. Божанска интервенција је допринела њиховом избављењу, довела до преобраћења тамничара и његовог домаћинства и отворила пут тој браћи да и даље наставе са својом службом (Дела 16:19-34).
8 У сили Божјег духа, Павле је дошао у Солун. Тамо је радио да би задовољио сопствене потребе и у потпуности се трошио да би Солуњане поучавао истини. Није се устручавао да у свакој прилици објави добру вест (1. Сол. 2:9). Павлово проповедање са снажним уверењем имало је толико јак утицај на локално становништво да су неки од њих напустили идолопоклоничко обожавање и постали слуге истинитог Бога, Јехове (1. Сол. 1:8-10).
9 Прогонство није спречило нове вернике да проповедају добру вест. Подстакнути својом новопронађеном вером и потпуно уверени у то да ће добити вечне благослове, Солуњани су били потакнути да проповедају истину коју су тако одушевљено пригрлили. Та скупштина је постала толико активна да су се вести о њиховој вери и ревности прошириле и до других делова Македоније, па чак и до Ахаје. Стога, када је Павле написао своје прво писмо Солуњанима, њихова добра дела су већ била веома позната (1. Сол. 1:7). Какав изванредан пример!
10 Буди мотивисан љубављу према Богу и људима. Како можемо и ми попут Солуњана очувати снажно лично уверење док данас проповедамо добру вест? Павле је о њима написао: „Непрестано имамо на уму ваш веран рад и напор услед љубави“ (1. Сол. 1:3, фусн. у NW, енгл.). Очигледно је да су имали дубоку, искрену љубав према Јехови Богу и према људима којима су проповедали. Та иста љубав је мотивисала Павла и његове сараднике да Солуњанима дају ’не само Божју добру вест него и [своју] душу‘ (1. Сол. 2:8).
11 Слично томе, наша дубока љубав према Јехови и према ближњем буди у нама жељу да у потпуности учествујемо у делу проповедања које нам је Бог поверио. Имајући такву љубав, схватамо да је то наша лична, Богом дана одговорност да ширимо добру вест. Медитирајући на позитиван начин и уз цењење о свему што Јехова чини за нас док нас усмерава ка ’правом животу‘, мотивисани смо да говоримо другима о истим дивним истинама у које целим срцем верујемо (1. Тим. 6:19).
12 Док остајемо запослени у делу проповедања, наша љубав према Јехови и људима мора и даље да расте. Ако расте, бићемо подстакнути да повећамо наш удео у служби од куће до куће и да тежимо ка свим другим облицима сведочења који су нам на располагању. Искористићемо прилике да неформално сведочимо рођацима, комшијама и познаницима. Иако већина људи одбацује добру вест коју нудимо, а неки се усуђују чак и да ометају објављивање вести о Краљевству, ми доживљавамо унутрашњу радост. Зашто? Зато што знамо да смо дали све од себе да бисмо сведочили о Краљевству и помагали људима да дођу до спасења. И, Јехова ће благословити наше напоре у проналажењу људи искрена срца. Чак и када нас окруже притисци у животу и упркос Сатаниним напорима да поткопа нашу радост, ми смо у стању да одржимо наше снажно уверење и ревност у сведочењу другима. Када сви обављамо свој део, резултат ће бити снажне, ревне скупштине попут оне у Солуну.
13 Никад се не предај под кушњом. Уверење је потребно и када се суочавамо с разним кушњама (1. Петр. 1:6, 7). Исус је објаснио својим ученицима да ће уколико га следе, постати „предмет мржње свих нација“ (Мат. 24:9). Павле и Сила су то доживели у Филипима. Извештај из 16. поглавља Дела апостолских каже да су Павле и Сила били бачени у један унутрашњи затвор и стављени у кладе. Обично је главни затвор био врста дворишта или предворја где су се налазиле ћелије у које су могли да продиру светлост и ваздух. Међутим, унутрашњи затвор није имао светлости и вентилација је била отежана. Павле и Сила су били окружени мраком, врућином и смрадом у овом бедном затвору. Можеш ли замислити бол који су сигурно осећали док су се сатима налазили у кладама, ишибани по леђима с ранама које су крвариле?
14 Упркос овим кушњама, Павле и Сила су остали верни. Они су показали искрено уверење, које их је јачало да служе Јехови без обзира на врсту кушње. Њихово уверење је истакнуто у 25. стиху 16. поглавља, где се говори о томе да су се Павле и Сила „молили и песмом хвалили Бога“. У ствари, иако су се налазили у унутрашњем затвору, били су тако снажно уверени у Божје одобрење да су гласно певали те су их чули и други затвореници! И ми данас морамо имати слично уверење док се суочавамо с кушањем наше вере.
15 Кушње које нам Ђаво намеће су многобројне. За неке то значи прогонство од стране породице. Многа наша браћа се суочавају са законским изазовима. Може се појавити противљење од отпадника. Постоје финансијске потешкоће и бриге како саставити крај с крајем. Млади се суочавају с притиском вршњака у школи. Како можемо успешно да се суочавамо са овим кушњама? Шта је потребно да би наше уверење постало очигледно?
16 Као прво и најважније, треба да негујемо близак лични однос с Јеховом. Када су се Павле и Сила налазили у унутрашњем затвору, то време нису користили да би се жалили на своју судбину у животу нити за самосажаљевање. Одмах су се у молитви обратили Богу и хвалили га песмом. Зашто? Зато што су имали близак лични однос са својим небеским Оцем. Они су схватили да пате због праведности и да је њихово спасење у Јеховиним рукама (Пс. 3:9).
17 Кад се данас суочавамо с кушњама и ми такође морамо гледати на Јехову. Павле нас као хришћане охрабрује да ’обзнанимо своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће наша срца и наше мисаоне снаге‘ (Фил. 4:6, 7). Колико је утешно знати да Јехова неће дозволити да сами пролазимо кроз кушње! (Иса. 41:10). Он је увек с нама све док му служимо са истинским уверењем (Пс. 46:8).
18 Још једна важна помоћ у показивању уверења јесте остати запослен у Јеховиној служби (1. Кор. 15:58). Павле и Сила су били бачени у затвор јер су били запослени проповедањем добре вести. Да ли су због кушњи престали да проповедају? Не, они су наставили да проповедају чак и док су били у затвору. Пошто су пуштени отпутовали су у Солун и отишли у јеврејску синагогу да ’с њима [Јеврејима] резонују на темељу Писма‘ (Дела 17:1-3). Кад смо снажно уверени да поседујемо истину и чврсто верујемо у Јехову, тада нас ништа неће ’раставити од Божје љубави која је у Христу Исусу, нашем Господу‘ (Римљ. 8:35-39).
19 Савремени примери снажног уверења. Постоје многи истакнути примери људи данашњице који, попут Павла и Силе, показују снажно уверење. Једна сестра која је преживела концентрациони логор у Аушвицу говори нам о непоколебљивој вери и уверењу које су браћа и сестре тамо показивали. Она прича: „Једном, током испитивања један официр ми се приближио са стегнутим песницама. ’Шта с вама људи да урадимо?‘ узвикнуо је. ’Ако вас ухапсимо, не марите. Ако вас стрпамо у затвор, не бринете се. Ако вас пошаљемо у концентрациони логор, ни то вас не забрињава. Када вас осудимо на смрт, ви само стојите безбрижно. Шта да радимо с вама?‘“ Колико само јача веру када видимо верну лојалност наше браће под тако тешким околностима! Да би истрајали, они су стално гледали на Јехову за помоћ.
20 Сигурно се сећамо уверења многе наше браће, уверења које је постојало упркос етничкој мржњи током недавних година. Иако су се налазила у опасним ситуацијама, одговорна браћа су се старала за то да њихова браћа и сестре буду духовно храњена. Они и даље верно настављају са снажним уверењем да ће ’свако оружје против њих бити тупо‘ (Иса. 54:17).
21 Многа наша браћа и сестре који имају брачне другове који нису у вери, такође показују јаку веру и устрајност. Један брат у Гваделупу наишао је на снажно противљење своје жене која није верник. Да би га одвратила и спречила да посећује хришћанске састанке, није му припремала оброке, нити је прала, пеглала и крпила његову одећу. Многе дане уопште није ни разговарала с њим. Међутим, показујући искрено уверење у служењу Јехови и обраћајући му се у молитви за помоћ, овај брат је био у стању да све то издржи. Колико дуго? Отприлике 20 година — након чега се срце његове жене полако променило. Коначно је могао истински да се радује јер је и она прихватила наду у Божје Краљевство.
22 На крају, не смемо заборавити ни снажно уверење наше младе браће и сестара који свакодневно иду у школу и налазе се под притиском вршњака и пред другим изазовима. Што се тиче притиска да се прилагоди у школи, једна млада Сведокиња је рекла: „Када си у школи, свако те тера да будеш помало бунтован. Деца те више цене ако учиниш нешто што се граничи с бунтом.“ С каквим се само притиском суочавају наши млади! Буди одлучан у срцу и уму да се одупреш искушењу.
23 Многи наши млади добро чувају свој интегритет упркос кушњама. Један пример тога је једна млада сестра која живи у Француској. Једног дана након ручка неки младићи су је присиљавали да их пољуби, али она се молила и снажно одупирала, тако да су је младићи на крају оставили на миру. Касније се један од њих вратио и рекао јој да се диви њеној храбрости. Она је била у могућности да му да добро сведочанство о Краљевству, објашњавајући висока мерила која Јехова поставља за све оне који желе да имају удела у благословима Краљевства. Током школске године она је такође и целом разреду објаснила своја веровања.
24 Какву драгоцену предност имамо што можемо бити убројани међу оне које Јехова радо користи да с чврстим уверењем говоре о његовој вољи! (Кол. 4:12). Осим тога, пружа нам се дивна могућност да покажемо свој интегритет када нас наш непријатељ, Сатана Ђаво нападне попут лава (1. Петр. 5:8, 9). Никад не заборави да Јехова користи поруку о Краљевству да би спасао и оне који проповедају и оне који слушају. Нека одлуке које доносимо у нашем свакодневном животу буду доказ да на прво место стављамо интересе Краљевства. Наставимо и даље са снажним уверењем да проповедамо добру вест!