Алкохол — какво је хришћанско гледиште?

„Ко има јад? Ко има немир? Ко има размирице? Ко има бриге? Ко има тупост очију? Они који дуго остају уз вино“ (Приче Соломунове 23:29, 30, НС). Да, Библија признаје да алкохолна пића могу изазвати неке врло лоше последице: халуцинације, срамно понашање, неуротично понашање, поремећаје здравља, породичне проблеме и чак сиромаштво.

Запази да горњи библијски цитат говори о онима „који дуго остају уз вино“, дакле, окорелим пијаницама. Код таквих је алкохол попут отрова и често изазива штетне телесне и душевне последице (Приче Соломунове 23:32—35). Тешке пијанице могу да изгубе власт над собом и почну да чине ствари, којих би се иначе стидели. Библија зато упозорава: „Немој бити мећу онима који пију много вина, мећу онима који прождрљиво једу месо, јер ће пијаница и прождрљивац осиромашити, а дремљивост ће обући човека у прње“ (Приче Соломунове 23:20, 21, НС). Пијанство се такође сврстава мећу „дела тела“, која могу некога спречити да уђе у Царство Божије (Галатима 5:19, 21; 1. Коринћанима 6:10).

„Није мудро“ — за кога?

Да ли то значи да је за хришћане алкохол потпуно забрањен? Шта је с тврдњом оног свештеника, коју смо споменули у претходном чланку, а која би се требала темељити на Причама Соломуновим 20:1, да „мудар човек уопште не пије вина“? Кинг Џејмс Верзија преводи тај ставак овако: “Вино је подсмевач, јако пиће говорник: и ко год је њиме преварен, није мудар„. Поново, Библија не осуђује онога ко пије вино, него онога ко је њиме преварен! „Они који дуго остају уз вино“ и „који пију много вина“ — то су они који нису мудри“.

Погледај такође Исаију 5:11, 22, (НС), где стоји: „Јао онима, који устају рано у зору, само да би тражили опојно пиће, који се задржавају касно до у вечерњу таму, па их вино распали. Јао онима, који су силни у пијењу вина, и људима са виталном животном снагом за мешање опојног пића“. Шта осуђује Исаија? Није ли то претерано пијење, тј. пијење од „рано у зору“, до „касно у вечерњу таму“?

Верне слуге Божије — попут Аврама, Исака и Исуса — пили су вино, али умерено (1. Мојсијева 14:18; 27:25; Лука 7:34). Библија такође спомиње вино мећу благословима који долазе од Јехове (1. Мојсијева 27:37; 5. Мојсијева 11:14; Исаија 25:6—8). Библија чак указује на то да вино у умереним количинама може да има корисно дејство. Вино „радује срце смртног човека“, каже псалмист (Псалам 104:15, НС). Апостол Павле је препоручио Тимотеју: „Немој више пити воде, него троши по мало вина, ради свог желуца и својих честих болести“ (1. Тимотеју 5:23, НС).

Вино или сок од грожђа

Неки тврде да је „вино“ о којем се говори у Библији само обични сок од грожђа. Међутим, МекКлинтокова и Стронгова Циклопедија нас подсећа да „Библија не прави никакву разлику између опојних и неопојних вина — никад не говори о таквој разлици, нити на њу алудира“. У складу с тим, показује се да је библијско „вино“ опојно пиће и повезано је са „силовитим пићем“ (1. Мојсијева 9:21; Лука 1:15; 5. Мојсијева 14:26; Приче Соломунове 31:4, 6).

Занимљиво је, да је Исусово прво чудо било претварање воде у вино. Библијски извештај каже: „Кад је сада управник славља окусио ... вино, а за које није знао одакле је . . . позвао (је) младожењу и рекао му: „Сваки други човек најпре износи добро вино, а кад се људи опију, слабије. Ти си све до сада чувао добро вино“ (Јован 2:9, 10, НС). Да, „добро вино“ које је Исус направио, било је заиста вино.

Уствари лицемерне религиозне вође, Исусовог времена, су критиковале Исуса, што понекад пије вино. Исус је рекао: „Јован Крститељ је дошао и он не једе хлеб и не пије вино, а ви кажете: ’има демона’. Син човечји је дошао и он једе и пије, а ви кажете: ’Гле! човека изелице и који се одао пијењу вина’“ (Лука 7:33, 34). У чему би била супротност између Јовановог не пијења и Исусовог пијења, да је Исус пио само безалкохолни сок од грожђа? Сети се, за Јована је речено да „уопште неће пити вина ни јакога пића“ (Лука 1:15, НС).

Очигледно Исус није осуђивао пијење алкохолних пића у умереним количинама. У његово је време пијење вина представљало део славља Пасхе.a Надаље, право вино остало је део Спомен Вечере, која је заменила Пасху.

Потребна је разборитост

Дакле, Библија не забрањује пијење алкохолних пића. У већини случајева је ствар личне одлуке да ли попити јако пиће или не. Међутим, Библија жестоко осуђује пијанство, као и прождрљивост: „Немој бити међу онима који пију много вина,... који прождрљиво једу месо. Јер ће пијаница и прождрљивац осиромашити“ (Приче Соломунове 23:20, 21, НС). У складу с тим, сви би требали показивати умереност и самосавладавање. „Не опијајте се вином, у коме је разузданост, него се стално испуњавајте духом“. Не заборави, самосавладавање је један од плодова Божјег духа (Ефежанима 5:18; Галатима 5:19—23).

Истина, не треба се опити да би се упало у проблеме с алкохолом. Једна брошура, коју је издао Амерички институт за злоупотребу дроге подсећа нас: „Кад попијемо пиће, алкохол се одмах апсорбује и иде у крвоток и брзо долази до мозга. Убрзо почиње да успорава делове који управљају размишљањем и емоцијама. Осећамо се мање закоченима, слободнијима“. Тај „мање закочени“ осећај може да нас изложи моралним опасностима.

Још једна опасност се јавља, кад треба да се седне за волан. Према неким проценама, само у САД годишње погине 25 000 људи у несрећама које проузрокују пијани возачи. Очигледно, да многи прилично потцењују дејство алкохола на успоравање рефлекса. Али, хришћани гледају на живот као на дар од Јехове (Псалам 36:9). Да ли би било доследно, да особа с таквим гледиштем рескира свој живот и живот других, тако да вози док су јој рефлекси успорени алкохолом? Тако су многи хришћани одлучили да уопште не такну алкохол кад треба да возе.

Хришћанина такође брине и то какав ће утицај његово пијење имати на друге. Нема сумње да је то разлог, због ког се хришћански надгледници, слуге помоћници и старије жене подстичу да се не одају „многом вину“ (1. Тимотеју 3:2, 3, 8; Титу 2:2, 3). Премда можда неко наизглед врло добро подноси алкохолна пића, он треба да води рачуна да буде умерен у пићу како не би негативно утицао на неког другог; исто тако, не сме да присиљава некога да пије, ко то не жели. Библија даље каже: „Добро је не јести меса и не пити вина и ништа не чинити на шта се спотиче твој брат“ (Римљанима 14:21, НС).

Неке околности чак захтевају уздржавање од пића. Узмимо на пример трудноћу. Интернешанел Хералд Трибјун (париско издање) цитира једну студију која је извршена на универзитету Северна Каролина (САД) која каже да „сваки случај опијања у раном стадијуму трудноће може да доведе до озбиљних физичких и психичких оштећења код детета, које се развија“. Жене треба озбиљно да одвагну такве могуће ризике пића за време трудноће.

Они који су пре пили или имају склоности ка неумерености можда ће такође утврдити, да је најбоље да се потпуно одрекну пића.b Тако би можда било најбоље и избегавати пиће у присуству онога ко је алкохоличар или онога чија савест осуђује пиће. Исто тако, било би неприкладно пити опојна пића пре хришћанских састанака или онда кад смо у јавном проповедању. У прошлости су пример тога пружили левити, који су се уздржавали док су били на дужности у храму (3. Мојсијева 10:8—10).

Коначно, треба обратити пажњу на закон земље. У неким земљама алкохол је потпуно забрањен. У другима је ограничен само за одрасле изнад одређеног доба старости. Хришћанин слуша такве законе „виших власти“ (Римљанима 13:1).

Наравно, одлука колико ћемо пити алкохолних пића и да ли ћемо их уопште пити, личне је природе. Бог се слави онда кад користимо способност разлучивања и спремно одабирамо правац умерености. Следимо, дакле, овај мудри правац, тако да ’било да једемо или пијемо или шта друго чинимо, све чинимо на славу Божју’ (1. Коринћанима 10:31).

[Фуснота]