Зашто сви треба да хвалимо Бога?

АЛИЛУЈА! Ова реч је добро позната већини оних који посећују цркве у хришћанском свету. Неки од њих је гласно ускликују на својим недељним службама. Ипак, колико њих зна шта та реч стварно значи? У ствари, то је хебрејска реч за „Хвалите Јах!“ То је радосно, звонко клицање Створитељу, чије је име Јехова.a

Реч „Алилуја“ често се појављује у Библији. Зашто? Зато што има толико много разлога за хваљење Бога. Јах (Јехова) је Створитељ и Подржавалац огромног свемира (Псалам 147:4, 5; 148:3-6). Он је покренуо екосистеме који омогућавају живот на земљи (Псалам 147:8, 9; 148:7-10). И он се нарочито занима за човечанство. Ако вршимо његову вољу, он нас благосиља и подржава у овом животу и нуди нам сигурну наду још бољег живота који долази (Псалам 148:11-14). Јах (Јехова) је тај који је надахнуо речи: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:29).

Дакле, свима је упућен подстицај: „Алилуја!“ „Хвалите Јах!“ (Псалам 104:35; фуснота у NW). Нажалост, ипак се не одазивају сви. Данас људи пате. Многи су гладни, болесни или потлачени. Мноштво трпи велики јад због злоупотребе дроге или алкохола или због последица свог неморала или побуне. Да ли постоји неки разлог због ког такве особе треба да хвале Бога?

’Само ми је Јехова могао пружити наду‘

Да, постоји. Јехова позива све без изузетка да га упознају, да науче да врше његову вољу и да уживају у благословима који чине да људи желе да га хвале. И многи се одазивају. Узми, на пример, Адријану из Гватемале. Када је Адријана имала седам година умрла јој је мајка. Убрзо након тога њен отац је отишао од куће. Када је имала десет година почела је да ради да би се издржавала. Пошто јој је мајка рекла да служи Богу и цркви, Адријана се дружила с разним католичким групама, али у време када је имала 12 година, већ је била разочарана и придружила се једној уличној банди. Почела је да пуши, узима дрогу и краде. Зашто би једна млада девојка попут ове желела да хвали Бога?

Адријанина сестра је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима, али Адријана јој се смејала. Затим је умрла њихова тетка. На сахрани своје тетке, Адријана је била узнемирена збуњујућим питањима. Куда је отишла њена тетка? Да ли је била на небу? Да ли је отишла у огњени пакао? То је било веома збуњујуће, и Адријана је отишла у капелу на гробљу да се моли за помоћ, користећи Божје име Јехова, као што ју је научила њена сестра.

Ускоро је проучавала Библију с Јеховиним сведоцима и посећивала је њихове хришћанске састанке. То јој је отворило потпуно нови поглед на живот и храбро је прекинула своје везе са уличним бандама. Адријана, сада у својим средњим 20-им, каже: „Само ме је љубав према Јехови навела да напустим тако лош начин живота. Само ми је Јехова у својој великој милости могао пружити наду вечног живота.“ Адријана, упркос свом тешком почетку у животу, има изврсне разлоге да хвали Бога.

О једној још безизгледнијој ситуацији извештава се из Украјине. Један човек седи у затвору чекајући погубљење. Да ли је самосажаљив? Депресиван? Не, сасвим супротно. Пошто је недавно ступио у везу с Јеховиним сведоцима и стекао неко спознање о Јехови, замолио их је да ступе у везу с његовом мајком. Сада им пише јер је чуо да су испунили његову молбу. Он каже: „Хвала вам што сте посетили моју мајку. То је била најрадоснија вест коју сам добио протекле године.“

Говорећи о себи и о другим затвореницима којима је сведочио, он пише: „Сада имамо веру у Бога и покушавамо да поступамо по нашој вери.“ Он завршава своје писмо: „Хвала вам што сте нам помогли да сазнамо шта је то љубав и да стекнемо веру. Ако останем жив, и ја ћу вама помоћи. Хвала Богу што постојите и што помажете другима да воле Бога и да верују у њега.“ Овај човек је уложио жалбу на своју смртну казну. Али било да буде погубљен или да проведе многе године у затвору, он очигледно има разлог да хвали Бога.

’Иако сам слепа, ја видим‘

Сада узми у обзир једну крепку тинејџерку која изненада губи вид. То је оно што се десило Глорији, која живи у Аргентини. Глорија је изненада ослепела када је имала 19 година, и вид јој се никада више није вратио. У 29. години ушла је у дивљи брак с једним човеком и ускоро је затруднела. Сада је сматрала да њен живот има смисао. Али када је изгубила своје дете почела је да поставља питања. Питала се: ’Зашто ми се то дешава? Шта сам учинила? Да ли Бог заиста постоји?‘

У то време, две Сведокиње за Јехову дошле су на њена врата. Почела је да проучава Библију и сазнала је за њена обећања да ће у новом свету слепи поново видети (Исаија 35:5). Какав диван изглед за Глорију! Била је веома срећна, нарочито када је њен супруг пристао да озаконе свој брак. Затим је њен супруг имао несрећу и остао је инвалид, везан за инвалидска колица. Данас ова слепа жена мора напорно радити да би саставила крај с крајем. Осим тога, она обавља сав кућни посао, а исто тако поклања личну пажњу свом супругу. Ипак Глорија хвали Јехову! Уз помоћ своје хришћанске браће и сестара, она проучава Библију на Брајовом писму, и умногоме је охрабрена хришћанским састанцима у Дворани Краљевства. Она каже: „То је тешко објаснити, али иако сам слепа, то је као да видим.“

Понекад су људи прогоњени када хвале Бога. Једна жена из Хрватске је била срећна када је сазнала о Богу, али њен супруг се противио њеној новопронађеној вери и избацио је, узевши њихову једногодишњу кћерку. На улици, напуштена од супруга и породице, без куће, посла и чак без детета, најпре је била скрхана. Али одржавала ју је љубав према Богу, иако је имала само ограничени контакт са својом кћерком док мала није порасла. Ова жена је пронашла ’скупоцени бисер‘ и не би га испустила (Матеј 13:45, 46). Како је одржала своју радост кроз то тешко време? Она каже: „Радост је плод Божјег духа. Она се може неговати независно од спољашњих околности, баш као што биљке могу напредовати у стакленој башти без обзира какво је време напољу.“

У Финској, код шестогодишњег Маркуса установљена је једна неизлечива болест мишића. Убрзо је био везан за инвалидска колица. Неколико година касније, његова мајка га је одвела код једног пентекосталца који је стекао велику популарност тиме што је тврдио да лечи болесне људе. Али није било никаквог чудесног излечења. Зато је Маркус изгубио интерес за Бога и настојао је да проучава науку и друге световне области. Затим пре отприлике пет година, једна жена у инвалидским колицима у пратњи једног младог човека дошла је у кућу где је Маркус живео. Они су били Јеховини сведоци. Маркус је сада био атеиста, али није имао ништа против да разговара о религији и позвао их је унутра.

Касније га је посетио један брачни пар и започет је библијски студиј. Коначно, снага библијске истине променила је Маркусов поглед на ствари и он је схватио да упркос својој инвалидности он заиста има разлога да хвали Бога. Он је рекао: „Веома сам срећан што сам пронашао истину и организацију коју Јехова користи. Мој живот сада има правац и смисао. Још једна изгубљена овца је пронађена и не жели да напусти Јеховино стадо!“ (Упореди с Матејем 10:6.)

Нека сви ’хвале Јах‘

Ово су само нека од безбројних искустава која се могу испричати да би се показало да људи данас, без обзира какве су њихове околности, могу имати разлог да хвале Бога. Апостол Павле је то објаснио на овај начин: „Побожност је корисна за све, имајући обећање садашњега и будућега живота“ (1. Тимотеју 4:8). Ако вршимо Божју вољу, он ће испунити ’обећање садашњега живота‘. Наравно, он неће у овом систему ствари сиромашног учинити богатим или болесног здравим. Али он даје свој дух онима који му служе тако да они налазе радост и задовољство ма каква да је њихова спољашња ситуација. Да, чак и у ’садашњем животу‘, болесни, потлачени и сиромашни могу имати разлог да хвале Бога.

Али шта је са ’будућим‘ животом? Па, сама помисао на то треба да нас подстакне да хвалимо Бога с највећим одушевљењем! Ми смо узбуђени размишљањем о времену када ће сиромаштво бити непознато; када „нико од становника неће рећи: болестан сам“; и када ће Јехова Бог „отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Исаија 33:24, ДК; Откривење 21:3, 4; Псалам 72:16). Како ти гледаш на ова Божја обећања?

Један младић из Ел Салвадора узео је један библијски трактат који објашњава неке од ових ствари. Он је рекао Сведокињи која му је дала трактат: „Госпођо, оно што овај трактат каже сувише је добро да би било истина.“ Многи реагују на овај начин. Ипак, то су обећања Онога ко је створио свемир, ко је покренуо природне циклусе наше планете, и ко помаже чак и сиромашнима и болеснима да пронађу радост. Можемо веровати у оно што он каже. Горе споменути младић проучавао је Библију с Јеховиним сведоцима и установио је да је то истина. Ако то већ не радиш, подстичемо те да урадиш то исто. Зато, буди тамо када овај садашњи систем ствари нестане, и када се све стварство удружи у покличу: „Алилуја!“ „Хвалите Јах!“ (Псалам 112:1; 135:1, NW).

[Фусноте]

[Слика на 5. страни]

Буди тамо када се све стварство удружи у покличу: „Алилуја!“