Нека твој напредак буде очигледан
„Размишљај о томе, сав се томе посвети, да твој напредак свима буде очигледан“ (1. ТИМ. 4:15)
1, 2. Шта знамо о Тимотејевом детињству и о промени до које је дошло када је имао око 20 година?
ТИМОТЕЈ је одрастао у римској провинцији Галатији, која се налазила на подручју данашње Турске. Тамо је током деценија након Исусове смрти било основано неколико хришћанских скупштина. Млади Тимотеј, његова мајка и бака прихватили су хришћанство и прикључили се једној од тамошњих скупштина (2. Тим. 1:5; 3:14, 15). Тимотеј је као хришћанин сигурно имао лепо детињство у таквом окружењу. Међутим, изненада је дошло до неких промена.
2 То је било када је апостол Павле други пут дошао у тај крај. Тимотеј је у то време вероватно имао око 20 година. Павле је током своје посете, по свему судећи док је био у Листри, запазио како су у тамошњим скупштинама ’браћа добро говорила‘ о Тимотеју (Дела 16:2). Тај младић је сигурно био више него зрео за своје године. Павле и локалне старешине су под вођством светог духа положили руке на Тимотеја и наименовали га за посебну службу у скупштини (1. Тим. 4:14; 2. Тим. 1:6).
3. Која је посебна служба била поверена Тимотеју?
3 Тимотеј је добио један неуобичајен позив — да прати апостола Павла на његовим путовањима! (Дела 16:3). Замисли само колико је Тимотеј био изненађен и узбуђен! Током наредних година, Тимотеј је путовао с Павлом, а понекад и с другима, извршавајући разне задатке које су му давали апостоли и старешине. Павле и Тимотеј су били у путујућој служби и тако у великој мери допринели духовном напретку браће. (Прочитати Дела апостолска 16:4, 5.) Зато је Тимотеј многим хришћанима био познат по свом духовном напретку. После отприлике десет година сарадње с Тимотејем, апостол Павле је написао Филипљанима: „Немам никог другог попут [Тимотеја] ко би се истински бринуо за вашу добробит... Ви знате каквим се доказао, да је као дете с оцем робовао са мном у ширењу добре вести“ (Фил. 2:20-22).
4. (а) Које су велике одговорности биле поверене Тимотеју? (б) Која се питања могу поставити у вези с Павловим речима у 1. Тимотеју 4:15?
4 Отприлике у време када је писао Филипљанима, Павле је поверио Тимотеју једну велику одговорност — да наименује старешине и слуге помоћнике (1. Тим. 3:1; 5:22). Тимотеј је постао веома поуздан хришћански надгледник. Ипак, Павле је у том истом писму подстакао Тимотеја да настави да напредује и ’да његов напредак свима буде очигледан‘ (1. Тим. 4:15). Зар Тимотејев напредак није већ био више него очигледан? На шта је Павле мислио када је написао те речи и како његов савет и нама може користити?
Како наш духовни напредак постаје очигледан?
5, 6. Како је била угрожена духовна чистоћа скупштине у Ефесу и како је Тимотеј могао да заштити ту скупштину?
5 Погледајмо контекст 1. Тимотеју 4:15. (Прочитати 1. Тимотеју 4:11-16.) Пре него што је написао те речи Павле је отпутовао у Македонију, али је замолио Тимотеја да остане у Ефесу. Зашто? Неки у том граду су проузроковали поделе у скупштини тако што су увели лажна учења. Тимотеј је имао задатак да заштити скупштину како би она у духовном смислу остала чиста. Како би он то могао постићи? Донекле тако што би пружио добар пример који би други следили.
6 Павле је написао Тимотеју: „Буди узор вернима у говору, у понашању, у љубави, у вери, у чистоћи.“ Затим је додао: „Размишљај о томе, сав се томе посвети, да твој напредак свима буде очигледан“ (1. Тим. 4:12, 15). Тај напредак је био повезан са особинама које је развијао, а не с положајем који би имао у скупштини. Сваки хришћанин треба да се труди да тако напредује.
7. Шта се очекује од свих у скупштини?
7 И данас као и у Тимотејево време постоје разне одговорности у скупштини. Неки служе као старешине или слуге помоћници. Други су општи пионири. Неки су у путујућој служби, неки у Бетелу, а неки су мисионари. Старешине износе разне говоре, на пример на покрајинским састанцима и конгресима. Међутим, сви хришћани — мушкарци, жене и млади — имају могућност да духовно напредују и да то буде очигледно (Мат. 5:16). Заправо, као што је то било с Тимотејем, чак се и од хришћана који имају посебне одговорности очекује да њихов духовни напредак свима буде очигледан.
Буди узор у говору
8. Како оно што говоримо утиче на нашу службу Богу?
8 Једно подручје на ком је требало да Тимотеј пружи пример био је говор. Како наш напредак може бити очигледан на том подручју? Оно што говоримо открива много тога о нама. Исус је лепо објаснио: „Уста говоре оно чега је срце пуно“ (Мат. 12:34). Исусов полубрат Јаков је такође приметио да оно што говоримо може утицати на нашу службу Богу. Он је написао: „Ако неко мисли да је побожан, а не обуздава свој језик, него обмањује своје срце, његово обожавање је узалудно“ (Јак. 1:26).
9. Како можемо бити узор у говору?
9 Наш говор може открити другима у скупштини до које смо мере духовно напредовали. Отуда, уместо да користе непримерене речи, да су негативни, критични или да повређују друге, зрели хришћани настоје да ојачају, утеше и охрабре друге (Посл. 12:18; Еф. 4:29; 1. Тим. 6:3-5, 20). То што радо разговарамо о Божјим високим мерилима и изражавамо своју жељу да живимо по њима показује да смо предани Богу (Римљ. 1:15, 16). Особе које воле оно што је добро сигурно ће приметити како користимо дар говора и можда ће следити наш пример (Фил. 4:8, 9).
Узор у понашању и чистоћи
10. Зашто је за наш духовни напредак веома важно да не будемо лицемерни у исказивању вере?
10 Бити примеран хришћанин не значи бити примеран само у говору. Ако би неко само говорио о ономе што је исправно, а не би у складу с тим и поступао, био би лицемеран. Павле је добро знао да су фарисеји били лицемерни и какве је последице то имало. Више пута је упозорио Тимотеја на такву неискреност и претварање (1. Тим. 1:5; 4:1, 2). Међутим, Тимотеј није био лицемеран. У свом другом писму Тимотеју, Павле је написао: „Сећам се твоје нелицемерне вере“ (2. Тим. 1:5). Ипак, било је потребно да искреност којом се Тимотеј одликовао као хришћанин буде очигледна и другима. Требало је да буде узор у добром понашању.
11. Шта је Павле написао Тимотеју о богатству?
11 Павле је у своја два писма Тимотеју указао на неколико ствари када је реч о понашању. На пример, Тимотеј није смео да тежи за богатством. Павле је написао: „Љубав према новцу [је] корен сваког зла и због ње су неки одлутали од вере и нанели себи многе патње“ (1. Тим. 6:10). Љубав према богатству је знак недостатка духовности. С друге стране, код хришћана који су задовољни једноставним животом, то јест тиме што ’имају храну, одећу и заклон‘, очигледно је да су духовно напредовали (1. Тим. 6:6-8; Фил. 4:11-13).
12. Како у нашем приватном животу може бити очигледно да смо напредовали?
12 Павле је споменуо Тимотеју колико је важно да се хришћанке „пристојно одевају и да при томе буду скромне и разборите“ (1. Тим. 2:9). Хришћанке које су скромне и разборите када је реч о одевању и дотеривању, као и на другим подручјима живота, пружају одличан пример (1. Тим. 3:11). То начело се примењује и на мушкарце који служе Богу. Павле је саветовао надгледнике да буду ’умерени у свему, разборити, да уредно живе‘ (1. Тим. 3:2). Када те особине показујемо у свакодневном животу, наш напредак ће свима бити очигледан.
13. Како и ми попут Тимотеја можемо бити узор у чистоћи?
13 Тимотеј је морао бити узор и у чистоћи. Павле је овим изразом алудирао на једно врло специфично подручје понашања, наиме на полни морал. Тимотеј је морао да се беспрекорно понаша посебно према особама супротног пола. Са старијим женама требало је да се опходи као с мајкама, а с млађим женама као са сестрама (1. Тим. 4:12; 5:2). Чак и ако неко тајно почини неморал, Бог зна за то, а на крају ће за то сигурно сазнати и други. С друге стране, не могу се сакрити ни нечија добра дела (1. Тим. 5:24, 25). Сви у скупштини могу напредовати што се тиче доброг понашања и чистоће, што ће бити очигледно другима.
Љубав и вера су неопходне
14. Како се у Писму наглашава да је потребно да волимо једни друге?
14 Љубав је веома важно обележје правог хришћанства. Исус је рекао својим ученицима: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јов. 13:35). Како показујемо такву љубав? Божја Реч нас подстиче да подносимо „једни друге с љубављу“, да будемо „добри једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима“ и да будемо гостољубиви (Еф. 4:2, 32; Јевр. 13:1, 2). „Братском љубављу срдачно волите једни друге“, написао је апостол Павле (Римљ. 12:10).
15. Зашто је неопходно да сви, а нарочито хришћански надгледници, показују љубав?
15 Да је Тимотеј био груб или нељубазан према сухришћанима, пало би у воду све оно што је постигао као учитељ и надгледник. (Прочитати 1. Коринћанима 13:1-3.) С друге стране, то што је искрено волео браћу, што је био гостољубив и добар према њима сигурно је био јасан показатељ његовог духовног напретка. Зато је сасвим на месту што је апостол Павле у писму које му је написао навео баш љубав као једну од особина по којима је Тимотеј морао да буде пример.
16. Зашто је Тимотеју била потребна јака вера?
16 Тимотејева вера је била на испиту док је био у Ефесу. Извесни појединци су ширили учења која нису била у складу с хришћанском истином. Други су ширили ’измишљене приче‘ или идеје до којих су дошли неким истраживањима, а које уопште нису доприносиле духовности скупштине. (Прочитати 1. Тимотеју 1:3, 4.) Павле је за такве рекао да су ’поносни и не разумеју ништа, него болују од запиткивања и препирки око речи‘ (1. Тим. 6:3, 4). Да ли је требало да Тимотеј ризикује и испитује штетне идеје које су се увукле у скупштину? Не, јер га је Павле подстакао да се ’бори у доброј борби вере‘ и да се клони „испразних разговора који скрнаве оно што је свето и противречног назовизнања“ (1. Тим. 6:12, 20, 21). Тимотеј је сигурно послушао Павлов мудар савет (1. Кор. 10:12).
17. Како би наша вера могла данас бити на испиту?
17 Занимљиво је да је Тимотеју било речено да ће „у будућим временима неки отпасти од вере, слушајући заводљиве надахнуте објаве и учења демона“ (1. Тим. 4:1). Требало је да сви у скупштини, укључујући и оне који су имали одговорности, буду попут Тимотеја и да показују снажну, непоколебљиву веру. Ако заузмемо чврст став и предузмемо одлучне кораке против отпадништва, наш напредак може бити очигледан и служити као пример вере.
Нека твој напредак буде очигледан
18, 19. (а) Како ће наш напредак свима бити очигледан? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?
18 Прави духовни напредак неког хришћанина није повезан с личним изгледом, природним способностима или одговорностима које има у скупштини. Он се не огледа ни у томе колико је дуго неко у истини. Уместо тога, духовни напредак се види по томе да ли слушамо Јехову када је реч о начину на који размишљамо, како говоримо и како се понашамо (Римљ. 16:19). Треба да слушамо заповест да волимо једни друге и да развијамо јаку веру. Зато размишљајмо о ономе што је Павле рекао Тимотеју и радимо тако. Тада ће наш напредак свима бити очигледан.
19 Још једна особина по којој се види наш духовни напредак и хришћанска зрелост је радост, која је део плода Божјег духа (Гал. 5:22, 23). У следећем чланку ћемо видети како можемо бити и остати радосни и кад наиђу проблеми.
Како би одговорио?
• Шта други могу закључити о нама на основу нашег говора?
• Како се по нашем понашању и чистоћи може видети наш напредак?
• Зашто хришћани треба да буду узор у показивању љубави и вере?
[Слика на 11. страни]
Тимотеј је још као младић био више него зрео за своје године
[Слике на 13. страни]
Да ли је твој напредак очигледан другима?